Брак,блуд,каријера...

[Јаков.]

Nisam mogao da ne postavim ovaj super video.

Anuška Šarma (malo mi po ruski zvuči njeno ime lqj2e2sokakote ) na dodeli Indijskog "Oskara" izvodi pesmu iz filma (full verzija)...Fenomenalna atmosfera. Nema šanse da roma people nisu iz Indije, apsolutno nema veze sa našminkanim i predvidljivim nagradama Američke Akademije.

Inače menadžment tim Jelene Karleuše se oglasio povodom ove pesme, i potvrdio da su kupili autorska prava za nju, tako da zakonski pesma Insomnia nije plagijat. Mada je užas u odnosu na ovo...."Pogledaj šta su mi uradili od pesme mama...ma.ma.ma.ma.ma..."

http://www.youtube.com/watch?v=RruDkZ5Kn1I&feature=related

[Маша]

жене и конкуренција, лудница и ватромет :cheesy2: :bla:

Си ти опет промашио тему или?  lqj2e2sokakote

[Милан Меденица :)]

него, без све шале, ја уопште нисам укапирао први клип neshvata

шта Бог, шта шта, ша ти мени ша ...

[Leo I Magnus]

Za Lea: Ne, nisam na tom forumu. Sad si me zaintrigirao da pogledam ko je taj Paprikus, da vidim zašto sam te asocirao na njega greengrin

greengrin

Ставља паприке за аватар!

[Aquilius Cratus]

Zato sto treba raditi na tome da se supruznik zavoli kroz Hrista a ne odustajati na prvom vecem iskusenju.

[stratilat]

Sve pohvale za prvi klip, koji je postavio Vladan...uistinu sustina jeste u recima da je covek, muz, slika Boga....., a zena Crkve...da je veza njihova ljubav....ukoliko neko se zaboravi u svom Bogu trazi drugog, " boljeg". Svako narusavanje braka koji ima ovaj zalozeni smisao jeste prvenstveno povreda odnosa, jedinstva s Bogom,zloupotreba braka.......

[mila]

uistinu sustina jeste u recima da je covek, muz, slika Boga....., a zena Crkve...da je veza njihova ljubav....ukoliko neko se zaboravi u svom Bogu trazi drugog, " boljeg". Svako narusavanje braka koji ima ovaj zalozeni smisao jeste prvenstveno povreda odnosa, jedinstva s Bogom,zloupotreba braka.......

[BojanR]

Zato sto treba raditi na tome da se supruznik zavoli kroz Hrista a ne odustajati na prvom vecem iskusenju.

smiley-dance007

[ZELJKO P.]

Bračna ljubav stvara čovječanstvo; prijateljska ga usavršava, a razuzdana ljubav kvari ga i ponižava.

Osveta te izjednačuje sa neprijateljem, oproštaj te uzdiže.

[andrej]

Homo sum: humani nihil a me alienum puto  klapklap

[tara8]

zato da bi ostali i dalje supruznici to jest SAUPREGNUTI u isti jaram, tezak ali plodonosan. telesni brak je samo simbol duhovnok braka. u telesnom braku prvo nastupaju radosti pa gorcine , dok u duhovnom prvo gorcine pa radosti.

ne varati zbog radosti, da ne razalostimo supruznika kad je vec Bog bio toliko milostiv da nam ga podari ili 'e nam ga tek podariti.

[Милан Меденица :)]

О браку, љубави, прељуби (и још нечему...)

Милош Ждралић

У већини данашњих модерних друштава, кренувши од оних најбогатијих па до оних сасвим сиромашних, дешава се између свега, у најмању руку речено чудног, и један феномен који је предмет интересовања наше приче, а који запањује: брак постаје установа, подухват или део традиционалног начина живота, а прељуба постаје нешто сасвим прихватљиво, па чак и пожељно, ако на себе гледате као на успешног мушкарца/успешну жену.

Недавно разоткривени случајеви учесталих прељуба италијанског премијера, довели су до невероватних резултата јавног мњења у тој скоро стопостотно хришћанско-католичкој земљи: више од половине испитаних мушкараца и жена било је наклоњено начину живота њиховог председника Владе. У тексту који прати ову анкету, наводи се да просечан Италијан (мушки род употребљен само технички) ужива или прижељкује такав начин живота, жели породицу, пристојан посао који доноси пристојну зараду, одлази повремено у Цркву и има сталну ванбрачну везу. Прељуба је, дакле, пожељна ствар, којом уствари „добијамо на шмеку“.

У једном месечнику у Србији, посвећеном мушкарцима од 15 до 45 година (предпостављамо да није другачије ни у часописима намењеним женама) добијамо „Швалерски водич“. Поред пристојног броја „савета“, добијамо, пре свега, кратак пролог: „Замислите да је заједнички живот као сарма, а ви баш много волите сарму. Међутим, после неког времена, сарма се, услед претеране конзумацује, претвори у месо са купусом, и решили сте да мало промените мени..“ Дакле прељуба постаје „промена менија“, док се на брак гледа као на неки тамо дозлабога досадни ручак. Очигледно да (ето среће!), барем у нечему, Срби не заостају за Европљанима. Не треба нам анкета да бисмо сазнали, верујем. Довољно је да пажљиво ослушнемо око себе.

Међутим, у Италији, а и у Србији, сигурно постоје људи који одбијају да (без)мудрују на овакав начин. И такви су у „дебелој“ мањини. На општу жалост већине, та мањина ипак има право. То су они људи који се одричу промискуитета и сексуалног конформизма, који на прељубу гледају као на мртву љубав која не рађа плода, који су изабрали ужи пут, зато што знају о чему је реч када говоримо о љубави и о браку.

О чему је заправо реч? Зашто је прељуба тако страшна ствар? Зашто је, ако изузмемо Господње речи из Јеванђеља, уопште и забрањена ствар? Уколико се не сазна, резонују они који је упражњавају, у чему је проблем?

Проблема има више, очигледно. Благонаклон став друштва према овом феномену, показује да је главни проблему нечему другом, у недостатку љубави. И то не само брачне. Недостатку љубави уопште. Сви ми знамо да је Бог створио свет и човека из љубави, јер је желео да још неко постоји осим њега. Сви ми знамо да је при стварању, Бог обдарио човека слободом и да управо због тога човек личи на свог Творца. Такође знамо да апсолутна божанска слобода има само један избор: волети или не волети. Није дакле тешко закључити да човекова слобода није много другачија. Волети или не волети је, када се све сведе, избор свих избора.

Човек/жена који се упусте у прељубу, не воле нити мужа/жену, нити љубавника/цу. Што је најгоре, очигледно да, несрећници, не воле ни саме себе. Јер, брак није настао као пословни подухват, већ је светотајинска установа: начин живота који подразумева много љубави, нештедљиво жртвовање и одрицање од самог себе, од прохтева тела и ероса, све зарад вишег циља, живота вечног у заједници са Богом. Јер како ћемо бити „савршени као што је савршен Отац наш небески“ и подражавати Његов начин постојања, а то је вечна заједница љубави, ако пре тога нисмо кадри да неколико година проведемо у брачној заједници љубави са једном особом, одричући се својих прохтева, како бисмо видели „већу слику“? Јер поента брака је управо то: кроз заједницу превазићи сопствену гордост и поднети жртву којом показујемо да нисмо битни само ми, наше жеље и наши интереси.

Прељуба не нуди ништа од овога. Она није врста љубавне везе која рађа живот вечни, већ је мртва љубав која даје само тренутно задовољење ниских потреба. Она јесте „промена менија“, само што се сада на менију не налази живот, већ пут ка пропасти. Разумном човеку није потребно објашњавати потанко. Свако осећа да у нама постоји нека сила која нас одвлачи од прељубе, нека нелагодност, свест да је то погрешно. Поменути текст, „Швалерски водич“ на то каже: „За почетак, потребно је да убијеш патуљка у својој глави који каже да си магарац који вара..“ Није потребно чудити се оваквом резону. То је логика којом (без)мудрују сви који се упусте у прељубочинство. Одмах у себи стварају свест како то што раде није погрешно (ако није, одакле онда тескоба и нелагодност), већ је у најмању руку порок. Има оних који тврде да „имају довољно љубави да подмире две особе“! Колико је заправо оваква реченица пуна бесмисла, најпре логичког, а затим и љубавно – животног?

Кад се на крају све сведе, рекосмо, сваки наш избор је избор љубави. Одлука да волимо и да љубав претворимо у брачну је мудра ствар која нас приближава спасењу. У Царству Божијем, двоје ће бити једно тело, дакле, муж и жена ће на преображен начин постојати као једно тело. То је начин постојања који је Бог припремио људима, да тим начином у заједници са Њим вечно постојимо. Да ли је то могуће уколико се прељубом разари икону онога што треба да се деси? Бог зна, али свакако да није.

На послетку, уколико занемаримо сва питања, остаје оно најделикатније: Како ће двоје вечно сапостојати, ако им потпуно сазнање ствари које добијамо по смрти и васкрсењу, дакле знање о свему и свакоме не донесе радост, већ ужасну истину о лажи, превари, прељуби и још понечему? Зар нам свети Оци не сведоче да је управо то пакао? А остаје да се свако запита: када се ствари овако поставе, да ли прељуба и даље делује подједнако примамљиво?

[Sophrosyne]

Питање

Поштовани оци,

ако се сложим да је секс пре брака блуд, опет је данас тешко, ако неко студира, онда је бар до 22. године завистан од родитеља, а брак, бар по мом мишљењу, подразумева и материјалну независност, значи, треба да се са дечком 5 година само држим за руке, што је можда подвиг, али је јако тешко а није баш ни здраво. Значи, на момка не смем да помислим до краја студија? Или треба да уђемо у брак а да нас родитељи и даље издржавају? Даље, знам да црква не подржава планирање породице, али како може зена да има посао и неку каријеру и, рецимо, седморо деце? У реду двоје, па и троје, али ја волим и да радим, волела бих да имам децу, и чему ове моје студије, ако то знање нећу употребити на послу? Пуно поздрава и извините ако су питања непријатна, ово ме већ дуже времена мучи.

Одговор :

Драги...?

Што се не бисте сложили да је данас секс пре брака грешка ("блуд" - заблуда у својој одлуци)? Има ли било шта да то може да оспори - камо среће?!

Бог је замислио човека пре свега бестрасног и светог, и његов полни живот требало је да буде свет, те потреба само за рађањем, јер он тада није имао нужност да упражњава секс ради "уживања". Уживања у чему - у блату? У психи ондашњег бесмртног човека полни акт је био бесмислен, јер није са собом носио страст, тако да му не би било јасно зашто то мора да ради а да не планира нови живот, који је опет из предела Божјих. Такво преживљавање уопште није постојало, али постојала је светиња људске личности и заједничког живота, где се тело физички није малтретирало нити скрнавило мењањем партнера ("потражњом праве љубави"), које, по правилу, са собом носи психофизичке последице на нас цео живот. Бог је чувао крајњу интимност за човека (па и после пада), и није дозволио инвазију тела људи који нису планирани да буду део тог једног тела - светиње Тајне брака. Бог жели да ничим не умрљамо праву љубав у светом браку. Наравно, Он то жели - а ми мудрујемо преко Његових жеља. После сазнања да је човек постао го, његов Творац уређује норму правилног живота - Закон, и ми треба да га у послушању поштујемо.

Мени уопште није јасно зашто је данашњи факултет мерило успешног живота, или пак гарант доброг а пре свега правилног живљења? Ми смо нација са великим степеном "образованости" (читај: размажености), која у свом свом гордом сазнању није способна да креира економију, а још мање способна да се врати на економију наших природних потенцијала ("на опипљиво"), а што је најжалосније и апсурдно, то је да ти "образовани" људи илузорно живе у великим материјалним ишчекивањима да ће их неко са стране економски спасти (да им се просто да). Неко други треба да дође и поправи све наше проблеме - која гордост и лењост; које нехришћанско схватање живота, а најмање професионално које треба да пружи једна реална образованост?

Села нам изумиру због каузално повезаних проблема. Млади остављају земљу, и на њу гледају са презиром (и на своја села), и јуре у градове не питајући за цену, а цена је: понизно нуђење, наметање и лутање у немаштини; сналажење у проституцији; удаје из економских разлога а не љубави, и то све за собом носи психофизичке последице и разочарања која се касније лече алкохолом и наркоманијом и тако се завршава у хедонизму. Младом мушкарцу је још теже, јер иако постоји жеља да се организује на опипљивим економским потенцијалима које наша средина ван градова пружа, има врло мале шансе да се ожени и развије стабилну породицу, тако и унутрашњи мир, који му је потребан за даљи успех у свом раду. Не сумњам ни за један трен да данашња Српкиња са својим схватањима успесног живота (тесан једнособан или двособон стан, али у граду) носи велику одговорност за то што духовно, економски и као нација изумиремо. За девојку ван градова то је животни циљ и "каријера" - мало крова над главом и асфалта.

Зар није Господ решио ту Васу дилему? Ако погледате свештену историју рода људског - Свето Писмо, видећете да је Господ знао за тај Ваш проблем, па је благоустановио да се сексуално зреле личности венчавају када им је време ("здраво време"), и девојка од 20 година у свим културама сматрана је за баба-девојку (скоро до јуче), а за мушкарца прва половина двадестих за уседеоца. Данас ће свако рећи, па то је нездраво, а Ви само што поменусте да је "нездраво" да дечка држите за руке до 22 (или 26 ако буде лошији ученик). Зашто тако "рано"? - зато што је већ тешко да се уздржава, јер и св. ап. Павле саветује да је боље да се женимо него да се успаљујемо. То је оно што Бог жели од нас, а друго је шта ми очекујемо и како планирамо овај прекратки живот. Сексуална револуција и феминистички покрети су постепено самоубиство, али њихове последице се откривају касно.

У психи како деце тако и родитеља "факултет" је покушај стварања будућег раја на земљи људским планирањем (мистична реч "каријера") којег никада бити неће, него, напротив, ствара се пакао. И ово Ваше питање садржи неке примесе ада - огорченост, безнађе, љутњу на Бога и на Његову установљену норму нашег живота; страдања у мукама од уздржавања, или блудодејствовања али са осудом савести - то је тај немир који подрива насу душу. Велика су очекивања од овог земаљског живота, и зато постоје огромна улагања, у која многи улажу и своје душе да ли би како створили добру "каријеру". Добар живот је на овој суровој земљи релативан појам, како код богатих тако и код сиромашних, где код сиромашнијих (смиренијих) постоји мирнији живот, јер су мања ишчекивања у већој израженој благодарности Богу, док код богатијих већа су очекивања а мања благодарност Богу, јер се увек тражи више, и више, и ти људи никада нису задовољни. О томе сведоче велика ломљења, тј. самоубиства, и психијатријске терапије чији су клијенти најбогатији овога света, зато што су и поред свега тога што имају и даље несрећни у овом животу без смисла.

Смисао живота је да испуњавамо вољу Божију, да се волимо и у љубави све градимо, а пре свега да схватимо да је ово све пролазно и да не треба такве огромне жртве да се улазу у смртно и трулежно. Ваша младост и љубав су прескупе жртве за ту апстрактну реч "каријера".

Факултет? Ко вам са њим гарантује материјално (каријеру) било где на овој земаљској кугли? Начин размишљања у овом питању мени говори да пишете у "домаћим" условима живота, јер у земљама Запада "студирање" не значи пасивно битисање (а посебно оно вечито студирање), него млади људи од прве године својих студија почињу са самоиздржавањем, и није мали број оних који већ оснивају породицу. Поред студија студирају и навику да раде, и нема те социјалне државе која ће да им "гарантује" посао, него ће га они сами тражити и колико су способни и наћи. Дакле, ко вам гарантује посао, стан, паре после факултета - да би се ви венчали и законски родили децу, тј. били независни од родитеља? Нико. Онај ко до 24. године зависи од родитеља, док његови вршњаци у неким земљама већ имају изграђену радну личност и поштовање према зарађеном, тај се никада неће научити да се самоиздржава и увек ће да виси о врату својих родитеља, које по природи богоодступности све мање и мање поштује. Чиме оправдавате ваше схаватање да ваши родитељи треба да вас издржавају у 22, а богме много чешће и у каснијим годинама? То је тај синдром социјал-комунизма који је остао у психи несрећних православних Словена (наравно, то је и био план да нам униште светињу живота у Цркви).

Времена су тешка а долазе још тежа, и ако једини "живи факултет" остане пасиван - Српска црква, и не ухвати се у коштац са овим огромним проблемима, ми смо пропали у сваком погледу. Црква није организација ("канонолог") која тумачи каноне а свештеници њени "правници", да говоре то ваља а то не ваља; него она још од малих ногу припрема човека да он изгради свој правилни однос према школи, послу, љубави, породици... 50 г. она је била одсустна из душа ваших генерација (кроз ваше родитеље) и није реално да одједном разумете њену мисију а да се не љутите на њу (и наше свештенство од тога страда). Њена мисија је стихијско утицање и образовање на "поновном рађању човека" (оно што је Господ рекао Никодиму) да поштовањем Божјих закона изгради овоземаљску срећу са таквим високим степеном разумевања овог живота, да ће се човек лакше снаћи у било којој невољи, у светом сазнању да та срећа тек почиње у суживоту са Богом, у Његовом царству славе, мира - тога што највише недостаје у овим нашим душама.

Момка за руку и у цркву по Благослов Божији, и са мало вере све ће Он то лепо да уреди.

Желећи вам тај мир и сва друга блага од Господа,

Ваш о.Љубо

[Зорица екс Милева]

Eh što ovo pismo nisam pročitala prije 10 godina, mnoge muke bi me zaobišle.

[Зосима]

Eh što ovo pismo nisam pročitala prije 10 godina, mnoge muke bi me zaobišle.

...