Епархија далматинска

Зоран · Фебруар 19, 2010

НОВИ НАПАДИ НА КУЋЕ СРБА-ПОВРАТНИКА

У ДАЛМАЦИЈИ

Да за Србе-повратнике у Далмацији и даље нема мира, види се из најновијих напада на њихове куће у Добропољцима и Бргуду. У Добропољцима су непознати починитељи провалили у кућу Рајка Шапоње и потпуно је девастирали, а вредније ствари су украдене. Истога дана можда и исти непознати починитељи у српском селу Бргуд провалили су врата на већем броју тек обновљених српских кућа.

Ови случајеви вандализма и насилништва према Србима-повратницима су пријављени полицији, која интензивно трага за починитељима.

Зоран · Фебруар 24, 2010

НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ

По већ устаљеној традицији Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служи Свету Архијерејску Литургију у Задру на Недјељу православља. Сваке године богослови из Богословије Света Три Јерарха овај празник заједно са својим Епископом и са вјерницима из Задра прослављају у храму светог пророка Илије у Задру. Тако је било и ове године.

Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење игумана манастира Крупе и Крке о. Гаврила и о. Германа, уз учешће богослова четврте године Богословије Света Три Јерарха и мноштва присутних вјерника. По благослову Епископа Фотија након причешћа народа, вјернима је о празнику и о смислу поста бесједио игуман Гаврило. У својој бесједи игуман је позвао вјерне да се кроз пост, молитву и причешће што достојније припреме за свијетло Христово Васкрсење. На крају Свете Литургије вјернима се обратио и Епископ Фотије са неколико ријечи благослова и поуке.

По завршетку Литургије Епископ, служашчи свештеномонаси , богослови и домаћин протојереј-ставрофор Петар Јовановић обишли су храм светога Шимуна гдје су се поклонили моштима светога Симеона Богопримца. Мошти светог Симеона се у Задру налазе од XIII вијека, а донијете су из Цариграда у вријеме крсташких ратова. Љубазношћу свештенства који служи при овом храму саркофаг је отворен, те су Епископ, свештеници и богослови имали прилику да виде мошти и да им се поклоне.

Након боравка у Задру богослови су обишли и храм светих Кирика и Јулите у Карину. Овај храм је до прошле године био релативно запуштен, али залагањем јереја Миле Савичића и донацијама г. Мирка Дуброје и вјерног народа Карина он је данас потпуно васкрсао. Сада се у том храму завршавају радови на фрескопису и ако Бог да до храмовне славе би требало да буде завршена генерална обнова ове светиње.

Следећа светиња коју су обишли богослови је био древни манастир Крупа. Овај манастир је такође велико градилиште и у њему се тренутно ради на обнови фресака и очувању оригиналног фрескописа Георгија Митрофановића. Поред обнове храма отац Гаврило игуман овог манастира је покренуо и обнову парка испред манастирске цркве. Овај парк ће да уљепша околиш манастира и да учини пријатнијим боравак свим вјернима и туристима који посјећују најстарију далматинску светињу.

Ово ходочашће ученика богословије је било веома корисно, јер су се ученици првенствено учествујући у Литургији,а затим и у посјети светињама далматинске Епархије увјерили у оно што уче у својој школи, а то је да се сила Божија у немоћи пројављује, јер је Епархија далматинска по многима била отписана, међутим у њој је благословом Божијим веома жив литургијски живот и духовна и материјална обнова непрестано траје.

Зоран · Март 13, 2010

Саопштење Епархије Далматинске поводом најаве оснивања тзв. „ХПЦ“

Вест да је јуче (12.03.2010.г.) у Задру најављено оснивање тзв. „Хрватске православне Цркве“ изазвала је узнемиреност код свештенства и православних Срба у Републици Хрватској. Познато је да је ХПЦ формирана 1942.г. у време фашистичког и усташког режима Анте Павелића у НДХ. Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским , јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима.

Српска православна Црква и српски народ постоје већ вековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и сведоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од XIII до XV века и представљају значајну културну баштину, која је као таква, под заштитом надлежних институција хрватске државе.

Већ приликом објављивања сајта и програма удружења у формирању „Хрватске православне заједнице“ постало је извесно да се ово удружење поистовећује и органски повезује са усташким режимом из времена Анте Павелића и тзв. ХПЦ. Они су, као једна неодвојива целина, имали геноцидни програм уништења и истребљења свих нехрвата у време злочиначке НДХ, па формирање овога удружења јасно изазива људску стрепњу пред могућношћу поновног остварења њиховог програма. Иза њега су у време Другог светског рата остали безбројни логори, стратишта и јаме од којих је свакако најзлогласнији и највећи логор истребљења - Јасеновац.

Ми се искрено надамо да ово Удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске - због свог отворено милитантног и проусташког карактера неће моћи да буде регистровано у надлежним институцијама данашње Хрватске - која се налази пред вратима уласка у Европску унију.

Исто тако апелујемо на органе правне државе и надлежна министарства Р. Хрватске, да заштите објекте и имовину Српске православне цркве, као и наше вернике од евентуалног узнемиравања и напада, што су неки од челника овога фантомскога удружења најавили. Они су ових дана промовисали и тиме јавно рехабилитовали једну „авет из прошлости“, којом се повампирује фашизам и усташство на овим просторима Европског континента.

Нашем свештенству и верницима у пастирској бризи и одговорности препоручујемо да појачају свој пост и молитву Богу, који је једини Господар и Судија васељење и заштитник наше мученичке Цркве у вековима распињаној и распетој Далмацији, да се не плаше и не примају ове лажне пастире и проповеднике, „који долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Матеј 7:15), већ да чувају своју свету православну Цркву и своју веру, своју Крсну славу и своје далматинске светиње, које су га очувале и чувају кроз историју.

Зоран · Март 13, 2010

КАТОЛИЧКА ЦРКВА УКИДА ЦЕЛИБАТ?

Због све већег броја педофилских афера, као и великог броја геј скандала, по писању Слободне Далмације (12.03.2010. год.), огласио се бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн (Christoph Schoenborn), један од могућих наследника Бенедикта XVI, рекавши: «Католичка црква, ако жели покушати пронаћи узроке педофилије међу свештенством, мора преиспитати проблем целибата.»

Овом изјавом угледног бечког кардинала Шенборна, проблем целибата свештенства на Западу поново постаје веома актуелан, јер је целибат једно од значајних питања у екуменском дијалогу Православне и Римокатоличке Цркве на највишем нивоу.

Познато је да су свештеници у Старом Завету били ожењени људи и та древна традиција је задржана у свим Црквама Истока, док је на Западу највише од Средњег века проширена традиција обавезног «целибата» свештенства.

Инфо служба Епархије далматинске

Зоран · Март 18, 2010

Свештеномученик Филумен Јерусалимски

Новоканонизовани преподобномученик Филумен, чија је канонизација извршена у Јерусалимској и Руској Патријаршији је имао брата близанца, старца Елпидија. Данас ми објављујемо фрагменте успомена њихових рођака и ближњих о браћи Хасапис.

Георгије и Магдалина Хасапис из Орунде су имали тринаест дјеце. Десет од њих су остали живи, од тога двојица браће близанаца Софоклис и Александар су постали монаси. Један од њих Елпидије је окончао свој пут на св. Гори у Новом Скиту, а други Филумен је ритуално убијен од стране Јудеја-фанатика у Светој Земљи и прибројан је лику светих. На њиховом родном острву Кипру њих помињу све ове године, нарочито у Орунди и Никозији у манастирима Ставровуни и Махерас. Почетком 1980-их година кипарски новинар Клитос Јоанидис је сабрао успомене рођака преподобномученика Филумена и јеромонаха Елпидија. О њима увијек говоре заједно.

Сведочанство Пенелопе Илиаду

„Ви сте рођака старца Елпидија и преподобномученика Филумена и имали сте могућност блиско да контактирате са њима. Реците нам неколико ријечи о сваком.

гђа. Пенелопа „Ми смо расли заједно до 14-годиишњег њиховог узраста. Ја сам била шест година млађа“.

К. Ј. Александар и Софоклис су њихова имена?

гђа. Пенелопа Да. Сваког љета ја сам са својом тетком одлазила у село. Тамо смо ми имали баку која је била веома предана Цркви. Свако вече она нам је давала да по реду читамо Минеје. На Филумена и Елпидија баба је имала силан утицај. Они су више од свих нас слушали њу. И били су најпримјернији вјероватно зато што су били најстарији.

Моја два брата су била из многодјетне породице. Од 13 дјеце, троје су умрли, а 10 остали живи. Њима због тога нико није много удјељивао пажњу. Они су једном тајно отишли у манастир Ставровуни, сами, пјешке. Тада им је било 14 година. Нама су рекли да су Алекос и Софокл побегли од куће у манастир. Њихови родитељи су били Божији људи и то су лако примили.

К. Ј. Како су звали вашу тетку, мајку браће?

гђа. Пенелопа Магдалина, а тетка Јоргис. Када су они сазнали о одласку дјеце у манастир, они су сматрали грехом да их оду довести кући, јер су дјеца хтјела да себе посвете Богу. И сама браћа, када су им предложили да се врате у Никозију нису пристали и у манастиру су провели око пет година. Нису се враћали у град јер су сматрали да је свијет пун греха.

Када су једног од њих забољеле очи игуман им је рекао: „Ви требате отићи у Никозију“. Они су тада дошли и ми смо се срели. Мени је тада било 13 година и ја сам ишла у средњу школу. Након дугог времена ја сам их видела. Два монаха! Са брадама! Веома кратко су они остали у граду. После су се вратили у Ставровуни и нисмо били у контакту. Тада није било телефона. Њихови родитељи су се увјерили да су запосве предали своју дјецу у руке Божије.

Недуго затим из Јерусалима на Кипар су дошли монаси. Један од њих се, колико ја памтим, звао Паладије. Он их је видео и чуо. Браћа су имали дивну косу. Када су они пјевали могло се мислити да пјевају анђели. Тада је он рекао да ће их узети са собом да их образује. Ја се сјећам да је то било 1933.-1934. год.

Они су стигли у Јерусалим и тамо су завршили Светогробску школу. Оба су хтјели да уче богословље. Но патријарх им је рекао:,,Довољно“. И тада је Елпидије отишао на Кипар, одакле се благодарећи ходатајству Александријске патријаршије обрео у Африци. Он је пошао тамо да би зарадио новац за школовање. После је он отишао у Русију па у Енглеску, а затим у Атину, гдје је служио у Црвеном крсту.

А Филумен је остао у Палестини. „Када ћете доћи?“, питао је моју мајку која је 5–6 пута ишла заједно са мојом тетком у Свету Земљу и оне су живјеле код оца Филумена. И мени је поручивао: „Реци Пенелопи и њеном мужу (он се веома лепо односио према моме мужу) нека дођу и ја ћу их примити. Мене мучи грижа савјести, што ја нисам отишла њему.

Живот оба брата близанца је био свет. Када је Елпидије, као игуман манастира Махерас, долазио код нас кући, ја се не сјећам да се он било када жалио или било кога осуђивао или о било коме било шта говорио.

И 1952.г. када смо се сусрели са оцем Елпидијем и оцем Филуменом у Продрому, ја сам видјела да они воле један другога! Они су били прави близанци и душом дјеца Царства. Оца Филумена су убили на његов имендан 29.новембра 1979.г.

К. Ј. Да ли сте чули о томе шта је о. Елпидије осјетио на Светој Гори тај моменат када су му Јевреји заклали брата?

гђа. Пенелопа: Да, у тај моменат Елпидије је осјетио, да се нешто унутар њега раздјелило (распукло) на два дјела. Када су отворили гроб оца Филумена, из његовог мртвог тјела се ширило благоуханије по читавом крају.

К. Ј. Он је себе осветио мучеништвом?

гђа. Пенелопа: И данас чини чудеса. Читави животи оца Елпидија и оца Филумена били су посвећени Богу. Они нису имали ништа, осим расе. У наше тешко вријеме савјетовали су: „Молите се Богу“. Ја сам била задивљена њиховом вјером. То је прекрасно-вјеровати у Бога. Вјеровати потпуно - „Блажени сиромашни духом“. Они су били мирни духом. Ја их никад нисам видјела у гњеву, они се никада нису раздраживали један на другога. Брате, брате - било је њихово јединствено обраћање једног према другоме.

Из успомене Георгија Илиаду

Моје приснопамјатне ујаке, оце Елпидија и Филумена ја сам упознао љетом 1952.г. Ја сам тада био ученик основне школе и памтим, као да је то било јуче, утисак, који су они оставили на нас. Они су били кротки, добри, радосни и заједно са тим строги. Када су они говорили или гледали на нас ми смо осјећали њихову бесконачну љубав према нама. Од 1952.г. до краја живота оца Филумена нисам сусрео. После тог жестоког убиства ја сам замолио комадић његове расе, која је била на њему у моменту мучеништва. Тај мали комадић миомирисне тканине ја сам поклонио сину.

Сведочанство старца Елпидија

Мог брата оца Филумена је убио Јевреј у Јерусалиму. И патријарх је непрестано тражио да дају његово тијело које се налазило 5 дана на медицинској експертизи. Тијело нису давали. А када су дали, лик о. Филумена је био блистав. Ја нисам могао отићи на опело због страшне временске непогоде.

О. Филумен је био човек благородне душе, он је творио добра дјела свима. Он никога није увредио за 46 година колико је живио усред тог многољудног свјета. Често се он правио јуродив и тако се „скривао“ од људи. Он је исцјељивао многе Арапе, бјесновате, али је скривао то. Он је био изабраник Божији и Бог га је примио. О када би и нас Господ удостојио мученичког вијенца.

превод са руског:

игуман манастира Крке

архимандрит Герман (Богојевић)

Зоран · Март 20, 2010

ПОГЛАВАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ДАЛМАЦИЈИ

ОБЈАШЊАВА ЗАШТО СЕ ЖЕСТОКО ПРОТИВИ РЕГИСТРИРАЊУ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И АУТОКЕФАЛНЕ ЦРКВЕ

Епископ Фотије: Регистрира ли се Павелићев дух, Хрватска ће тешко у Еуропу

Рецентна најава поновног оснивања Хрватске православне заједнице, која датира из времена Павелићеве НДХ, дигла је на ноге Српску православну цркву у Хрватској.

Епископ далматински Фотије одлучио се за релативно ријетку кореспонденцију: у име СПЦ-а и Епархије далматинске обратио се писмом предсједнику РХ Иви Јосиповићу, пледирајући да својим ауторитетом спријечи регистрирање такозване грађанске удруге ХПЗ-а која је у Задру ових дана обзнанила свој “повратак” и конзеквентно тому оснивање аутокефалне Хрватске православне цркве.

О чему се заправо ради, зашто је тај догађај узнемирио православне црквене кругове, питали смо далматинског епископа Фотија?

- Писали смо предсједнику Јосиповићу с намјером да му укажемо на то како ова удруга већ по законима државе Хрватске не би могла бити регистрирана, јер у свом програму заговара негацију другог и другачијег, те наговјештава деструкцију и националну и међувјерску нетрпељивост.

Посебан је проблем то што се темељи на тековинама НДХ и Анте Павелића, о чему њихови представници отворено говоре. Ако таква удруга може бити регистрирана и тиме добити легитимитет, онда смо у опасности да се вратимо у раздобље Другог свјетског рата када је владала идеологија крви и тла, која је иза себе оставила безбројне лешеве невиних и апокалиптичну пустош.

Кабинетски одговор

Јесте ли у међувремену добили одговор Предсједника РХ?

- Нисмо, јер је наше писмо недавно написано. Предсједнику државе писали смо из разлога што он по својој функцији има велику одговорност за мир и просперитет у држави, те је гарант Устава и уставних права свих грађана Републике Хрватске, без обзира на њихову вјеру или нацију.

Први наговјештаји оснивања ХПЗ-а још поткрај прошле године у Огулину резултирали су писмом СПЦ-а премијерки Јадранки Косор. Је ли Вам икад одговорила?

- Добили смо кратак одговор из уреда премијерке Косор. У њему пише да је Хрватска антифашистичка држава, али да је регистрација удруга нешто што воде друге институције. Тако је одговор овај проблем оставио отвореним...

Како гледате на изјаву тајника државне Комисије за вјерске заједнице Фрање Дубровића да не види ништа спорно у тој иницијативи, нити њезиној интернетској презентацији, осим својатања манастира Гомирје и лика Николе Тесле?

- Ако једна удруга претендира обновити идеје из НДХ, идеје искључивости и нетолеранције, онда је то већ велик проблем. Осим тога, својатање манастира Гомирја, као и личности Николе Тесле, свакако су велик проблем, јер се јасно указује у којем правцу би могли ићи. Својатање туђег је у свим земљама и по свим законима кажњиво дјело – јер је право власништва једно од основних људских права.

Како тумачите чињеницу да се тако ретроградне, проусташке иницијативе, попут ХПЗ-а, промичу данас, на прагу хрватског уласка у ЕУ?

- Управо на тај феномен смо и хтјели указати, јер је по нама просто немогуће да се допусти оживљавање идеја Павелићеве НДХ, што ова удруга отворено заговара. Сматрам да би регистрација удруге највише шкодила самој Хрватској која се бори за улазак у Еуропску унију, гдје су овакве идеје неприхватљиве, па чак и законом забрањене.

У обраћању јавности и предсједнику Јосиповићу упозоравате на могуће ново повампирење расних теорија и вјерске нетрпељивости, и апелирате на забрану удруге позивајући се на добру традицију демократске Еуропе. Бојите ли се да би их забрана додатно мобилизирала?

- То не знам. Мени се чини да то кажу и сами позитивни закони Републике Хрватске. Нетко тко заговара повампирење “авети из прошлости”, фашистичке и усташке творевине НДХ, не мисли добро никоме, а држава је ту да појаву таквих идеја и покрета на адекватан начин сузбије.

Тко су „хрватски православци“ окупљени око идеје прононсираног хрватског националиста Иве Матановића, који тврди да имају већ више од 500 чланова?

- Не бавимо се питањем тко су чланови удруге у формирању. Желимо само указати на њихов дух и програм, неприхватљив због искључивости и затирања свега другачијег. Колико чујемо, ови људи манипулирају бројем чланова. Недавно је на ХРТ-у била репортажу о њима у којој се могло чути да имају само неколико чланова, све друго је њихова конструкција и маркетинг.

Ако је точно, како тврдите, да је темељ њихова рада негација другога, односно сада Срба и СПЦ-а, о каквим је то православцима ријеч и је ли то само профашистички (проусташки) конструкт?

- Још један проблем око овог удружења је што се они лажно представљају, јер њихови чланови нису крштени ни у једној канонски признатој православној цркви. Ово је исто један од разлога зашто они не би требали бити регистрирани под именом којим се представљају.

Тко је игуман Јелисеј, новоизабрани предсједник удруге ХПЗ?

- Колико знамо, господин Лалатовић је био ученик Цетињске богословије, па је због црквених пријеступа избачен из школе. Послије, када је у СПЦ задобио свећенички чин, рашчињен је због свећеничких пријеступа и финанцијских малверзација. Једно вријеме је био у удрузи грађана тзв. ЦПЦ, одакле је из истих разлога протјеран. Жао ми је тог човјека због трагедије коју чини сам себи упуштајући се у овакав душегубни посао.

Иако је опаки реликт прошлости, бизарну, ретроградну иницијативу предводе маргиналци и није ли то у основи маргинална политичка опачина?

- Дај Боже да тако буде и да не заживи идеја удруге без обзира на то колико је мали број људи заговара. Она је и као таква опасна, јер пријети оживљавањем прошлости која је иза себе оставила милијуне лешева и на стотине логора, да споменем само Дахау и Јасеновац. Због тога њихова идеја није нимало безопасна нити наивна.

Задарски проблем

Како гледате на то да је у Задру својеврсни далматински епицентар „антисрпског покрета отпора“, и негирања права на повратак домицилног српског становништва на тим просторима?

- Тим би се проблемом више требале позабавити надлежне институције хрватске државе. Срби већ вјековима живе у Задру и задарском залеђу и тако ће, хвала Богу, бити и убудуће. Свакако је препуно симболике да се удруга појавила баш у Задру, гдје им је дан толики медијски простор. Мислим да то може бити од велике штете самом граду који би требао бити еуропска метропола, град кршћанске културе и вјерске толеранције. Је ли сада то тако, велико је питање.

Своједобно је задарски градоначелник најавио рушење осамдесетак у рату разорених српских кућа, правдајући то „здравственим разлозима“. Вијест је изазвала констернацију међу Србима. Је ли подузето нешто да се то спријечи?

- За тај феномен смо чули од наших вјерника који живе у Задру и околици. Куће које би наводно требале бити рушене имају своје власнике и они су већином поднијели захтјев за обнову. То би било нормално, а не да би оне требале бити порушене из “здравствених разлога”. Надамо се да тај “еколошки, здравствени пројект” неће успјети, већ да ће се власници кућа, упркос свему, изборити за своја права, да обнове куће и да могу као слободни и пуноправни грађани живјети на својим огњиштима.

Колико су данас грађани српске националнсти сигурнији у Хрватској него прије десетак година?

- И о томе смо говорили у писму предсједнику Јосиповићу. Таман када смо помислили “ево мира” и да су “расковани мачеви и направљени плугови”, појави се као гром из ведра неба удруга која пријети уништити све оно што је позитивно стечено послије недавне ратне трагедије у Далмацији. Отуда је наш глас о њима, “глас вапијућег у пустињи”, који ће, надамо се, мјеродавни и одговорни у хрватској држави на вријеме чути.

Недавно сте разговарали са шибенским градоначелником Антом Жупановићем о поврату одузете имовине СПЦ-а. Зграду уз Саборну православну цркву у Шибенику годинама користе Радио-Шибеник и Шибенски лист. На рјешење о поврату објекта бивша градска власт се жалила и спор је на Управном суду РХ. Постоји ли могућност нагодбе, „замјене добара“, договора?

- С градоначелником Антом Жупановићем имали смо срдачан и отворен разговор. Рекао је да ће Град Шибеник радити на рјешавању свих заосталих предмета који се тичу поврата имовине власницима, међу осталим и СПЦ-у. Споменуте су и могућности замјене добра и договор, ако нешто није могуће у реалном смислу вратити. Од нове власти у Шибенику очекујемо велике позитивне помаке у сваком смислу, јер су такав дојам на нас оставили и градоначелник Жупановић и његови сурадници.

Заговарање закона мржње и зла

Црквена имовина ће се ријешити, а што је с приватном? Имате ли сазнања колико још људи чека на поврат своје имовине на простору Далмације, односно ваше епархије?

- Има још много случајева да наши повратници потражују и чекају поврат имовине, не само кућа, зграда и станова у градовима, већ и пољопривредног земљишта и пашњака. То је велик проблем који стоји пред хрватском државом, јер ако се он не рјеши, и то ће бити једна од препрека уласку Хрватске у Еуропску унију.

Какву поруку шаљете вјерницима православне и католичке вјере будући да дијеле исти животни простор и готово исту кршћанску вјеру?

- Поруку коју нам доноси заједничко Свето еванђеље, да сви живимо у љубави према Богу и ближњем. То је бит наше вјере. Онај тко би нас учио другачије, без обзира јесмо ли вјерници православне или католичке вјере, лажни је пророк и он нас не учи науком Господа нашег Исуса Христа и не води нас путем спасења. Бог ће нам судити само по нашим дјелима. Зато је појава овог фантомског удружења данас опасна, јер они умјесто закона еванђеоске љубави заговарају нешто потпуно супротно – хадски закон мржње и зла.

И свећеници желе у брак

Укидање целибата СПЦ држи једним од значајнијих питања у екуменском дијалогу Православне и Римокатоличке цркве на највишем нивоу. Зашто? - Познато је да су се свећеници у Старом завјету женили и та традиција задржана је у свим православним црквама Истока, док је у Римокатоличкој цркви у највећој мјери од средњег вијека уведен обавезан целибат. Колико видимо, унутар саме Римокатоличке цркве постоји јак покрет који заговара да се и њихови свећеници врате старој традицији брака.

ХПЦ претендира и на имовину Српске православне цркве?

- Анте Павелић је 1942. године основао фантомску “Хрватску православну цркву” с циљем потпуног уништења и затирања Срба и СПЦ-а на просторима Хрватске. Ако нетко каже, ми данас обнављамо “ХПЦ”, што то значи? Зар не исто што и тада? Њихови челници најавили су да ће, након регистрације, тражити објекте за ХПЦ. Но, ми имамо уредне папире, уредне власничке листове из катастра и суда да су наши црквени објекти власништво СПЦ-а. То је у нормалној и цивилизираној држави довољно да би та имовина била у сваком смислу заштићена.

пише Даворка Блажевић

preuzeto sa: http://www.slobodnadalmacija.hr

ПРИЈЕМ У МАНАСТИРУ КРКА

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије примио је (20.03.2010.г.) у манастиру Крки г. Мирка Рашковића, дожупана шибенско-книнске жупаније са сарадницима.

Епископ је господину Рашковићу честитао на избору за дожупана у шибенско-книнској жупанији истакавши своју радост што су Срби у овом погледу остварили своја права у жупанији која броји највише Срба у Далмацији. Епископ је изразио наду да ће нови дожупан радити на добро својих бирача и свих грађана ове жупаније, а самим тим и на добро Српске Цркве која је ових дана имала велика искушења поводом појаве једне организације која је уствари лажна црква, а има за циљ да погорша српско-хрватске односе у РХ. Господин Епископ је упознао г. Рашковића са реакцијом Српске Цркве и званичних представника Хрватске државе, који су препознали опасност у овој организацији.

Господин Мирко Рашковић се сложио са мишљењем владике да је ова организација штетна како за Србе, тако и за све људе који живе на овим просторима гдје је потребан мир и помирење, а не нови конфликт било ког облика.

ТРИБИНА „ДУХОВНОСТ ПРАВОСЛАВЉА"

У КНИНУ

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија, а у организацији Српске Православне Црквене Општине у Книну, 25. марта 2010. године са почетком у 17 часова у великој сали Велеучилишта „Марко Марулић“ у Книну, биће одржано јавно предавање на тему „Пост и Васкрсење“.

Планирано је да оваква јавна предавања постану редовна пракса у Книну, као и да у њима узму учешћа и гости предавачи из других епархија Српске Православне Цркве.

ОДГОВОР ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

ДР ИВЕ ЈОСИПОВИЋА

ЕПИСКОПУ ДАЛМАТИНСКОМ Г.Г. ФОТИЈУ

REPUBLIKA HRVATSKA

PREDSJEDNIK

KLASA: 070-03/10-03/01

URBROJ: 71-02-07-10-02

Zagreb, 18. ožujka 2010.

Njegovo preosveštenstvo

Gospodin Fotije

Episkop Dalmatinski

Vaše Preosveštenstvo,

Zahvaljujem Vam na čestitkama koje ste mi uputili u povodu izbora za Predsjednika Republike Hrvatske, te na dobrim željama za uspješno obavljanje ove odgovorne dužnosti.

Upoznat sam sa situacijom vezanom za oglašavanje predsjednika Hrvatske pravoslavne zajednice i njegove najave osnivanja Hrvatske pravoslavne crkve.

U namjeri osnivanja i registriranja Hrvatske pravoslavne crkve kao vjerske zajednice spomenuti gospodin poziva se na kontinuitet s Hrvatskom katoličkom crkvom utemeljenom u lipnju 1942. godine, na inicijativu Ante Pavelića, u vrijeme Nezavisne države Hrvatske. Zbog pozivanja na ustaški režim i negativne konotacije koje Hrvatska pravoslavna crkva nosi iz toga razdoblja, provokativne i neodmjerene izjave predsjednika Hrvatske pravoslavne zajednice mogu biti shvaćene kao poziv na netoleranciju i nesnošljivost prema drugim pravoslavnim vjerskim zajednicama u Hrvatskoj, pa i u širem društvenom okruženju.

Uvjeti za registraciju vjerskih zajednica u Republici Hrvatskoj propisani su Zakonom o pravnom položaju vjerskih zajednica. Formulacija iz članka 3 (stavak 1) ističe da „vjerske zajednice u promicanju vjere i drugom svom djelovanju ne smiju širiti netrpeljivost predrasude prema drugim vjerskim zajednicama i njihovim vjernicima ili drugim gradanima", što se može isčitati iz izjave predsjednika Hrvatske pravoslavne crkve, u kojoj pretendira na preuzimanje članstva odnosno vjernika ostalih pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj. To je neprimjeren govor u zemlji u kojoj, unatoč ratnim stradanjima, ekumenski duh nije sasvim zaboravljen, a što se jasno može prepoznati i iz Vaših riječi.

Uvjeravam Vas da ću se uvijek zalagati za poštivanje ljudskih prava i zakona koji važe u našoj domovini, pa tako i u ovom slučaju koji Vas je opravdano uznemirio.

S poštovanjem,

PREDSJEDNIK REPUBLIKE

HRVATSKE

Dr Ivo Josipović

Поводом оснивања Удружења грађана под називом Хрватска православна заједница којој је тенденција да прерасте у тзв. хрватску православну цркву и поново оживи авети болне прошлости за готово сваког Православца али и за припаднике других верских конфесија у Републици Хрватској – Самостана демократска српска странка издаје следеће;

С А О П Ш Т Е Њ Е ЗА Ј А В Н О С Т

Оснивање Хрватске православне заједнице је опасан чин који осим што поново отвара историјске ране које су православци проживјели под некад постојећом Црквом сличног имена, сасвим сигурно може отворити нове спорове и дубиозе унутар истог вјерског корпуса. Нажалост више од пола века од како је и држава која је декретом основала тзв. хрватску православну цркву – Независна држава Хрватска Анте Павелића отишла у историјску ропоратницу, неки нови и то изопћеник из православне Цркве и ригидни ултрадесничар покушавају завртјети точак хистроје унатраг.

У демократском миљеу право је свакога да у складу са законским нормама оснива Удружења па и вјерске заједнице. Међутим, то право нити смије нити може бити "старије" од права свих осталих грађана на достојанствен живот, а редикул Хрватске православне Цркве или заједнице, сасвим свеједно, сигурно вређа и достојанство човјека и поштовање на жртве страдале управо под "патронатом" тзв. митроплита Гермогена и његове хрватске православне цркве за време усташке државе.

На потезу је, уз остале, данашња хрватска правна држава. Без обзира на флексибилност закона, уверени смо како ће надлежна тела препознати опасне намере те да неће дозволити нити рад Удруге на оваквим начелима, а камоли регистрацију верске заједнице. Јер демократија не подразумева анархију иако би оснивачи овакве назови верске заједнице прижељкивали стање безвлашћа у којем би на површину испливале њихове малициозне идеје и намере.

Идикативно је да овакве идеје долазе управо из Задра, града и околине у којем је повратак протераних Срба најслабији и у којем се најтеже Србима враћа узурпирана приватна имовина. Уместо да заједничким напорима се таква ситуација побољша у корист Срба повратника односно православаца – двојац - изопћени игуман Јелисеј и извесни Матановић којега максимално оспоравају чак и у унутар постојећих кругова ултрадесничарске провинијенције, би да додатно долива уље на ватру и стиче себи јефтин али и опасан публицитет.

Уверени смо да ће исконски Срби православци препознати опасне намере поменутог тандема те одбацити њихове идеје и сместити их на историјско сметлиште гдје им је по цивилизацијским вредностима и једино место. Уверени смо такође да ће актуелна власт препознати намеру "оснивача" да јој се, иако на посредан али веома јасан начин, покушају да ставе одређене етикете историјског континуитета које сежу чак и за територијем других данас суверених држава! Такође смо уверени да неће изостати ни званична реакција Српске православне Цркве у осуда оваквог чина.

Апелујемо на наше сународнике православце али и католике - да не наседају на слаткоречиве приче иза којих нема стварне материје осим жеље фамозног двојца и њихових следбеника за медијском афирмацијом и уношењем немира у грађанство. Простора за афирмацију и промоцију свакога појединца у овој држави има, али искључиво на савременим традицијама и цивилизацијским нормама.

Свесни смо да је овакве идеје игнорисати. Али као озбиљна политичка партија, осуђујемо овакве покушаје који су и озбиљан баласт у дугогодишњим напорима наше странке и партнера на политичкој сцени Хрватске и шире, у циљу консодлицаје српског националног корпуса у Републици Хрватској као и оних наших сународника који чекају повратак из прогонстава на своја вековна огњишта.

Преузето са: http://www.sdss.hr/