Епархија далматинска

[И.стојковић]

ПОЧЕЛА НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА У

БОГОСЛОВИЈИ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

У МАНАСТИРУ КРКИ

          По благослову Светога архијерејског Синода 01.09.2009.г. почела је нова школска година у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крки. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински и в.д. ректор богословије извршио је призив Светога Духа и благословио ученике на почетку школске године.

          У својој беседи Епископ Фотије је честитао ученицима почетак нове школске године и зажелео да ревносно и предано усвајају науку коју слушају, јер она није људска наука већ божанска. Отуда је за усвајање ове науке потребно просветљење ума благодаћу Духа Светога, који непрестано живи и дејствује у животу православне Цркве.

[И.стојковић]

МОГУЋЕ ОСНИВАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ГИМНАЗИЈА И ОТВАРАЊЕ НОВИХ БОГОСЛОВСКИХ ФАКУЛТЕТА

ИНТЕРВЈУ ИНФОРМАТИВНОЈ СЛУЖБИ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

ГОСПОДИНА ФОТИЈА, ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ,

ЧЛАНА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СПЦ

ЗАДУЖЕНОГ ЗА ЦРКВЕНУ ПРОСВЕТУ

У РАЗГОВОРУ ЗА САЈТ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ГОСПОДИН ФОТИЈЕ ЗАЛОЖИО СЕ ЗА СИСТЕМАТСКО ПРЕВОЂЕЊЕ ДЕЛА СВЕТИХ ОТАЦА ПОД ОКРИЉЕМ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

П и т а њ е: Поред утврђивања програма и плана за четврти разред богословија, о којим се још темама црквене просвете разговарало на последњем скупу најодговорнијих људи ове области у Крагујевцу?

О д г о в о р: У Крагујевцу је недавно заседала Комисија за унапређење просвете СПЦ. Главна тема овог заседања било је утврђивање плана и програма за наше нове петогодишње богословије. Тај је посао, хвала Богу, у Крагујевцу завршен, тако да ћемо од јесени имати нови план и програм по коме ће радити свих наших седам богословија под управом Светог Архијерејског Синода.

Поред рада на утврђивању плана и програма за богословије, у Крагујевцу је поменуто и шта би све било потребно да се унапреди наше црквено школство. Ту је поменута стручност наставног кадра, израда адекватних уџбеника за богословије, припремање потребних информатичких кабинета и уређење ђачких учионица и интерната. Све су то отворена питања на којима морамо радити у предстојећем периоду.

П и т а њ е: Да ли се планира отварање питања трајања средњег богословског школовања, да ли и даље остају петоразредне богословије или се размишља о враћању на четвороразредни програм да би свршени богослови равноправно са ђацима из световних школа наставили високо теолошко образовање?

О д г о в о р: По одлуци Светога Сабора и Синода СПЦ, наше богословије су петогодишње школе и не верујем да је сада могуће то изменити. Било је гласова у Сабору и за и против петогодишњих богословија, али је сада овако усвојено.

Свршени ученици наших богословија неће бити много у губитку у односу на ученике других школа, јер ће моћи да се упишу на пастирски смер на Православном богословском факултету СПЦ у Београду, који траје три године. По завршетку пастирског смера, они стичу пуно академско звање и могу равноправно да конкуришу свим академски образованим младим људима у нашој земљи, те могу да преузимају одговорне службе унутар саме СПЦ.

П и т а њ е: Надлежна министарства Владе Републике Србије од верских заједница, па и Српске Православне Цркве, захтевају улазак у процес акредитације црквених просветних завода. Какав је став наше Цркве о овоме, односно да ли је на видику потпуна реформа богословског школовања у средњим школама? Чули смо да се спомиње идеја о некој врсти православних гимназија.

О д г о в о р: У Крагујевцу је било речи и о евентуалној акредитацији наших богословија у просветни систем Републике Србије и то оних богословија које се налазе на њеној територији. То значи: Београд, Сремски Карловци, Крагујевац и Ниш. Акредитација је, међутим, само начелно поменута, јер је то један процес који тек предстоји и о њему ће се још говорити на нашем Сабору и Светом Синоду.

За акредитацију је потребно предузети одређене кораке и учинити контакте са Министарством просвете Републике Србије, као надлежним министарством за ово питање. Пошто је извесно да ће овај процес дуго трајати, Свети Архијерејски Синод је у предложио свим епархијским Архијерејима СПЦ, да до тада могу да раде на отварању православних гимназија у својим Епархијама. Бројне овакве гимназије већ постоје у другим православним земљама, на пример у Русији и Грчкој. Те гимназије би могле одмах по оснивању да буду школе са правом јавности и самим тим акредитоване код Министарства просвете. Православне гиманзије би свршеним ученицима давале проходност да студирају и друге световне факултете и њих би могле да уче и девојке, што је такође предност, посматрано у смислу припремања кадрова за веронауку у нашој Цркви.

П и т а њ е: Зна се да је материјални статус наших богословија врло незавидан. Да ли ће Свети Архијерејски Синод или Сабор разрешавати, у садејству са државом, овај проблем?

О д г о в о р: Тренутно се наше богословије финансирају преко Светог Архијерејског Синода. То је добро да тако буде и да тако остане. Како ће, пак, Свети Синод попуњавати свој фонд за црквено школство и црквену просвету уопште, то је друго питање.

За нашу Цркву је веома битно да, бар што се тиче средњошколског образовања, чувамо аутономију свога школства, а за то је потребна и финансијска аутономија.

П и т а њ е: Наш Православни богословски факултет у Београду већ неколико година се налази у саставу Београдског Универзитета, односно, хвала Богу, враћен је тамо где му је место. Да ли то доприноси напретку наше богословске науке?

О д г о в о р: Свакако да је велики успех улазак нашег Православног богословског факултета у састав Београдског Универзитета. О томе би адекватније могао да говори неко ко већ ради на нашем факултету. Колико је нама познато, богословски факултет у Београду је био иницијатор оснивања Београдског Универзитета, што само по себи говори да је нашем факултету место на Универзитету.

Уласком нашег факултета на Београдски Универзитет, многи студенти, који студирају друге факултете моћи ће да слушају поједина предавања на нашем факултету и тако се упознају са библијским учењем о стварању света и човека и о хришћанском виђењу историје. То је велика предност данашњих студената, јер је многим генерацијама од Другог светског рата, па све до недавно то било ускраћено. Самим тим и њихово образовање је било мање целовито и у извесном смислу непотпуно, што код данашњих студената неће бити случај.

П и т а њ е: Да ли укључивање наших високошколских установа (београдског и у Фочи) под окриље Универзитета, на неки начин, умањује утицај Цркве на профил студија, односно да ли ће свршени студенти одговарати пастирским и осталим потребама наше Цркве?

О д г о в о р: Већ сам у претходном одговору, чини ми се, рекао о значају и о предности уласка нашег факултета у састав Универзитета. То што сам рекао за Србију, свакако се односи и на Сарајевски Универзитет. Утицај Цркве, то јест нашег Сабора и Синода на наше богословске факултете није данас нимало умањен, јер свако ко конкурише за асистента или професора на нашем факултету, треба благослов Цркве, то јест свога надлежног Епископа.

Друга је ствар питање саме наставе, стручног усавршавања и осталих научних активности на факултету. У тој области сви факултети имају извесну аутономију, па тако и наш. То не мора бити ништа негативно, већ често може да буде позитивно, јер доприноси развоју богословске науке.

П и т а њ е: Говори се о отварању нових православних факултета. Шта нам о томе можете рећи?

О д г о в о р: Свети Архијерејски Сабор СПЦ је већ донео одлуку да се отвори још један православни богословски факултет и то у Нишу. Сматрам да је то добро и да је потребно можда у још неколико великих градова у Србији отворити високошколске установе СПЦ.

То просто намеће време у коме живимо и све већи број младих људи, који желе да студирају богословски факултет, трагајући за смислом живота. Отварањем нових високошколских установа СПЦ, отворио би се још један нови проблем, а то је образовање нашег богословског кадра. То значи да би у предстојећем периоду било потребно велики број даровитих студената са наших факултета слати на магистарске и докторске студије широм православног света, да би се они касније вратили и преузели места професора на тим факултетима. То је наравно, такође, процес и биће потребно доста времена да се то оствари, али би у том правцу требало размишљати и радити.

П и т а њ е: Архијереј сте у Епархији далматинској, која се налази у Републици Хрватској и која је страховито страдала у рату деведесетих година прошлог века. Колико је учињено на плану обнове? Враћају ли се протерани Срби? Како коментаришете односе са државом на чијој сте територији?

О д г о в о р: Па, да. СПЦ и наш народ су доживели велико мучеништво и страдање у последњем рату на простору далматинске Епархије. Ми смо, хвала Богу, учинили колико смо могли да се нормализује црквени живот у нашој Епархији, што је свакако један од предуслова за повратак прогнаних Срба.

Што се тиче односа са хрватском државом, он је регулисан Законом о верским заједницама и Уговором, који смо ми као Црква потписали са државом.

Тренутна нам је преокупација борба за повратак наше црквене имовине и обнова црквених објеката, од којих су многи и регистровани као културни споменици у Републици Хрвтаској, па самим тим очекујемо помоћ и хрватске државе.

П и т а њ е: Ваша Епархија, односно издавачка установа „Истина“ има врло богату и запажену издавачку делатност. Шта најављујете као нове издавачке подухвате?

О д г о в о р: Поред рада на обнови црквених објеката и на повратку нашег народа, сматрамо, такође, да је веома битна активност Цркве мисија и просвета. Због тога смо и ми почели да објављујемо књиге разних богословских садржаја – од катихетске литературе до дела светих Отаца Цркве. Све нам је то потребно, јер су данас млади људи гладни и жедни истинске духовне хране и изворног православног богословља.

Оно што сада тренутно радимо јесте припрема Монографије манастира Драговића, подигнутог 1395. године и уџбеника енглеског језика за православне богословије и гимназије „Come and See“. Такође се надамо да ћемо до октобра, до сајма књига у Београду, објавити и књигу проф. J. Каравидопулоса из Солуна „Тумачење посланица из сужањаства светог апостола Павла“.

П и т а њ е: Запажено је настојање „Истине“ да се на српски језик преведе што више аутентичних светоотачких текстова и на том плану је запажен Ваш преводилачки тим. Да ли видите могућност да се на нивоу наше помесне Цркве обједине све богословске и преводилачке снаге и у пројекат превођења патристичке литературе крене плански?

О д г о в о р: На једној од последњих седница Светог Синода, поново је оформљена Комисија за превод Светога Писма (Стари Завет).

Дај Боже да се из ове комисије формира један тим за превод светих Отаца на савремени српски језик, који би се сачинио са изворног грчког језика. Преводе светих Отаца друге помесне православне цркве одавно имају – Руси, Румуни и други, а преводи светих Отаца постоје и на највећем броју западних језика.

Ми тренутно имамо само неке преводе светих Отаца, објављене у оквиру, можемо слободно рећи, богате издавачке делатности наше Цркве данас. Међутим, то није довољно. Комплетна дела светих Отаца би требала бити објављена од стране Светог Архијерејског Синода, чиме би се овом издању дао најшири легитимитет и аутентичност и тако би се ова дела могла користити у оквиру наше богословске науке и образовања.

П и т а њ е: И лично се бавите богословљем као науком. Шта су Ваше тренутне преокупације?

О д г о в о р: Ја сам уписан на докторске студије на нашем Православном богословском факултету у Београду. Моја област је Нови Завет, а ужа тема којом би требало да се бавим је теологија крштења у Посланицама светог апостола Павла. Свакако да друге обавезе које имам као послушање у нашој Цркви ремете потпуно и предано бављење новозаветним богословљем, али ћу покушати, колико ми Бог да снаге, да радим и на овом пољу које сматрам веома значајним за живот и мисију наше светосавске Цркве.

Разговарао Горан Мићић, јереј

[И.стојковић]

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/P1.jpg

' alt='p>'>

Званично саопштење Српске православне парохије Шибеник

Поводом разних новинарских текстова  писаних о обављеном опјелу ( сахрани) Рајка Јовановића, дана 04.09.2009.године, на гробљу код цркве Свети Спас у Шибенику

По правилима Српске Православне Цркве, са вјерским обредом који се обавља у цркви, неспојиво је извођење било каквих војних или државних почасти које подразумјевају употребу наоружања.Такође, по правилима и традицији наше Цркве, вјерски обред сахране подразумјева молитвени испраћај покојника у миру у вјечни покој.

У случају покојног Рајка Јовановића, опјело је обављено по правилима наше Цркве.Што се тиче војних почасти изведене су испред гробља, изузимајући употребу наоружања,тако да не би била нарушена правила обреда.На крају опјела, у договору са свештеником,државна застава је положена у ковчег са покојником.

                                                                                                 Парох шибенски          

                                                                                                 протонамјесник Милорад Ђурђевић

[И.стојковић]

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/P1.jpg

' alt='p>'>

Рукоположење у Манастиру Крки

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију 10.09.2009.г. у манастиру Крки.

У току Литургије рукоположио је студента Теолошког факултета Бориса Медака у чин ђакона.

У својој проповиједи Епископ је нагласио значај ђаконске службе у Цркви и пожелео новом ђакону сваки благослов Божији на почетку његовог служења.

[И.стојковић]

Празник Усековања Светог Јована Крститеља

На празник Усековања Светог Јована Крститеља (11.09.2009.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки и рукоположио ђакона Бориса Медака у чин свештеника.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о празнику Усековања нагласивши да је страдање светог Јована Крститеља знак мучеништва Цркве Христове и пут свих оних који желе истински да служе проповеди Светог Јеванђеља. Епископ Фотије је посебно честитао новорукоположеном свештенику оцу Борису Медаку на великој тајни рукоположења и примања благог јарма Христовога.

Отац Борис ће бити нови парох у Врлици где се до сада нажалост мали број Срба вратио, али се надамо да ће долазак свештеника охрабрити све оне који живе и све оне који желе да се врате на ову парохију. 

[Зоран]

Ново издање Епархије далматинске: Come and See - уџбеник енглеског језика

24. септембар 2009 - 11:49

Рукопис Come and See, Уџбеник енглеског језика је дело намењено учењу и настави енглеског језика у православним богословијама чије су ауторке монахиње Сестринства Тројеручице - Шибеник.  Његова намена одредила је посебну димензију садржаја уџбеника која га чини текстом енглеског језикословља и православне веронауке.  У свакој лекцији постоји општи модул са световним текстовима и верски модул са православним богословским текстовима.

Осим 14 лекција, са по два модула текстова, и њихов вокабулар, обрађује се и одређени део или проблем енглеске граматике.  Уз то иду граматичка тумачења и вежбе.  У додатку су Extra reading; кратки преглед енглеске граматике; граматичка вежбања по лекцијама; и уобичајени додатак са листом неправилних глагола. У посебном додатку се налази и вокабулар са изговором православних верских термина, што је потпуна новина јер се чак и у најобимнијим лексикографским делима на енглеском језику тешко могу наћи речи из православног лексикона и њихов изговор.  Материјал у уџбенику је урађен систематски и и градирано тако да постоји довољно елемената за темељан и поступан рад за наставу и учење енглеског језика у учионици као и за увежбавања, самосталан рад, вежбања и додатну лектиру самих ученика. Уџбеник почиње од елементарног нивоа учења и знања језика, нивоа А1 Заједничког европспког оквира за живе језике, по коме ученик може да разуме и употреби изразе који се употребљавају у свакодневном говору, да постави питања и да на њих одговори, да учествује у разговору и да разуме саговорника уколико он говори полако и разговетно и уколико је спреман да помогне. Већ после прве четвртине лекција уџбеник прелази на ниво А2 по коме ученик може да разуме и користи једноставне реченице, да опише своје порекло и образовање, своју околину и ствари које су у вези са непосредним потребама.  Од половине лекција у уџбенику већ се почиње да наставу и ученике води ка нивоу Б1 који је први ниво самосталне употребе језика.

До  краја уџбеника ученик може да разуме кључне ставке исказа, уколико  се ради о јасном и стандардном  језику и познатим стварима и догађајима са посла, из школе или слободног времена, да савлада већину ситуација са којима се сусреће на путовању у земљама где се тај језик користи, да се изражава једноставно у вези са познатим темама и областима личног инетерсовања, да прича о искуствима и догађајима, да опише надања и циљеве и да да кратка објашњења и образложења.

У православном модулу уџбеника, осим молитве Оче наш и делова Литургије,  за овладавање основном православном терминологијом и вокабуларом на енглеском језику користе се текстови о седам Светих Тајни православне вере. Наиме, у њима је садржана сама суштина православне вере, па самим тим и основни термини, потребни за сналажење у сфери богословља на енглеском језику. По завршетку рада на уџбенику ученик је на истом па чак и вишем нивоу језичке самосталности способан да изражава, преноси и чак подучава православној вери на енглеском језику.

У свом општем модулу, вокабулару и граматици  енглеског језика као и у свом православном модулу уџбеник одлично одговара задацима који су концепцијом наставног програма енглеског језика у богословијама постављени пред њега.

Уџбеник је изузетно савесно  састављен за подучавање и учење енглеског  језика а при том  у њему има довољно материјала да појединачни ученик и појединачни наставник могу да направе избор за индивидуални и лични рад у учионици или самосталном учењу и по темпу усвајања разреда и ученика понаособ.   И после завршетка курса учења уџбеник остаје као сажета енглеска граматика којој се може враћати по потреби да се разјасне и понове нека питања и проблеми.  У свом православном модулу, такође, уџбеник остаје као хрестоматија православних верских текстова на енглеском језику, којој се може враћати и која се може користити.

Ауторке су приљежно у рукопис  унеле запажања, савете и исправке рецензента, те тако исправиле неке грешке, јасније објасниле неке граматичке поставке и вежбања и самим тим још побољшале квалитет свога дела.  Сигурна сам да ће им искуства наставника и ученика који буду користили овај уџбеник у првим генерацијама указати на могућности да се уџбеник допуни и у наредним издањима која му предвиђам.

Због  свега што сам навела и написала желим још једном да похвалим рукопис Come and See, јединствен спој језикословља и веронауке међу српским уџбеницима за наставу и учење енглеског језика и да га са научним и стручним знањем и уверењем посленика на задацима српске  англистике свесрдно позитивно оценим и препоручим за објављивање.  Верујем да ће његова примена у школама за које је намењен показати његову пуну вредност и проширити његову примену у православном школству.

У Новом Саду, 20. септембра 2009.

Проф. др Владислава Фелбабов

Редовни професор Енглеске и  америчке књижевности

[Зоран]

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА

На Крстовдан (27.09.2009.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

У својој беседи Епископ Фотије говорио је о историји овога дивног и великог празника, посебно нагласивши да је пут Крста пут спасења. На Голготи су са Господом Христом била распета двојица разбојника од којих се један покајао показујући свима нама пут покајања као пут живота. Сви треба да препознамо да је Господ Христос невино страдао ради нашега спасења и спасења читавога света. То је и основна порука Крстовдана као и учења наше свете Цркве.

[Зоран]

ПОСЈЕТА ЕПИСКОПА ФОТИЈА СМОКОВИЋУ

У четвртак (01.10.2009.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије је у пратњи архимандрита Германа игумана манастира Крке, протојереја-ставрофора Петра Јовановића и ђакона Дајана Трифуновића обишао повратнике у селу Смоковићу покрај Задра. Епископ је прво обишао храм Успења Пресвете Богородице из шеснаестог вијека који је до темеља порушен у последњем рату. Овај храм је тренутно у фази обнове и до сада су раскрчене његове рушевине а у сарадњи са Министарством културе РХ. Тренутно се ради на пројектној документацији јер овај храм као историјски споменик мора бити саграђен исти онакав какав је био прије рушења.

Пошто у Смоковићу не постоји богослужбено мјесто, Епископ је благословио да се у парохијском дому који је обновљен један дио реновира и уреди као капела. Ова капела би служила и за опијела када је лоше вријеме.

Владика је посјетио десетак повратника који живе у Смоковићу и додијелио им помоћ у нужним намирницама. Ово село данас броји тридесетак стараца док је прије последњег рата имало 250 домаћинстава и било је веома богато. Данашње богатство овога села је вјера ових људи и њихова љубав. Сви су били веома задовољни због вијести да ће се ускоро наставити са градњом цркве чија изградња би требала да буде претеча масовнијег повратка православних Срба на ове просторе.

[Зоран]

ХРАМОВНА СЛАВА У КНИНУ

На празник Покрова Пресвете Богородице (14.10.2009. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у Книну. После резања славског колача, по традицији одржана је и славска литија.

У својој беседи Епископ Фотије је посебно нагласио да се празник Покрова Пресвете Богородице празнује у цркви Христовој већ око хиљаду година и да овај празник показује непрестану бригу и старање Пресвете Богородице за живот Цркве.

Епископ је такође говорио о потреби да православни Срби у книнској општини чувају своју православну веру, као и то да шаљу своју децу на православну веронауку и наставу српског језика како би сачували свој језик, писмо и културу.

[Зоран]

ПРЕКИД  УТАКМИЦА ЗБОГ СКАНДИРАЊА „УБИЈ СРБИНА”

Збивања на јучерашњој утакмици младих фудбалских репрезентација Хрватске и Србије у Вараждину епилог су добила данас и у дворани Хрватског сабора, чији су заступници оштро осудили шовинистичке испаде и „навијање” у којима су доминирали уобичајени слогани „Убиј, убиј Србина”, „Србе на врбе”, „За дом спремни”.

Први је о томе проговорио заступник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац протестујући због таквог говора мржње. Замерио је коментатору Хрватске радио-телевизије што „није сматрао нужним да укаже на тај говор мржње”, већ је као проблематично понашање навијача означио бацање бакљи на терен, а тек је при крају утакмице и скандирање оценио као непожељно. Подсетивши да је недавно лекар у Оточцу ускратио помоћ пацијенту зато што је српске националности, као и да је Радио Сплит преносио концерт на којем се такође узвикивало „Убиј Србина”, Пуповац је запитао: „Је ли то контекст у којем мењамо Устав, је ли то контекст у којем наше министарство спољних послова пише протестну ноту држави која је забранила такве поруке на својој територији?” Напомињући да ће најављене промене хрватског Устава остати обична формалност уколико држава не покаже чврст отклон од таквих појава он је упозорио: „Ако тако остане, уставне промене неће бити ништа више од пуке формалности!”

Председник сабора Лука Бебић оценио је Пуповчев иступ „потпуно оправданим”, а затим су за говорницу излазили представници већине посланичких група такође осуђујући јучерашња збивања на вараждинском стадиону. Владимир Шекс је у име ХДЗ-а напоменуо да се део навијача „огрешио о највише вредности које гарантују слободу и људска права свим грађанима” и заложио се за прекид свих утакмица на којима се може чути такав говор мржње.

„Све друге акције законодавног тела, закони о навијачима које смо донели нису уродили плодом, на нашим стадионима и даље се виче не само ’Убиј Србина’, него и ’Цигана’, ’товара’, ’пургера’ – то се мора зауставити”, закључио је Шекс.

Пуповчев протест подржао је и председник СДП-а Зоран Милановић. Указујући да је „јавност већ помало отупила” на такве појаве и да зато на њих треба стално упозоравати, он је рекао да је од скандирања навијача и говора мржње локалних челника ипак опасније када такве појаве смишљено и калкулисано долазе од политичара, јер „између такве поруке и репетирања кратак је корак”.

Градоначелник Вараждина и заступник либерала (ХСЛС) Иван Чехок изразио је жаљење и извинио се због недоличног понашања навијача у његовом граду напомињући да су „нажалост злоупотребили домаћинство и гостопримство Вараждина на груб шовинистички и националистички начин”.

Заступник Истарског демократског сабора (ИДС) Дамир Кајин указао је да држава треба стати на крај говору мржње на утакмицама као и у свим другим приликама. „То мора престати! Има тога још на репертоару – ’Убиј Јанеза’, ’Убиј Месића’, ’Убиј Кајина’... Доста тог убијања, доста заузимања за оне који воде ту политику, министре спољних послова, доста тог примитивизма и плашења хрватских грађана”, рекао је он.

Јучерашње испаде у Вараждину осудила је и премијерка Јадранка Косор. Најављујући оштрије мере против таквог, како је напоменула, „дивљачког понашања”, она је такође рекла: „У име владе осуђујем такву врсту дивљаштва и порука је да то нећемо толерисати, то нико више не може толерисати. Све док се утакмице не буду прекидале, све док се телевизијски преноси не буду прекидали, до тада дивљаци неће схватити поруку. У том ће смислу влада радити, уз вашу подршку” – закључила је Јадранка Косор.

Радоје Арсенић

Одговорност телевизије

Осуђујући шовинистичко навијање заступница Хрватске народне странке (ХНС) Весна Пусић затражила је да сабор истовремено осуди и Хрватску телевизију зато што „није моментално прекинула пренос утакмице”.

„Док се то не почне догађати (прекиди утакмица) и док организатори због тога не сносе финансијске последице, до тада ми таквом нечувеном понашању нећемо стати на крај”, уверена је Весна Пусић.

Тим поводом јуче је реаговало и руководство ХРТ-а. Упозорени су новинари, уредници спортских и других програма, те директори програма Радија и Телевизије да се у таквим случајевима мора реаговати одмах и недвосмислено. Очекује се и да екипе ХРТ-а приликом преноса технички осигурају искључивање тона због непримереног говора и да воде рачуна о томе да се изгредници не појављују на екрану, што је европска пракса.

Савет за мањине осудио понашање хрватских навијача

Загреб – Савет за националне мањине Хрватске као највиши орган мањинске самоуправе у овој земљи најоштрије је јуче осудио вређање и јавни говор мржње упућен припадницима српске националне мањине у Хрватској, током јучерашњег одигравања утакмице младих фудбалских репрезентација Хрватске и Србије у Вараждину. „Узвикивањем слогана ’Убиј, убиј Србина’, ’За дом спремни’ и певањем крајње шовинистичких песама нису само вређани припадници српске националне мањине већ и целокупна политика хрватске владе, као и одлучна политичка воља да се у Хрватској афирмише политика суживота, толеранције, мултикултурализма, мултиконфесионалности, права националних мањина и уважавање других и другачијих”, наводи се у саопштењу које је потписао председник савета Александар Толнауер.

Медији и вараждинска полиција известили су о нападу на директора млађих селекција Фудбалског савеза Србије Милована Ђорића пред утакмицу. Малолетни нападачи су ухапшени и против њих је покренут поступак.

Полиција је известила и о хапшењу једног осамнаестогодишњака који је на утакмици палио српску заставу и који је изведен пред судију за прекршаје.

Политика, 15.10.2009. год.

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[PD]

??????? ???????? ?????? ?????????

? ???????? (01.10.2009.?.) ?????? ??????????????? ??????? ??????????? ?.?. ?????? ?? ? ?????? ???????????? ??????? ??????? ????????? ????, ???????????-?????????? ????? ?????????? ? ?????? ?????? ??????????? ?????? ?????????? ? ???? ????????? ?????? ?????. ??????? ?? ???? ?????? ???? ?????? ???????? ?????????? ?? ?????????? ?????? ???? ?? ?? ?????? ??????? ? ????????? ????. ???? ???? ?? ???????? ? ???? ?????? ? ?? ???? ?? ????????? ?????? ???????? ? ? ??????? ?? ????????????? ??????? ??. ???????? ?? ???? ?? ?????????? ????????????? ??? ???? ???? ??? ?????????? ???????? ???? ???? ???????? ???? ?????? ????? ?? ??? ????? ??????.

????? ? ????????? ?? ??????? ???????????? ??????, ??????? ?? ??????????? ?? ?? ? ??????????? ???? ???? ?? ???????? ????? ??? ???????? ? ????? ??? ??????. ??? ?????? ?? ??????? ? ?? ??????? ???? ?? ???? ???????.

??????? ?? ???????? ??????? ?????????? ???? ???? ? ????????? ? ????????? ?? ????? ? ?????? ???????????. ??? ???? ????? ????? ?????????? ??????? ??? ?? ????? ????????? ???? ????? 250 ???????????? ? ???? ?? ????? ??????. ??????? ????????? ????? ???? ?? ????? ???? ???? ? ?????? ?????. ??? ?? ???? ????? ????????? ???? ??????? ?? ?? ?? ?????? ????????? ?? ??????? ????? ???? ???????? ?? ??????? ?? ???? ??????? ?????????? ???????? ???????????? ???? ?? ??? ????????.

Hvala brate na ovim tekstovima a pogotovu ovome gde videh svestenika koji je mene krstio a i bio na mojoj parohiji...

Samo da znas da se cita i ova stranica...

[Зоран]

ПРОСЛАВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У

БИТЕЛИЋУ

У недјељу 18.10.2009.г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске у цркви св. Јована Крститеља у Бителићу. На овај дан, по устаљеној традицији, мјештани села Бителића прослављају празник Покрова Превете Богородице. Овај дан је за мјештане веома битан јер су добили новог свештеника јереја Бориса Медака.

У својој бесједи Преосвећени Владика је нагласио значај литургијскога сабрања као образац опстанка нашега народа на овим просторима, а исто тако и значај сабрања вјерног народа Бителића у прву недјељу по Покрову Пресвете Богородице.

По завршетку Свете Литургије Епископ Фотије пререзао је славски колач и осветио славско жито. Затим је за све присутне приређена трпеза љубави.

[Зоран]

ОБНОВА САБОРНЕ ЦРКВЕ У ШИБЕНИКУ

Епархија далматинска већ неколико година води радове на обнови цркве Успења Пресвете Богородице (1810. г.) и Епархијског музеја у Шибенику. До сада су, хвала Богу, урађени сви неопходни грађевински радови на крову и у унутрашњости цркве, а сада су у току завршни радови око рестаурације иконостаса и црквених стасидија.

Досадашње радове на Саборној цркви у Шибенику финансирали су Министарство вера Р. Србије, Министарство културе Р. Хрватске као и Извршно веће Војводине и Завод за заштиту споменика из Новог Сада.

По завршетку тренутних радова у Саборној цркви у плану је унутрашње уређење и фрескописање цркве, а у припреми је и пројекат Епархијског музеја који се налази уз саму цркву.

[Зоран]

ИНТЕРВЈУ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г.Г. ФОТИЈА

ЗА ВЈЕСНИК

1. Какво је стање с бројем православних свећеника у Вашој епископији и у Хрватској?

Ми, хвала Богу, немамо тај проблем у Православној Цркви. Наиме, колико је мени познато, имамо сасвим довољно кандидата за свештеничку службу. Тако је и код нас у Далмацији. Ми тренутно у Далмацији имамо већи проблем са недостатком народа због недавне ратне трагедије, која се збила на нашим просторима, што је резултирало прогоном нашег народа и његовим исељењем из области где је вековима живео.

Српска Православна Црква има седам богословија под управом Светог Архијерејског Синода из Београда и три богословска факултета. У свим овим просветним установама евидентан је велики број кандидата који желе да изучавају православно богословље. Од свих ових студената и богослова, само неки ће бити и свештеници. Други ће бити вероучитељи или ће се бавити неком другом друштвеном делатношћу.

2. Расте ли или опада интерес младих вјерника за свећеничка звања?

Ја сам као Епископ далматински и вршилац дужности ректора богословије у манастиру Крки, која је једна од најстаријих богословских школа у Српској Православној Цркви, јер је основана 1615. г.

Отуда знам, да сваке године пред нову школску годину на конкурс за упис ученика у богословије примимо отприлике једну трећину од пријављених младића. Други, иако имају све потребне услове за упис у богословију, не могу да се упишу, јер је ограничен број ученика. Због тога се данас у Српској Православној Цркви размишља о отварању тзв. Православних гимназија, које постоје широм света (у Грчкој, Русији, УСА). У овим гимназијама би се и ти други заинтересовани ученици могли богословски образовати.

Читао сам и сам да је на Западу велики проблем са кандидатима за свештеничку службу. Тешко је сада о томе дубље говорити, али је један врло битан фактор у овоме свакако питање целибата. Православље нема проблем око свештеничког подмлатка, пошто је код нас задржана та древна пракса да свештеници буду ожењени брачни људи. У западном хришћанству, посебно у католичким областима, је другачије.

3. Што мислите како актуална друштвена и културна клима утјече на однос младих вјерника према свећеничком позиву?

Млади људи су данас највише изложени тзв. масовној култури и фаст фоод животним решењима. То младе води једној свеопштој површности што са хришћанског становишта није добро нити корисно за правилан духовни развој.

Јеванђеље гледа веома позитивно на младе људе, ако се сетимо само оног богатог младића из Јеванђеља, који је, иако млад по узрасту, поставио Господу Христу најдубље питање: Шта да чиним да бих задобио живот вјечни? (Мт. 19, 16)

Данас млади људи, нажалост, немају тај идеал пред собом, јер им се нуди јефтин и површан живот. То је, рекао бих, искушење и за оне који желе да се посвете свештеничком позиву. Свештенички позив никада није био лак, јер онај који жели да буде свештеник, не може да прихвати ту поједностављену, јефтину животну философију секуларизма. Секуларизам се данас намеће као критеријум и мерило свеукупног живота, па тако и живота младих.

У Православљу, хвала Богу, и поред свих тих искушења ипак постоји велики интерес и призив за свештеничку службу. Данас је више него икад потребно да свештеничка служба буде изворно јеванђељска, јер једино као таква може бити со и светлост овоме свету (Мт. 5, 13), који све више и више у злу лежи (1.Јн. 5, 19).

Горан Панџа

Вјесник, 23.10.2009. год.

[Зоран]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КРКИ

          У недељу (25.10.2009) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки и том приликом седморицу богослова, клирика Епархије далматинске поставио за чтеце.

          У својој беседи Епископ Фотије је честитао новим чтецима на првом степену посвећења и подсетио на јеванђелску причу о богатом младићу који је Господу Христу поставио, иако млад, најмудрије питање: Господе, шта да чиним да бих задобио живот вечни? А Господ му одговара: Држи заповести! Ово питање би сви ми и непрестано требали себи да постављамо и да тежимо задобијању Живота вечног, а то ћемо остварити једино ако држимо заповести Божије и живимо по благослову своје Свете Цркве.