Епархија далматинска

[Зоран]

ВАНДАЛИЗАМ У ДРНИШУ

Дана 31.01.2011.године, парох дрнишки протојереј ставрофор  Здравко Тепић затекао је проваљен храм Успенија Пресвете Богородице у Дрнишу. Улазна врата су обијена, а на унутрашњим зидовима храма су написани графити националистичког садржаја слово „У“ и псовке. Овај случај је пријављен полицији у Дрнишу која је обавила увиђај

[Guest]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА

У МАНАСТИРУ КРКИ

ридесет и седме недјеље по Духовима (06.02.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира Крке и ђакона Дајана Трифуновића. У својој бесједи Преосвећени владика је истакао значај покајања и да се по примјеру цариника Закхеја уздигнемо ка Господу да би наше срце постало Дом Божији.

[Зоран]

Епископ далматински Фотије: Немаштина кочи повратак

Епископ далматински Фотије рођен је као Раде Сладојевић у околини Бањалуке, али је одрастао у Војводини. Његов је отац Стојан почетком шездесетих са петоро деце дошао у Чуруг, где је купио кућу и обрађивао земљу. Но, убрзо је отишао у печалбу у Немачку, а деца су остала с мајком Стајом. Основну школу је Раде завршио у Чуругу, средњу у Новом Саду, а на Теолошком факултету у Београду дипломирао је 1988. На постдипломским теолошким студијама био је две године у старој баварској универзитетској престоници Ерланген и планирао је да настави школовање у Грчкој, али се враћа у Србију на позив свог духовника и професора, владике бачког Иринеја, који ће га у ковиљском манастиру најпре замонашити, а потом и рукоположити у чин јерођакона. Неко време је потом службовао у манастиру Бођани, а од 1993. био је професор у богословији “Светог Арсенија” у Сремским Карловцима.

– За епископа далматинског изабран сам 1999. и када сам дошао на ове просторе, затекао сам страшно стање. Многе наше цркве су биле девастиране, пуне шута и смећа, опогањене... И питао сам се како је могуће да се у хришћанском свету тако нешто деси. Али људско безумље је на сваком кораку показивало за шта је све способно – присећа се епископ Фотије у интервјуу „Дневнику”.

На подручју које покрива Далматинска епархија, дакле од Сплитске до Задарске жупаније и све горе до Книна, било је у то време свега неколико свештеника и монаха. Епископ Фотије и садашњи епископ горњокарловачки Герасим, који је тада био игуман манастира Крка, почели су полако да обнављају духовни живот на овим просторима, па 2001. поново почиње да ради и богословија “Света три јерарха” у Крки, иначе најстарија у Срба, која је од 1995. била у принудном егзилу – најпре на Дивчибарама а потом у Фочи.

– За протеклих десет година нешто смо учинили, не много, не довољно, али помак је ипак направљен. Обнављамо централне цркве по парохијама, како би људи могли да се окупљају, а важно је било и што је оживео рад Богословије, јер се показало да је веома значајна за останак нашег народа: кажу људи, “ако свештеници и деца могу да буду овде, можемо и ми”... Чинимо доста и да се поправи положај наших цркава, манастира и црквених општина. Нажалост, и црквену имовину је задесила слична судбина као и имовину наших људи који су морали да напусте своје домове. Пуно је зато правних спорова, па чак имамо и апсурдан случај да нам се неко уселио у једну капелу. Доста је, дакле, још увек проблема, али се трудимо да наступамо јеванђеоски, да говоримо својим православним језиком и да истовремено не одступамо од наших светиња, према којима имамо обавезу да их чувамо и обнављамо – наводи епископ Фотије.

Има ли ипак позитивних помака на политичком плану?

– Не довољних. Недавно су у манастиру Крупа били председници Тадић и Јосиповић и тај курс којим су они кренули, курс измирења, враћања поверења, дијалога... веома је позитиван. Но, тек ћемо бити сведоци тога да ли ће тај курс остати само декларативан, или ће заживети и на терену. Јер, и законски оквир је такође у основи добар, европски, али се он веома често не спроводи. Рецимо, јасно је прописано да ако у некој средини Срба има више од трећине, они би морали у том паритету бити застипљени у свим институцијама и јавним службама, али то није случај. Као што се не поштује ни право на двојезичне натписе... Нажалост, још постоје многе снаге и овде, али и у Србији, којима тренд нормализовања стања не одговара. Снаге су то које су највише и допринеле овој трагедији, које се хране сукобима, деобама, непријатељствима, антагонизмима... и тиме прикривају своје зле трагове.

Каква је сада безбедносна ситуација у Далматинској епархији?

– Боља је него што је била. Провокација и даље има, као и напада на наше објекте, попут недавне провале у дрнишку цркву, али је њихов број ипак мањи. И углавном до инцидената долази када се у медијима отворе нека осетљива питања, заоштри ситуација, или када острашћене навијачке групе пожеле да мало дивљају. Али, генерално говорећи, клима је ипак боља. Наравно, не и добра, јер биће потребно још времена да се превладају остаци ратног наслеђа.

Да ли сте задовољни динамиком повратка?

– Логично је и нормално очекивати да се људи врате својим кућама. Невини су највише пострадали, а најмање су криви за све. Заиста би било неправедно да им се не омогући нормалан живот у својим кућама и на земљи на којој су вековима живели. И повратак је како-тако ишао негде до 2003, давао је наду. Међутим, онда је уследила стагнација, а последњих неколико година се чак поново суочавамо са одливом становништва. Напросто, људи су покушали овде да живе али нису успели и поново су напустили своја огњишта. Многе српске куће су обновљене и сада тако стоје, празне. Али то је и разумљиво, јер не може се само од те куће живети, мора бити и посла. Нужно је економски оживети ове крајеве, јер само тако можемо очекивати повратак и останак нашег рода. Повратници су сада углавном пензионери, који од те пензије и нешто мало земље око куће могу овде да живе. Али да се, рецимо, врати млади економиста или правник, прво би се суочио са проблемом запошљавања, не само зато што је Србин, већ зато што је економска ситуација на овом простору веома тешка.

И шта онда потенцијални повратници могу да очекују?

– У овом тренутку можда није лоше то што су се многи наши људи одлучили за то да буду „и тамо и овде”. Али, у перспективи ће ипак морати да се определе где ће живети. Наравно, за све нас би било боље да се врате на ове просторе, али им се, понављам, за то морају створити економски услови. А то не може да се деси само од себе. Потребно је да се у решавање тог проблема укључе државне институције Републике Хрватске, као што је потребно преданије ангажовање наше матичне државе Србије. Нужно је да сви дају пуни допринос, јер ако се овако скрштених руку буде чекало, неће бити добро.

Колико је значајан предстојећи попис становништва?

– Изузетно. Према претходном попису из 2001, на територији Далматинске епархије живело је око 25.000 Срба, а пре рата их је било преко 100.000, вероватно и знатно више јер су се многи Срби, поготово у градовима, изјашњавали као Југословени. У сваком случају, на темељу тога колико нас има, односно колико ће нас према попису бити, црпеће се и сва наша даља права, од броја саборских заступника, до тога колики ће бити наш утицај на жупанијске и локалне власти, а то значи и колики ће бити наш утицај на динамику развоја ових крајева. Питање је, међутим, да ли ће наших људи, који живе „и тамо и овде”, препознати важност пописа, односно колико ће их доћи и отворено се изјаснити да су Срби, да им је вера православна, и да још нису дигли руке од дедовине која су морали да напусте.

Шта на том плану Црква може да учини?

– Ми ћемо учинити све што можемо, у првом реду да информишемо народ о значају пописа. Свештеници и монаси ће разговарати са својим парохијанима, како не би било збуњивања и подела приликом изјашњавања. Важно је пренети им и поруку да не треба да се пописа плаше, јер он није плод некаквог политикантства и партијашења, већ се ради о важном демократском чину који на известан начин опредељује и нашу будућност у наредних десет година.

У којој мери је за саму српску заједницу у Хрватској додатни проблем када се дешавају потреси у СПЦ, попут „случаја Артемије”.

– Ако је за утеху, тај случај није имао нарочитог одјека код верника у нашим епархијама, али у Србији јесте, јер то што се догодило са некада владиком а сада монахом Артемијем многи, нажалост, нису добро разумели. А разлог за то је што не знају како Црква функционише и навијачки су се опредељивали: као, Артемије је жртва, сам против свих, бранилац Косова и слично. Све то није тачно. Црква је потпуно човекољубиво поступала према њему, и то до крајњих граница. Е, када се даље више није могло, Црква је морала да реагује на начин на који то чини у оваквим случајевима. И не из мржње, већ напротив, да би се помогло и Артемију и његовим присталицама. Нажалост, сада поново чујемо да он без икаквих овлашћења наставља да рукополаже и постоји опасност да дође до раскола. Управо на то су и Сабор и Синод упозоравали, али Артемије је све време тврдио да није заговорник раскола, иако сада, у пракси, све то оповргава. Ми се, наравно, молимо Богу да до раскола ипак не дође.

У Хрватској се СПЦ суочила с проблемом агресивног наступа тзв. „хрватске православне заједнице”?

– Такве појаве, које су потпуно анахроне и вуку корене из вампирских дана усташке НДХ, потпуно су невероватне. При томе, ту иницијативу заговарају људи који су не само лаици, него нису ни православни, ни Срби, а своје идеје насађују на темеље које је поставио Анте Павелић. Као црква ми смо реаговали, ја сам писао и председнику Јосиповићу и премијерки Јадранки Косор, указујући на погубност таквог покрета. Јер, то је философија „тла и крви”, негирања једног народа, његове историје, његовог постојања уопште. Она је током Другог светског рата оставила трагичне последице и не можемо да верујемо да тако нешто поново може да оживи. И надамо се да неће, а у то нас уверава и председник Јосиповић, од кога смо добили одговор у којем нам отворено каже да држава Хрватска никада неће подржавати такве екстремистичке покрете и идеје из времена фашизма.

За Хрватску што пре у ЕУ

Какав је Ваш став према уласку Хрватске у ЕУ?

– Било би добро да Хрватска колико сутра уђе у Европску унију, већ и због тога што би се европски закони онда сигурно морали и примењивати. Тада не би нека решења, који постоје и начелно су демократска и позитивна, могла тек тако да остану „у ваздуху” и да зависе од неког шалтерског службеника који данас још увек може да спроводи нека своја правила. Уз то, чини нам се да, са уласком Хрватске у ЕУ, не бисмо као Срби више били толико стигматизовани. За нас би то било добро и због решавања питања нашег статуса, наших права, повратка имовине...

Мирослав Стајић

preuzeto sa: http://www.dnevnik.rs

[Guest]

ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

        У недељу 06.03.2011.г. пред почетак Светог и великог поста Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о значају Великог поста упоређујући овај пост са изласком јеврејског народа из египатског ропства. Поред тога Епископ је говорио о потреби да оживи пост у нашем народу који је нажалост у новије време заборављен због чега се народ данас све више враћа у египатско ропство, то јест ропство телесне философије и греха.

фптографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

У СРИЈЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ПОСТА

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ СЛУЖИО У КРКИ

  У прву сриједу Великог поста (9.3.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Крки. Епископу су саслуживали свештеномонаси манастира Крке и епархијски ђакон Дајан Трифуновић.

        Литургија Пређеосвећених дарова је у историји Цркве настала са циљем да се хришћани што чешће причешћују Тијелом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, да би што достојније дочекали велики празник Христова Васкрсења.

фптографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА У КНИНУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је у петак прве седмице Часнога поста (11.марта) Литургију Пређеосвећених дарова у храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. Епископ се након Свете Литургије бесједом обратио сабраном народу и пожелио благословен почетак поста истакнувши да је период поста вријеме када се припремамо да Празник Христовог Васкрсења дочекамо што достојанственије.

[Guest]

ТЕОДОРОВА СУБОТА

        На Теодорову суботу (12.03.2011.г.)  Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије далматинске. У току Свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у чин ђакона професора Богословије Света Три Јерарха г. Станка Антића.

Поред тога Епископ Фотије је одликовао чином протођакона Дајана Трифуновића досадашњег епархијског ђакона и сабрата манастира Крке Херувима (Ђермановића) поставио за в.д. настојатеља манастира свете Недеље у Оћестову.

У својој беседи Епископ Фотије је нагласио да је данас света обитељ крчка и Епархија далматинска доживела троструку радост због рукоположења новог ђакона, те одликовања протођакона Дајана и постављења настојатеља манастира св. Недеље јеромонаха Херувима. Њих тројица су поникли из Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки и тиме се показују видни духовни плодови и потврђује мисија коју наша богословија има у Епархији далматинској.

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЗАДРУ

У прву недјељу Часног поста која се назива Недјеља православља (13.03.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму светога пророка Илије у Задру. У току Литургије Епископ Фотије је рукоположио ђакона Станка Антића у чин презвитера.

        Обраћајући се вјерном народу Епископ је истакао значај свештеничке службе у Цркви Божијој и улогу свештеника међу народом Божијим. Владика је нагласио да је свештеник пастир који љубављу напаса своје стадо.

        Благословивши све присутне владика је пожелио да у посту и подвигу сви православни дочекају свијетло Васкрсење Христово.

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

ИСПОВИЈЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

У сриједу друге недјеље Часног Поста (16.03.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је у манастиру Крки Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова. Епископу су саслуживали игуман манастира Крке архимандрит Герман (Богојевић), игуман манастира Крупе Гаврило (Стевановић), игуман манастира Драговића Варсонуфије (Рашковић), протојереј-ставрофор Петар Јовановић и протојереј-ставрофор Здравко Тепић. Свештенство Епархије далматинске је приступило Светој Тајни Исповијести коју је извршио архимандрит манастира Гомирја Михајло (Вучковић).

У својој бесједи Преосвећени владика је истакао значај живота у Христу који се не манифестује као у старозаветноме предању изабраног Јеврејског народа. Њихова вјера је заснована на причама у оквирима овоземаљскога царства и такав вид вјере старозавјетни пророци су изобличавали. Новозавјетна вјера треба да буде живот наш, вјера која охристовљује и оприсутњује Христа у нама. Епископ Фотије је нагласио важност међусобне љубави код пастира словесног стада Христовог, јер је њихов циљ да чувају повјерено стадо. Оно ће се очувати једино угледајући се на Христову љубав којом Он воли човјека, а та љубав је нетрулежна, непропадљива и вјечна. 

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

УПУТСТВО ВЕРНИМА ПОВОДОМ ПОПИСА

СТАНОВНИШТВА У АПРИЛУ 2011.ГОДИНЕ

Поводом предстојећег пописа становништва у Региону, који је заказан за месец април текуће године Господње 2011., обраћамо се свим нашим верницима, припадницима српског народа и српске заједнице, да се слободно и без страха одазову предстојећем попису становништва, изјашњавајући се на њему као Срби православне вере.

Попис становништва се спомиње и у Светом Писму, управо у време Рођења Господа Исуса Христа, показујући да смо ми људи са земље и земаљски, а да је једино Господ Христос са неба (Јевр. 12, 25), Који је из љубави дошао на земљу да спасе свет (Јн. 12, 47).

Одазивајући се на овај попис становништва, ми верујући извршавамо заповест Христову да цару дајемо царево, а Божије Богу (Мт. 22, 21). Тиме показујемо да поштујемо законе државе у којој живимо, али да првенствено бринемо о спасењу своје душе, живећи у љубави према Богу и ближњима.

У том смислу, још једном вас све позивамо, да се одазовете предстојећем попису становништва, чиме ћете остварити своја основна људска права и слободе, и на тај начин очувати свој верски, културни и национални идентитет, који је загарантован и члановима 9. и 14. Европске конвенције о људским правима и основним слободама.

Са благословом,

                                                               Председник          

                                                    Светог Архијерејског Синода

           

                                                        АЕМ и Патријарх српски  

                                                                    Иринеј              

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ

У другу недјељу Часног поста (20.03.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крка уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије далматинске. На Светој Литургији Преосвештени владика је рукоположио у чин презвитера ђакона Александра Вујка, који је у суботу 19.03. био рукоположен у чин ђакона.

        У својој бесједи Епископ Фотије је нагласио важност свештеничке службе, јер је свештеник свједок Јеванђеља Христовог. Такође је истакао значај литургијског живота који треба да се саображава са нашим животом.

Светој Литургији присуствовао је велики број вјерника, који су приступили Светој Тајни Причешћа. 

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

ПАРАСТОС У МАНАСТИРУ КРУПИ

Дана 26. марта 2011 г. служена је у параклису Ваведења Пресвете Богородице  заупокојена Литургија и годишњи парастос блаженопочившој монахињи Параскеви (Саркић), која је и ктитор  параклиса. Представила се пред Господом 30. марта 2009. г. Молитвеном скупу су присуствовали вјерници из даље и ближе околине манастира, а који су познавали ову несебичну и врлинску монахињу.

Сви присутни православни вјерници у храму узелу су учешћа у Светој Тајни Причешћа.

Нека Свемилосни Господ, са праведницима и светима  уврсти душу уснуле слушкиње своје монахиње Параскеве. Амин.

Игуман Гаврило Стевановић

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТИО

РАВНОКОТАРСКУ ПАРОХИЈУ

Дана 26.03.2011.г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије у пратњи игумана манастира Крке архимандрита Германа и надлежног пароха протонамјеника Миле Савичића посјетио је повратнике у Равним Котарима. Преосвећени владика се упознао са животом православних Срба у овом дијелу Далмације. У разговору са вјерним народом владика је напоменуо значај предстојећег пописа становништва истакнувши да треба да се изјасне као Срби православне вјере.

Том приликом Епископ Фотије је подијелио хумантитарну помоћ најугроженијим повратничким породицама. Послије тога Епископ Фотије је обишао храм светог архангела Михаила у Смиљчићу и упознао се са обновом ове парохије.

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Guest]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У

МАНАСТИРУ СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЕЉЕ

У ОЋЕСТОВУ

У трећу недјељу Часног поста (крстопоклона), 27.03.2011.г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру свете великомученице Недјеље у Оћестову. Владици Фотију саслуживали су свештеномонаси манастира Крке: архимандрит Герман, јеромонах Симон, настојатељ манастира Свете Лазарице и јеромонах Херувим новопостављени настојатељ манастира Оћестово.

Светој Литургији је присуствовао велики број верног народа, и сви присутни су приступили Светој Тајни Причешћа.

У својој бесједи Епископ Фотије је поучио вјерни народ говорећи о култу свете Недјеље у Епархији далматинској. Вјернике је и упознао са новим настојатељем о. Херувимом истакнувши да треба почети обнова ове далматинске светиње. Након Свете Литургије у порти манастира било је послужење за све присутне вјернике.

У послијеподневним часовима Епископ Фотије је у манастиру Крки примио представнике Српског народног вијећа Шибенско-книнске жупаније. Преосвећени владика се упознао са активностима овога вијећа, као и плановима у вези предстојећег пописа становништва.

фотографије:

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

[Зоран]

БРАЋО ПРАВОСЛАВНИ СРБИ

Ваши преци су градили

највеће светиње православне Далмације.

Својим изјашњавањем на попису становништва ви их чувате.

Изјасни се:

СРБИН ПРАВОСЛАВНИ