Народ у Србији је без наде - понижавајуће сиромаштво

[Crveni Baron]

[Juanito]

Само да напоменем, чисто реда ради, да је тема о једној једноставној математичкој формули која за сваку земљу прима разне улазне податке и избацује број који се онда користи да се листа земаља сортира. Улазни подаци могу да буду погрешни или лоше одабрани. Формула може да буде мање или више добра за конкретни проблем. Ко зна нешто о томе, ваљало би да каже. А сам рачун може да одради генерал NATO-а, Свети Јаков или Мица Трофртаљка, исто му се 'вата. Тачност рачуна не зависи од моралне подобности Мициних стихова.

[Grizzly Adams]

Само да напоменем, чисто реда ради, да је тема о једној једноставној математичкој формули

 

Те математичке формуле измислили су масони да униште Србство & православље.

[Иван ♪♫]

Ти својим, вреднијим, парама, плаћаш своје раднике и производњу. Како све те теорије полазе од становишта да цене остају номинално исте (ради упоређивања и прављења фиктивног економског модела), следи да, уколико раднику не смањиш плату или теби добављач не смањи цену робе када се повећа вредност твог новца на тржишту (што је реална претпоставка), твоја роба ће, иако је цена у твојој валути и даље номинално иста, да буде мање конкурентна на међународном тржишту, јер ће да буде реално скупља због већег пораста вредности твог новца.

 

Aha, znači kada moja valuta postane vrednija u odnosu na njihovu, to znači da kad se izvrši konverzija cene, njima če trebati brojčano više papirića da plate istu cenu. OK.

Ali sad ne kapiram kako valuta postaje vrednija? Ako uzmemo zlatni standard, veća produktivnost i veća ponuda proizvoda automatski znači da će proizvođač nuditi svoje proizvode za nižu cenu, i plus još to što će cene spustiti samo tržište, jer se ista količina novca raspoređuje na veći broj proizvoda.

E sad, ako uzmemo ovaj sistem koji imamo, koji prati tržište i doštampava pare (ne znam kako se zove), onda uporedo sa povećanjem produktivnosti i ponude proizvoda na tržištu, povećava se (doštampava) i količina novca, čime praktično cene ostaju na istom. Kako onda naša valuta postaje vrednija, a naši proizvodi skuplji, kad je sistem takav da održava cene? I još ako preštampa, valuta se zapravo obezvređuje.

 

Teško mi je da razmišljam o svemu ovome, jer ne znam osnove, tj. imam par nedefinisanih pitanja:

- kako nastaju cene

- kako na cene utiče međunarodna trgovina i tržište

- kako se određuje kurs, tj. vrednost jedne valute u odnosu na drugu, a imajući u vidu da nijedna valuta nije podržana realnim novcem, tj. može da ,,inflatira" (ako sam dobro rekao)

 

mislim, pročitaću negde o tome kad budem stigao

[Crveni Baron]

Aha, znači kada moja valuta postane vrednija u odnosu na njihovu, to znači da kad se izvrši konverzija cene, njima če trebati brojčano više papirića da plate istu cenu. OK.

Ali sad ne kapiram kako valuta postaje vrednija? Ako uzmemo zlatni standard, veća produktivnost i veća ponuda proizvoda automatski znači da će proizvođač nuditi svoje proizvode za nižu cenu, i plus još to što će cene spustiti samo tržište, jer se ista količina novca raspoređuje na veći broj proizvoda.

E sad, ako uzmemo ovaj sistem koji imamo, koji prati tržište i doštampava pare (ne znam kako se zove), onda uporedo sa povećanjem produktivnosti i ponude proizvoda na tržištu, povećava se (doštampava) i količina novca, čime praktično cene ostaju na istom. Kako onda naša valuta postaje vrednija, a naši proizvodi skuplji, kad je sistem takav da održava cene? I još ako preštampa, valuta se zapravo obezvređuje.

 

 

 

Mogu li ja vas nesto da pitam?

 

Kapirate li da cela planeta koristi papirni novac i da on uopste ne smeta na primer nemackoj da rastura i sa proizvodnjom, izvozom , standardom?

 

Kontate li da Japan recimo ima drzavni deficit od nekih 240% i nista ni njima ne fali... Rasturaju Honde, Kawe, Suzuki ...Tokio lici na Star Trek svemirski brod ...

 

Kontate li da cela ta vasa prica o papirnom novcu i zlatu ima u startu logicnu gresku? Vi agitujete protiv necega sto odlicno funkcionise u korist necega ( zlata ) sto u praksi nije funkcionisalo i vec je vidjeno ...

 

Ne moze se objasniti na forumu makroekonomija u nekoliko postova ali barem mozete videti iz prakse da papirni novac ne smeta niti omete bilo sta, niti inflacija steti nemackoj privredi niti su Japanci spali na prosjacki stap zbog deficita ...

[Млађони]

 

Tacno, u pravu je, zato sada imamo kompletnu teritoriju pod nasom kontrolom, uopste nam ne 'fali 15 %.

[Иван ♪♫]

Mogu li ja vas nesto da pitam?

 

Kapirate li da cela planeta koristi papirni novac i da on uopste ne smeta na primer nemackoj da rastura i sa proizvodnjom, izvozom , standardom?

 

Kontate li da Japan recimo ima drzavni deficit od nekih 240% i nista ni njima ne fali... Rasturaju Honde, Kawe, Suzuki ...Tokio lici na Star Trek svemirski brod ...

 

Kontate li da cela ta vasa prica o papirnom novcu i zlatu ima u startu logicnu gresku? Vi agitujete protiv necega sto odlicno funkcionise u korist necega ( zlata ) sto u praksi nije funkcionisalo i vec je vidjeno ...

 

Ne moze se objasniti na forumu makroekonomija u nekoliko postova ali barem mozete videti iz prakse da papirni novac ne smeta niti omete bilo sta, niti inflacija steti nemackoj privredi niti su Japanci spali na prosjacki stap zbog deficita ...

 

 

 

Pa, OK, oni jesu razvijeni, ali ne možemo reći da je to isključivo zasluga monetarnog sistema. Time pre što, rekao bih, i mi imamo sličan sistem, pa opet ništa.

[RYLAH]

Ali sad ne kapiram kako valuta postaje vrednija? Ako uzmemo zlatni standard, veća produktivnost i veća ponuda proizvoda automatski znači da će proizvođač nuditi svoje proizvode za nižu cenu, i plus još to što će cene spustiti samo tržište, jer se ista količina novca raspoređuje na veći broj proizvoda. E sad, ako uzmemo ovaj sistem koji imamo, koji prati tržište i doštampava pare (ne znam kako se zove), onda uporedo sa povećanjem produktivnosti i ponude proizvoda na tržištu, povećava se (doštampava) i količina novca, čime praktično cene ostaju na istom. Kako onda naša valuta postaje vrednija, a naši proizvodi skuplji, kad je sistem takav da održava cene? I još ako preštampa, valuta se zapravo obezvređuje.

 

Говорили смо о ситуацији у којој новцу расте вредност, из било ког разлога, а може да их буде милион (већа тражња за новцем, више робе за коју не постоји адекватна количина новца, монетарна политика...).

 

Е, сад, замисли ситуацију две државе које имају две валуте, једна користи динар, друга драхму. У почетку и динар и драхма вреде један евро. И у те две државе имаш два произвођача који производе сладоледе, који коштају један динар, односно једну драхму (вредност једног евра). У међувремену, драхми порасте вредност и сада драхма вреди евро и двадесет центи, а динар остане на једном евру. Подразумева се у овом нашем фиктивном економском моделу и да цене свега у земљи која користи драхму остану исте, што се обично и дешава. Када се нађу на међународном тржишту, сладолед из земље која користи динар коштаће један евро, а сладолед из земље која користи драхму коштаће евро и двадесет центи. То аутоматски значи да ће сладолед из земље која користи драхму да буде мање конкурентан јер је скупљи.

 

У тој ситуацији, државе производе још новца док дођу до те неке планиране вредности, како би биле конкурентне на тржишту на ком послују. Надам се да је сада мало јасније?

 

- kako nastaju cene

Цена сировина плус цена уложеног рада ти је цена коштања. Онда додаш зараду произвођача и све порезе, и то ти је цена производа. У засвисности од понуде и тражње на одређеном тржишту, као и степена на ком је производња (што масовнија и јефтинија производња, јефтиније сировине и производи) цена свих сировина може бити већа или мања, што утиче и на зараду и на коначну цену производа. То ти је најосновније.

 

- kako na cene utiče međunarodna trgovina i tržište

Путем конкуренције. Ако имаш велики број јефтиних производа из других земаља, ти ћеш или да мењаш нешто у својој производњи, или да се одрекнеш дела зараде и спустиш цене, или да затвараш радњу. Имаш и неекономске мере заштите домаћег тржишта, које ретко када дају резултате, сем уколико су краткорочне и примењују се уз друге мере којима је циљ да се унапреди домаћа производња.

 

- kako se određuje kurs, tj. vrednost jedne valute u odnosu na drugu, a imajući u vidu da nijedna valuta nije podržana realnim novcem, tj. može da ,,inflatira" (ako sam dobro rekao)

Откад је новац постао роба сам за себе, понудом и тражњом, углавном. Утиче на то и милијарду других фактора, као што је стабилност земље, развијеност економије, развијеност привреде, итд. Али понуда и тражња стоје у корену свега овога. Није само безвредан папир подложан инфлацији. У ранијим временима је и злато и сребро могло да изгуби вредност, када их се нађе много на тржишту одједном.

[RYLAH]

Kontate li da cela ta vasa prica o papirnom novcu i zlatu ima u startu logicnu gresku? Vi agitujete protiv necega sto odlicno funkcionise u korist necega ( zlata ) sto u praksi nije funkcionisalo i vec je vidjeno ...   Ne moze se objasniti na forumu makroekonomija u nekoliko postova ali barem mozete videti iz prakse da papirni novac ne smeta niti omete bilo sta, niti inflacija steti nemackoj privredi niti su Japanci spali na prosjacki stap zbog deficita ...

Стоји све што си причао о развоју, дефициту и папирном новцу. Само, мана папирног новца је у томе што мораш много да балансираш колико ће га бити у оптицају. Једна теорија каже да је идеална количина она која покрива сву количину произведене робе, али и та теорија је пуна рупа. Друга је ствар што те много лако повуче да производиш још пара, па си сада електронским новцем производњу пара фактички спустио и на ниво банака, што је много тешко исконтролисати и чиме новац губи вредност. 

 

То је систем који обезбеђује брз развој на глобалном нивоу неко време, али не знам колико дуго може да функционише, то јест да ли уопште може да функционише на дужи рок, јер је до сада сваки систем који се заснивао на фиктивном новцу пропао, а покушавају то још од најстаријих времена.

[Иван ♪♫]

 У међувремену, драхми порасте вредност и сада драхма вреди евро и двадесет центи, а динар остане на једном евру. Подразумева се у овом нашем фиктивном економском моделу и да цене свега у земљи која користи драхму остану исте, што се обично и дешава. Када се нађу на међународном тржишту, сладолед из земље која користи динар коштаће један евро, а сладолед из земље која користи драхму коштаће евро и двадесет центи. То аутоматски значи да ће сладолед из земље која користи драхму да буде мање конкурентан јер је скупљи.   У тој ситуацији, државе производе још новца док дођу до те неке планиране вредности, како би биле конкурентне на тржишту на ком послују. Надам се да је сада мало јасније?

 

 

Aha hvala, kapiram

 

Znači, ne postoji zajednički vrednosni sistem, već svaka država vrednuje proizvod prema sopstvenoj privredi (plate, sirovine itd. do krajnjeg proizvoda).

Znači dve države u suštini različito vrednuju jedan isti proizvod. Vrednuju ga nekom cifrom: X dinara, tj. Y drahmi, i imaju kurs kojim sve to preračunaju. Problem nastane kada je kurs velik i u drugoj državi rezultira velikim brojem, tj. cenom proizvoda.

A proizvod je to što jeste, nije ništa drugačiji ovde ili onde. Ali to je zato što ne postoji zajednički vrednosni sistem. 

Zato se valjda i zove fiktivni novac.

[RYLAH]

Пази, причали смо о ефектима који дефлација оставља на цену коштања једног производа у поређењу са истим производом који се под сличним условима производи у другој земљи. Узели смо фиктивни економски модел где су услови у те две земље идентични, само се разликује вредност новца, да бисмо указали на то како вредност новца утиче на цену коштања и на конкурентност робе. Монетарна политика је смао један од фактора.

 

Али када се два производа нађу у конкуренцији, било да из једне земље уђе у другу, или да обе извезу на неко треће тржиште, онда ће цена коштања зависити од компаративне предности укупне привреде једне односно друге земље. То значи да када их упоредиш по разним факторима који утичу на цену (цена сировина, цена радне снаге, ефикасност производње, квалитет производа, порези и доприноси, монетарна политика...) она привреда која има више компаративних предности, или боље распоређене компаративне предности обично даје квалитетнији и/или јефтинији производ.

[Gordana .]

Чист пример психолошког рата.

 

Шта сте се бацили на економске теорије.

 

Лакше је савладати деморалисано, незадовољно и утучено становништво. Таквим народом је лако управљати и спремнији је на аутодеструктивне мере и остале очајничке потезе.

 

Дотично "истраживање" је смешно. Дефинишите појам богатства. Дефинишите појам сиромаштва. Е сад. У односу на шта или кога? По чијој мери? 

 

Имате већином кров над главом, хране да преживите. Струју и воду.

Сва богатства која Господ дарује. Плодну земљу, чисту воду. 

У чему се то "сиромаштво" огледа? Нисмо довољно способни да финансирамо робу великих "светских" произвођача? Не купујемо довољно кокаколе? Остале магле потрошачког друштва? Коме то треба???

[Grizzly Adams]

Ne moze se objasniti na forumu makroekonomija u nekoliko postova ali barem mozete videti iz prakse da papirni novac ne smeta niti omete bilo sta, niti inflacija steti nemackoj privredi niti su Japanci spali na prosjacki stap zbog deficita ...

 

Наравно да штети. Инфлација стално и неприметно одузима богатство обичном народу и пребацује га у руке моћних и повезаних. Управо због штампања папирног новца имамо монструозно богате људе у финансијском сектору (Вол Стрит итд.), а народ губи своју уштеђевину, пензије итд.- иако би због повећања продуктивности требало да живи све боље. То је уједно и узрок финансијских криза, балона и рецесија које уништавају животе милионима људи.

[-Владимир-]

Па јесте, зато су и добили најгору економску кризу у новијој историји.

 

Како бих радо мењао њихову најгору економску кризу у новијој историји за нашу економију која је изашла из кризе . Која криза , ти људи не знају шта то значи .

[R.Žiskar]

Плодну земљу, чисту воду.

Све мање и мање.

Упс, не знам да ли смем да пишем на овој теми?