Народ у Србији је без наде - понижавајуће сиромаштво

[Иван ♪♫]

Nisam na istom.

 

Firma u kojoj radim je pre 20 godina imala 15 zaposlenih a danas ima oko 100.

Ja promenio 3-4 automobila, dobar stan, obucen, sit, kada se razbolim odem kod lekara ili gde treba i ne razmisljam o ceni ...Vrlo sam zadovoljan.

 

Ne znam sta ti znaci "rast standarda"? Mislis kada mozes da drzis pare u slamarici i da one ne gube vrednost onda ti raste standard? 

 

nisam ekspert, ali rast standarda je kad ove godine možeš da kupiš više nego prethodne

a ako ti plata poraste za X i cene za X, onda X-X=0

[mcvija]

Е да је више поштених политичара и скромних банкара где би нам крај био  bangin

[Crveni Baron]

nisam ekspert, ali rast standarda je kad ove godine možeš da kupiš više nego prethodne

a ako ti plata poraste za X i cene za X, onda X-X=0

 

 

A gde ti to imas?

 

Mislis da nemac danas moze da kupi 10 automobila a pre 30 godina je mogao samo jedan? Ili moze da napravi 5 kuca a ne jednu?

 

ili mislis da idu 5 puta na letovanje godisnje?

 

Standard ti se ogleda u kvalitetu zivota a ne u kojicini robe koju mozes da kupis.

[RYLAH]

Само то није оправдање за "теорију о штампању".

 

Не оправдавам, ја бих највише волео да и даље постоји покриће у злату или сличној роби, мада би то знатно успорило развој глобалне привреде (иако сматрам да би иста тада била на здравијим ногама). Ја се питам да ли има смисла правити робу за коју постоји тражња, у оној мери у којој постоји тражња? Јер долар се због својих специфичности баш и не понаша као друге валуте, извор пада вредности долара, и у великој мери дуга САД, је у потпуно другим стварима, да сад не идемо у ширину.

 

Да конкретизујем: када је Русија освојила Крим, шта је прво урадила? Увела рубљу и избацила гривну. Јесте то знак суверености, али је рубља добила још два милиона конзумената. Када је Ирак бомбардован? Онда када је Садам запретио да ће нафту продавати за евре и да избаци доларе. Када је драстичније скакао курс евра? Када су се нове чланице примале у еврозону. Све ово због тога што та роба, која се у међувремену одвојила од своје првобитне подлоге и постала роба за себе, добила још конзумената, тражња за том робом се повећала.

 

Зато сам се питао, јер немам ни сам дефинисан одговор на то питање, да ли се одређена количина штампања ипак може оправдати повећаном тражњом, уколико се прати понуда и тражња на тржишту одређене валуте?

[Grizzly Adams]

Зато сам се питао, јер немам ни сам дефинисан одговор на то питање, да ли се одређена количина штампања ипак може оправдати повећаном тражњом, уколико се прати понуда и тражња на тржишту одређене валуте?

 

За мене је сам папирни новац без покрића већ неморална и економски штетна ствар тако да ми је беспредметно да размишљам о томе да ли се штампање може правдати на било који начин.

 

Главни проблем видим у чињеници да државе декретом намећу своје "шарене папириће" као новац, а забрањују употребу било чега другог. Мој став је да то једноставно треба препустити тржишту - нека људи сами бирају шта ће користити за размену. И онда, ако постоји додатна тражња, тржиште ће само регулисати ствари.

[Иван ♪♫]

Standard ti se ogleda u kvalitetu zivota a ne u kojicini robe koju mozes da kupis.

 

ako je svima zarada veća za X i svima su cene veće za X, onda je svima X - X = 0, i onda nema logike da se išta razvije i postane boljeg kvaliteta

osim ako ne očekuješ od države da upravlja privredom

[Тања1]

Не разумем како сиромашна при врху листе када многи држе у рукама мобилни величине ТВ-а, и највише корисника фејсбука са Балкана из Србије?! 2011 компјутер је имала свака друга породица. Можда се је зависно од компјутера и ТВ-а?...забава која најмање кошта, управљате својим и туђим животима на монитору...

[Grizzly Adams]

ako je svima zarada veća za X i svima su cene veće za X, onda je svima X - X = 0, i onda nema logike da se išta razvije i postane boljeg kvaliteta

 

Постоји још једна ствар - у савременом свету се продуктивност стално повећава. Тако да реалне цене производа заправо стално падају. Е сада, пошто се плате номинално повећавају само за стопу инфлације и "остајемо на истом" онда значи да је "разлика у цени" негде мистериозно "нестала". Питање за читаоце - шта мислите где је отишла та разлика у цени?

[Иван ♪♫]

Све ово због тога што та роба, која се у међувремену одвојила од своје првобитне подлоге и постала роба за себе, добила још конзумената, тражња за том робом се повећала.   Зато сам се питао, јер немам ни сам дефинисан одговор на то питање, да ли се одређена количина штампања ипак може оправдати повећаном тражњом, уколико се прати понуда и тражња на тржишту одређене валуте?

 

neki moj laički rezon je: 10 evra na 10 ljudi vredi manje nego 10 evra na 20 ljudi; kada doštampaš evre i dobiješ 20 evra na 20 ljudi, evru pada vrednost kao u prvom slučaju

ima li logike?

[mcvija]

ма нисмо ми сиромашни, сигурно смо испред Етиопије, Чада, Сомалије.....Тунгузије, ми смо једна врло богата и перспективна земља за живот само то други још не знају  :good2:

[RYLAH]

neki moj laički rezon je: 10 evra na 10 ljudi vredi manje nego 10 evra na 20 ljudi; kada doštampaš evre i dobiješ 20 evra na 20 ljudi, evru pada vrednost kao u prvom slučaju

ima li logike?

И дефлација може да буде изузетно штетна, повећава цену твоје робе и смањује твоју конкурентност. Зато се курс мора стално одржавати, без наглих скокова или падова.

 

Не пада му цена, али се вештачки одржава на нижој вредности од оне коју би могао реално да има, да би се спречили шокови на тржишту.

[Juanito]

Да не настављам, бојим се да ћемо на крају доћи до тога да ти мени кажеш како појма немам и да идем да читам књиге...

 

А ти ћеш њему рећи да нађе женску како би научио више о новцу. С тим што би, за разлику од оне теме са историјом, то у овом случају могло да има далеко више смисла... 

[Иван ♪♫]

И дефлација може да буде изузетно штетна, повећава цену твоје робе и смањује твоју конкурентност. Зато се курс мора стално одржавати, без наглих скокова или падова.

 

Не пада му цена, али се вештачки одржава на нижој вредности од оне коју би могао реално да има, да би се спречили шокови на тржишту.

 

hmm, ne kapiram, valjda inflacija znači veće cene

a ako stvarno povećava cenu u tvojoj moneti, zar nije sve jedno, pošto su svi učesnici u istom referentnom sistemu, tj. koriste istu monetu

 

mada kad razmislim, i deflacija kao saniranje inflacije znači da imaš manje novca na veće cene koje su proizvod inflacije, ali zar to nije privremeno

 

mada ovo su već španska sela za mene

[RYLAH]

hmm, ne kapiram, valjda inflacija znači veće cene

a ako stvarno povećava cenu u tvojoj moneti, zar nije sve jedno, pošto su svi učesnici u istom referentnom sistemu, tj. koriste istu monetu

 

mada kad razmislim, i deflacija kao saniranje inflacije znači da imaš manje novca na veće cene koje su proizvod inflacije, ali zar to nije privremeno

 

mada ovo su već španska sela za mene

Повећање вредности твог новца доводи до тога да твоја роба буде скупља од робе конкурената који користе јефтинију валуту (што доводи до тога да реално сировине и радну снагу плаћају мање). Умерена инфлација није најлошија ствар на свету, али је проблем што ју је тешко вештачки одржавати једном кад посегнеш за производњом више новца него што твоје тржиште може да апсорбује. Дефлација, са друге стране, увек буде лоша, и не знам за пример неке државе која није прибегла превентивној производњи новца када дође у овај стадијум.

 

Макроекономија је много интересантна, само што ти је за озбиљно бављење њоме (тј. да ти то буде професија или да правиш прогнозе на које ће се неко ослањати) потребно знање математике која ме никада није интересовала, тако да сам побегао у теорију (четири године средње економске плус четири године економских предмета на факултету као ствар "опште културе" и после читање о стварима које ме интересују).

[Gerhard]

Beograd -- Srbija se našla na trećem mestu po indeksu siromaštva među 90 država, u analizi koju je spoveo Institut Kejto sa sedištem u Vašingtonu.

 

Kao glavni razlog što se naša zemlja našla na toj poziciji navodi se stopa nezaposlenosti.

Listu predvodi Venecuela sa indeksom 79,4, a slede Iran sa indeksom 61,6 i Srbija sa indeksom 44,8

 

Institut Kejto je u analizu uključio 90 država, a indeks siromaštva u pojedinoj zemlji izračunat je na osnovu stope inflacije, kamatnih stopa, stope nezaposlenosti i stope rasta BDP-a. 

 

 

IZVOR: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=04&dd=26&nav_id=840898

 

Zanimljivo, U istrazivanju instituta iz Vasingtona, prva tri mjesta po siromastvu zauzimaju drzave koje su neprijateljski nastrojene prema Vasingtonu.

Zakljucak: ukoliko se protivis vasingtonskoj cizmi, bices siromasan....

 

 

....ali u "istrazivanju".