Samopouzdanje vs gordost

[Ритам]

Kako znati granicu?

[NinaD]

:229229229:

[Grizzly Adams]

То су две сасвим различите ствари, не постоји граница између њих. Разлика се види у томе како се односиш према другима.

[Никола Ђоловић]

Tanke su linije, zato i ispitujemo svagda svoje namere.

Mozda bi se moglo razgraniciti delanjem po egocentrizmu - makar bilo i dobro delo, i delanjem po blagodati Duha Utesitelja koji je nasao Hristovo mesto u nama - makar i ne bilo dobro delo.

[Аурор]

То су две сасвим различите ствари, не постоји граница између њих. Разлика се види у томе како се односиш према другима.

Tehnički si u pravu.  Moja vrednost nema veze sa tvojom.  0110_hahaha

[Баба]

 

Самопуздање је увек било синоним за успех, лидерство или за испуњеност живота. Наше доба у томе није изузетак, па данас имамо много објављених књига које обрађују ову тему. Истовремено, расте потражња за услугама психолога, организују се семинари, обуке, предавања, а све у циљу повећања самопоуздања.

Шта је то толико добро у самопоуздању или шта је то самоуверена особа?

Самоуверена особа користи понуђене шансе, она верује да је њена способност довољна да обави сваки задатак пред собом. Самоуверени људи увеј говоре отворено о својим осећањима, жељама и захтевима. Они су увек у стању да успоставе контакт, да започну и заврше разговор. Овакве особе се не плаше да постављају нове циљеве и одушевљено предузимају активности за њихову реализацију.

Они несигурни, који немају довољно самопоуздања, у односима са другим људима се плаше и ретко кад изражавају своје мишљење. Они престају да буду активни, не само у остварењу своји циљева, него уопште, губе веру у себе и сматрају да су њихови циљеви нереални.

Како проценити степен самопоуздања?

Свако од нас је напет у непознатим ситуацијама и то је савршено нормално. Ако нас анксиозност и укоченост прате читавог живота, чак и у најобичнијим ситуацијама, онда треба мењати свој став. Није добро да ’’подвијемо реп’’ и да ’’лижемо ране’’ негде у самоћи, избегавајући људе, јер ћемо тако само да научимо да окрећемо главу од проблема, а живот ће се одвијати негде далеко од нас. Како акција лечи страхове, најбоље би било да се суочимо са њима и покушамо да их победимо.

Ево неколико једноставних савета како се изборити са страховима и повећати самопоуздање:

•   ИМИТАЦИЈА

Обратите пажњу на особу која поседује самопоуздање и покушајте да копирате њен стил комуникације. Имитирајте њен глас, став, изглед и неће проћи много времена, кад ће доћи право самопоуздање и код вас.

•   ОДБИЈТЕ САМОСАЖАЉЕЊЕ

Ако сте склони самокритичности, покушајте да замените негативне мисли позитивним. Ако вам унутрашњи глас ’’говори’’ како су ’’сви успели, само ви нисте, јер сте рођени губитник’’, онда се посетите да су најуспешнији људи учили из грешака и да су баш они направили и највећи број грешака. Са оваквим ставом, следећу прилику ћете сигурно искористити на прави начин.

•  ПРОШИРИТЕ СВОЈЕ ЗОНЕ УДОБНОСТИ

Познато је да се људи најудобније осећају у породичном окружењу, са вољеним особама, или ако упражњавају познате активности. Психолози ову појаву називају зона удобности. Проширење круга пријатеља, учење нових вештина, чак и само ради превазилажења психолошких баријера, ширимо границе своје зоне удобности и постајемо сигурни у своје способности.

•   ЖИВИТЕ У САДАШЊОСТИ

Живети у сваком тренутку свог постојања јесте прави живот. Овде нема места за страх, анксиозност или немир, а никако нема разлога да живимо у далекој прошлости. Немојте постати дотрајали ’’архивски запис’’, па да стално прелиставате догађеје из прошлости. Опет, није добро живети ни у неизвесној будућности, него треба живети и уживати баш овде и баш сада.

•   ИНСИСТИРАЈТЕ НА ВАШЕМ

Немојте се плашити да ћете бити жигосани као себичњак, ако чувате своје ствари, свој мир и своју слободу. Уколико дозвољавате да вам свако узима ствари или угрожава мир, то је само наличје сумње у себе.

•   ИЗРАЗИТЕ ВАША ОСЕЋАЊА ОТВОРЕНО

Изразите отворено ваше емоције, позитивне или негативне, без страха да се неком неће допасти.

•   ПРИХВАТИТЕ СВОЈУ НЕСАВРШЕНОСТ

Нико и никада не може бити савршен. Требало би да смирено мислимо о грешкама и неуспесима, јер у највећој заблуди је само онај ко не ради ништа.

•   ПОСТАВИТЕ ЖИВОТНЕ ЦИЉЕВЕ

Живот је процес остварења постављених циљева. Дакле, поставите ваше циљеве, краткорочне и дугорочне, а њихово остварење помоћи ће вам да постигнете много већи степен самопоуздања.

 

http://zapametne.wordpress.com/2012/07/04/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5/

[DankaM]

 

[Никола Поповић]

Jedna od tajni samopouzdanja je nagoveštena u prvom delu reči. Radi se o sebi a ne o drugima. Stvar je u tome šta VI mislite. 

„Bez samopouzdanja smo kao bebe u kolevci" - Virginia Woolf

Dragi prijatelji,

Da li biste voleli da imate više samopouzdanja? Velike su šanse da je odgovor „da". Mnogi ljudi žele više samopouzdanja. I mnogo bi ljudi imalo koristi od više samopouzdanja. Ali, kako ga dobiti? Ah - to je pitanje.

Na kraju krajeva, to nije nešto što možete da kupite u prodavnici (osim, naravno, ukoliko ne verujete u implicitna obećanja jeftinih reklama za pivo :-)).

Samopouzdanje je pre način mišljenja, ponašanja i postojanja u svetu. Malo nezgodan doduše, jer baš kao i prozor, kada je čitav i čist - ne primećuje se. Ali krenimo gledajući kako to izgleda kada ga nema.

Prvo, kada ljudima nedostaje samopouzdanje često se radi o tome da žele garanciju da će se oni, ili ono što rade, dopasti nekome. I zasigurno, ovo je jedna od pogrešnih lekcija kojima nas društvo uči, da se uvek fokusiramo na to šta drugi misle. U školi pišemo radove o našim letnjim raspustima, da bi učitelj mogao da ih oceni. Vaša grupa vršnjaka će imati različita mišljenja o vašoj odeći i načinu na koji je nosite. A mediji - već ste potpuno svesni razlike između života na TV-u i života u svom životu.

Ali postoji još jedan način...

Ja volim da pevam. I zaista uživam u pevanju. Ponekad drugi ljudi ne uživaju u mom pevanju. Ponekad mi kažu da pevam u pogrešnom tonalitetu. „Pogrešnom"!?! Kao da oni znaju koji je pravi tonalitet. U stvari, pravi tonalitet je onaj koji pevam. Pevam zato što uživam. I to je to - toliko je jednostavno. A tonaliteti koji idu uz pevanje u kom uživam su stoga pravi. Slično tome, ponekad mi ljudi kažu da sam pogrešila reči pesme. Besmislica, kažem. Reči koje pevam su potpuno iste kao reči u mojoj glavi!

To je pomalo kao svetski strah od onog što Italijani misle o tome kada treba piti cappuccino ili caffe latte. Lično uživam u kafi s mlekom. Mogu da je pijem ujutru, tokom dana, ili uveče. Sada, neki ljudi se busaju ističući kako je to „pogrešno". Da, zaista, pogrešno po kome? - Pogrešno po Italijanima! Jer u Italiji ljudi piju kafu s mlekom samo u određenom delu dana. Pa šta! Njihova logika ide ovako: Italijani su izmislili kafu s mlekom, pa oni odlučuju ko će kad da uživa u njoj, i bolje vam je da ih ne uznemiravate uživajući u kafi s mlekom u „pogrešno" doba dana! Budimo ozbiljni, ja čisto sumnjam da Italijanima smeta činjenica da pijem kafu s mlekom bilo kada! :-)

Možda znate da sam ja i pisac haiku poezije. I da - ja sam i ponosna i zadovoljna što su neke od mojih haiku odabrane da budu uključene u antologiju haikua. Ali nema šanse da bih ih napisala da sam pokušavala da ih pišem za editore te antologije. Ne bih ni znala koji su im standardi. Kada pišem, ja pišem za sebe. Kada osetim da haiku odjekuje u meni - kada mi se dopadne ono što vidim na papiru ispred sebe - onda sam napisala dobar haiku. Bez obzira šta drugi misle, to je ono što se meni sviđa.

 

izvor: http://www.lovesensa.rs/clanci/sensa-strucnjaci/kako-ometamo-urodeno-samopouzdanje?page=1

[НиколајСвесрпски]

Волио бих да имам што више Богопоуздања. Кад год сам се уздао у своје умијеће,знање итд. а не у Бога зезнуо бих се.

[Ђуро Станивук]

Ја немам проблем са недостатком самопоуздања...мој проблем је граница између самопоуздања и гордости...понекад толико пазим да не будем горд да се непотребно унижавам...шта ја да радим?  :.mislise.

[Никола Поповић]

Ја немам проблем са недостатком самопоуздања...мој проблем је граница између самопоуздања и гордости...понекад толико пазим да не будем горд да се непотребно унижавам...шта ја да радим?  :.mislise.

 

Pa preispitivanje i molitva. Ne mozes da pogresis.

[Данче*]

Ја немам проблем са недостатком самопоуздања...мој проблем је граница између самопоуздања и гордости...понекад толико пазим да не будем горд да се непотребно унижавам...шта ја да радим?  :.mislise.

Такође и мој проблем је граница између самопоуздања и гордости...Борба сам са собом је највећа борба!

[Никола Поповић]

Волио бих да имам што више Богопоуздања. Кад год сам се уздао у своје умијеће,знање итд. а не у Бога зезнуо бих се.

 

Licno verujem da istinsko i najzdravije samopouzdanje dolazi od Gospoda, pa tako ne bih odvajao ova dva pojma. Samopouzdanje kome ja tezim nije nikako egoizam vec zelja da cujem Gospoda u sebi i da postupim po Njegovoj volji, a da ne posumnjam i ne mucim se oko toga. 

[Милан Б]

Чини ми се да је много већи проблем вишак самопоуздања које није ничим покривено, па све лупа ко отворен прозор...

Много више ценим мишљење које ће изнети прави стручњак - па макар он замуцкивао и имао невиђену трему, од набеђеног јуноше који нема благе везе о животу али је зато савладао све технике пословне комуникације да све пршти од самопоуздања - али у празно. Има баш доста таквих примера у јавном животу.

 

Много је важније да се људи образују, да читају што више, да се труде да буду најбољи могући стручњаци у области којом се баве. Самопоуздање ће онда доћи само по себи и биће на здравим основама, а то ће и саговорници лако моћи да препознају.

[Наташа81]

Jedna od tajni samopouzdanja je nagoveštena u prvom delu reči. Radi se o sebi a ne o drugima. Stvar je u tome šta VI mislite. 

„Bez samopouzdanja smo kao bebe u kolevci" - Virginia Woolf

Dragi prijatelji,

Da li biste voleli da imate više samopouzdanja? Velike su šanse da je odgovor „da". Mnogi ljudi žele više samopouzdanja. I mnogo bi ljudi imalo koristi od više samopouzdanja. Ali, kako ga dobiti? Ah - to je pitanje.

Na kraju krajeva, to nije nešto što možete da kupite u prodavnici (osim, naravno, ukoliko ne verujete u implicitna obećanja jeftinih reklama za pivo :-)).

Samopouzdanje je pre način mišljenja, ponašanja i postojanja u svetu. Malo nezgodan doduše, jer baš kao i prozor, kada je čitav i čist - ne primećuje se. Ali krenimo gledajući kako to izgleda kada ga nema.

Prvo, kada ljudima nedostaje samopouzdanje često se radi o tome da žele garanciju da će se oni, ili ono što rade, dopasti nekome. I zasigurno, ovo je jedna od pogrešnih lekcija kojima nas društvo uči, da se uvek fokusiramo na to šta drugi misle. U školi pišemo radove o našim letnjim raspustima, da bi učitelj mogao da ih oceni. Vaša grupa vršnjaka će imati različita mišljenja o vašoj odeći i načinu na koji je nosite. A mediji - već ste potpuno svesni razlike između života na TV-u i života u svom životu.

Ali postoji još jedan način...

Ja volim da pevam. I zaista uživam u pevanju. Ponekad drugi ljudi ne uživaju u mom pevanju. Ponekad mi kažu da pevam u pogrešnom tonalitetu. „Pogrešnom"!?! Kao da oni znaju koji je pravi tonalitet. U stvari, pravi tonalitet je onaj koji pevam. Pevam zato što uživam. I to je to - toliko je jednostavno. A tonaliteti koji idu uz pevanje u kom uživam su stoga pravi. Slično tome, ponekad mi ljudi kažu da sam pogrešila reči pesme. Besmislica, kažem. Reči koje pevam su potpuno iste kao reči u mojoj glavi!

To je pomalo kao svetski strah od onog što Italijani misle o tome kada treba piti cappuccino ili caffe latte. Lično uživam u kafi s mlekom. Mogu da je pijem ujutru, tokom dana, ili uveče. Sada, neki ljudi se busaju ističući kako je to „pogrešno". Da, zaista, pogrešno po kome? - Pogrešno po Italijanima! Jer u Italiji ljudi piju kafu s mlekom samo u određenom delu dana. Pa šta! Njihova logika ide ovako: Italijani su izmislili kafu s mlekom, pa oni odlučuju ko će kad da uživa u njoj, i bolje vam je da ih ne uznemiravate uživajući u kafi s mlekom u „pogrešno" doba dana! Budimo ozbiljni, ja čisto sumnjam da Italijanima smeta činjenica da pijem kafu s mlekom bilo kada! :-)

Možda znate da sam ja i pisac haiku poezije. I da - ja sam i ponosna i zadovoljna što su neke od mojih haiku odabrane da budu uključene u antologiju haikua. Ali nema šanse da bih ih napisala da sam pokušavala da ih pišem za editore te antologije. Ne bih ni znala koji su im standardi. Kada pišem, ja pišem za sebe. Kada osetim da haiku odjekuje u meni - kada mi se dopadne ono što vidim na papiru ispred sebe - onda sam napisala dobar haiku. Bez obzira šta drugi misle, to je ono što se meni sviđa.

 

izvor: http://www.lovesensa.rs/clanci/sensa-strucnjaci/kako-ometamo-urodeno-samopouzdanje?page=1

Баш ми се свиђа овај текст, посебно реченица:" Да, заиста погрешно по коме?"  Друштво је пуно различитих калупа у које се "ваља" углавити и који нам се стално намећу и ко остане ван тога, практично је изопштен. За мене самопоуздање значи остати веран себи и бити оно што јеси јер никако не можеш бити неко други. Наравно, у складу са тим колико носиш Бога у себи и трудиш се да живиш по  Његовој вољи (као што већ рече Николај Свесрпски  ). У том случају се човек стварно не колеба и не доживљава то као терет, па макар читав свет био против њега.