U Raškoj oblasti ukida se Sveti Sava!!!

[marko_13]

Коме се не свиђа понуда у ''ресторану'', нека га промени!

[Ратко :(]

Коме се не свиђа понуда у ''ресторану'', нека га промени!

Они сматрају, претпостављам, да је "ресторан" њихов, само тренутно узурпиран.

[Милан Меденица :)]

да је нека друга земља, имало би смисла то што је рекао.

пошто је Србија у питању, не обележава се као светитељ религијским обредом у школама свети Сава, већ као оснивач државе, просветитељ српски и принц Немањићки.

ал кад је полуписмен и уско образован, не може му се замерити што лупета и не разуме.

а говори у прилог његових злехудим мотива, да би он својски тиме изманипулисао државу да слави мухамеда по школама, јер не би он светог Саве истеривао него утеривао своје намере. 1000000001010

[Zayron]

Sorry Pope Considers Sainthood for Muhammad

by Scott Ott for ScrappleFace · Comments (155) · ShareThis ·  Print This Story

(2006-09-18) — A day after violent Muslim riots spurred Pope Benedict XVI to apologize for implying that Islam has brought more evil to the world, the Pontiff today agreed to consider a petition to add the name of Islam’s founder to the pantheon of Roman Catholic saints.

A Vatican spokesman said that, as part of the Holy Father’s self-imposed penance to atone for his ill-advised remarks about Muhammad, he has given permission for the Roman Catholic church to investigate canonizing the founder of one of the world’s three great monotheistic religions.

Vatican researchers said the application is already being processed and they need only find one more verifiable after-death miracle attributed to Muhammad.

“The first is indisputable,” a Vatican source said, “We already have ample evidence that the long-dead prophet miraculously caused a major religious leader, with a reputation for infallibility, to apologize for telling the truth.”

http://www.scrappleface.com/?p=2335

[w.a.mozart]

svašta  1000000001010

[Zayron]

link=topic=10952.msg348481#msg348481 date=1295857737]

svašta  

Hahaha, vidite da je neka budalaština! To su neke "novine" valjda takve "literarne karikature", word caricatures. Karikature umjesto nacrtane takve znači napisane! Ja slučajno na to naletio, pa da pokažem! Baš svašta! Piše to neki američki komentator, novinar, ima tamo same takve idiotarije na tom svom sajtu. Hahahaha!  1000000001010

http://www.scrappleface.com/

[дибидусрус]

У Руској Цркви је сутра св. Сава, 25. јануара. Име му је  масним словима (болд) написано, у календару.

Одвајкада се славио. Знају ко је он. Муслимани не морају да га помињу. Али морају да поштују.

Не могу они то чинити на основу верских убеђења. Србијс је чини ми се по уставу световна држава, а не као  Америка или Немачка које су верске државве, како  стоји у њиховом уставу.

Проблем у Србији је  тешка економска ситуација.  Зукорлић и слични  покушавају да зараде паре. Нема система. Неозбиљност државе и то  је то.

[Ратко :(]

Свима је више него јасно да они немају никаква права на то. Бојим се да се они неће тек тако бламирати већ да ће дати све да истерају ову небулозу до краја, као и све друго што су наумили. Срби одлазе, они долазе, множе се...

[Владан]

У Руској Цркви је сутра св. Сава, 25. јануара. Име му је  масним словима (болд) написано, у календару.

Одвајкада се славио. Знају ко је он. Муслимани не морају да га помињу. Али морају да поштују.

Не могу они то чинити на основу верских убеђења. Србијс је чини ми се по уставу световна држава, а не као  Америка или Немачка које су верске државве, како  стоји у њиховом уставу.

Проблем у Србији је  тешка економска ситуација.  Зукорлић и слични  покушавају да зараде паре. Нема система. Неозбиљност државе и то  је то.

prstgore 0110_hahaha

[Mono]

Bošnjaci su dugogodišnje žrtve kulturno-prosvjetnog terorizma

Ponedjeljak, 24 Januar 2011 07:54

Islambosna.ba - Životno iskustvo je nešto što svjesno ili ne, ponajviše utječe na formiranje mentalnog sklopa jedne individue, a time i društva. Pored formalnog načina učenja kroz kućno vaspitanje, te kasnije kroz proces obrazovanja, iskustvo je to koje sačinjava nezaobilazan resurs koji nam „pomaže“ pri donošenju kako velikih tako i malih životnih odluka, te aktivno utječe na oblikovanje naših stavova i pozicija. Nedavno me je jedan prijatelj, putem internet-pošte, upitao na šta se konkretno misli terminom kulturno-prosvjetna autonomija, a u vezi s budućom, a ako Bog da i neminovnom, autonomijom Sandžaka.

Pokušao sam mu približiti taj pojam kroz moje shvatanje istog, prvenstveno se koristeći teorijom i izjavama naših predstavnika koji su kroz mnogobrojne intervjue i javna nastupanja u znatnoj mjeri uspjeli da objasne taj termin. Nakon što sam mu odgovorio, njegovo pitanje mi je u više navrata preokupiralo misli, aktivirajući i budeći u meni sjećanje na jedno životno iskustvo koje se direktno veže za njegovo postavljeno pitanje. Radi se o sljedećem. U domenu prosvjete, pitam se, da li ima Bošnjaka sa minimum četiri razreda osnovne škole, a da nije bio primoran da uči, recituje ili pjeva o jednom liku, koji je u srpskom narodu prozvan „Sveti“, a ime mu je Sava (Rastko Nemanjić)? Koliko je „Sveti“, posebno za nas Bošnjake, utvrdit ćemo čitajući tekst koji slijedi. Naime, svježe se sjećam svog osnovnog obrazovanja koje sam stekao na Kosovu, po planu i programu Republike Srbije.

Škola je bila podijeljena na dva krila. Jedno krilo je bilo rezervisano za učenike srpske/crnogorske i bošnjačke nacionalnosti. Zajedno smo brojali oko 250 učenika, od toga većina Bošnjaka. Dok je drugo krilo škole, iste veličine, bilo predviđeno za učenike albanske nacionalnosti koji su bili četri puta mnogobrojniji od nas. Dakle, bilo ih je preko 1000. Kao đaku prvaku teško mi je palo to što sam bio u prvoj generaciji učenika koji nisu bili uključeni u program i aktivnosti za pionire. Već sam bio savladao par pjesmica tipa – Pioniri maleni, mi smo vojska prava. Svakog dana rastemo, k'o zelena trava. Ne bi „sreće“ da to recitujem pred publikom, s crvenom mahramom oko vrata. To je jedno od onih iskustava za koje se čovjek kasnije raduje, jer ga je mimoišlo. Ali ipak mi nisu ostali dužni, već sam bio primoran kao i sva druga djeca na teritoriji Kosova, Sandžaka i drugih dijelova tadašnje Jugoslavije, da budem dio nečega gdje mi gledajući kroz naočare logike i pravde, ni kulturno ni vjerski nije bilo mjesto.

„Sveti“ Sava – vlaška, ups, školska slava

Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na prijedlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu 2. januara 1840. godine, odlukom „Sovjeta Knjaževstva Srbskog“ i te godine je proslavljen u Kragujevcu i Beogradu. Tradicionalno se održava svakog 27. januara. Sjećam se da bi u mojoj osnovnoj školi već od mjeseca decembra počele pripreme za obilježavanje te najveće školske svečanosti. Pripreme su održavane tako što su se na časovima srpskog čitali i vežbali recitali o „Svetom“ Savi; na časovima muzičkog se pjevalo o njemu, na časovima historije se govorilo o njegovim putešestvijama, a na časovima likovnog smo imali zadatak da ga nacrtamo, sa krstovima i svjetlećim oreolom. Početkom januara bi dobili još po koji dopunski čas kako bi od svega toga napravili jednu cjelinu, te su uvježbavane zajedničke probe. Većina učenika koji bi učestvovali u tim pripremama su bili bošnjačke nacionalnosti, kao i sami nastavnici. Tada, još dječak, i nisam najbolje shvatao šta sam ustvari primoran da radim. Učestvovao bih u pripremama, mada sam pri samom recitovanju Svetosavske himne osjećao sam da nešto nije u redu. Najčudnije mi je bilo kad bi došla subota u kojoj bi se održavala sama svečanost, a moj babo mi taj dan ne bi dozvoljavao da odem u školu. Mislio sam se – toliko truda i spremanja, a sad ne mogu ni da budem u publici, a kamoli da učestvujem u programu. Ista zabrana je važila za mog brata i sestre. Tada baš i nisam najbolje razumio njegovu zabranu, ali sam mu danas na tome, neizmjerno zahvalan. U prvi ponedjeljak nakon proslave, niko od nastavnika, bilo da se radi o Srbima ili Bošnjacima, se nije usuđivao da upita za razlog mog izostanka.

Svima je bilo i više nego jasno, pa možda čak prirodno i sasvim normalno, zbog čega nismo prisustvovali takvoj lakrdiji od predstave. Radovalo bi me kad bih saznao da nisam bio jedini koji je odsustvovao tog dana, već je bilo još bošnjačke djece koja su prespavala „Svetog“ Savu. Iz godine u godinu, kako sam rastao i približavao se 8. razredu, sve sam bio svjesniji da sam žrtva, a posebno u periodu trajanja mjeseca decembra i januara, kulturno-prosvjetnog terorizma. Sjećam se da bih posljednjih godina tokom priprema, u horu pred nastavnikom, tokom horskog izvođenja Svetosavkse himne, samo otvarao usta ne puštajući glas, pokušavajući da na takav način dam dojam da učestvujem, a ujedno se trudeći da se sačuvam izgovaranja bogohulničkih riječi koje se ponavljaju u himni. Također se sjećam da smo usljed izloženosti pritisku kroz nametanje nečega što nam ne pripada, stvorenu negativnu energiju koristili za sastavljanje šaljivih stihova, pa donekle i uvrijedljivih, na račun „Svetog“ Save. Ostalo mi je u sjećanju da smo krišom recitovali sljedeću pjesmu: „Sveti“ Sava, s neba siš'o, svome sinu simi, s neba skinuo. Sedamstosedamdesetsedam, slatkih suvih smokava." Danas se ne ponosim takvim načinom izrugivanja, ali sam svjestan da smo to radili iz želje da se na konkretan način, barem donekle, revanširamo onima koji nisu imali nimalo sluha za posebnost našeg identiteta.

Koliko je „Sveti“ Sava svet Bošnjacima

Ne znam sa sigurnošću zašto, ali kao dječak, „Svetog“ Savu sam zamišljao isključivo u ulozi čobanina. Slika bezopasnog dedice sa mačugom u ruci kako tjera stoku na ispašu se pojavljivala u mojoj glavi pri njegovom samom spomenu. Vjerovatno zbog sljedećeg stiha iz Svetosavske himne:

Blagodarna Srbijo

Puna si ljubavi

Prema svome pastiru

Svetitelju Savi.

Ključna riječ u strofi koja je možda utjecala na kreiranje moje slike o njemu je „pastir“. Da se ne radi o običnom bezazlenom čobaninu, uvjerio sam se iz sljedećeg. Naime, na jednom pravoslavnom internet-sajtu sam naišao na „Zakonopravilo Svetog Save o Muhamedovom učenju“. Glava 64. pomenutog Savinog zakonopravila, posvećena je - „Činu koji se vrši nad onima što se od Saracina (musliman; moja opaska), obraćaju čistoj, istinitoj hrišćanskoj vjeri.“

Čin počinje na sljedeći način (jedino sam u zagradama latinicom dodao transkripciju pomenutih imena):

„... Ја тај и тај, рекав име, данас од Сарацинa приступајући хришћанској вери ни из какве нужде или беде, нити са преваром или са лицемерјем, него из све душе и срца чиста и искрена, љубећи Христа и веру Његову, одричем се све вере сарацинске (islama), и проклињем Моамеда који се и Мухумет зове, кога Сарацини (muslimani) поштују као апостола Божијег и пророка.

Проклињем Алима (vjerovatno se misli na Aliju r.a.) зета Моамедова по кћери, и Апупикерта (Ebu Bekr r.a.) и Вукикера (vjerovatno se opet misli na Ebu Bekra r.a.), и Умара (Omer r.a.) и Талхана (Talha r.a.) и Апупакра (opet Ebu Bekr r.a.), Садикина (Es-Sidik znači iskreni i jedan je od nadimaka za Ebu Bekra r.a.) и Мавију (Muavija r.a.) и Зупеира (Zubejr r.a.) и Авделана (ne znam na koga se misli. Možda na Abdullaha ibn Zubejra r.a.) и Зеита (Zejd ibn Sabit r.a.) и Изита (ne znam na koga se misli) и Саита (ne znam na koga se misli) и Утмана (Osman r.a.) и све остале сувернике и сараднике и наследнике Моамедове.

Проклињем Задизу (ne znam na koga se misli) и Аисеју (Aiša r.a.) и Зејнепу (Zejneb r.a.) и Омелтуну (vjerovatno se misli na Ummu Kulsum) - прве и најскврнавије од жена Моамедових; и Фатуману (Fatima r.a.) кћер његову.

Проклињем звани Куран, односно читав спис Моамедов, који лаже кад говори да га је архангел Гаврило њему снео. И читаво учење и законе и потајена казивања и тајне и предања и хуле његове.

...

Проклињем учење Моамедово, које говори: Христос није син Божји, већ апостол и пророк, јер Бог рече да нема заједничара и сви који Христа чине Његовим заједничарем биће мучени у паклу огњеном.

...

Проклињем прљаве и нечисте заповести Моамедове о молитвама, којима и ово додаје: да, ако не нађу обичну воду, узму ситан песак и њиме потру своја лица и руке.

Проклињем учење Моамедово о саздању човека, у којем каже да је човек био саздан од земље и од капље, од пијавица и од мешавине: и да се човеку, када је саздан био, по наређељу Божјем поклонише сви други анђели, а једино се сотона не покори, не поклони се.

Изнад свега проклињем бога Моамедова за кога каже да је само он бог - један бог искован, који не рађа нити је рођен, нити је ико био сличан њему. Све, дакле, што је речено, и тог самог Моамеда и његовог скованог бога, проклињем и одричем их се.

...

И тако, из све душе и срца и истините воље приступам к вери хришћанској. Ако са лицемерјем и неискреношћу ово рекох, не са сведушном вером и срцем љубећи Христа, нека будем клет и проклет, и душа моја нека буде стављена са сотоном и са бесима.“

Namjerno sam ostavio originalni tekst pisan ćirilicom, jer sam siguran da su Srbi sve nas vrlo dobro podučili ćiriličnom pismu. Na tome im se zahvaljujem, jer je ipak u pitanju korisno znanje. Gore navedeno je samo jedan dio iz, kako je Srbi nazivaju – „Svetosavske anateme“, koja se prostire na čitave četiri stranice, tako da sam bio primoran da ovdje navedem samo ono što mi je bilo „najzanimljivije“.  Čitajući je, dolazimo do neminovnog zaključka da je „Sveti“ Sava ustvari bio jedan običan mrzitelj islama i muslimana. Što bi današnjim žargonom rekli – islamofob par excellence. Njegova mržnja prema islamu i muslimanima je toliko izražena, da mu čak i abdest i tejemum smeta, pa ih grdan proklinje i kune. Da li su i u kolikoj mjeri, u posljednjem počinjenom genocidu nad Bošnjacima, zločinci nalazili inspiraciju i u čitanju gornjeg štiva – pitam sebe i vas?

Pitanje za historičare

Nakon čitanja „Svetosavske anateme“ postavljaju se najmanje dva, po meni vrlo zanimljiva i pertinentna pitanja:

- Pojedini Srbi se vrlo često pravdaju da islam i muslimane mrze zbog 500-godišnjeg robovanja Turcima. Ako je to tačno, odakle onda ovolika mržnja u prsima „Svetog“ Save, koji važi za prosvetitelja srpskoga naroda, ako svi vrlo dobro znamo da je dotični „srpski pastir“ živio negdje od 1174. pa do 1236. godine.  Dakle, znatno prije nego li su Turci počeli sa prodorima na Balkan (Marička bitka 1371. godine)? A opet želim podsjetiti da turska islamizacija Balkana koja je očuvala tuđe bogomolje, jezike i običaje, nimalo ne sliči, na primjer, španskom pokrštavanju Južne Amerike usljed kojeg je satran svaki trag njihovih prethodnih religijsko-ideoloških ubjeđenja, uključujući i jezike koje su govorili.

- Drugo pitanje je sljedeće: ako se tvrdi da je islam na Balkan došao prodorom Turaka, iako u selu Mlike u Gori, na Kosovu, postoji džamija sagrađena još 688. godine po hidžri, a na starim temeljima je natpis da je Ahmed-aga Pir obnovio džamiju 1238. godine (podsjećam, „Sveti“ Sava umro dvije godine ranije), što svjedoči i tarih džamije, za koje to Saracine (muslimane), „Sveti“ Sava piše i objašnjava u detalje čin njihovog eventualnog obraćanja ka „čistoj, istinitoj hrišćanskoj vjeri“? Ko zna, možda nije bio samo islamofob, već i vizionar?

Odgovori stručnjaka na ova pitanja, bi u velikoj mjeri, siguran sam, doprinijeli da se redefinišu neke ranije teorije i tvrdnje koje su utjecale na nastanak i ukorijenjavanje srpske patološke mržnje prema islamu i muslimanima.

Bošnjačka djeca su žrtve agresivne pravoslavizacije

Lično sam vrlo sretan što moj potomak neće biti, ako Bog da, primoran da prođe kroz isti Svetosavski mlin, kroz koji sam prošao ja i mnoga druga bošnjačka djeca. Ali kada se setim da i dan-danas u Srbiji i Sandžaku, mnoga djeca doživljavaju isto, onda sam i više nego li ubijeđen da je kulturno-prosvjetna autonomija Sandžaka naša prijeka potreba, kako bi između ostalog sačuvali naš mladi naraštaj od agresivne pravoslavizacije, koja je nažalost na snazi i u Republici Srpskoj, a ogleda se između ostalog i kroz slavljenje „lika“ koji je još gotovo prije 800 godina prokleo i njih i sve njihove svetinje. To je također u interesu pripadnika srpskog naroda, jer na ovakav način, kroz zanemarivanje multikulturnog karaktera Srbije i nametanje, u ovom slučaju „Svetog“ Save bošnjačkoj i drugoj nepravoslavnoj djeci, dovode ih u vrlo nezgodnu poziciju, kako osnovce tako i njihove roditelje. Kod djece će to opet izazvati u najmanju ruku „klepanje“ uvrijedljivih stihova na račun „Svetog“ Save, dok će kod njihovih roditelja produbljivati osjećaj da Srbija nije njihova država, iako je sigurno da su oni njen autohtoni narod. Na Kosovu taj proces sveopće diskriminacije i duplih standarda na svim nivoima, čije su žrtve bili ponajprije Albanci, pa u nešto manjoj mjeri i kosovski Bošnjaci, nije na vrijeme zaustavljen, tako da se danas u „kolijevci Srbije“ gotovo isključivo ljuljaju Albanci. Pametan je onaj ko uči iz tuđeg primjera – narodna je izreka.

Da ne bi sve ove uvrede i kletve izrečene na račun islama, muslimana i njihovih svetinja od strane „Svetog“ Save, izazvale istu reakciju kod čitatelja pa da, ne dao Bog, neko izrekne ili napiše nešto uvrijedljivo na račun pravoslavnih svetinja, umjesto zaključka ću navesti kur’anski ajet, koji na najbolji način ukazuje kakav je pak odnos (ili kakav bi trebao da bude) muslimana prema svetinjama nemuslimana. Sušta suprotnost od onog čemu pravoslavni živalj podučava „Sveti“ Sava.

"Ne grdite one kojima se oni, pored Allaha klanjaju, da ne bi i oni nepravedno i ne misleći šta govore Allaha grdili. – Kao i ovima, tako smo svakom narodu lijepim postupke njihove predstavljali. Oni će se, na kraju, Gospodaru svome vratiti, pa će ih On o onom što su radili obavijestiti." (Kur’an, sura el-En'am 108.ajet)

Autor: Muhamed Ćeman

- Link za kompletni tekst Anateme „Svetog“ Save:

http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:MygUrUSGdr4J:www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%2520ekumenista/Starac%2520Sava%2520-%2520Apologija/Anatema%2520Muhamedu.pdf+anatema+svetog+save+%2B+muhamet&hl=sr&sig=AHIEtbRz0Mp890A_0yY9YV75O2KurRqYrw&pli=1

http://www.islambosna.ba/index.php/kolumne/21057-bonjaci-su-dugogodinje-rtve-kulturno-prosvjetnog-terorizma

[Срђан Шијакињић]

Прво наводници на Свети су крајње непримерени, благо речено и не видим да служе ичему осим провокацији. А друго хајде да се не правимо наивни, приредбе на дан св.Саве, бар у свим школама за које ја знам, су крајње симболичне, трају сат, сат и по, и присуство је необавезно. Тако да ме је врло тешко убедити да иа целе приче не стоји само још једна у низу неодмерених авантура господина Зукорлића који као да жели да што више заталаса међусобне односе. У било којој озбиљној држави неко ко толико сепаратистички делује би био ограничен. Зашто браћа муслимани не подрже јаче Исламску заједницу Србије наспрам тврдог крила г.Зукорлића никако ми није јасно али ајде сад...

[vecavjestica]

Mono meni je zao sto ti ne razumijes poentu onoga sto si sam iskopirao....Prva i osnovna stvar jeste da se radi (kako si i sam napisao) o cinu koji se vrsi nad onima koji se obracaju cistoj, istinitoj hriscanskoj vjeri. Kod pravoslavnih, (naglasavam pravoslavnih, jer biti srbin i biti pravoslavac nije isto) prvi i osnovni uslov da se pristupi tome cinu jeste dobra volja pojedinca, niposto nikakva prisila, znaci mora se sama osoba osjecati prizvanom! Druga stvar ..tamo gdje se odricu muhameda , naravno da moraju da se odreknu onoga sto nije cisto pravoslavno ucenje (pod tim cisto podrazumijevam cistinu nase vjere, jer u njoj ne mzete naci nikakve prljavstine, zlobe, osvete, ubijanja i slicno) , to je sasvim normalan cin, kao kad se pri krstenju odricemo satane, sa tim sto su muslimani prema nasem shvatanju bili na pogresnom putu koga treba da se odreknu ( ne zbog mene ili tebe ili bilo koga drugog, vec zbog sebe samog i spasenja svoje duse, jer samim krstenjem nije gotov zapoceti posao i time se prima jos obaveza na sebe...). Licemjerje i neiskrenost isto tako nisu dozvoljeni u pravoslavlju, a pod tim zadnjim pasusom se opet podrazumijeva dobrovoljno pristupanje. Zato mi je posebno cudan tvoj komentar gdje govoris o "agresivnoj pravoslavizaciji".... Zanimljivo mi je sto pises da si sa Kosova i poredis katolicka razaranja sa pravoslavljem, naime ziveci na kosovu i sam si mogao vidjeti slobodu i vjersku i obicajnu koju albanci tamo uzivaju (pa i dan danas) i bilingvalnost koja je bila zastupljena apsolutno svuda. I sama cinjenica da si taj dan izostajao iz skole a da ni tebe ni tvoje roditelje niko NIJE SMIO pitati zasto, govori o vasoj licnoj slobodi da vjerujete u sta zelite i da niste obavezni tome prisustvovati. Sto se tice toga da je islamizacija bila nenasilna, ne bih se bas slozila, jer samo ako navedem danak u krvi dovoljno je...ako imas dijete samo zamisli da ti ga neko nasilno odvede od tebe?! Sto se tice spanskog pokrstavanja juzne amerike....to nisu radili pravoslavci, vec katolici , pa ko bude objasnjavao zasto su rusili, nek to ima u vidu...... I zadnje, mada ne i nebitno jeste da mi je zao sto osjetim toliko mrznje u tvom izlaganju....cestitije je da kazes da neces svetog savu samo zato sto je pravoslavac i da bi najradije da to sve ne postoji, nego da vadis i citiras rijeci koje bas i ne razumijes...ista ta prokletsva ne znace mrznju, ma koliko "gadno" na prvo citanje izgledala. Pravoslavlje iskljucuje i mrznju, tako da je nemoguce zapocinjati ga sa mrznjom, koja je na stetu samo onom koji je osjeca ......

[Владан]

МОНО

Прво да те питам како те није срам да објављујеш "текстове" са вехабијско-терористичког интернет портала, јел ти то сматраш вјеродостојним?

Вас врјеђа Деда Мраз, Св Сава,  још мало вријеђа ће вас и што лишће не опада у јулу!

Какви Бошњаци вјероватно мисли на потурчене Србе иначе данашње  муслимане из Босне?!

Овај што је писао текст је страшно необразован човјек, заражен фанатизмом и митом о наводној нацији која никада није постојала! ако он мисли  да смо Власи онда јесмо али пошто видим да си и ти на исламбосни.ба реци му да је онда он БАЛИЈА или ПОТУРЕ како год хоћеш!

Како каже овај  "дечак" у "тексту" нама је под Турцима било као да смо на Флориди онако "кежуал стил" никог нису дирали, тотално толерантни, колико су нас "пазили" ни порезе нису узимали , какав "Данак у крви" лажу Власи а ми "данас прева вама тако поступамо" трујемо вам дјецу Св Савом.

Задњи пасус је глуп колико и његов аутор, могу и ја да напишем "текст" у којем би причао о жртвама народа  над којим је Ислам владао 500 година и његовим страдањима, наравно нећу ти дозволити да извучеш закључак да данас неко влада на Муслиманима у Босни. Видим боде му очи РС богу хвала те имамо полицију, знаш тероризам је болест! Муслиманска дјеца у Рс имају право на своју вјеронауку нико им то не оспорава и сумњам да им смета што не иду поред Бајрама и за православне празнике у школу!

а ова баљезгања о Св Сави и наводним увредама нећу ни коментарисати само ћу цитират Владику Василија "сјаши мало од Добоја Мујо"

и на крају да урадим нешто што ти овим безобразним поступком ниси урадио

УНАПРИЈЕД СЕ ИЗВИЊАВАМ СВИМ ЧЛАНОВИМА ФОРУМА ЖРУ КОЈЕ ГОРЕ НАВЕДЕНЕ МОЈЕ РИЈЕЧИ МОГУ УРИЈЕДИТИ, ПОНАЈВИШЕ СЕ ИЗВИЊАВАМ МУФТИЈИ г. МУАМЕРУ ЗУКОРЛИЋУ ако би ово случајно дошло до њега.

Моно све горе наведено (осим првог питања) не односи се на тебе лично већ те на вехабију који је текст писао тебе само молим да му пренесеш да је "БАЛИЈА" или пак "ПОТУРЕ" сматрам да ће се том

чињеницом ако је иоле нормалан позабавити мало!

пријатељ Православац Светосавац

или како воле рећи само ВЛАХ

Владан

[јереј Бојан]

Ја сам пореклом Црногорац, као и читава моја фамилија  4chsmu1

Али смо се вазда Србима звали!

Браво Брате. Само желим да укажем на једну ствар за размишљање. ТЗВ Црногорци (они који сада измишљају језик, отцепљују Цркву итд...) бусају се у све црногорско, поготову у П.П.Његоша, чије име спомињу и у својој националној химни. а ти стихови кажу: На Ловћену Његош спава, најсветија СРПСКА глава.

па сад ко је ту луд а ко блесав, јер колико ме вид и слух служе, хвала Богу, овде каже СРПСКА а не црногорска.

[јереј Бојан]

Да... све би то могло лакше да се реши када би у држави Србији владали Срби, и поново, даће Бог, ујединили државу и Српску Православну Цркву, као своју званичну верску заједницу. Не оспоравам ником право да верује у шта хоће, јер Бог нам свима даде слободну вољу, али ако у римокатоличким државама јавно и отворено и кроз политику пропагирају њихову националну религију, зашто се код нас бежи од тога?