Ко су по вама најзначајнији савремени богослови?

[Александар Милојков]

Па куд ћеш већег теолошког паписту од Артемија (али средњовековна папистичка теологија, коју су данашњи римокатолици давно превазишли). prstgore

[marko_13]

Тачно. Као што нема већих бранилаца Тридента од екипе са звончићима...  0102_laugh

[Guest - . . .-]

Najznacajniji savremeni bogoslov je Ivan Cvetkovic.    

:bla:             0102_laugh               algabacaju                   :group111:

Svako ko kaze suprotno, nije u pravu!

:229229229: Па ја нисам ни прошао поред богослова.

Мислим да смо заборавлили професора др. Родољуба Кубата. Човек је феноменалан.

Ево неких његових предавања:

https://www.pouke.org/audio.php?cid=148

[marko_13]

Najznacajniji savremeni bogoslov je Ivan Cvetkovic.    

:bla:             0102_laugh               algabacaju                   :group111:

Svako ko kaze suprotno, nije u pravu!

:229229229: Па ја нисам ни прошао поред богослова.

Мислим да смо заборавлили професора др. Родољуба Кубата. Човек је феноменалан.

Ево неких његових предавања:

https://www.pouke.org/audio.php?cid=148

Kад су наши дошли на ред онда бих издвојио др Предрага Драгутиновића и његов нови текст у ''Саборности'' који је постао наш најозбиљнији богословски часопис.

[Semberac]

Тачно. Као што нема већих бранилаца Тридента од екипе са звончићима...  0102_laugh

Звончића има и мојој парохији у Берну а и у цјелој Епархији зворничко-тузланској...не сматрам себе а ни моје ближње (парохијане) да бранимо нешто римокатоличко!

[Guest - . . .-]

Najznacajniji savremeni bogoslov je Ivan Cvetkovic.    

:bla:             0102_laugh               algabacaju                   :group111:

Svako ko kaze suprotno, nije u pravu!

:229229229: Па ја нисам ни прошао поред богослова.

Мислим да смо заборавлили професора др. Родољуба Кубата. Човек је феноменалан.

Ево неких његових предавања:

https://www.pouke.org/audio.php?cid=148

Kад су наши дошли на ред онда бих издвојио др Предрага Драгутиновића и његов нови текст у ''Саборности'' који је постао наш најозбиљнији богословски часопис.

Који његов текст? Имаш ли?

Иначе, ево једне предивне књиге Митрополита Амфилохија "Основи православног васпитања"  која је на Богословском факултету међу обавезном литературом за предмет Катихетика са хришћанском педагогијом:

https://www.pouke.org/library.php?cid=9&id=889&do=view

[дибидусрус]

Читајте митрополитов докторат. То је била једна од најзначајнијих књига у грчкој.

[marko_13]

Немам у е-форми. Текст се зове Социјална правда у Новом Завету. Обвјављен је у новом броју гласила епархије браничевске.

http://www.spc.rs/sr/novi_broj_naucnog_bogoslovskog_casopisa_sabornost

[jerej Goran Popovic]

Smatram oca Aleksandra Smemana znacajnim bogoslovom jer je divno opisao razliku izmedju radosne i zivotne crkvenosti i religioznosti koja moze biti  obicajna i opterecujuca. Ono sto je vazno u bogoslovlju oca Smemana:vera nije psiholoska kategorija ili skup ideja i ubedjenja vec zivo  iskustvo i radost susreta sa drugim.Religiozan covek ide u crkvu  da bi bio sam sa sobom a crkven da bi ostvario najkonkretniju mogucu zajednicu ljubavi sa Bogom,drugim ljudima i svetom koji nas okruzuje.

[Ратко :(]

Старац Пајсије,

Владика Данило (Крстић).

[JESSY]

Smatram oca Aleksandra Smemana znacajnim bogoslovom jer je divno opisao razliku izmedju radosne i zivotne crkvenosti i religioznosti koja moze biti  obicajna i opterecujuca. Ono sto je vazno u bogoslovlju oca Smemana:vera nije psiholoska kategorija ili skup ideja i ubedjenja vec zivo  iskustvo i radost susreta sa drugim.Religiozan covek ide u crkvu  da bi bio sam sa sobom a crkven da bi ostvario najkonkretniju mogucu zajednicu ljubavi sa Bogom,drugim ljudima i svetom koji nas okruzuje.

0102_laugh

[jerej Goran Popovic]

Otac Smeman je jasno razlucio religioznost od crkvenosti i to je njegova velika zasluga.Svaki covek je religiozno bice po rodjenju ali ako se ta religioznost ne razvije u crkvenost njena perspektiva je samodovoljnost,sebicnost,individualizam i samozatvorenost.Mi imamo mnogo religioznih cija se vera sastoji u zadovoljavanju religioznih potreba,u ispunjavanju obicaja i koji odlaze u crkvu da bi bili sami.To je potpuno bioloski nacin postojanja koji vrhuni u smrti. Crkvenost podrazumeva licnosni nacin postojanja i ulazak u zajednicu sa Bogom,ljudima i svetom koji nas okruzuje.Tada je onaj drugi uslov i pretpostavka i naseg postojanja i tada pobedjujemo smrt i zivimo. 

[Manastir Bradaca]

episkopi A.Jeftic i A.Radovic..

[НиколајСвесрпски]

Отац Јоил

[Ненад Р.]

Владика Николај.