Епархија будимљанско-никшићка

[Срђан Ранђеловић]

Епископ Јоаникије у посјети Русији

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије посетио је, од 19. до 26. јуна 2013. године, Санкт-Петербургшку и Великоновгородску епархију.
 
Повод за посјету је велики јубилеј који у овој години Руска Православна Црква прославља: 300 година од оснивања чувене Александро-невске лавре у Санкт-Петербургу. У част јубилеја, група пријатеља Русије са г. Мишом Бранковићем на челу, зажељели су да узму учешће у овој прослави. У  том циљу је насликана икона Богородице Млекопитатељнице како би била свечано предана на дар Лаври о празнику Свете Тројице. За то богоугодно дјело добили су благослов и подршку Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Високопреосвећеног Митрополита санкт-петербургшког г. Владимира. Епископ Јоаникије је у име наше Цркве био на челу делегације која је икону предала Лаври.
 
Другога дана боравка у Петрограду епископ Jоаникије посјетио jе чувену Петроградску духовну академиjу, где га је примио ректор ове високопросвјетне црквене установе, Епископ петергофски Амвросије, викар Митрополије санкт-петербургшке.
 
У дужем разговору двојице Епископа говорило се о савременом стању у црквеној просвјети, као и о другим темама из живота наших Цркава. Немогуће је овом приликом било не поменути патријарха српског Варнаву, Светог Николаја Жичког, преподобног Јустина Ћелијског и друге српске клирике који су усвајали црквено образовање управо у овој академији. Владика ректор је информисао епископа Јоаникија о раду студената из наше Цркве који тренутно студирају у Академији. Послије разговора епископ Амвросије је организовао посету академском храму, библиотеци, читаоници, амфитеатру и другим просторијама ове школе.
Епископ Јоаникије је захвалио на изузетно топлом пријему и позвао епископа Амвросија да посјети Епархију будимљанско-никшићку.
 
На задушнице, 22. јуна, епископ Јоаникије је присуствовао светој Литургији у Тројицком храму Александро-невске лавре у Петрограду.
 
По завршеној литургији епископ Јоаникије, уз саслужење братије Лавре у Благовјештенском храму, служио је помен патријарху српском Василију Бркићу, митрополиту црногорском Василију Петровићу и  грофу Сави Владиславовићу,  који овдје почивају.
Пред почетак бденија, поводом празника Педесетнице, делегација Српске Православне Цркве предала је на дар Александро-невској лаври икону копију карејске Млекопитатељнице. Икону је литијски и уз пјевање тропара примио Епископ кронштатски г. Назарије са братијом манастира. Том свечаном чину присуствовао је и амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији г. Славенко Терзић, који се присутнима обратио нагласивши да је икона символ нашег заједништва и братске љубави. На ријечи г. Терзића одговорио је епископ Назарије изразивши захвалност што се српски народ сјетио Лавре у овој јубиларној години и са њима подијелио радост празника. Затим је услиједило бденије којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит санкт-петербургски и ладожски г. Владимир уз саслужење Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, Епископа кронштатског г. Назарија, као и братије Лавре и свештенства Митрополије.
 
На празник Педесетнице светом архијерејском Литургијом у Тројицком храму Лавре началствовао је епископ Јоаникије уз саслужење игумана Лавре, епископа Назарија, братије и свештенства и уз присуство великог броја вјерног народа. По завршеној Литургији и вечерњој служби, епископи су се обратили вјерном народу и размијенили пригодне поклоне.
 
Другога дана Духова, 24. јуна, епископ Јоаникије је посјетио Митрополију новгородску.
 
На светој Литургији владика Јоаникије је саслуживао Митрополиту великоновгородском и староруском г. Лаву у Јуријевском манастиру. У свом обраћању по завршетку Литургије митрополит Лав је пожелио добродошлицу и изразио радост због заједничког богослужења и братског општења. Епископ Јоаникије је заблагодарио митрополиту Лаву на братском пријему и  организацији посјете његовој епархији.
 
Послије богослужења услиједио је свечани чин додјеле диплома свршеним студентима Новгородске богословијеб, гдје је епископ Јоаникије узео учешће и обратио се ријечима поуке професорима и студентима ове установе. Митрополит Лав је инсистирао да владика Јоаникије свечано додијели дипломе онима који су ове године завршили школовање. Послије ручка услиједио је обилазак новгородских светиња, Софијског храма, храма Светог Филипа, Валамохутинског манастира, као и Новгородског музеја.


http://www.spc.rs/sr/episkop_joanikije_u_posjeti_rusiji

[Срђан Ранђеловић]

Видовдан, дан нашег националног поноса, жртве и сјећања

 

 

 

Празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика – Видовдан свечано и молитвено је прослављен у манастиру Ђурђеви Ступови. Свету архијерејску Литургију служио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије уз саслужење више свештенослужитеља Архијерејског намјесништва беранског и монаха манастира.

 

Литургији је присуствовао вјерни народ беранског краја, којима се, говорећи о жртви Светог мученика косовског Кнеза Лазара и Светих мученика српских, обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. Господ наш Исус Христос је дошао у овај свијет да спасе заблудјели род људски, да љубав према људима потврди својом жртвом, а највећа љубав, према ријечима Његовог Преосвештенства, јесте она која се потврђује на дјелу, која се потврђује жртвом.

 

“Све што је писано у Светом Писму, све заповијести и законе Господ наш Исус Христос сажео је у оним двјема заповијестима о љубави. Свети Јован Богослов је своје Јеванђеље и своје посланице развио  из онога што је Господ рекао о љубави: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом, а друга заповијест је исто као и прва: Љуби ближњега свог као самог себе. Јован Богослов додаје, поручујући онима који говоре о љубави, а љубав према ближњем не знају да посвједоче на дјелу: Како можеш љубити Бога Кога не видиш, а не вољети брата својега кога видиш“.

 

“Тајна љубави Божије је предубока, она је свеза савршенства, као што говори Свети апостол Павле, она је врхунац свих врлина, царица свих врлина, она се изједначава са самим Богом. А данашњи празник, драга браћо и сестре, нам свједочи, управо, то што пише у Светом Јеванђељу – тајна Косова је тајна љубави, жртвене љубави, љубави која се потврђује на дјелу. Љубав према Богу, љубав према светињама, љубав према отаџбини, љубав према роду, све је ту сабрано и зато је тајна Косова предубока, вратоломна за многе, јер је не разумију, а неки је разумију тек дјелимично зато што је она, заиста, свеобухватна, она је јеванђељска“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

 

Оно што српски народ обједињује у свим српским земљама и дијаспори јесте тајна Косова, сматра Владика Јоаникије. И у Црној Гори народ је, како год се то сада тумачило, тајну Косова носио у свом срцу. То потврђују најумније српске главе, попут Његоша, али и Љубе Ненадовића, који је пролазећи кроз завичај својих предака био свједок томе како народ Старе Херцеговине доживљава Косово и са каквим осјећањем носи у срцу светињу косовске жртве.

 

“Народ у Црној Гори носио је крст Светог кнеза Лазара, продужавао је косовско свједочење вјере и љубави према Богу, према роду, према светињи, чувајући своју душу, чувајући част и образ свој и својих предака и то остављајући као завјештање својим потомцима. То је оно по чему се препознавала Црна Гора од кад је настала па до дана данашњег, а даће Бог да то тако буде, драга браћо и сестре, и убудуће. Може човјек имати хљеба, али ако нема памети, ако нема памћења, нема историје, нема предања, обичаја, ако му ништа није свето онда тај народ више не постоји и само може да послужи као плијен другима, за генетску обнову других народа, као што се то са Србима, на жалост, догађа“.

 

“Свети Владика Николај је био у Америци, тамо је душу испустио, тамо се и посветио, и Пупин и Никола Тесла, али нијесу заборавили свој завичај, свој језик, своје писмо, свој понос, своју историју, своје пјесме, ни Косово, нити један педаљ, нити један камен наше отаџбине. Чак су највеће личности посвједочиле у 20. вијеку, они су добро познавали тај Запад, посвједочили су да српски народ има вриједности које га красе, по којима је препознатљив међу осталим народима. Треба поштовати вриједности других народа, наравно, све оно што је било који народ одњеговао а што је лијепо, што је честито, треба поштовати, али ни своје не заборавити. Дубоко вјерујем, драга браћо и сестре, какво се год плело коло о Косову, како се год судило о Косову, а Његош рече “О Косово грдно судилиште“, како ли је он доживио ту дубоку, исконску тајну која увире у есхатологију, будите сигурни да ће нас она пратити до краја свијета и вијека“, нагласио је Његово Преосвештенство.

 

Преосвећени Епископ Г. Јоаникије је истакао да наша Света Црква поучава свој вјерни народ, кроз сва покољења, да Видовдан славимо као дан нашег националног поноса.

 

“Слава Богу, ево, ми у Цркви, као што смо то научили, овај дан светкујемо као дан нашег националног поноса, наше жртве, нашег сјећања на жртве, дан косовских и свих других српских мученика кроз сву историју од Косова до данашњега дана и вршимо помене бранитељима нашег отачаства, а ми наше отачаство схватамо интегрално. То је, прије свега, Црна Гора, али у духовном смислу наша отаџбина су и Србија и Република Српска и остале српске земље, гдје год Срби живе то је наша отаџбина, јер није отаџбина само територија, него је отаџбина, прије свега, вјера, Царство Небеско је наша отаџбина, Небески град, вјечни Јерусалим“.

 

“У вјери нашој је наша отаџбина, а гдје год Срби држе вјеру ту је све оно што свакоме од нас треба. То је посвједочио Свети кнез Лазар, посвједочио је вјеру, љубав и родољубље својом жртвом. Знао је да неће моћи одољети турској сили која је надмоћна, као што је знао и овај народ да неће моћи одољети удруженим силама Нато пакта, деветнаест најмоћнијих зeмаља свијета, па се одупро. Због чега? Због части, због одбране светиња“.

 

“Нека је срећан празник! Нека молитве Светог кнеза Лазара и косовских мученика и новомученика, Светог пророка Амоса и Светог мученика Вида, које данас прослављамо, све вас закриле и упуте путем Божијим“, поручио је на крају своје бесједе Епископ будимљанско-никшићки.

 

Послије Свете Литургије одслужен је парастос за покој душа српских јунака који су своје животе дали за Крст часни и слободу златну од битке на Косову Пољу до данашњих дана.

 

Празнично богослужење увеличао је и чин рукоположења. Владика Јоаникије је рукоположио Николу Скопљака у чин ђакона.

[Срђан Ранђеловић]

Видовданско пјесничко бденије

 

 

Традиционално Видовданско пјесничко бденије је одржано уочи празника Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, у четвртак 27. јуна 2013. г. у манастиру Ђурђеви Ступови.

 

Пјесничкој манифестацији, коју организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране, претходило је празнично бденије, које је уз саслужење више свештеника и свештеномонаха, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

 

Вјерни народ и учеснике Видовданске поетске светковине, окупљене у претпразништву великог вјерског и националног празника нашег народа, поздравио је и благословио сабрање Преосвећени Владика Јоаникије.

 

„Срећан празник, драга браћо и сестре. Управо сам стигао са пута и преносим вам топле поздраве из братске Русије. Настојао сам да се вратим, да стигнем да присуствујем овом пјесничком бденију и да не пропустим Видовдан у овој нашој светињи која 800 година поје и носи свој крст и крст свог народа, а то је, заправо, Косовски крст. Српски народ најдубље мисли, најдубље осјећа, најљепше поје кад залази у духовни смисао Видовдана, када почне да разумијева Косовску идеју.“

 

“Тада почиње да разумијева и самог себе, своју историју, своју прошлост и на такав начин даље гледа у своју будућност. Видовдан јесте дан наше жртве, наших страдања, али и дан нашег памћења и наше славе. Ако о Видовдану говоримо ван тог контекста онда се губи смисао Видовдана и тада губимо сами себе као што се то догађало, понекад, у нашој историји да залутамо, али жртва косовских јунака, светост Светог Кнеза Лазара и наших предака опет нас враћа на прави пут Божији,“ казао је Његово Преосвештенство.

 

У Видовданском пјесничком бденију, које је ове године протекло у знаку два велика и изузетно значајна јубилеја: осам вјекова Ђурђевих Ступова, катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке, и двјеста година од рођења Митрополита црногорског Петра Другог Петровића Његоша, учествовали су пјесници Милутин Мићовић, Радомир Уљаревић и Горан Бјелановић. Стихове српских аутора, који су били инспирисани Видовданом казивала је Андријана Рудић. Програм је појањем употпунио црквени хор Свете мати Анастасије, под диригентском палицом проф. Андријане Вучетић Обадовић.

[Срђан Ранђеловић]

Нова црква у Острељу

На Оданије Духова, у суботу 29. јула Његово Преосвештенство Владика Г. Јоаникије освештао је новосаграђену цркву Преподобне матере Параскеве – Свете Петке, у Острељу код Бијелог Поља.

 

Чину великог освећења новог храма, а потом и служењу Свете Архијерејске Литургије, Његовом Преосвештенству Владики Јоаникију, саслуживало је бројно свештенство и монаштво: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски, архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина, протојереј Дарко Пејић, парох бјелопољски и јереј Синиша Јанковић, парох затонско-брзавски и ивањски, јерођакон Агапит Драгојевић и ђакон Никола Скопљак.

 

 

Црквено-народном сабрању, поводом освештавања новообновљеног храма Свете Матере Параскеве, присуствовао је, у великом броју, вјерни народ из Остреља, Бијелог Поља и других крајева Црне Горе. Послије саборног крштења десеторо дјеце и одраслих, преосвећени Владика Јоаникије миропомазао је новокрштене.

 

Обраћајући се пригодном бесједом Преосвећени Владика Г. Јоаникије подсјетио је вјернике на ријечи Светог пророка Давида „Ево дана кога створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.

 

 

”У славу Божију и ми тако данас пјевамо овдје, јер имамо за то веома важан повод. Подизање и освећење овога Светога храма овдје у Острељу, у славу Божију и у част Преподобне Мајке Параскеве, Свете Петке, коју многи од вас поштују и славе. Када је Бог стварао свијет, Он је створио небо и земљу, звијезде, мора и долине. Благословио је земљу да рађа сваковрсне плодове, али тиме није све завршено, јер је Господ и даље стварао, али као нарочито дјело стварања у овоме светоме мјесту можемо слободно урачунати и овај свети храм. Истина, он је рукама људским подигнут, али је заснован на милости Божијој и Божијем благослову. Изграђен је уз садејство Благодати Светога Духа, а данас је освећен, јер су се свјетлост Божија, и правда Божија и љубав Божија, и остали Свети Дарови, излили на овај храм и учинили га светињом над светињама. Острељ је лијепо мјесто, био и остаће. Али Острељ је другачији од како је почела да се зида црква, а нарочито ће бити другачији убудуће, пошто је овдје храм који ће служити слави Божијој. У њему ће се свете службе савршавати, у њему ће се свештеници и народ заједно Богу молити, овдје ћете ви вашу дјецу крштавати. Овдје ћете се братимити и светим тајнама причешћивати са Господом. Овдје ћете вјенчавати младенце. Одавде ћете, по закону Божијем, и своје преминуле хришћане и сроднике испраћати, да би све било свето и честито и миломе Богу приступачно. Многи од вас су доселили из других крајева, под обронцима питоме Бјеласице, а то показује да је наша историја испуњена сеобама, мукама, патњама, бјежањима, а врло често, и братским раздорима и несрећама. Али, овдје сте се доселили по Божијем промислу, јер вам је Бог намијенио задатак, намијенио вам дјело Божије, да ту, у славу Његову подигнете овај дивни храм. Ову светињу, која је заблистала и украсила ваше мјесто, и украсила гору Бјеласицу“, бесједио је Владика Г. Јоаникије додајући је због изгледа цркве њен значај посебан. Она, по ријечима Преосвећеног Владике, има изглед цркве мученице Ловћенске капеле и она тиме свједочи да је наша вјера, вјера крста, вјера васкрсења.

 

 

”Пострада црква на Ловћену од безбожничких руку. Нажалост, ми смо били у једној великој заблуди, у једној великој превари. Многи од нашег православног народа учествовали су у рушењу Ловћенске капеле, и остаће запамћен онај Муслиман, Бјелопољац, који није хтио да руши светиње на Ловћену. Али видите, та црква се на небо вазнијела, иако је њено камење разрушено, иако је она разграђена. И њено дејство се толико умножило, и ово је, ако правилно бројим, седма, коју смо подигли за посљедњих десет година, у епархији Будимљанско- никшићкој, а подигнуто их је још у Митрополији црногорско-приморској и у другим српским земљама. И то нијесмо ми тражили да се подижу цркве као Ловћенска капела. Само, наравно, имамо своју причу о Ловћенској капели, и она ће се продужити, и она још није испричана. И народ још није схватио о чему се ту заправо радило. Али смо ми задивљени колико је код народа наишло на одобравање, гдје год је поменуто да се гради црква у виду Ловћенске капеле, гробне цркве највећег пјесника српског рода, Светога Владике Петра II Петровића Његоша. Ову цркву ви сте посветили Светој Петки, великој заштитници рода српскога, коју подjеднако поштују и Срби и Грци, и Румуни, и Бугари. Дао је Бод да у румунском граду Јашију почивају њене Свете мошти, а једно вријеме су биле у Смедереву, а потом у Београду, гдје постоји чудотворни извор Свете Петке. А њене молитве су љековите свима оним који јој се моле и она је брза помоћница свима којима је помоћ потребна, и који од ње помоћ траже. Од сада ћете имати још више разлога да се овдје сабирате“, бесједио је Владика подсјећајући да је у близини цркве постојало једно свето завјетно мјесто, гдје се народ овог краја сабирао на Светог цара Константина. Он је казао да је народ овог краја, заједно са својим прецима ознаменовао ово мјесто, молитвеним сабрањима и окупљањима.

 

 

Преосвећени је казао да су саборно крштени први плодови ове светиње. Онима који нису крштени Владика Г. Јоаникије поручује да се што прије припреме. ”Нико нема изговора да буде некрштен и да буде ван заједнице својих крштених предака, а то су покољења и покољења у недоглед, макар једно хиљаду година. И сад неко каже, мој отац био комуниста, а то није правилно. Зар може нека идеологија која наиђе и прође, да постане закон за свагда. А оне су већ пролазне, пропале и распале се, и од њих више нема ни трага ни праха, али су, наравно, оставиле велико зло и велику пустош у нашим душама. Ја сам сигуран да ће се ова дјечица крстити, али мене брине моја генерација, која није баш добра”, бесједио је Владика Г. Јоаникије и опоменуо да имамо велико завјештање и завјет.

 

 

”И бићемо питани на страшном суду да ли смо га испунили, јер имамо завјештање свете вјере православне. Није лако било одржати вјеру у вријеме 500 година турског страдања и јада, када су се многи проблеми могли ријешити само да се преметне крст даље, али то ваши преци нису дозволили себи ни по цијену живота”, бесједио је Владика Г, Јоаникије захваљујући се Богу што је народ у Острељу почео да се враћа вјери. Његово Преосвештенство је захвалио свима који су уградили себе у новообновљену острељску светињу прилозима, љубављу, молитвама, а нарочито братству Нишавић из Остреља.

 

Преосвећени Епископ Г. Јоаникије одликовао је архијерејским граматама „за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, нарочито приликом изградње цркве у Острељу“, Одбор за изградњу цркве. Грамате су добили Рајко, предсједник одбора, Горан, др Радосав, Видоје, Вук, Раде, Милоица и Вучина Нишавић. Према предлогу Одбора граматама су одликовани и Рајко, Ранко, Вуксан Нишавић, Драгомир Лучић, Драго Војиновић.

 

 

У име Црквеног одбора госте је поздравио предсједник Рајко Нишавић. “Данас је освећена црква Свете Петке, која је духовна заштитница и крсна слава братства Нишавића. То је велики и радостан догађај. Изградња је почела 10. априла 2010, када је Преосвећени Владика Г. Јоаникије освештао темеље. Цркву су градили и изградили мјештани овог села, сложно, са љубављу и вјером у Бога. Иако одавно не живим овдје, ту сам рођен, ово је мој завичај и ја њему припадам. Осјећам велико задовољство што у селу нема куће која према својим могућностима није дала прилог за цркву. То мојој браћи нека служи на част. За изградњу цркве смо имали подршку великог броја људи и подугачак је списак оних који су даривали за њену градњу. Посебно бих се захвалио нашим људима из Црне Горе и других средина са подручја бивше Југославије, који су на привременом раду у Швајцарској, који су нашем брату и рођаку Вуксану Нишавићу, на име прилога, дали 2600 евра. Тим људима мало је рећи хвала“, казао је Нишавић и истакао да су на овом подручју одувијек живјели људи од вјере и побожности, који су поштовали своју вјеру и исконске хришћанске вриједности. Он је казао да се усуђује рећи да су “наши преци били тврђи у вјери”.- Они су овдје прослављали Светог Цара Константина и Свету Јелену као завјетну славу села, а познато је да је цар Константин изједначио хришћанство са другим религијама”, казао је Нишавић.

 

[Срђан Ранђеловић]

Видовдан - слава цркве на Буковој Пољани

 

 

 

 

Празник Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских – Видовдан прослављен је молитвеним народним сабрањем у цркви Лазарици на Буковој Пољани.

 

Литургију су служили протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник беранско-андријевички, протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички и свештеник Раде Радевић, парох колашински.

 

У име свештенства Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке вјерни народ, сабран у светој служби Божијој, пригодном бесједом поздравио је отац Раде Радевић, који је благословио видовданско сабрање на Буковој Пољани, мјесту на којем су храбри Васојевићи, предвођени војводом Миљаном Вуковим 11. јуна 1877. године до ногу потукли бројну турску војску.

 

Послије Свете Литургије свечана народна литија опходила је око храма, а храмовна слава светиње на Буковој Пољани прослављена је освештањем и ломљењем славског колача. Колач и славско жито за овогодишње славље припремио је, у име свих мјештана, домаћин Рајко Дукић.

 

Црквени одбор организовао је, потом, пригодно народно весеље на којем је сабрани народ имао прилику да се присјети оних, помало заборављених, сеоских надметања, попут навлачења конопца, бацања камена с рамена, скока у даљ.

 

Да подсјетимо, прошле године на овај дан, празник Светог цара Лазара и свих Светих мученика српских, Светог Вида и пророка Божијег Амоса, освештан је новообновљени храм посвећен Светом великомученику Лазару косовском. Освећење су обавили Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Митрополит је у својој бесједи, приликом освећења храма, казао да новоосвештана црква Лазарица на Буковој Пољани није прва, нити једина коју је наш народ посветио Светом великомученику косовском цару Лазару. Једнако лијепе и чудесне, као она старокосовска, древна Грачаница су и оне новије Грачанице, Грачаница у Чикагу, срцу Америке, иста дивна Грачаница је она Лазарица која постоји у Аустралији, и она у Канади, а има је и овдје на Буковој Пољани, да свједочи истинитост оних Христових ријечи да нема веће љубави него кад неко живот свој положи за ближње своје.

[Срђан Ранђеловић]

Формиран Црквени одбор Жупе Никшићке

 

Светом Литургијом која је на празник Светог великомученика Прокопија, у недјељу 21. јула 2013, служена у храму Светог пророка Илије на планини Лукавици, озваничен је рад Црквеног одбора Жупе Никшићке.

 

Одбор је формиран по предлогу протојереја Василија Брборића, надлежног пароха, који је током Свете Литургије у цркви Светог пророка Илије на Никшином Киљену на Лукавици, благословио почетак његовог рада. Указујући на начин функционисања поменутог Црквеног одбора о. Василије у пригодној бесједи је казао да је потребно да чланови Одбора буду крштени у Српској православној Цркви, такође и вјенчани у Цркви, да живе хришћанским животом, који подразумијева пост, молитву, учествовање у Литургијама и Свето причешће, те да на тај начин служе Богу и ближњима и буду примјер хришћанског и честитог живота.

 

 

Оно што је свештеник Брборић истакао као незаобилазан проблем овог мјеста, а чиме ће се новоформирани Црквени одбор бавити, јесте велики број неожењених момака. Одбор ће својим активностима настојати да житељима Жупе Никшићке, која је једна од најбројнијих приградских насеља никшићке општине, укаже на значај породичног живота. Према ријечима надлежног пароха оца Василија Одбор ће се бавити и организацијом прославе великих празника наше Свете Цркве Православне попут Божића, Васкрса, Светог Саве и других, а помагаће социјално угрожене породице, учествовати у обнови сеоских храмова и црквеног живота, пружати помоћ старијим људима.

 

Предсједник Одбора, који броји 33 члана и у коме су заступљени представници свих 12 жупскх села, је Иван Зечевић; потпредсједник је Петко Булатовић, благајник Мирко Јоковић, почасни предсједник Милинко Радуловић, а секретар протојереј Василије Брборић.

 

Одбор је успио да обезбиједи превоз за вјерни народ из Жупе Никшићке, који ће 4. августа ове године учествовати у саборном прослављању великог и значајног датума наше Епархије – 800 година постојања манастира Ђурђеви Ступови и саме Епархије будимљанско-никшићке. У свечаном програму тог дана наступиће и КУД Жупа.

 

Црквени одбор Жупе Никшићке најављује да ће се Света Литургија, у храму Светог пророка Илије на Лукавици, служити и у суботу 10. августа текуће године, сјутрадан по празнику Светог великомученика Пантелејмона, који је, иначе, био прислава војводе Никше, чије име носи мјесто на коме је подигнуто ово прелијепо црквено здање. Војвода Никша, родоначелник племена Никшићи, потиче, с поносом истичу мјештани Жупе, од светородне лозе Немањића по мајчиној страни.

 

[Срђан Ранђеловић]

Из Епархије будимљанско-никшићке

 

 

Жупа Никшићка - Светом Литургијом која је на празник Светог Прокопија, 21. јула 2013. године, служена у храму Светог пророка Илије на планини Лукавици, озваничен је рад Црквеног одбора Жупе Никшићке, чији је рад благословио протојереј Василије Брборић.

 

Мојковац - На празник Светог великомученика Прокопија у Мојковцу је у послијеподневним часовима одржана празнична свенародна литија, коју је предводио Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом. Након што је у мојковачком селу Лепенцу изграђена црква Светог Прокопија одлучено је, са благословом Владике Јоаникија, да на овај празник град Мојковац слави небеско заступништво и покровитељство овог светитеља, као и да се тог дана врши литија. Свети Прокопије се сматра рударском славом, а познато је да је рудник Брсково код Мојковца постојао још за вријеме владавине краља Уроша I. Свечана литија, којој је присуствовао велики број вјерног народа, а у којој је ношен јастук Светог Василија Острошког, реликвија никшићке Саборне цркве, кренула је из Саборног храма Христовог Рођења, гдје је служена вечерња служба. Прошла је главном улицом ка центру града, уз читање светог Јеванђеља.

 

Ђурђеви Ступови - На празник Светог мученика Прокопија, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у Ђурђевим Ступовима. У току Литургије бесједио је јереј Никола Гачевић.

 

Никшић - На дан када наша Света Црква слави спомен на рођење Светог Јована Крститеља и Претече Господњег, 7. јула 2013. године, света Литургија је служена у храму посвећеном овом празнику у селу Мацаваре у парохији бањанско-рудинској код Никшића. Благословом епископа Јоаникија овај празник је одређен за дан храмовне славе. Литургију, којој је у великом броју присуствовао вјерни народ овог краја, служио је јереј Раденко Копривица. Сабор вјерног народа одржан је на Петровдан у храму Светог Богојављења у Доњим Црквицама.

[Срђан Ранђеловић]

Храмовна слава цркве на Велици

 

На празник Светих Кирика и Јулите, у недјељу 28. јула 2013, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овим Светим мученицима и угодницима Божијим у Велици код Мурина служио је Његово Преосвештенство Епископ липљански Јован.

 

Преосвећеном Епископу Јовану, викару Његове Светости Патријарха српског Иринеја, саслуживало је више свештеника и монаха Епархије будимљанско-никшићке, а празник Светих Кирика и Јулите, који је храмовна слава цркве на Велици, сабрао је, у великом броју, вјерни народ овог краја. Њима се током светог богослужења ријечима архипастирске бесједе обратио Владика липљански  Јован.

 

Црква на Велици је подигнута у славу Божју, а у спомен на свете мученике Кирика и Јулиту, као и на свете мученике Величке – оних око 450 невино пострадалих житеља овог мјеста који су 29. јула 1944. на најсвирепији начин убијени од стране злогласних фашистичких „Скендербег“ и „Принц Еуген“ дивизија.

 

Храмовна слава је прослављена резањем славског колача и освештањем жита. Кумови овогодишњег славља су братство Симоновић, у чије име се обратио Мирко Симоновић. Празнична литија вјерног народа, предвођена Епископом липљанским Јованом, свештенством и монаштвом, опходила је храмовно здање. Уприличена је братска трпеза љубави и пригодан програм. Сабрању су се обратили Бранко Пауновић и професор Миле Цицмил, говорећи у име Пивљана, чији народ је на готово идентичан начин страдао у Другом свјетском рату и које је са Величанима зближила и збратимила заједничка жртва.

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Молитвено прослављен Сабор Светог архангела Гаврила

 

 

 

Храмовна слава цркве Светог Архангела Михаила у Милошевићима код Шавника прослављена је литургијским сабрањем братстава Жижић, Кнежевић и Јошановић у суботу 27. јула 2013. године.

 

Литургију је служио архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, а гост празничног сабрања био је протојереј Миле Миловановић из Смедеревске Паланке, који је са сабраном дјецом појао за пјевницом. Празник Сабор Светог архангела Гаврила, који се прославља као љетњи Аранђеловдан, вјерном народу и братственицима пригодном бесједом честитао је архимандрит Исаија.

 

„У домостроју Господњем, по поретку Божијем, Свети архангел Гаврило је обављао многе службе. Он је на земљу долазио више пута, од онда када је Светог пророка Мојсија помагао да се избави од фараона и стално био уз Мојсија ријечју Господњом, тако кроз све вријеме кад је тумачио пророку Данилу снове о царству које треба да дође, а јавио се и самој Ани, мајци Пресвете Богородице. Она је била нероткиња, али је Бога молила и измолила, послао је Бог Архангела Гаврила да јој јави да ће добити ћерку, која ће, касније, бити Преблагословена Света Владичица наша Богородица. Јавио се и Светом Захарију, тако да је све то Господ устројио по промислу Божјем, онако као што каже данашње Јеванђеље „Ко вас слуша, Мене слуша“.

 

„Видите, драга браћо и сестре, колико је то битно. И Архангел Гаврило је слушао Господа Бога, извршавао је Његова наређења и јавио благовијести Пресветој Богородици да ће родити Сина, Господа, велику благовијест. Јавља се, затим, како кажу Свети Оци, и Господу кад је био у искушењима; јавио се пастирима, који су чували стада кад се родио Господ. Значи, у читавом домостроју архангел Гаврило се јавља, као што се јавља многим подвижницима, који се данас подвизавају, који се моле и кријепи их, кријепи и све нас овдје сабране у име Господа Бога нашег, и у име Светог архангела Михаила и Гаврила“, казао је отац Исаија.

 

Током светог богослужења благосиљан је славски колач и освештано жито. Литија вјерног народа опходила је црквено здање.

 

Уприличена је, потом, братска трпеза љубави на којој је братственике и њихове госте ријечима добродошлице поздравио Вукашин Жижић, домаћин сабрања.

„Наш сабор одржава се, већ неколико година, иницијативом братстава Жижић, Кнежевић и Јошановић, која се на овим просторима населише прије око 200 година. Почетком 30-их година прошлог вијека наши преци саградише ову школу и цркву насред села, у најљепшем дијелу Милошевића. Ови објекти имају своју историју, која обавезује садашње и будуће генерације. Школа и црква су били на понос села, по љепоти и функцији, а данас су, на жалост, прилично запуштени.“

„Црква је, у међувремену, у значајној мјери обновљена, а школа је још увијек у девастираном стању. Зато предлажем да ова наша сабрања, поред свечаног, имају и радни карактер, да се на будућим саборима, увијек, осмисли неки годишњи план, који ћемо настојати да остваримо. Кад су наши преци градили цркву и школу, камење су на воловима довозили чак с Крнова, јер на овим просторима нема каменолома за зидање. Наши преци су се жртвовали и улагали велики труд. Зато предлажем да ова генерација и све будуће учествују у обнови и одржавању школе и цркве у Милошевићима,“ истакао је Жижић.

 

 Домаћин сабора идуће године биће, ако Бог да, Драган Гојков Жижић.

Парох шавнички јереј Драженко Ристић је честитао вјерном народу празник, поздрављајући сабрање у славу Божију, а у славу и част Његових светих и бестјелесних сила.

 

„Свети анђели су због своје гордости и свог самољубља погријешили и пали прије нас људи; неки од њих су, послије тога, повели многу силну небеску војску за собом у пакао, и ту остадоше заувијек. Ми људи имамо у овом свијету много искушења, много проблема, управо од ђавола, онога који је противник овог свијета, противник човјека и љубави Божије. Зашто су ангели пали, драга браћо и сестре, зато што нијесу имали љубави према Богу. Несреће, убиства, разне недаће и тама која покрива овај свијет, дешавају се зато што нема свјетлости у њему, зато што људи немају анђела Божијег око себе, а немају их јер их и не траже. Када тражимо Бога, када имамо љубави према Богу и према ближњима нашим, онда почиње да свијетли свјетлост око нас.“

 

„Зато се, ево, и ми сабирамо око овог светог храма, посвећеном Светом архангелу Михаилу, кога многи од вас прослављају. Сабрасмо се да измолимо од Господа Бога милости, снаге и укрепљења да се у храму Божјем учимо како треба да живимо, како да се духовно водимо да би нас Господ Бог познао да смо истинска дјеца Његова. Богу се помолисмо, Светом архангелу Михаилу и свим небеским силама бестјелесним, Који нас је удостојио да овај храм, већ оронули, обновимо, заштитимо и изнова изградимо, јер градећи храм треба да, истовремено, градимо и храм у себи,“ поручио је свештеник Ристић.

 

Надлежни парох и Одбор за обнову храма, чији предсједник је Томо Жижић, као и вјерни народ овог села, захваљују свим приложницима и онима који су својим трудом помогли да се ова светиња подигне и изнова обнови. На њој има још много посла, па они гаје наду да подршка и надаље неће изостати.

 

На овогодишњем сабору је договорено да се убрзо са овог храма чује звук звона, које ће набавити донатори братственици. Такође је договорено да до идућег сабора буде поправљена сеоска школа која је од јаког зимског невремена страдала.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Из живота бањанско-рудинске парохије

 

 

 

Поводом славе Саборног храма бањанског краја, цркве Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестјелесних сила, на Велимљу је, у петак 26. јула 2013, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, служена Света Литургија.

 

 

Литургијом је началствовао јереј Синиша Шаренац, војни свештеник оружаних снага Републике Српске из Билећке касарне, а саслуживао му је јереј Раденко Копривица, надлежни парох. Послије светог богослужења преломљен је славски колач и освећено жито, које је, као домаћин славља, припремио г. Крсто Сарић, предсједник Црквеног одбора при овом храму.

 

У припремању славске трпезе учествовали су и припадници осталих бањанских братстава, који су везани за овај свети храм. Сабраном народу бесједом се обратио свештеник Шаренац, који је говорио о Светим архангелима као вјесницима Божије воље људима и онима који нас на путу Божијем закриљују крилима своје духовне силе и славе.

 

 

Отац Синиша је позвао вјерни народ, нарочито дјецу, да што чешће долазе у храм Божији и учествују у светим литургијама, учећи се, на тај начин, животу у цркви, животу са Богом.

 

У овом храму, осим поменутог празника Сабора Светог архангела Гаврила, литургије се, према ријечима свештеника Копривице, служе сваке треће недјеље у мјесецу, те на празнике Рођења Богомладенца Исуса Христа и Васкрсења Христовог.

 

 

У суботу 27. јула 2013. Света Литургија служена је у храму Светог Јована Крститеља у Клењу – Миљанићи код Велимља. Литургију је служио јереј Раденко Копривица, парох бањанско-рудински.

 

Послије Литургије преломљен је славски колач и освећено жито у славу Светог пророка Илије кога братство Миљанићи слави као своју приславу. И ове, као и претходних година, од када постоји овај црквено-народни сабор, окупио се велики број братственика Миљанића из Црне Горе, Србије и Републике Српске.

 

 

У новоподигнутом Црквено-народном дому, поред храма, који је урађен и освештан прошле године, послужена је трпеза љубави. Захваљујући Црквеном одбору, чији предсједник је г. Перо Миљанић, извршени су радови на обнови овог храма. Он је сада заштићен од влаге, тако што је спољашњи камен фугован, постављени су олуци на крову, изграђен је тротоар, санирана влага на звонику. У плану је рестаурација иконостаса и уређење унутрашњости храма, напомиње парох Раденко Копривица.

 

[Срђан Ранђеловић]

Сабрање поводом празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице

 

 

Светом Литургијом која је у недјељу 28. јула 2013.године, служена на црквишту храма који се гради у никшићком приградском насељу Кличево, прослављена је храмовска слава будуће светиње, посвећене Пресветој Богородици Тројеручици.

 

 

Литургију је служио протојереј Велимир Јововић, надлежни парох, који се вјерном народу, сабраном у светој служби Божијој обратио пригодном бесједом. Он се осврнуо на ријечи из прочитаног Светог Јеванђеља у којем се говори о сестрама Марији и Марти, које су примиле у своју кућу Господа Исуса Христа. Марта се бјеше заузела да Га дочека, трудила се много да спреми кућу, јер је у Исус Христу видјела Богочовјека, а Марија је, за то вријеме, само сједјела код ногу Исусових, слушајући Његове спаситељне ријечи. Марта је о. Велимир, затражила од Господа да нареди њеној сестри да устане и помогне јој, на шта Спаситељ каже: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а једно је превасходно потребно“.

 

„Ето нама дивне поруке, браћо и сестре, јер ми људи, често, бринемо о много чему, боље рећи о свачему, а заборављамо оно превасходно, а превасходно је молитва Господу Богу. Човјек треба да ради, Бог га је створио за рад, али често срећемо људе који много раде, међутим узалудан бива њихов рад. Срећемо, такође, и оне тихе, побожне, ненаметљиве који раде и стичу мало, али су вазда задовољни и благодарни Богу са оним што су постигли, јер су постигли оно најважније. Срце њихово и душа њихова моле се Живом Богу, а без молитве ништа се не може учинити. Господ нам поручује да је молитва најпретежнија и најпреча, а и ми смо се, драга браћо и сестре, јутрос окупили да принесемо молитву Господу Богу. Нека ова молитва буде благодатна, нека буде искрена, нека буде тражење од Бога онога што је најбоље за нас“.

 

 

„А, затим, наставља се данашње Свето Јеванђеље и каже да једна жена из народа, видјевши у Господу Богочовјека Христа, каже Му: „Блажена је утроба која те је носила и дојке које си сисао“, а Господ одговара: „Блажени су они који држе и живе по заповијестима Божијим“. Ето нам, још једне упечатљиве поруке - да држимо, браћо и сестре, заповијести и живимо по заповјестима Његовим, оних Десет заповијести Божијих, које нас уче љубави према Богу и ближњима својим, које нас поучавају да се чувамо од гријехова, да у себи сасијецамо оно грјеховно. То је смисао људског живота. Ако човјек тако живи онда је благо таквом човјеку, имао се рашта родити, његов траг ће остати на земљи, његова добра дјела, учињена у име Божије неће бити заборављена, а што је најбитније човјек који држи заповјести Божије, који се труди, спасиће душу своју, спасиће душе многих око себе, како нам то свједоче Свети Оци. Зато вриједи потрудити се у животу, па живјети честито и поштено, иако се у вртлогу овог, оваквог времена често збунимо“, бесједио је свештеник Јововић, поручујући на крају свог обраћања:

 

„Нека нас Господ Бог, молитвама Пречисте Мајке Богородице, Њене чудотворне иконе, које, ево, овдје пред нама, донешена са Свете Горе Атонске, Бог нека нас помилује. Нека нам Бог велики и милостиви помогне, да направимо ову цркву, ако не ми, а оно ће, ако Бог да, направити наша дјеца. Она су радост, она су будућност наша, даће Господ цркву своју, али, треба и ми да размислимо мало о томе зашто неки наши суграђани не знају шта значи градити храм Мајци Божијој Тројеручици, треба да Бога замолимо и од Њега измолимо да отврдњеле душе и срца наша отопи“.

 

Након свете службе Божије освештан је и пререзан славски колач, а присутни народ је приступио поклоњењу и цјеливању иконе Пресвете Богородице Тројеручице, која је копија оригиналне иконе и као дар – благослов добијена од манастира Хиландара.