Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Поклоничко путовање у Свету земљу

Група поклоника из Епархије будимљанско-никшићке, на челу са Епископом будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем, боравила је од 6. до 15. фебруара на поклоничком путовању у Светој земљи.

На путу поклоњења Светој земљи и граду Јерусалиму, са групом од око 20 вјерника из Црне Горе и Србије, било је и десетак свештеника из наше Епархије, Митрополије црногорско-приморске и Архиепископије београдско-карловачке. По слијетању на аеродром у Тел Авиву у недјељу, 5. фебруара у вечерњим часовима, поклоници су били смјештени у Витлејему и већ сјутрадан рано, они су присуствовали Светој Литургији у храму Рођења Христовог. Вјерници, који су били спремни причестили су се, у овој светињи, Тијелом и Крвљу Господњом.

Након обиласка витлејемског храма и пећине, у којој се родио Господ Исус Христос, наши поклоници су се упутили ка Јерусалиму, граду који представља “сан“ сваког вјерника, како сматра један од учесника овог пута. Током боравка у Светом граду поклонили су се гробу Господњем, посјетили Голготу и храм Васкрсења.

Истог дана, у понедјељак, 6. фебруара у подневним сатима, Господина Епископа Јоаникија са поклоницима примио је Његова Светост Патријарх јерусалимски и цијеле Палестине Г. Теофил. Патријарх је свима пожелио срдачну добродошлицу, а током топлог и искреног разговора са владиком Јоаникијем он је говорио о значају Свете земље, о јерусалимској Патријаршији и, уопште, о животу Цркве на овим просторима. Упутио је поздраве и молитвене жеље Патријарху српском г. Иринеју. У обраћању Његовој светости патријарху Теофилу владика Јоаникије се захвалио за гостопримство и за благослов да боравимо и служимо на свим светим мјестима јерусалимске Патријаршије. Након једносатног пријема, Његова Светост је благословио поклонике и на растанку их даривао пригодним поклонима. Од Патријарха Теофила они су, том приликом, добили благослов за обилазак цијеле помјесне Јерусалимске Цркве и светих мјеста, која се налазе на њеном простору.

Послије ове посјете поклоници су кренули према Синају, који се, као што је познато, налази у Египту. Пут према Синајској Гори је веома дуг, па је група “наших“ поклоника заноћила у манастиру Свете Екатерине. Свештенослужитељи, који су били учесници овог поклоничког пута, служили су у уторак, 7. фебруара, у раним јутарњим часовима са Владиком Јоаникијем и братијом Манастира, Свету Литургију. Богослужењу су присуствовали и бројни руски свештеници и поклоници из других земаља. Већина њих се причестила Светим тајнама Христовим. Обишли су, потом, Несагориву купину, која се налази у овом Манастиру, затим Мојсијеву Стијену и Пећину у пустињи Синајској. Посјетили су и манастирску усипалницу, мјесто гдје се сахрањују монаси ове Светиње.

Група поклоника запутила се потом ка Синајској Гори. До врха Синаја, стигли су пјешачећи за отприлике четири сата. Пошто се храм на Синајској Гори реконструише, одслужили су кратак молебан.

Сљедећег дана, 8. фебруара, у манастиру Свете Екатерине у цркви Светог Трифуна служили су рану Литургију. Послије свете службе Божије упутили су се ка Јорданији, гдје су посјетили пустињу Вади Рам, град Корак, остатке византијског манастира и Лотову пећину. Ноћење је било организовано у Аману, главном граду Јордана. Сјутрадан, послије одслужене Литургије, рано ујутру у храму Митрополије, кренули су ка ријеци Јордану. Посебан доживљај за све учеснике пута био је, кажу, обилазак мјеста гдје се десило крштење Господње од Јована. Сви поклоници су се погружили у светој ријеци, а осјећај радости у том чину је, истичу, неописив.

Прије пута ка Таворској Гори услиједио је одмор у граду Назарету. У петак 10. фебруара служили су рану јутарњу Литургију на Таворској Гори, гори Преображења Господњег, а при повратку са Тавора обишли су многа света мјеста смјештена око Галилејског језера.

Светом Литургијом, која је у суботу 11. фебруара служена у храму Благовијести у Назарету, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, а присуствовао јој је и Његово Високопреосвештенство Митрополит Назарета Г. Киријак, који је за Преосвећеног Владику и поклонике уприличио кратак пријем. Посјетили су, затим, Кану Галилејску и друга света мјеста у Назарету.

У недјељу 12. фебруара, учествовали су у ноћној служби, која је служена у храму Васкрсења Господњег у Јерусалиму. Ова Света служба за све поклонике представља централни догађај путовања. Богослужење је почело око 11 часова увече, а завршило се у 3 часа и 30 минута послије поноћи. Литургијом је началствовао Архиепископ Теофан из Јерусалимске Патријаршије, а саслуживали су Архиепископ уралски и гуријевски Г. Антоније из Руске православне цркве, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, Епископ ставропољски и Невинофомински Г. Кирил и Епископ подољски Тихон из московске Патријаршије, са око 70 свештенослужитеља, док је храм Васкрсења Господњег, био препун вјерног народа из разних крајева свијета.

Након кратког одмора у Витлејему, у понедјељак 13. фебруара, Литургија је служена у манастиру Руске заграничне цркве Свете Марије Магдалине у Гетсиманском Врту. Поклонили су се мјесту Вазнесења и осталим светим мјестима светог града Јерусалима. Такође су посјетили лавру Светог Саве Освећеног и хозевитски манастир. Свето богослужење одслужили су и сјутрадан, у уторак, 14. фебруара и то на гробу Пресвете Богородице, а затим су наставили посјету светим мјестима у Јерусалиму.

Вјерници, учесници поклоничког путовања у Свету земљу, присуствовали су Светој служби Божијој, коју је Преосвећени Владика Јоаникије са свештенством, у сриједу 15. фебруара, служио у манастиру Руске духовне мисије у Еин Карему. На Литургији је саслуживао началник о мисије Архимандрит Исидор. Прије него што су завршили своје путовање по Светој земљи, поклоници су обишли неколико светих мјеста у Еин Карему и вратили се, још једном, на поклоњење храму Васкрсења Господњег у светом граду Јерусалиму.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Под јаким вјетром страдала црква у Плужинама

Велико снијежно невријеме и мећава, који су током фебруара погодили сјеверни дио Црне Горе, донијели су велике проблеме житељима плужинске општине.

Како смо сазнали из разговора са свештеником Мирославом Михаиловићем, надлежним парохом, са највећим тешкоћама сусрели су се мјештани на сеоском подручју, нарочито на Пивској планини, гдје је око 80% села, током трајања незапамћене снијежне стихије, било у потпуности одсјечено од свијета. Домаћинства, у овом крају, скоро двадесет дана била су без електричне енергије, а веза са њима одржавала се једино хеликоптерима Војске Црне Горе, који су угроженим мјештанима испоручивали помоћ у храни и лијековима.

Усљед удара јаког вјетра недавно је страдала градска црква Светог Јована Крститеља у Плужинама. Према ријечима оца Мирослава, оштећен је дио крова са сјеверне стране храма, а под налетима вјетра “пала“ је трећина кровног покривача од лима. Иако још увијек не прокишњава, кров ће у скорије вријеме морати бити саниран, а на прољеће, уколико дозволе финансијске могућности, и потпуно замијењен.

Црква Светог Јована Крститеља је у добром стању, па свештеник Мирослав Михаиловић у овом храму, који се иначе налази у плужинском градском гробљу, редовно служи Свете службе Божије. Како веома хладан и јак вјетар скоро стално дува на простору на којем је црква смјештена, стварају се велики намети снијега, иако су падавине, ових дана, престале. Светим богослужењима вјерници присуствују, нарочито, када су већи празници, као што је било на Света три Јерарха и Сретење, а отац Мирослав, недавно, је кумовао и приликом једног крштења.

Он се нада да ће се, са смиривањем временских прилика, нормализовати и живот на подручју ове општине. Тада ће се моћи наставити и са радовима на изградњи и обнови храмова у неколико пивских села, који су у току, а, оно што, нарочито, радује и охрабрује јесте покретање идеје за школу вјеронауке, која ће се, ако Бог да, ускоро оформити у Црквеној општини Плужине.

[Guest]

Саопштење за јавност Епископског савјета

Послије Свете Архијерејске Литургије у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици и свечане Светосимеоновске литије до Немањиног града на обали Рибнице, архијереји - чланови Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори су одржали своје братско сабрање и размотрили актуелне проблеме Цркве.

Посебна пажња је посвећена најновијем покушају оспоравања правног статуса Православне Цркве и прогона православних свештеника и монаха, који немају црногорско држављанство, а који скоро двије деценије служе Богу, Цркви и народу у Црној Гори.

Оспоравање правног статуса Цркве кроз наводне "аргументе" да "није регистрована" по Закону о правном положају вјерских заједница од 1977.г. и упућивање Цркве која вјековима постоји у Црној Гори на некакву "регистрацију" која није прописана законом не представља ништа друго него продужетак идеолошке борбе против Цркве. Таква обавеза не постоји по закону те нико, па ни Црква, није дужна да поступа и чини радње које законом нијесу прописане. Бројна важећа решења, одлуке и правоснажне судске пресуде утврђују и потврђују да Митрополија и све епархије СПЦ у Црној Гори имају неспоран правни статус. Ту чињеницу, познату свима и свакоме, потврдила је управо Влада Црне Горе у одговорима на додатна питања на упитник Европске комисије кроз јасну и тачну констатацију да је Српска Православна Црква регистрована у Црној Гори.

Још једном и изнова позивамо МУП Црне Горе да прекине са прогоном и изгоном више свештеника и монаха, који немају црногорско држављанство. Упорно се пренебрегава чињеница да је ријеч о људима који никада нијесу имали проблем са законом и који су лојални грађани Црне Горе. И овај проблем је вјештачки изазван, јер су свим свештеницима и монасима без црногорског држављанства годинама уназад редовно одобравани привремени боравци управо по прописима који су и данас на снази.

Од надлежних државних органа Црне Горе очекујемо да се што прије приступи припреми и доношењу новог закона о слободи вјероисповијести и црквама и вјерским заједницама, закона о реституцији одузете имовине Цркава и вјерских заједница и припреми уговора са Српском Православном Црквом у истом обиму правâ као што је већ учињено у случају Римокатоличке цркве, Исламске и Јеврејске заједнице.

Оспоравање Цркве, и то само православне, унијело је и уноси велико узнемирење вјерника широм Црне Горе, а и много шире. Са овог мјеста, у данима пред почетак васкршњег поста, својој духовној дјеци и свим људима добре воље упућујемо поруку мира. И себе и друге подјсећамо да нам је као хришћанима дужност да останемо у миру са Богом и једни са другима. Црна Гора је наша отаџбина и у њој смо сви, без обзира на национална и политичка увјерења, дужни да на истинским и правим темељима еванђелске вјере и предања првенствено изграђујемо, обнављамо и утврђујемо себе и једни друге на дјелу Господњем.

У Цркви Божијој која је по својој природи тијело Христово има мјеста за све. Црква као Мајка прима своју дјецу и не разликује их по томе како се национално и политички изјашњавају нити национално или политичко увјерење представља сметњу било коме да се оствари као истински човјек и истински вјерник-хришћанин.

Све православне вјернике позивамо да се у предстојећем васкршњем посту посвете молитви и чињењу добрих дјела, богољубљу и човјекољубљу по којима ће нас наш Распети и Васкрсли Господ Христос препознати као своје ученике.

У Подгорици,

25. фебруар 2012.г.

Чланови Епископског савјета:

АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АМФИЛОХИЈЕ

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ

ЈОАНИКИЈЕ

ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

ГРИГОРИЈЕ

ЕПИСКОП МИЛЕШЕВСКИ

ФИЛАРЕТ

ЕПИСКОП ум. ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

АТАНАСИЈЕ

[Guest]

Свечано и молитвено прослављен празник Светог Симеона Мироточивог

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Симеона Мироточивог у недјељу 26. фебруара, Свету Архијерејску Литургију у цркви Преображења Господњег у Беранама.

Саслуживало је неколико свештеника беранско-андријевичког и бјелопољског намјесништва и свештеномонаха манастира Ђурђеви Ступови, а празничном богослужењу присуствовали су бројни вјерници овог краја. Сабраном народу архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Јоаникије, говорећи о Светом Симеону Мироточивом, великој личности наше Свете Цркве и нашег народа.

Све што је Свети Отац наш Симеон Мироточиви чинио на устројавању државе и подизању светиња, на спасењу себе и свог народа, чинио је, према ријечима Епископа Јоаникија, на темељу свете вјере православне, испуњавајући заповијести Божије и приносећи Господу од срца искрену молитву, велику жртву и љубав.

“Свети Симеон Мироточиви је био човјек дубоког карактера, дубоког осјећања, савјести и мисли. Он је имао визију, не само о своме спасењу него и о спасењу његовог народа. Свијетла су дјела која је он чинио за свој народ и за државу, устројавајући је, утемељујући је на вјери и на светињи. Зато је подизао велике, монументалне задужбине, као што је манастир Студеница, Свети Никола и Света Богородица у топличком крају, манастир Вољавац, Ђурђеви Ступови у Расу, знамените светиње које и данас свијетле и наш су велики ослонац. Он је био личност за коју су се многи везивали, био је примјер свом потомству, био је примјер и своме сину Светитељу Сави и другим својим синовима Стефану Првовјенчаном и Вукану, кнезу зетском, те су и они живјели у побожности и трудили се да Богу угоде.“

“Ево, драга браћо и сестре, и ми, његово потомство, иако, по много чему, нијесмо достојни да се назовемо потомством Светог Симеона Мироточивог, Божијег угодника, којем је вјера темељ свега, па су зато његова дјела била тако свијетла и добила су вјечиту вриједност и вјечиту славу, дакле, ми данас овдје сабрани, одважили смо се да подижемо велику цркву Светог Симеона Мироточивог у Беранама. Градећи ову цркву ми, угледајући се на Светог Симеона, треба да живимо у вјери и побожности, да заволимо пост и молитву, да своје срце учинимо станом Бога живог, Који нам даје снаге да чинимо добра дјела за наше спасење, за спасење наших ближњих и за спасење нашег потомства, треба да будемо способни за жртву и да вјеру и љубав свједочимо својим дјелима, а не само ријечима“, казао је Његово Преосвештенство.

Ако се будемо васпитали и изграђивали у вјери, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, саградиће се, у свој својој љепоти, наш унутрашњи храм душе, па ће се и овај спољашњи храм лако саградити.

“Ако тако будемо чинили, ако у овај свети храм уградимо нашу љубав, вјеру, поштење, честитост, слогу и јединство и, на тај начин, га добро утемељимо моћи ћемо да се назовемо достојним потомством Светог Симеона Мироточивог, чије мошти миришу из гроба у манастиру Студеници, чије мошти и чији гроб су источили свето миро, а то је, нарочити, знак присуства Духа Светог. Ево и ми смо се у том Духу Светом, Којим се испунио Свети Симеон и сви Свети, данас овдје сабрали и отпојали хвалу Богу, одслужили Свету Литургију, причестили се Светим тајнама Христовим на дан спомена Светог Оца нашег Симеона.“

“Нека буде срећно и благословено ово данашње сабрање и данашње славље. Ми славимо славу овог светог храма, иако он још није завршен, али он је утемељен и ми својим духовним очима гледамо љепоту, којом ће засијати, ако Бог да, кад за неколико година буде завршен и освештан“, закључио је Његово Преосвештенство Господин Јоаникије.

Освештан је и пререзан славски колач, који је, поводом прослављања храмовне славе цркве Светог Симеона Мироточивог, припремио домаћин славља Славољуб Барјактаровић са породицом.

Овом приликом Преосвећени владика Јоаникије је архипастирском граматом одликовао г. Петра Барјактаровића, за исказану љубав и оданост према Светој цркви православној. Барјактаровић је “са великом жртвом и трудом бринуо око одржавања цркве-брвнаре Светог Преображења у Беранама, а учествовао је и у радовима на изградњи храма Светог Симеона Мироточивог“.

Он је као честити хришћанин, како се чуло приликом додјеле грамате, а на предлог оца Драгана Ристића и Црквене општине Беране, заслужио јавну похвалу и признање, којим га је надлежни Епископ одликовао управо на празник Светог Симеона Мироточивог.