Свето причешће

[Милан Меденица :)]

сестро, ми овде причамо о неопходности и спасоносности редовног причешћивања, конкретно у менструалном цикулусу, а не о надмудривању ко је у праву.

а нормално је да помињем мозак у теглицама кад слепост једног верника допушта себи најприземнији гуруизам поверења неуком свештенику који ни нема појма што нешто ради, а не верује светитељу који је обдарен Духом Светим кристално јасно образложио шта, зашто и како, богонадахнутим и ванвременским објашњењем из 7. века у 21. век неразумнима.

ја те ни не терам да мислиш, само буди послушна светитељима Цркве, не мени. и полако да изађеш из морала Старог Завета и да уђеш у слободу Новог.

ако је то све што видиш, онда си промашила тему разговора а могла би да прочиташ почетни пост, текст светог Григорија Великог у који дефинитивно сумњам да си и бацила поглед

https://www.pouke.org...post__p__552560

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ВЕЛИКИ

MЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМ АВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ, ПРОСВЕТИТЕЉУ ВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ

Женама не треба бранити да улазе у храм у периоду када имају менструацију тј. месечни период јер дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати грешним. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом. Сви знамо за догађај о крвоточивој жени који је описан у јеванђељу. Жена која је дуго година патила одболести течења крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је дакле та жена с правом додирнула одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овде обраћа светом Августину - допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива жена из јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе. Наша потрага за храном због глади, за водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, су само људски покушаји да својим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код жена је врста болести. Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале - а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одећ е- зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период иподносе слабост своје (људске) природе?

Женама зато не треба бранити да приступају светим тајнама у време менструације. Ако поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају телу и крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ни учему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног циклуса код жена је људска природа. Оскрнављење наше природе је очигледно чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех доноси. Тако многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо своје воље.

Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе са страхом Божијим, треба их у томе охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације побожности, Нови завет нам показује да је унутрашње, духовно руковођење, једини критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су нечисте али у јеванђељу, Господ каже : ,, Не погани човека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човека. "(Матеј15,11). Господ такође каже и : ,, Оно што из човека излази(из уста), то човека чини нечистим" (види јеванђеље по Марку 7,18-20). Овде свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже : ,, Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто." Затим у наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући : ,, ... него су им и ум и савест укаљани." (Посланица Титу, 1,15). Дакле, ако не постоји храна која је прљава ономе коме је ум чист и Богомпросветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?

[Лазар Нешић]

Зашто не оснујете неки фонд, па да почнемо да сакупљамо донације?

Ја преговарам са једним издавачем по питању издавања Сабраних Писама светог Григорија, али биће тешко. Наравно, прави потез би било превести ова Писма са оригинала, тј. латинског.

Видећемо.

[w.a.mozart]

i dobro,sme li žena da se pričesti kada ima

Mesečni ciklus

[Solomon Kane]

Колико знам не сме.

[w.a.mozart]

šta misliš o tekstu

[Solomon Kane]

Искрено речено сад сам се укључио и нисам читао ни један текст са ове теме...ја то рекох онако како сам слушао у протеклих 24 године живота у Цркви, једноставно речено....ако се нешто званично промени по том питању, немам ништа против.

[Guest - . . .-]

Свашта се причало у Цркви а свашта ће се и причати. Наравно да сме да се причести јер менструација није нешто што је "грешно". Заправо, најблаже речено, веома је чудно поимање греха код нас. Зато имамо оно чуивено да деца могу да се редовно причешћују али не и одрасли. Грех се гледа као јуридички проблем, правна ствар. Онтологија не игра готово никакву улогу.

Наравно да мора много да се са много љубави и стрпљења о овоме говори. Није то једноставно.

[w.a.mozart]

Искрено речено сад сам се укључио и нисам читао ни један текст са ове теме...ја то рекох онако како сам слушао у протеклих 24 године живота у Цркви, једноставно речено....ако се нешто званично промени по том питању, немам ништа против.

na početku imaš tekst sv.Grigorija dvojeslova....ako stigneš da ga pročitaš... voleo bih da napišeš stav o njemu

[Solomon Kane]

Прочитао сам и, укратко речено, написано од св. Григорија Двојеслова има, по мом мишљењу, потпуну јеванђеоску, логичку, моралну и љубавну тежину, тако да бих лично ја у сваком тренутку могао да станем иза његових речи, и да сам којим случајем свештеник, руководио бих се у вези са овим питањем у складу са овим текстом.

[Милан Меденица :)]

Свашта се причало у Цркви а свашта ће се и причати. Наравно да сме да се причести јер менструација није нешто што је "грешно". Заправо, најблаже речено, веома је чудно поимање греха код нас. Зато имамо оно чуивено да деца могу да се редовно причешћују али не и одрасли. Грех се гледа као јуридички проблем, правна ствар. Онтологија не игра готово никакву улогу.

Наравно да мора много да се са много љубави и стрпљења о овоме говори. Није то једноставно.

само да се сложим и да додам

https://www.pouke.org/news.php?cid=0&id=8876&do=view

[Guest]

Свети Саво моли Бога за нас грешне!

[Јаков.]

Poznato je da je pričešćivanje Svetim Tajnama osnova našeg kršćanskog žiznjija.

Poznato je da se od pričešćivanja sem svojevoljno, ljudi udaljuju i po svešteničkoj "epitimiji".

Jedan od razloga za takvo udaljivanje od pričešća je ako je vernik u svađi sa nekim drugim čovekom.

"Idi se izmiri sa bratom tvojim pa dođi da uzmeš Sv.Pričešće"

A šta kada recimo neko neće da se izmiri? Ti se recimo kaješ (ukoliko si kriv, a i ukoliko nisi opet si kriv, čim si u svađi), ali taj drugi(a) je neki baksuz i šta ćeš? Da li sveštenik onda može kada ti kažeš "evo ja hoću da se mirim sa tim i tim, ali taj neće", da dozvoli ipak pričešćivanje?

Da li se u svađe mogu računati i internet svađe preko foruma?

Ne priča sa pola foruma a prečešćuje se?

Ovo su one finese, na koje odgovor može da da samo onaj ko je kroz njih prošao i naravno svećenik.

[Благовесник]

То и мене одавно интересује, дакле, мало шире у вези тога, понајвише јер Господ Исус то изричито ставља као канонску препреку!

Да сам исповедник, рекао бих - па добро, ако та особа неће да се измири,

ти се измири са том особом у свом срцу.

Душа која остаје затворена не може примити Божији опроштај и Божију благодат (о томе нам најправилније и најлепше говори,

и примером потврђује, сам Исус)...

[Јаков.]

uopšteno

[školarac]

A sta ako je u pitanju da smo se posvadjali sa bliznjim jer nas proganja zbog nase vere,znate vec kako je to...?