Свето причешће

[anajrim]

i ova recenica,na kraju teksta-da nam andjeli zavide,pa jos i da se radujemo zato sto nam zavide greengrin

[Милан Меденица :)]

da li je ovo stvarno ovako, da se pricescuje samo nekoliko puta u toku godine tamo kod vas,u srbiji?

meni je to strasno,kod nas,u hercegovini,se pricescuje na svakoj Liturgiji...cak postoji neki pomalo olak pristup,zato se umorih pisuci ovuda po forumu da se malo obrati paznja...

i ovaj udzbenik dole,sta li je,mi se nimalo ne svidja,u pitanju su djeca,ko smije djeci da zabrani Casu,i stavlja se akcenat na sud Boziji,umjesto da se naglasi Ljubav,jer sud Boziji i jeste ljubav...za nedostojno Pricescivanje Bog ce da "sudi" svojom ljubavlju,On ce samo da ljubi,a nas ce da boli jer smo znali,a nismo drzali...

сад ти је јасно одакле толика бука око приласка путиру.

што се тиче ''олаког'' приласка, имаш леп текст овде:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168217.html#msg168217

само бих те замолио да ту тему не спамујемо, можемо и овде наставити о погрешној пракси ретког причешћивања.

[nana]

da li je ovo stvarno ovako, da se pricescuje samo nekoliko puta u toku godine tamo kod vas,u srbiji?

meni je to strasno,kod nas,u hercegovini,se pricescuje na svakoj Liturgiji...cak postoji neki pomalo olak pristup pristup

 Evo kako je kod nas,a istine radi,da se ne žalostiš i da ne ostane generalizovano.Nije svuda u Srbiji tako.Reći ću za Timočku Eparhiju,kojoj ja pripadam.Moj raspored življenja je takav da sam naizmenično prisutna u tri parohije i u sve tri,nemam reči koliko puno,sveštenici se zalažu za što redovniji dolazak vernika na Liturgiju i za češće pričešćivanje.Ma skoro na svakoj Liturgiji ,kroz besedu,promaknu i po koju rečenicu o vaznosti truda,ispovedanja i pričešćivanja.

  U jednoj od njh,recimo,petkom čitamo Akatist Bogorodici a u subotu se iznosi Jevandjelje....i na tim večernjim službama bude zaista dosta vernih.Nekako od petka se oseća svečana atmosvera dolaska Nedelje.I u ta dva dana je običaj i da svako sa svojim parohom može da porazgovara,posavetuje se,ili da se  ispoveda.

  Starešina hrama tako prirodno komunicira sa nama,nije neka udaljena figura.Običnim rečima, i uglavnom blago upućuje...:...potrudimo se i pripremimo,braćo i sestre....pa da se saberemo i pričestimo u Nedelju,a ne da dolazite ko na koncert il u potorište.....isl. smej.gif

  Eto gledam,za zadnjih više od deset godina,da je sve na  bolje i da nas ima više,i što je još lepše i značajnije,ima nas svih uzrasta......od beba do baba....Bogu hvala.

  Nije to neki veliki procenat u odnosu na broj  stanovnika,ali u našem slučaju,slobodno ću reći,sveštenici čine sve što je do njih.

 

 

[И.стојковић]

da li je ovo stvarno ovako, da se pricescuje samo nekoliko puta u toku godine tamo kod vas,u srbiji?

meni je to strasno,kod nas,u hercegovini,se pricescuje na svakoj Liturgiji...cak postoji neki pomalo olak pristup pristup

 Evo kako je kod nas,a istine radi,da se ne žalostiš i da ne ostane generalizovano.Nije svuda u Srbiji tako.Reći ću za Timočku Eparhiju,kojoj ja pripadam.Moj raspored življenja je takav da sam naizmenično prisutna u tri parohije i u sve tri,nemam reči koliko puno,sveštenici se zalažu za što redovniji dolazak vernika na Liturgiju i za češće pričešćivanje.Ma skoro na svakoj Liturgiji ,kroz besedu,promaknu i po koju rečenicu o vaznosti truda,ispovedanja i pričešćivanja.

  U jednoj od njh,recimo,petkom čitamo Akatist Bogorodici a u subotu se iznosi Jevandjelje....i na tim večernjim službama bude zaista dosta vernih.Nekako od petka se oseća svečana atmosvera dolaska Nedelje.I u ta dva dana je običaj i da svako sa svojim parohom može da porazgovara,posavetuje se,ili da se  ispoveda.

  Starešina hrama tako prirodno komunicira sa nama,nije neka udaljena figura.Običnim rečima, i uglavnom blago upućuje...:...potrudimo se i pripremimo,braćo i sestre....pa da se saberemo i pričestimo u Nedelju,a ne da dolazite ko na koncert il u potorište.....isl. :group111:

  Eto gledam,za zadnjih više od deset godina,da je sve na  bolje i da nas ima više,i što je još lepše i značajnije,ima nas svih uzrasta......od beba do baba....Bogu hvala.

  Nije to neki veliki procenat u odnosu na broj  stanovnika,ali u našem slučaju,slobodno ću reći,sveštenici čine sve što je do njih.

 

 

womens

smej.gif

algabacaju

1312_womens

[anajrim]

da li je ovo stvarno ovako, da se pricescuje samo nekoliko puta u toku godine tamo kod vas,u srbiji?

meni je to strasno,kod nas,u hercegovini,se pricescuje na svakoj Liturgiji...cak postoji neki pomalo olak pristup pristup

  Evo kako je kod nas,a istine radi,da se ne žalostiš i da ne ostane generalizovano.Nije svuda u Srbiji tako.Reći ću za Timočku Eparhiju,kojoj ja pripadam.Moj raspored življenja je takav da sam naizmenično prisutna u tri parohije i u sve tri,nemam reči koliko puno,sveštenici se zalažu za što redovniji dolazak vernika na Liturgiju i za češće pričešćivanje.Ma skoro na svakoj Liturgiji ,kroz besedu,promaknu i po koju rečenicu o vaznosti truda,ispovedanja i pričešćivanja.

  U jednoj od njh,recimo,petkom čitamo Akatist Bogorodici a u subotu se iznosi Jevandjelje....i na tim večernjim službama bude zaista dosta vernih.Nekako od petka se oseća svečana atmosvera dolaska Nedelje.I u ta dva dana je običaj i da svako sa svojim parohom može da porazgovara,posavetuje se,ili da se  ispoveda.

  Starešina hrama tako prirodno komunicira sa nama,nije neka udaljena figura.Običnim rečima, i uglavnom blago upućuje...:...potrudimo se i pripremimo,braćo i sestre....pa da se saberemo i pričestimo u Nedelju,a ne da dolazite ko na koncert il u potorište.....isl. 0212_rolleyes

  Eto gledam,za zadnjih više od deset godina,da je sve na  bolje i da nas ima više,i što je još lepše i značajnije,ima nas svih uzrasta......od beba do baba....Bogu hvala.

  Nije to neki veliki procenat u odnosu na broj  stanovnika,ali u našem slučaju,slobodno ću reći,sveštenici čine sve što je do njih.

 

 

hvala nano za odgovor,lijepo je cuti  

[Ромејац]

На страници приказане књиге стоји написано да се код нас људи обично причешћују 4 пута годишње. Није ми јасно зашто се на овој теми провлачи теза да се деца уче да треба да се причешћују само 4 пута годишње. То на наведеној страници књиге не пише. Написана је само наша (народна) пракса (наопака) да се причешћујемо само на крају 4 обавезна поста. Нигде не стоји да то тако треба да се ради.

У банатској епархији верни се причешћују као и у другим епархијама, једном, двапут, четири или више пута годишње. Свако по својој савести. Друга је ствар што има људи који неће да се причешћују више од 4 (код неких и мање) пута годишње (разни изговори).

А да нам и анђели завиде, није речено у смислу да су анђели љубоморни на нас него да је нама дата неизрецива милост да се причешћујемо Оним што је најсветије, самим Богом, а да анђели немају ту могућност.

[Sherlock H.]

о на наведеној страници књиге не пише. Написана је само наша (народна) пракса (наопака) да се причешћујемо само на крају 4 обавезна поста. Нигде не стоји да то тако треба да се ради.

Slazem se da u tom katihizisu nige nije eksplicitno receno da je to ispravno,ali je to jedino sto je navedeno kao praksa u nasoj Crkvi.Nigde nije spomenuo da je to pogresno i da se treba pricescivati cesce.A kad deca uzmu to da uce,jedino sto mogu da pomisle jeste da je to ispravno.Ja bih tako pomislio,a verujem i moji drugovi.

[Зортодокс]

Ово предавање треба чути које је Вл.Атанасије Јевтић одржао у Ариљу 2002 а говори и о Светом Причешћу.Пребацио сам га са аудио касете и колико толико очистио од шумова.Ставио сам још доста аудио предавања и беседа па можете погледати на ЕСНИПСу.

http://www.esnips.com/doc/ba65be79-06d2-47da-81d9-087c43ca5130/Vl.Atanasije-Domostroj-i-domacinstvo-Arilje-2002-(2)

[Ромејац]

о на наведеној страници књиге не пише. Написана је само наша (народна) пракса (наопака) да се причешћујемо само на крају 4 обавезна поста. Нигде не стоји да то тако треба да се ради.

Slazem se da u tom katihizisu nige nije eksplicitno receno da je to ispravno,ali je to jedino sto je navedeno kao praksa u nasoj Crkvi.Nigde nije spomenuo da je to pogresno i da se treba pricescivati cesce.A kad deca uzmu to da uce,jedino sto mogu da pomisle jeste da je to ispravno.Ja bih tako pomislio,a verujem i moji drugovi.

Нисам прочитао наведену књигу осим ове странице која је овде објављена, али се слажем да треба деци објаснити да није причешће само 4 пута годишње.

Треба да узмете у обзир да деца првенствено од својих родитеља уче о одласку у цркву и причешћивању.

Није баш потпуно нормално да о својој вери први пут чују у школи уместо код куће. И какву поуку могу добити од родитеља када и они сами у цркву одлазе неколико пута годишње, а и тада, доста њих да би упалили свеће. Децу првенствено треба да уче родитељи доводећи их у цркву. Могу да вам кажем да је заиста лепо видети како родитељи доводе децу у цркву на литургију. А једном приликом у току причешћа недалеко од мене је стајала млађа жена са дететом у рукама и није прилазила чаши али је дете више пута рекло: Хоћу код Христа (не знам да ли је у својој невиности видело Господа или је мислило на велику икону Спаситеља на олтарским дверима).

[anajrim]

На страници приказане књиге стоји написано да се код нас људи обично причешћују 4 пута годишње. Није ми јасно зашто се на овој теми провлачи теза да се деца уче да треба да се причешћују само 4 пута годишње. То на наведеној страници књиге не пише. Написана је само наша (народна) пракса (наопака) да се причешћујемо само на крају 4 обавезна поста. Нигде не стоји да то тако треба да се ради.

У банатској епархији верни се причешћују као и у другим епархијама, једном, двапут, четири или више пута годишње. Свако по својој савести. Друга је ствар што има људи који неће да се причешћују више од 4 (код неких и мање) пута годишње (разни изговори).

А да нам и анђели завиде, није речено у смислу да су анђели љубоморни на нас него да је нама дата неизрецива милост да се причешћујемо Оним што је најсветије, самим Богом, а да анђели немају ту могућност.

pa samo se kaze,ako se vec obicno tako radi,a nije naglaseno da nije dovoljno,onda valjda,ispada da tako treba...jedno je to kako tumacis ti jer si odrastao,pa kapiras i rasudjujes,kako malo djete da shvati sem bukvalno...a ovo za andjele je tako ruzna recenica,postoji milion ljepsih nacina da se istakne znacaj Pricesca...

[Милан Меденица :)]

На страници приказане књиге стоји написано да се код нас људи обично причешћују 4 пута годишње. Није ми јасно зашто се на овој теми провлачи теза да се деца уче да треба да се причешћују само 4 пута годишње. То на наведеној страници књиге не пише. Написана је само наша (народна) пракса (наопака) да се причешћујемо само на крају 4 обавезна поста. Нигде не стоји да то тако треба да се ради.

У банатској епархији верни се причешћују као и у другим епархијама, једном, двапут, четири или више пута годишње. Свако по својој савести. Друга је ствар што има људи који неће да се причешћују више од 4 (код неких и мање) пута годишње (разни изговори).

А да нам и анђели завиде, није речено у смислу да су анђели љубоморни на нас него да је нама дата неизрецива милост да се причешћујемо Оним што је најсветије, самим Богом, а да анђели немају ту могућност.

pa samo se kaze,ako se vec obicno tako radi,a nije naglaseno da nije dovoljno,onda valjda,ispada da tako treba...jedno je to kako tumacis ti jer si odrastao,pa kapiras i rasudjujes,kako malo djete da shvati sem bukvalno...a ovo za andjele je tako ruzna recenica,postoji milion ljepsih nacina da se istakne znacaj Pricesca...

све то укупно сведочи о (теолошкој) неписмености.

[Милан Меденица :)]

da li je ovo stvarno ovako, da se pricescuje samo nekoliko puta u toku godine tamo kod vas,u srbiji?

meni je to strasno,kod nas,u hercegovini,se pricescuje na svakoj Liturgiji...cak postoji neki pomalo olak pristup pristup

  Evo kako je kod nas,a istine radi,da se ne žalostiš i da ne ostane generalizovano.Nije svuda u Srbiji tako.Reći ću za Timočku Eparhiju,kojoj ja pripadam.Moj raspored življenja je takav da sam naizmenično prisutna u tri parohije i u sve tri,nemam reči koliko puno,sveštenici se zalažu za što redovniji dolazak vernika na Liturgiju i za češće pričešćivanje.Ma skoro na svakoj Liturgiji ,kroz besedu,promaknu i po koju rečenicu o vaznosti truda,ispovedanja i pričešćivanja.

  U jednoj od njh,recimo,petkom čitamo Akatist Bogorodici a u subotu se iznosi Jevandjelje....i na tim večernjim službama bude zaista dosta vernih.Nekako od petka se oseća svečana atmosvera dolaska Nedelje.I u ta dva dana je običaj i da svako sa svojim parohom može da porazgovara,posavetuje se,ili da se  ispoveda.

  Starešina hrama tako prirodno komunicira sa nama,nije neka udaljena figura.Običnim rečima, i uglavnom blago upućuje...:...potrudimo se i pripremimo,braćo i sestre....pa da se saberemo i pričestimo u Nedelju,a ne da dolazite ko na koncert il u potorište.....isl. greengrin

  Eto gledam,za zadnjih više od deset godina,da je sve na  bolje i da nas ima više,i što je još lepše i značajnije,ima nas svih uzrasta......od beba do baba....Bogu hvala.

  Nije to neki veliki procenat u odnosu na broj  stanovnika,ali u našem slučaju,slobodno ću reći,sveštenici čine sve što je do njih.

 

 

greengrin

0205_whistling

greengrin

0205_whistling

потпис.

[Милан Меденица :)]

Ово предавање треба чути које је Вл.Атанасије Јевтић одржао у Ариљу 2002 а говори и о Светом Причешћу.Пребацио сам га са аудио касете и колико толико очистио од шумова.Ставио сам још доста аудио предавања и беседа па можете погледати на ЕСНИПСу.

http://www.esnips.com/doc/ba65be79-06d2-47da-81d9-087c43ca5130/Vl.Atanasije-Domostroj-i-domacinstvo-Arilje-2002-(2)

лепо је владика објаснио.  0205_whistling

[antoneta]

  Прочитала сам јуче један текст од Шмемана, баш везан за ову тематику... У целом тексту он изобличава праксу ретког причешћивања, а затим и говори о самом исправаном поимању односа исповести и Причешћа, све на јако упечатљив начин који вас не оставља равнодушним... издвојила сам овај део, мени најзанимљивији у контексту данашње распрострањене ситуације, који зажелех да поделим са вама...

  "... Дозволите да још једанпут поновим да је напросто немогуће у Предању наћи основу и оправдање за нашу садашњу праксу крајње ретког причешћивања верника - лаика. Сви који озбиљно и одговорно проучавају Предање, сви најбољи руски литургичари и теолози схватају овакву праксу као својеврсно опадање црквеног живота, као одступање од Предања и истинских основа Цркве. А најстрашнији аспект овога опадања јесте то што се оно објашњава и оправдава у смислу поштовања према светињи Свете Тајне, у смислу побожности и страхопоштовања. Јер кад би то било тако онда би непричасници током Литургије осећали макар тугу, ожалошћеност и недостатак пуноте. То, пак, у стварности није тако. Поколење за поколењем православних „присуствује“ Литургији у потпуној убеђености да се од њих и не захтева ништа друго осим присуствовања, да Причешће напросто није за њих. А онда, једанпут годишње, испуњавају своју „ обавезу“ и, после двоминутне исповести пред уморним и исцрпљеним свештеником, приступају Светом Причешћу. Напросто је невероватно у свему овоме не видети пад и трагедију, већ тријумф страхопоштовања, заштиту светиње и, још више од овога, норму!

  У неким нашим парохијама они који изражавају жељу да се чешће причешћују бивају изложени правим прогонима, од њих се тражи да то не чине „мира ради“, и бивају, чак, оптужени за одступање од Православља! А најтрагичније од свега јесте да ни код кога не изазива мистички ужас то што очигледно сама Црква постаје препрека на човековом путу ка Христу! И заиста, када угледате гнусобу опустошења... где стоји на месту светоме (Мт. 24, 15)..."

[JESSY]

     "... Дозволите да још једанпут поновим да је напросто немогуће у Предању наћи основу и оправдање за нашу садашњу праксу крајње ретког причешћивања верника - лаика. Сви који озбиљно и одговорно проучавају Предање, сви најбољи руски литургичари и теолози схватају овакву праксу као својеврсно опадање црквеног живота, као одступање од Предања и истинских основа Цркве. А најстрашнији аспект овога опадања јесте то што се оно објашњава и оправдава у смислу поштовања према светињи Свете Тајне, у смислу побожности и страхопоштовања. Јер кад би то било тако онда би непричасници током Литургије осећали макар тугу, ожалошћеност и недостатак пуноте. То, пак, у стварности није тако. Поколење за поколењем православних „присуствује“ Литургији у потпуној убеђености да се од њих и не захтева ништа друго осим присуствовања, да Причешће напросто није за њих. А онда, једанпут годишње, испуњавају своју „ обавезу“ и, после двоминутне исповести пред уморним и исцрпљеним свештеником, приступају Светом Причешћу. Напросто је невероватно у свему овоме не видети пад и трагедију, већ тријумф страхопоштовања, заштиту светиње и, још више од овога, норму!

   У неким нашим парохијама они који изражавају жељу да се чешће причешћују бивају изложени правим прогонима, од њих се тражи да то не чине „мира ради“, и бивају, чак, оптужени за одступање од Православља! А најтрагичније од свега јесте да ни код кога не изазива мистички ужас то што очигледно сама Црква постаје препрека на човековом путу ка Христу! И заиста, када угледате гнусобу опустошења... где стоји на месту светоме (Мт. 24, 15)..."

:djetalina: 4chsmu1