Свето причешће

[Михајло]

Стога и данас Покајање и Исповест претходе светом причешћу на Литургији.

Sad da ne ispadne da vam ja ovo tvrdim pogledajte lepo http://www.verujem.org/teologija/atanasije_liturgijski_zivot.htm

Odatle je taj citat.

Ostalo su manje/vise tehnicka pitanja. I to vidi sa svojim svestenikom, AVE Serbia. Ja ti tu ne mogu pomoci. Napisao sam ti kako je kod mene u crkvi.

A sto se tice oca Ivana, ja ga razumem. Ko bi se svesteniku (i to mladom!) ispovedao redovno u moravskom  selu? Nema toga kod nas. Nas se o. Ivan trudi da u okviru tih pravila seoskog drustvenog zivota organizuje hriscanski zivot. Samo nije dobro sto to pripisujes, oce, kao univerzalni recept. Univerzalni recept je onaj gore citirani iz teksta vladike Atanasija, a mogao sam bilo kod drugog teologa citirati.

I ne znam odakle vam ideja da sam ja po pitanju broja godisnjig pricescivanja na suprotnom polu od vas, braco? Kazem kako je kod mene u crkvi, moj prota tako vodi vise od stotinak i vise duhovne dece, pricescujemo se kada se ispovedimo, ne svaki put, ali ne samo na velike praznike, nego cesce. (Nikada mi nije padalo na pamet da brojim, ali ako bi se sad napregao, mislim da sam se prosle godine pricescivao dva puta mesecno u proseku< svaki put posle ispovesti, kao i svi koje poznajem.)

I ako se neko pricescuje najmanje cetriri puta godisnje, kako je rekao patrijarh Pavle, opet je dobro. Pa necemo valjda primati duhovne savete na forumu i bagatelisati sto je duhovnik tog formata rekao?

Брате...дан пре...или недељу пре..

Какво је покајање..када по аутоматизму исповедаш..неки грех који стално понављаш..(као ја са дуваном) , покајање губи смисао...и то још на дан славља, и док чекаш у реду...а нема те на слављу..трпези Господњој..

Мораш добро да се намучиш..победиш грех и на крају га исповедиш...да би покајање било покајање..

[Михајло]

šta sa ljudima koji su pod epitimijom?

da li treba da dolaze uopšte na Liturgiju?

ako treba da li treba da budu samo do Liturgije oglašenih ili ostaju do kraja?

Колико је мени познато..неби требали ни да прилазе Цркви...

[Михајло]

Знате шта је права Црква? Кад се скупите једно вас стотину и одете код владике и лепо али, лепо и аргументовано му  кажете да желите да се Причешћујете на свакој служби. А он размисли , али добро размисли.

Било је нешта слично код нас у БЛ..па су неки моји пријатељи умало фасовали епитимију...

Морали су једно време код Епископа Бих-Петр.. да иду на Литургију!

[Semberac]

Знате шта је права Црква? Кад се скупите једно вас стотину и одете код владике и лепо али, лепо и аргументовано му  кажете да желите да се Причешћујете на свакој служби. А он размисли , али добро размисли.

Било је нешта слично код нас у БЛ..па су неки моји пријатељи умало фасовали епитимију...

Морали су једно време код Епископа Бих-Петр.. да иду на Литургију!

Владика Јефрем је легенда и можда најчеститији Епископ у СПЦ!!!

Са овим не желим да кажем да су остали лоши, али Џефрем је цар 0102_laugh

[дибидусрус]

Знате шта је права Црква? Кад се скупите једно вас стотину и одете код владике и лепо али, лепо и аргументовано му  кажете да желите да се Причешћујете на свакој служби. А он размисли , али добро размисли.

Било је нешта слично код нас у БЛ..па су неки моји пријатељи умало фасовали епитимију...

Морали су једно време код Епископа Бих-Петр.. да иду на Литургију!

Зато ћемо фасовати синдром Артемија још много пута....

[ouk]

Tamo gde je ljubav projavljena u teologiji metka u čelo i linča jadna je i ta ljubav i ta teologija .

Na žalost kada od ovih nesrtenika prosti puk traži nešto može samo da dobije metak među oči (epitimiju ) .

Zamisli ko si ti da dođeš da tražiš nešto od mene .

Zato je ključno za opstanak da se Carrskom sveštenstvu da izvesna moć u smislu upravljanja i izbora episkopa i sveštenika .Pa ne bi meni otac Ivan sedeo u nekom selu ,niti bi aleksandar Milojkov čekao da se neko seti pa da ga rukopolože.A ovi iz centra BGD bi mogli malo na parohiju u MML

[NinaD]

Јасно. Ја имам благослов од духовника да се причешћујем на свакој литургији на коју одем. Сад, до мене је да будем паметан и да пробам да живим да могу да се причешћујем без да имам грижу савести кад идем на причешће. Исповедам се кад имам шта да се исповедам. Али шта да радим кад ме заскочи баћушка у Русији или Банату: Аха, па ти се ниси исповедио код мене пре причешћа! Ништа, само да покуњим главу и вратим се на место одакле сам и дошао.

0102_laugh Нормално, са тим си показао да си послушан свештенику а кроз њега Христу. Питам Меду, шта би ти у тој ситуацији урадио?Дал би свештенику рекао да онда не треба да служи литургије 1000000001010

Свети Јован Златоусти је поучио да, ако свештеник греши својим животом - не угледајте се на њега, а ако греши учењем и чинодејствовањем - бежите од њега. Такође је верницима речено и "стражите над собом" и "пазите да вас не преваре". Због тога мислим да не може олако да се каже, ако си послушан свештенику, кроз њега си послушан Христу.

[Милан Меденица :)]

Разумевам да је непричешћивање у ствари као ускраћивање лека болесном. Да ли грешим?

Не много.

Али није само то.

Причешћивање је и надоградња , као на компу апдејт.

Па да, оздрављујећ, јачаш, развијаш се духовно (у вери). Онда ништа не може да буде сметња причешћу осим да мислиш да си ове недеље достојан да приступиш. Никад нисам достојна нити ћу бити.

а кад се то постаје ДОСТОЈАН светиње причешћа нечијег Живота, па још Јединог Бога који се разапео на Крсту за твоје и моје и све нас грехе?

може ли се икад постати ДОСТОЈАН такве светиње?

то што гајиш у свом уму је илузија којом те ђаво смућује да се што више и на дуже удаљиш од светог причешћа и да стално налазиш изговоре да убијаш и понижаваш свој труд, своју жељу, своју љубав према људима и Господу.

и тако из дана у дан правиш непремостив јаз између тебе и Господа, и то не грехом него управо самоубијањем таквим размишљањем.

једноставно, стављаш своју главу на пањ и не схваташ да Син Божји није џелат, већ управо онај који заповеда, каже и моли људе да се приволе Цркви и светињи коју само Она може обезбедити - Животворно свето причешће, које се ДАЈЕ ан отпуст грехова и живот вечни.

не заслужује, не зарађује, не краде.

добија.

бесплатно.

љубав једног Бога.

ко је луд одбити такву благодат? 0102_laugh

Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Галатима посланица, глава 2, стих 21

[Милан Меденица :)]

Никад нисам достојна нити ћу бити.

da li je na koji nachin greshno ili loshe ili neposhtovanje prema crkvi i pricheshcju da se u nedelju ujutru ubije chovek i onda ode na liturgiju i prichesti se? ili da se u nedelju ujutru rukobludi i da se onda ode na liturgiju i prichesti se? ili da se u nedelju ujutru, npr. na putu do crkve, opljachka neko, i onda ode na liturgiju i prichesti se?

То није моје да судим. Постоји нешто што се зове савест, а примери које си навео су веома драстични. Говорила сам о себи.

управо ти је лепим примером роги, који је имао сасвим другу намеру, показао да не можеш ни себи судити и расправљати сама са собом јеси ли достојна или не.  0102_laugh

[Милан Меденица :)]

Лако је теби филозофирати јер имаш такав благослов (бар се надам) да се причешћујеш на свакој литургији. Ајд оди у неки храм у Семберију или у Банат или у Бања Луку па покушај да се избориш за своје циљеве...нећеш успјети јер ниси ти тај који ће нешто мењати или укидати или дограђивати, схвати то већ једном.

мени је сасвим довољно да убедим једног да треба, да је неопходно и душекорисно да се често причешћује, свештеник или мирјанин. том ће већ бити јасно где, кад и зашто да иде да би се причестио Господом.

понекад је довољно да се сачека и неко да умре, или да Црква реши тај проблем на помесном, епархијском или парохијском нивоу. видим да је кренуло, а мој труд не сме да изостане.

И што су твоји постови пуни сарказма?

како ћемо онда исповедити тај народ???

па не може се бити озбиљан на овакве глупости.

Брате Медо без обзира колко су твоје намјере и искрена жеља да се бориш за Евхаристију, својом реториком ћеш пре одбити и ово мало вјерника који сваке недеље долазе на литургију, схваташ ли ти то?

Ово је моја добрнонамјерна критика брате, немој се осјећати нападнутим. Ово ти говорим из љубави јер не сумњам у твоје искрене жеље да придобијеш још по којег причасника за литургије, али таквим понашањем нећеш ништа успјети.

И ко си ти да нама "реткопричасницима" судиш дал можемо доћи на литургију или не?

за тај ''суд'', изволи наведи мој цитат, па докажи да ли сам некоме ИКАДА и речју забранио да дође на Литургију.

изволи, погледај шта пише, несрећо заведена.

свето причешће је заповест, као 10 Божјих заповести.

ако нећеш да слушаш, или слушаш неког ко ПРОТИВ причешћа прича, шта чиниш онда?

ПРИГОВОР 12 Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).

прочитај тих десетак пасуса по две реченице шта кажу два светитеља (Свети Никодим Светогорац и Свети Макарије Коринтски).

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p12

моли, трчи, јури да се причестиш, твоје стање амбиваленције (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0) већ говори колико обитаваш у двојаким аршинима, несхватајући да их стално изговараш.

ти желиш да се причестиш, али подлежеш главу некоме ко те одвлачи од СВЕТЕ ТАЈНЕ, аман!

из књиге Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ-Свети Никодим Светогорац и Свети Макарије Коринтски

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava%201

2. Божанствени апостоли су се следећи ту непрекидну заповест нашег Господа, у почетку проповеди Јеванђеља, при првом погодном тренутку, скупљали са свима вернима на тајном месту ради заштите од Јудеја (Јн.20:19), поучавали хришћане, молили се, и вршећи Тајну, и сами се причешћивали, како о томе сведочи св.Лука у “Делима Апостолским”, где каже да су се три хиљаде људи који су поверовали у Христа на дан Педесетнице и крстили, били са апостолима, како би слушали њихово учење и имали користи молећи се са њима и причешћујући Пречистим Тајнама, да би се освећивали и боље утврдили у Христовој вери.

“И остаће једнако у науци Апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама” (Дела 2:42).

И да би се сачувало то неопходно предање Господа од стране будућих хришћана и да се временом не би заборавило то што су апостоли тада радили, они су и написали у својим 8-ом и 9-ом Правилу заповедајући са строгим проверавањем и казном одлучења да нико не остане без Причешћа Божанским Тајнама, када се служи Света Литургија.

“Ако се епископ, или презвитер, или ђакон, или неко од свештенства при вршењу приношења не Причести онда је то требало да образложи, и ако је тај разлог благословен, бивало би му опроштено. А ако не образложи узрок нека буде одлучен од општења са Црквом, наносећи тако својом кривицом штету народу, који би са подозрењем гледао на онога који врши приношење, а притом то чини неправилно”2. То јест ако се неко не причешћује када се служи Света Литургија, нека каже разлог због чега се не причешћује, и ако се он може уважити, онда му је опроштено, а ако он не каже разлог онда треба да буде одлучен.

А у 9-ом правилу они кажу: “Сви верни који улазе у Цркву и слушају Писмо, али не остају до краја на молитви и Светом Причешћу, чине саблазан и треба их одлучити од општења са Црквом”3. То јест ти верујући који долазе у Цркву и слушају Писмо, али не остају на молитви и Светом Причешћу треба да буду одлучени од Цркве, јер чине саблазан.

Објашњавајући ово правило, Валсамон каже: “Назначење овог правила је веома строго, јер оно одлучује оне који долазе у Цркву и не остају до краја и не причешћују се”. И други канони на сличан начин заповедају да сви људи буду спремни и достојни Причешћа.

Антиохијски сабор је следећи светим апостолима, прво потврдио њихово горенаведено правило, а затим додао: “Сви који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али због неког избегавања реда не учествују у молитви с народом или се одвраћају од Причешћа Светом Евхаристијом, да буду одлучени од Цркве дотле док се не исповеде и не покажу плодове покајања и замоле за опроштај, и на тај начин добију могућност поновног причешћивања”4. То јест сви ти који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али се не моле са осталим народом или одбијају Божанско Причешће, треба да се одлуче дотле док се не исповеде и не покажу плодове покајања и док не замоле за опроштај, после чега им може бити опроштено.

Дакле, видите браћо моја, да сви хришћани подлежу безусловном одлучењу и треба да се често пручешћују и то на свакој Литургији, да не би били одлучени ни од стране Апостола ни од стране Светог Сабора.

[Милан Меденица :)]

Зато сам и ја поменуо праксу коју имају Руси и за коју сам чуо да имају Румуни (у Румунији - што не тврдим 100% да је тачно јер нисам имао прилике да видим, али сам чуо од Румуна из Румуније).

И шта ја сад кад одем тамо, да кажем: "Знаш шта, мени су Меда и о. Иван са форума рекли да мора да се причестим." Неки пак други чланови су ми рекли да нема шта ја ту да стојим узалуд на литургији кад већ нећете да ме причестите!. Ето, то ми смета. Прво, другачија пракса причешћивања не само у помесним црквама него и у епархијама/парохијама једне помесне цркве. И искључивост ставова једних и других да је само тако или никако.

не прави се паметан, имаш целу књигу објашњења на 50 страна од два светитеља који су се управо за једину црквену праксу ЧЕСТОГ причешћивања борили цео живот у мом потпису.

није ти ово школица за демагогију, па ће да ти прођу такве набеђене ''медине и иванове апологије''.

другачија пракса од једине црквене праксе ЧЕСТОГ причешћивања не значи да је исправна.

и мож да ти смета 1000 година, и треба да ти смета кад не чиниш оно што треба.

често причешћивање је ЗАПОВЕСТ, није дискутабилна.

а ти реши са собом своју слободну вољу где стоји - уз Бога или против, пошто нема где другде.

[Милан Меденица :)]

Зато сам и ја поменуо праксу коју имају Руси и за коју сам чуо да имају Румуни (у Румунији - што не тврдим 100% да је тачно јер нисам имао прилике да видим, али сам чуо од Румуна из Румуније).

И шта ја сад кад одем тамо, да кажем: "Знаш шта, мени су Меда и о. Иван са форума рекли да мора да се причестим." Неки пак други чланови су ми рекли да нема шта ја ту да стојим узалуд на литургији кад већ нећете да ме причестите!. Ето, то ми смета. Прво, другачија пракса причешћивања не само у помесним црквама него и у епархијама/парохијама једне помесне цркве. И искључивост ставова једних и других да је само тако или никако.

:229229229:, али нагласи пре свега Меду...он ме бомбардује својим изјавама. Отац Иван аргументовано и лијепо свједочи свој став и немам ништа против. Ја сам само да се поштује парох и то је то.

ево ти још једна нуклеарка, јер се понашаш као незнабожац  dada dada dada

Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ-Свети Никодим Светогорац и Свети Макарије Коринтски

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p9

ПРИГОВОР 9 У то време се причешћивала већина народа, а мањина није. Зато су божански оци и укоравали мањину да не би саблажњавала већину. Међутим данас када се не причешћује већина, сем неких малобројних, не треба да се причешћују ни ти малобројни да се не би правили изгреди у цркви и да се многи не би саблазнили

Они који ово говоре би требало да знају шта значи “саблазан” и “изгред”, и тада да приговарају. Јер саблазан је оно што човека удаљује од Бога и приближава га ђаволу. Тако Василије Велики каже: “Чињење греха отуђује [човека] од Бога, и присваја [га] ђаволу”61. Он такође каже: “Саблазан је све оно што је супротно вољи Божијој”62. И да бисмо рекли јасније – саблазан је свака препрека постављена на путу ради спотицања путника. Тако Пророк моли Бога да га избави од тога, говорећи: “Сачувај ме Боже од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје. Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми”63. То јест, сачувај ме Господе од руку грешника, избави ме од неправедних људи, који су смислили да ставе под моје ноге нешто, како би ме оборили; горди људи или злодуси су ми поставили замку, како би ме ухватили, и конопцима и мрежама свезали моје ноге, постависвши на мом путу саблазни и препреке како би се спотакао.

Дакле, тада су малобројни саблажњавали многе на тај начин, увлачећи их у немар и преступање заповести Божије, а сада многи саблажњавају малобројне, увлачећи их на одступање од заповести – како поступити? Како су тада малобројни одсекли своју вољу и следили многе у испуњавању Божије воље, тако су и данас многи треба да одеску своју вољу следећи малобројне у испуњавању воље Божије. Али не тако да би малобројни престали да испуњавају Божије заповести само зато што су мањина, и ради већине почели да преступају заповести. Јер да су ствари тако стајале, тада су и пророк Илија, и апостоли, и толики други Оци, који су се подвизавали за истину требало да сакрију истину и крену за већином пошто је њих самих било мало.

Зато Василије Велики каже: “Ти који испуњавају вољу Господњу, треба да пројављују непрестану одважност, чак иако се неки саблажњавају”64. Иако неки и говоре да ти се ти који немају снаге причешћују, саблажњавајући их, нека они сами схвате да то бива [код тих људи] последица или зависти или мржње према брату.

Дакле, ми не треба да пренебрегавамо Божије заповести ради тога да не би саблазнили људе, како каже Златоуст: “Ми треба толико да се бринемо о томе да не саблазнимо људе колико је то потребно, како им не би давали повод да нас окривљују. Ако им не дајемо повода, а они нас и даље осуђују – просто ни због чега, - онда нама остаје да се смејемо и плачемо због њихове неразумности. Ти се труди да се понашаш лепо пред Богом и људима. Ако ти поступаш добро, а неко те осуђује, не брини се нимало због тога. Тако је и Христос говорио о онима који се саблажњавају: “Оставите их: они су слепи који воде слепе” (Мт.15, 14). Јер ако смо ми сами узрок саблазни онда тешко нама. А ако нисмо, онда греха немамо. Такође је написано: “Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима” (Рим.2, 24). Како поступити? Ако ти радиш то што треба да радиш, а неко због тога хули, онда ти не чиниш грех, већ је грех на њима, јер они хуле Име Божије.

наставак на линку.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p9

[Милан Меденица :)]

Зато сам и ја поменуо праксу коју имају Руси и за коју сам чуо да имају Румуни (у Румунији - што не тврдим 100% да је тачно јер нисам имао прилике да видим, али сам чуо од Румуна из Румуније).

И шта ја сад кад одем тамо, да кажем: "Знаш шта, мени су Меда и о. Иван са форума рекли да мора да се причестим." Неки пак други чланови су ми рекли да нема шта ја ту да стојим узалуд на литургији кад већ нећете да ме причестите!. Ето, то ми смета. Прво, другачија пракса причешћивања не само у помесним црквама него и у епархијама/парохијама једне помесне цркве. И искључивост ставова једних и других да је само тако или никако.

Не него су ти Свети Василије Велики и Јован Златоусти рекли да требаш да се причестиш.

аман, РЕКАО ГОСПОД, дао заповест.

овој двојици светитеља се само осушила уста од понављања.

[Милан Меденица :)]

Јасно. Ја имам благослов од духовника да се причешћујем на свакој литургији на коју одем. Сад, до мене је да будем паметан и да пробам да живим да могу да се причешћујем без да имам грижу савести кад идем на причешће. Исповедам се кад имам шта да се исповедам. Али шта да радим кад ме заскочи баћушка у Русији или Банату: Аха, па ти се ниси исповедио код мене пре причешћа! Ништа, само да покуњим главу и вратим се на место одакле сам и дошао.

ти си брате у чудној дубиози.

имаш благослов за редовно причешћиваље а ти и даље самопросуђујеш и тиме појављујеш свој суд већим од својег духовника, кога парадоксално зовеш духовником. па ко је теби уствари духовник?  :229229229:

ако те заскочи, твоје је да кажеш да имаш благослов својег духовника, а ако те опет ускрати човек у мантији, прођеш а Бог те неће ускратити и мирна Бачка. а тај човек ће дебело пред Господом да образложи свој поступак.

[Милан Меденица :)]

Јасно. Ја имам благослов од духовника да се причешћујем на свакој литургији на коју одем. Сад, до мене је да будем паметан и да пробам да живим да могу да се причешћујем без да имам грижу савести кад идем на причешће. Исповедам се кад имам шта да се исповедам. Али шта да радим кад ме заскочи баћушка у Русији или Банату: Аха, па ти се ниси исповедио код мене пре причешћа! Ништа, само да покуњим главу и вратим се на место одакле сам и дошао.

dada Нормално, са тим си показао да си послушан свештенику а кроз њега Христу. Питам Меду, шта би ти у тој ситуацији урадио?Дал би свештенику рекао да онда не треба да служи литургије :229229229:

ово што сам одговорио и фиблу: послушао бих али бих сматрао да ме Господ није ускратио јер имам благослов мојег духовника, али бих био и подозрив на свој суд па бих поразговарао са својим духовником о томе ЗАШТО се то десило. можда бисмо дошли до неког закључка, можда не.

сигурно ми не би пало на памет да прекинем Литургију не којој се причешћују људи.

а оно да видим (аутоматски одлазак са путиром после изговорених речи: са страхом и вером приђите) или да приметим да је ПРАЗАН путир, побего бих главом без обзира на сред таквог позоришта, јер то онда сматрам саблазни - а саблазан је управо оно што одваја ОД Господа - и не желим учестововање у таквом чину.