Jump to content

Алфа и Омега у Историји

Оцени ову тему


Препоручена порука

Питање Почетка и Краја у контексту теолошке полемике Светог Максима са оригенизмом, ко хоће може прочитати у мом писанију:

Origen_Sveti_Maksim

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 59
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Да. И алфа и омега. Не само омега.

Да. Ствар је у томе што је Христос као Почетак (као Алфа) пре стварања света. Он је разлог стварања света. Никако ту Алфу не треба изједначавати са почетком историје, са Адамом. Адам је оставио тај Почетак (Алфу), оставио је Божију вољу, није је увео у историју. Зато се наша истина не види из почетка (историје) већ из краја. Крај ће бити једнак Почетку, тј. Крај ће бити једнак превечној вољи Божијој због које је све створено и добило биће. Зато Господ каже: Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Сврштек: Алфа (Почетак) као Архетип, као Разлог нашег стварања и као Омега (Свршетак), као Циљ нашег кретања, нашег уподобљења превечној Вољи Божијој. Дакле, изједначавање Краја са Почетком у том смислу, а не да је почетак историје на који требамо да се вратимо.

Прихватам ово као разлог и циљ. Прихватам и да почетак није онај на коме требамо да се вратимо.

на кретање гледам као на испуњење, пуњење а не као ход (гиљање) од тачке А ка Б, кроз историју која у себи не садржи и почетак (разлог) и крај (циљ).

Пошто се ми налазимо у историји нама је битна и Истина у њој.

вратићу се на светитеље, харизматике, људе са јаким призивом да у историји досегну Истину. Мислите да је данас нема? Само зато што нисмо у историјском добу који се није означавало као нихилистичко и секуларно? Ја мислим да га има исувише. Мислим на призив. Али мало у стварном одзиву.

Чему оволико занимање за опијате? Пречица за рај? Ја им верујем да болно то желе. И то баш зато што смо у нихилистичкој патњи више него икада. Ово време заоштрава ово питање и зато је битно да се не склања Истина за крај. Отуда моја реакција.

Једна анегдота која илуструје оно што је писац овог поста хтео да каже и пита.

Својевремено сам једном младом свештенику позајмила књигу. На моје питање "када ћеш ми вратити?" он је шеретски одговорио "Па хоћу у есхатонској будућности". Шалом је хтео да каже "књига је моја, не враћам је". А ја примећујем да се о есхатону прича као да ће се десити на мој никад. Такав је доживљај, јер смо јако под утицајем времена. Ако ли се и циљ и Истина искључиво постави тамо, није ни чудо што тражиш "пречицу".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па никоме још није откривена потуна истина. Откривно је потпуно КО, али још нам није откривено потпуно ШТА. Не знамо још шта нас чека у вечном животу, нити у вечним мукама. Знамо тек толико да је вечни живот блаженство, и да то још око невиде ни ухо чу, нити до срца дође, а исто тако знамо да је вечна мука, баш мука, али каква прецизно, није нам откривено. По православном предању, светитељи сада пребивају у непотпуном блаженству, јер нису још са телом сједињени. Потпуно блаженство ће бити тек о васкрсењу. Нико још од светих ни Богородица ни ико није прешао праг Небеског Јерусалима. То је остављено за сам крај, када буде вакрсење мртвих и коначан суд.

Но подвлачим да то што имаш искуства са тим људима, то нема везе са овим о чему причамо. Наш животу Христу није само у тачки А и Б. Тј од крштења, па по том хоп у есхатон...Од тачке А до тачке Б је рута, али ту руту треба проходити, и то не по нашој вољи, него живећи по заповестима Божијим. Дакле наша воља, са Божијом вољом, никако самовољом.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ma da BRE Istina je ovde sad tu sve vreme i naravvno da se do Istine stize tim uzanim putem a ne precicama koje opisuje mirjana. Svi teski putevi koje vode ka Istini su u svakom momentu u nama i dostizni su nam za vreme zivota inace ne bi se toliko trudili i isli tim teskim uzanim putem nego bi kupovali lepa odela za Kraj.

Istina je jedna sad ovde dostupna svima kao sto je i Carstvo Bozje u nama sad ovde pa mozemo reci i na kraju.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Но подвлачим да то што имаш искуства са тим људима, то нема везе са овим о чему причамо. 

Као и сви други. Да не буде неспоразума. Овде изгледа влада неки неспоразум, још ћу испасти наркоманка  ;).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ma da BRE Istina je ovde sad tu sve vreme i naravvno da se do Istine stize tim uzanim putem a ne precicama koje opisuje mirjana. Svi teski putevi koje vode ka Istini su u svakom momentu u nama i dostizni su nam za vreme zivota inace ne bi se toliko trudili i isli tim teskim uzanim putem nego bi kupovali lepa odela za Kraj.

Istina je jedna sad ovde dostupna svima kao sto je i Carstvo Bozje u nama sad ovde pa mozemo reci i na kraju.

Праведници ће засијати у царству Божијем као сунце.

Ко је то за време живота засијао као сунце? Који светитељ је сијао физички, не само у пренесеном смислу?

Не може се потпуна благодат, потпуно блаженство дати икоме, док живи у огреховљеном телу. Тек по васкрсењу када добијемо ново тело, онда ће човек да засија као сунце.

Дакле опет говорим о пуноти благодати која никоме није дата док је овде на земљи. Христос је ту са нама до свршетка света и то није спорно. Дакле Истина је ту са нама, али ми људи иако је царство Божије у нама не можемо сад на земљи имати пуну благодат док не умремо за грех, не само духовно него и физички, и потом васкрснемо не само духовно што чинимо за живота већ, већ и физички. Зато предање зато каже да светитељи не уживају потпуно блажнество, јер чекају васкрсење како би им се присајединила и тела и онда засијали као праведници.

Не знам да знам мађарски можда бих покушао објаснити, али овако не умем боље.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Но подвлачим да то што имаш искуства са тим људима, то нема везе са овим о чему причамо. 

Као и сви други. Да не буде неспоразума. Овде изгледа влада неки неспоразум, још ћу испасти наркоманка  :).

Ха ха, немој још и ти.  ;)

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

znam ja brate na cemu sam ;)

Pricam o Hristovim recima Carstvo Bozje pocinje u vama.

Naravno da cemo zasijati kao sunce onda kako si ti to napisao.

Ali ja ti pisem o pocetku Carstva Bozjeg koji pocinje da plamti u nama a rasplamtice se kad zasijamo kao sunce to je pocetak i kraj.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

i jos ne mogu da se setim kom svetitelju je zasijala ruka kad je pokazivao kako se pravilno krsti.

svetlosti Carstva Bozjeg ima i u sadashnje vreme samo jos  ne zasijava ispunjenom jacinom.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Расправа полако прераста у бескорисну игру речи и непотребно философирање.  0110_hahaha

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

i jos ne mogu da se setim kom svetitelju je zasijala ruka kad je pokazivao kako se pravilno krsti.

svetlosti Carstva Bozjeg ima i u sadashnje vreme samo jos  ne zasijava ispunjenom jacinom.

Царство Божије је ту сада, у својој пуноти за Бога, али не и за нас, за нас ће бити у будућем веку. Ми смо заробљени временом и простором и зато морам ода се изражвамо у прошлом и будућем времену. Зато у символу вере исповедамо:

Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века.

Мада суштински Живот будућег века већ постоји у Бога, али за нас ће бити у будућем веку.

Ето толико од мене, ионако сам узурпирао Александрову тему.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

i jos ne mogu da se setim kom svetitelju je zasijala ruka kad je pokazivao kako se pravilno krsti.

svetlosti Carstva Bozjeg ima i u sadashnje vreme samo jos  ne zasijava ispunjenom jacinom.

Царство Божије је ту сада, у својој пуноти за Бога, али не и за нас, за нас ће бити у будућем веку. Ми смо заробљени временом и простором и зато морам ода се изражвамо у прошлом и будућем времену. Зато у символу вере исповедамо:

Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века.

Мада суштински Живот будућег века већ постоји у Бога, али за нас ће бити у будућем веку.

Ето толико од мене, ионако сам узурпирао Александрову тему.

Dobro Prastaj ako je Carstvo Bozje u nama samo za Boga eto nisam znao pa povlacim svaku svoju proslu rec.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Загушили смо Александрову тему па да растеретимо са

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,333.525.html

на овде.

Дакле, има ли пуноте истине у историји?

Да ли нам богослови затварају врата Царства овде и сада и пребацују на будућност?

Да ли "чекам васкрсење мртвих и живот будућег века" значи да нам је данас немогућ додир са Царством Небеским

Може се наставити ко жели?

Модерација може део теме пребацити овде и ослободити Александрову.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ma da jos nam govore da je sada Carstvo Bozje u nama pripremljeno samo za Boga.

Nista ja tu ne razumem a tebe razumem svaku rec prosto se pitam kako?

mislim da ti je ovo dobra tema gde ce na kraju ljubav u nama Carovati i za Boga i za nas.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дакле, има ли пуноте истине у историји?

Да ли нам богослови затварају врата Царства овде и сада и пребацују на будућност?

Да ли "чекам васкрсење мртвих и живот будућег века" значи да нам је данас немогућ додир са Царством Небеским

Е тако настављамо овде.

Има пуноте истине, и она је Христос.

Наравно да се може доживети пунота сад у овом животу. Јер шта је преображење на Таворској Гори него есхатолошко виђење Христа, и шта је тај осећај апостола тад него онај блажени осећај који ће сви праведници осетити о васкрсењу.

Но у овом животу нема ниједног светитеља који је доживео ту пуноту непрекидно, тј да је духом и телом већ пребивао у есхатолошкој благодати до смрти. То једноставно није могуће док не буде вакрсења, јер наша борба са ђаволом траје до наше смрти. Есхатолошка благодат се пројављивала кроз историју почев од преображења, до Христовог указања Савлу, до разних других искустава светих са небесима. Но то је била само пројава, али не и живот, непрекидно пребивање у пуној благодати. Зато и кажемо:

"чекам васкрсење мртвих и живот будућег века."

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...