Алфа и Омега у Историји

[Justin Waters]

ma da jos nam govore da je sada Carstvo Bozje u nama pripremljeno samo za Boga.

Nista ja tu ne razumem a tebe razumem svaku rec prosto se pitam kako?

mislim da ti je ovo dobra tema gde ce na kraju ljubav u nama Carovati i za Boga i za nas.

Ја тебе ништа не разумем. Нарочито не од онога са бетоном...

Човек је створен по образу Божијем. То значи да се благодат пројављује изнутра у човеку.  У нама је Царство Божије, то нам каже Христос. Као да нам каже у вас је то лампа које светли свету. Али како ја теби да појачам то светло до максимума, када га загушујеш својим грехом? Е док год се човек бори против духова поднебесија, и док год има могућност да падне, а то је до саме смрти. Пунота у овом животу пројављује се привремено, а непрекддно ћемо созрецавати Бога у лицем у лице, у животу будућег века.

[Volim_Sina_Bozjeg]

dakle ti ne priznajes osinovljenje u Hristu kao mogucnost da se to desi prije smrti?

[Justin Waters]

dakle ti ne priznajes osinovljenje u Hristu kao mogucnost da se to desi prije smrti?

Како бре не признајем, па да нисмо усиновљени не би нам било дато откривење, не би било ни Христовог оваплоћења, нити крсне Жртве нити Васкрсења. Али то је све Божији одговор, али шта је наш? Шта само да кажемо, да смо синови, и јупи...е то нас у есхатону?

Сад ћу ја да будем мало нејасан намерно.

Дакле шта ти подразумеваш под усиновљењем овде на земљи?

[Volim_Sina_Bozjeg]

imas na 6 vaseljenskom saboru nesto o volji kako je kod Hrista covecanska stvorena priroda data pod vlast Njegovoj Bozanskoj prirodi.

Kad se svom slobodnom voljom podcinis i padnes pred Hristovom voljom dakle kad u nasem slucaju cela nasha covecanska priroda potpuno u slobodi se potcini volji Boga zivoga onako kako je to Hristos pokazao to je za mene pravo osinovljenje kad postajemo deca Bozja kad svoj um potcinimo i damo Um-u Hristovom tada po Blagodeti Boga mozemo da kazemo da smo deca Boga zivoga.

[Justin Waters]

imas na 6 vaseljenskom saboru nesto o volji kako je kod Hrista covecanska stvorena priroda data pod vlast Njegovoj Bozanskoj prirodi.

Kad se svom slobodnom voljom podcinis i padnes pred Hristovom voljom dakle kad u nasem slucaju cela nasha covecanska priroda potpuno u slobodi se potcini volji Boga zivoga onako kako je to Hristos pokazao to je za mene pravo osinovljenje kad postajemo deca Bozja kad svoj um potcinimo i damo Um-u Hristovom tada po Blagodeti Boga mozemo da kazemo da smo deca Boga zivoga.

Ма то је сасвим друга тема.

Мноштво је светитеља који су досегнули Христов ум, и до краја живота су се корили како су убоги и грешни и на крају су морали оставити ово старо огреховљено тело, како би се душом пресилили у наручије Божије, где сад чекају васкрсење мртвих и поновно сједињење са телом.

Ово нико не спори.

[Volim_Sina_Bozjeg]

mnogo ti je veliki problem za sazvaces smrt .

Drugi dolazak Isusa Hrista niko ne spori ali tebi ni na kraj pameti da to moze da se desi i dok si telesno ziv.

[Justin Waters]

mnogo ti je veliki problem za sazvaces smrt .

Drugi dolazak Isusa Hrista niko ne spori ali tebi ni na kraj pameti da to moze da se desi i dok si telesno ziv.

Није мени проблем смрт. Ја сам се још спорио са братом Ђунисом, на теми о еволуцији да физичка смрт није никакв проблем за нас људе, јер васкрснути нас из мртвих Бог може да учини лако, као ми кад будимо човека из сна. Зато је наша борба не са смрћу, него са духовима поднебесија и зато се и јавио Христос да разори дела ђавоља. Наша је борба борба са грехом, да слободном вољом кренемо да се уподбољавамо Христу и да се тако удаљавамо од греха, чиме имамо залог вечног живота. И сад ми кажеш да ми је смрт проблем?

Јасно је да има људи који неће видети смрти, то је речено у откривењу. Међутим када се догори дурги долазак, Христов, то је онда крај, крај ове историје, тако да већ не можемо говорити да је то доживљавање у овом животу, то је већ наступање Царства Божијег, то је момента када престају сва искушења, и сваки подвиг и свако чињење дела, и почиње Христов Суд.

Међутим твој борба ми се чини да хоћеш да кажеш да је могуће досегнути подвигом стање у коме ћемо док смо још живи у овом животу посматрати есхатон и уживату пуноћу благодати не само духом него и телом, и бити у потпуном општењу са Христом као што ће то бити о васкрсењу? ЈЕл то хоћеш да кажеш?

Ја тебе не разумем, шта подразумеваш под усиновљењем још осим са изједначавањем Христовог ума? Какве последице има по тело и дух то изједначавање још док смо овде у животу?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da stvarno mi je borba da dokazem kako zrno gorusicino Carstva Bozjeg pocinje u nama zivima.

takva mi je puna dusha. e sad ako je i dusha smrtna i ne ide posle smrti kod Boga onda imam problem sa tim mojim verovanjem. Dakle ja verujem da dusha ide u narucje Boga zivoga a moja dusha je puna verovanja da Carstvo Bozje pocinje barem u Dushi besmrtnoj.

[Justin Waters]

Da stvarno mi je borba da dokazem kako zrno gorusicino Carstva Bozjeg pocinje u nama zivima.

takva mi je puna dusha. e sad ako je i dusha smrtna i ne ide posle smrti kod Boga onda imam problem sa tim mojim verovanjem. Dakle ja verujem da dusha ide u narucje Boga zivoga a moja dusha je puna verovanja da Carstvo Bozje pocinje barem u Dushi besmrtnoj.

Па створени смо по образу Божијем. То је као да је Бог уградио у нашу личност и природу један пријемник који почиње да прима сигнал благодати када га не гушимо грехом.

Дакле Царство Божије почиње у нама, али потпуна благодат коју ћемо и духом и телом созрецавати тек наступа у будућем веку, тј после Страшног Суда.

Ако душом идеш у наручије Бога, како можеш осетити комплетно блаженство ако тело није још сједињено?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne znam nisam pametan sa tom tvojom kompletnoscu tela i dushe.

Ako osetim Boga u meni dok sam ziv sa sve telom 319.gif Kako onda da ne verujem da me je posetila vecnost?

Nece dati Bog ako si mu se podcinio da ijedna dusha propadne jer ce joj oprostiti 7 x77 puta

Ja vece Carstvo Bozje od Boga u nama ne videh.

[Justin Waters]

Ne znam nisam pametan sa tom tvojom kompletnoscu tela i dushe.

Ako osetim Boga u meni dok sam ziv sa sve telom greengrin Kako onda da ne verujem da me je posetila vecnost?

Nece dati Bog ako si mu se podcinio da ijedna dusha propadne jer ce joj oprostiti 7 x77 puta

Ja vece Carstvo Bozje od Boga u nama ne videh.

Ма вечност је већ ту међу нама, али нам очи још нису отворене за небески свет. То је читава поента, ако ти мислиш да можеш да не само да осетиш, него и видиш небески свет и Бога, и Христа на престолу славе, ти мора да си много свет човек.

Изгубиш ли осећај да више нису телу, када ти се деси да осетиш Бога? Тако је бар апостол Павле рекао када је био узнет, не само да осети, јер није могао ни да осети јел у телу или у духу, али могао је да види неизрециве тајне које су забрањене говорити човеку.

Дакле видиш ли ишта када те Бог посети, или само осетиш? Како уопште знаш да те Бог посети, и је ли то нека редовна појава?

[Volim_Sina_Bozjeg]

ma ne zastranice nam diskusija verujem ja tebi svako slovo ali kad pocnes da nagadjas i pitas ja se sav isprepadam greengrin

[timjančica]

Јер обожење је било могуће тек када се Син Божији оваплоти, сиђе до човека, и онда му објави Оца. Све би се то десило и да Адама није згрешио.

evo šta kaže dr. Milin, na ovu temu:

Најзад, бојим се да би теза прве групе могла на себе навући анатему Картагинског сабора који је решио: ''Ако ко рече да је Адам, првоздани човек, створен смртним, тако да згрешио он или не, умро би телом, то јест изашао би из тела не по казни за грех него по неопходности природе - да буде анатема''.

др Лазар Милин, „Православље“, 15. октобар, 2000. г.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9551.0.html

[mirjanap]

Јер обожење је било могуће тек када се Син Божији оваплоти, сиђе до човека, и онда му објави Оца. Све би се то десило и да Адама није згрешио.

evo šta kaže dr. Milin, na ovu temu:

Најзад, бојим се да би теза прве групе могла на себе навући анатему Картагинског сабора који је решио: ''Ако ко рече да је Адам, првоздани човек, створен смртним, тако да згрешио он или не, умро би телом, то јест изашао би из тела не по казни за грех него по неопходности природе - да буде анатема''.

др Лазар Милин, „Православље“, 15. октобар, 2000. г.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9551.0.html

Мислим да се овде:

ер обожење је било могуће тек када се Син Божији оваплоти, сиђе до човека, и онда му објави Оца. Све би се то десило и да Адама није згрешио.

мислило на оваплоћење Христово а не на смрт у смислу да би Адам свакако умро. То не. Него да би се Христос оваплотио али у сасвим другој ситуацији и небисмо имали ову историју свеа коју имамо.

У питању је, мислим, теологија св.Максима Исповедника. Али о томе би зналци могли боље него ја.

[timjančica]

Јер обожење је било могуће тек када се Син Божији оваплоти, сиђе до човека, и онда му објави Оца. Све би се то десило и да Адама није згрешио.

evo šta kaže dr. Milin, na ovu temu:

Најзад, бојим се да би теза прве групе могла на себе навући анатему Картагинског сабора који је решио: ''Ако ко рече да је Адам, првоздани човек, створен смртним, тако да згрешио он или не, умро би телом, то јест изашао би из тела не по казни за грех него по неопходности природе - да буде анатема''.

др Лазар Милин, „Православље“, 15. октобар, 2000. г.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9551.0.html

Мислим да се овде:

ер обожење је било могуће тек када се Син Божији оваплоти, сиђе до човека, и онда му објави Оца. Све би се то десило и да Адама није згрешио.

мислило на оваплоћење Христово а не на смрт у смислу да би Адам свакако умро. То не. Него да би се Христос оваплотио али у сасвим другој ситуацији и небисмо имали ову историју свеа коју имамо.

У питању је, мислим, теологија св.Максима Исповедника. Али о томе би зналци могли боље него ја.

evo šta kaže Sveti Serafim Sarovski na ovu temu:

ПОУКЕ ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

O РАЗЛОЗИМА ДОЛАСКА ИСУСА ХРИСТА У СВЕТ

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=1&t=511&st=0&sk=t&sd=a&start=30

Разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег јесу:

а) Љубав Божја према роду људском, јер "Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединородног дао за њега." (Јн. 3, 16)

б) Васпостављање у палом човеку лика и подобија Божијег, како о томе пева Света Црква (1. канон на Рождество Господње, песма 1: "Онога који је био по лику Божијем, па је преступљењем пропао, који је отпао од најбољег, божанственог живота, поново обнавља премудри Творац".

в) Спасење људских душа, јер "не посла Бог Сина Свога у свет да суди свету но да се Њиме свет спасе." (Јн. 3, 17)

Дакле, и ми, следујући циљу Искупитеља, Господа нашег Исуса Христа, треба да свој живот проводимо сагласно Његовом божанственом учењу, да тиме задобијемо спасење душа својих.