Jump to content

Како то: Један Бог а Света Тројица?


Guest - . . .-

Препоручена порука

Када се Бог обраћа човеку у старом завету, да ли то чини једно лице Свете Тројице или једна Света Тројица?

Епифанија у неким деловима Старог Завета је у ствари теофанија, јер се јавља Син у обличју Анђела Великог Савета. Има то у оном делу, кад је Бог наредио Аврааму да жртвује Исака. Анђео који говори Господњим речима, је у ствари Син Божији.

Свети Дух се, у Старом Завету, јавља на почетку, у стварању света. А као што каже Символ Вере, Он је и говорио кроз пророке.

Велики Савет је старозаветно име за Свету Тројицу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 111
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ово наш мозак не може да схвати. Јер како три ствари могу бити једна ствар, просто то је немогуће инаше природе и перспективе. Ми размишљамо по аналогији из света око нас, а тако нешто је карактеристично само за Бога.

Svakako,Bog je neshvatljiv

Па и није толико несхватљиво.Ако је човек саздан од тела,душе и духа,а јесте и кад погледамо себе и друге видимо једну особу зашто нам је тешко да разумемо тачније да појмимо једнога Бога у Тројици?

Као што каже и дечија песма:

 

 Три су лица Божија

    Један Бог на небеси и на земљи јако благ...

Страх од Бога,почетак је мудрости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Када се Бог обраћа човеку у старом завету, да ли то чини једно лице Свете Тројице или једна Света Тројица?

Све што Бог чини, увек чини као Света Тројица.

У новом завету увек се једно лице Свете Тројице обраћа и интерагује са људима, да ли је то случај и у старом завету, или није?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Када се Бог обраћа човеку у старом завету, да ли то чини једно лице Свете Тројице или једна Света Тројица?

Епифанија у неким деловима Старог Завета је у ствари теофанија, јер се јавља Син у обличју Анђела Великог Савета. Има то у оном делу, кад је Бог наредио Аврааму да жртвује Исака. Анђео који говори Господњим речима, је у ствари Син Божији.

Свети Дух се, у Старом Завету, јавља на почетку, у стварању света. А као што каже Символ Вере, Он је и говорио кроз пророке.

Велики Савет је старозаветно име за Свету Тројицу.

Шта је то епифанија, а шта теофанија? Дакле, Света Тројица нам се увек обраћа преко једног свог лица (ипостаси)?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Да, али никада не можемо доћи до правилног поимања православне теологије, ако узмемо за пример једног човека, нарочито не то да је човек тело, душа и дух. Шта тиме објашњавамо? Да Бог није Три Личности већ једна Личност, а то "лица" има један бољи богословки израз "личности, ипостаси". Упоређивање Бога са једним човеком безусловно води у савелијанизам и онда долазимо до оних теорија да је Бог један али да се на различите начине јављао у историји: У Старом Завету као Отац, у Новом завету као Син, а у Есхатону, будућности као Дух Свети. Видите ли ту опасност? Овакво схватање Бога је Црква осудила и чак и најмањи покрет ка овој теорији је био осуђен. Иначе, нама је овако поимање дошло са запада, али су источни свети Оци четвртог века, увевши правилну терминологију и давши терминима ново, боље значење (мислим да изразе личност, суштина, природа...), дали правце којим иде православна теологија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово наш мозак не може да схвати. Јер како три ствари могу бити једна ствар, просто то је немогуће инаше природе и перспективе. Ми размишљамо по аналогији из света око нас, а тако нешто је карактеристично само за Бога.

Svakako,Bog je neshvatljiv

Па и није толико несхватљиво.Ако је човек саздан од тела,душе и духа,а јесте и кад погледамо себе и друге видимо једну особу зашто нам је тешко да разумемо тачније да појмимо једнога Бога у Тројици?

Као што каже и дечија песма:

 

 Три су лица Божија

    Један Бог на небеси и на земљи јако благ...

А тек то нам није јасно. Ајд да разумемо да човек није само тело, а то што није тело можемо назвати душа и дух. Ал ајде молим те објасни ми разлику између духа и душе? Телесним очима могу видети тело човека, а његов дух и душу (тј оно што није тело) могу упознати комуникацијом и интеракцијом, разменом мисли и осећања (рецимо дописивањем), а за то није неопходно да видимо његово тело.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

https://www.pouke.org/audio.php?cid=154&id=4074&do=view

https://www.pouke.org/audio.php?cid=154&id=4076&do=view

Два предавања о Православној Тријадологији. Има их још у истој секцији, сада не знам тачно где се налазе, али ово ће бити сасвим довољно, па хајде да поразговарамо о овоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, али никада не можемо доћи до правилног поимања православне теологије, ако узмемо за пример једног човека, нарочито не то да је човек тело, душа и дух. Шта тиме објашњавамо? Да Бог није Три Личности већ једна Личност, а то "лица" има један бољи богословки израз "личности, ипостаси". Упоређивање Бога са једним човеком безусловно води у савелијанизам и онда долазимо до оних теорија да је Бог један али да се на различите начине јављао у историји: У Старом Завету као Отац, у Новом завету као Син, а у Есхатону, будућности као Дух Свети. Видите ли ту опасност? Овакво схватање Бога је Црква осудила и чак и најмањи покрет ка овој теорији је био осуђен. Иначе, нама је овако поимање дошло са запада, али су источни свети Оци четвртог века, увевши правилну терминологију и давши терминима ново, боље значење (мислим да изразе личност, суштина, природа...), дали правце којим иде православна теологија.

Онда морамо Бога посматрати као 3 човека, који је у ствари један човек. Дакле као сијамски близанци, или као човек са три личности (поремећајем личности). Тако да ударамо у зид овом аналогијом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово наш мозак не може да схвати. Јер како три ствари могу бити једна ствар, просто то је немогуће инаше природе и перспективе. Ми размишљамо по аналогији из света око нас, а тако нешто је карактеристично само за Бога.

Svakako,Bog je neshvatljiv

Па и није толико несхватљиво.Ако је човек саздан од тела,душе и духа,а јесте и кад погледамо себе и друге видимо једну особу зашто нам је тешко да разумемо тачније да појмимо једнога Бога у Тројици?

Као што каже и дечија песма:

 

 Три су лица Божија

    Један Бог на небеси и на земљи јако благ...

Bog je kao nestvoren i neko ko nema granice i neko ko oduvek postoji , neshavtljiv ,ali možemo do neke mere da imamo znanja o njemu.

Никада ни једно од сазданих бића не може разумети како у једном Богу постоје три Лица, како је Отац — Бог, и Син — Бог, и Дух Свети — Бог, па ипак нису три бога него један једини Бог и Господ. Нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснити како и на који начин постоји Света Тројица. То је ствар несхватшьива, неисцрпна и неизразива, те је „речи изразити не могу, нити осећање обухватити, нити разум схватити. Све је неисказано недокучиво, несхватљиво"[1] То не може изразити не само језик људски него ни анђелски.
otac Justin
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Када говоримо о Богу ми и не говоримо о Божанској природи јер је она несхватљива и несазнајна, али када говоримо о Богу ми говоримо о односима између Три Личности јеног Бога. Ако и ту нема шта да кажемо- како онда уопште можемо говорити о Богу? Апофатичко богословље се односи само на божанску природу.

Имена: Отац, Син, и Свети Дух нису име Бога, већ имена за однос између Три Личности.

Ако већ хоћемо име Бога је Јахве или "Ја сам Онај који Јесам"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово наш мозак не може да схвати. Јер како три ствари могу бити једна ствар, просто то је немогуће инаше природе и перспективе. Ми размишљамо по аналогији из света око нас, а тако нешто је

карактеристично само за Бога.

Svakako,Bog je neshvatljiv

Па и није толико несхватљиво.Ако је човек саздан од тела,душе и духа,а јесте и кад погледамо себе и друге видимо једну особу зашто нам је тешко да разумемо тачније да појмимо једнога Бога у Тројици?

Као што каже и дечија песма:

 

 Три су лица Божија

    Један Бог на небеси и на земљи јако благ...

А тек то нам није јасно. Ајд да разумемо да човек није само тело, а то што није тело можемо назвати душа и дух. Ал ајде молим те објасни ми разлику између духа и душе? Телесним очима могу видети тело човека, а његов дух и душу (тј оно што није тело) могу упознати комуникацијом и интеракцијом, разменом мисли и осећања (рецимо дописивањем), а за то није неопходно да видимо његово тело.

На ту поделу сам први пут наишао читајући Јеротића и да ти будем искрен ни мени није била јасна док недавно нисам слушао његово предавање.Душу поседују и животиње,док је човеку дат и дух који он тумачи као већи тј. изграђенији степен душе који нас и чини онима што јесмо.Преко нашег духовног бића ми комуницирамо са Богом.

Страх од Бога,почетак је мудрости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pravi je izazov uspješno odgovoriti na ovo pitanje,a tako da bude razumljivo....

Pokušaću....

Počeću citatom iz Simbola Vjere:

"Vjerujem u jednog Boga Oca Svedržitelja,Tvorca......"

Znači nema govora o više bogova,jer je jedan Tvorac koji je stvorio sve ostalo

Dalje citat:

"i u jednoga Gospoda Isusa Hrista,sina Božijeg....."

...jedinosušnog sa Ocem.....

I u Duha Svetog,Gospoda.....koji se sa Ocem i Sinom ZAJEDNO poštuje i zajedno slavi...."

Dakle da bi nam bilo jasno Sveto Trojstvo moramo razumjeti ZAJEDNIŠTVO jer nas je Bog  

stvorio da živimo  ZAJEDNO sa Njim i ostalom prirodom,(trojično zajedništvo),a pokazao nam to

šaljući Sina svoga,da nas pouči, zakonima Njegovim i da ako odstupimo od tog zajedništva

prestajemo da postojimo....

Meni je najlakše bilo da to shvatim ovako! klapklap

"Samo nas ljubav može spasiti!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Баш тако мамице. У Символу вере се јасно каже: Верујем у Једнога Бога Оца... Бог је један зато што је Отац, а Света Тројица зато што су остале две Личности сагласне са Оцем и постоје вечно тако што у Оцу имају узрок свог постојања, па чак можемо рећи да је Отац узрок и свога постојања! Зато што Личност претходи суштини и зато што никада суштина није "огољена" како каже Свети Василије Велики. Богу не претходибезлична божанска суштина него Личност Оца који рађа Сина а Исходи Духа Светог, не потчињавајући их својој вољи, већ остале две Личности слободно желе и постоје у потпуној хармонији. Њих не раздваја време и место и зато и јесу један Бог. У Богу не постоји раздељивање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Otac,Sin i Sveti Duh su tri potpune Ličnosti(Bića),kao što smo ti i ja potpuna bića.

Hristos nije ovaploćenje(otelovljenje) Oca,jer se samo jedna Ličnost ovaplotila-Sin.

Свака Ти је као у Његоша. eheeeej

Не треба људе критиковати кад погреше нешто из незнања.

Проблем је кад се то чини из јеретничких побуда.

Можда је сестра Чоколада, хтела да каже да је Господ Исус Христос икона Бога невидљивога  (Кол. 1, 15)

Чоколадо, опрости што мало више испољавамо ревност, а све мање љубави и разумевања.

Naravno.Druga stvar je što neki danas odmah proglašavaju ljude jereticima,sektašima isl.Svi smo mi u manjoj ili većoj meri u nekom periodu ispovedali neku jeres ili imali neko svoje proizvoljno tumačenje.

Moguće da je i to što kažeš,jer ljudi često pod istim terminima podrazumevaju različite stvari.Kao da se ponovo nalazimo u vreme kapadokijaca. :group111:

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Вера васељенска ова је: да једнога Бога у Тројици и Тројицу у јединици поштујемо, не сливајући Ипостаси нити раздељујући суштину. Јер je једна ипостас Оца, а друга — Сина, а другачија — Светога Духа.

Али Очево, Синовље и Светога Духа једно је Божанство, равна слава, савечно величанство. Какав је Отац, та­кав је и Син, такав и Дух Свети... И тако: Бог је Отац, Бог је Син, Бог је и Дух Све­ти, па опет нису три бога не­го један Бог...

Отац није ни од кога ство­рен, ни саздан, нити рођен. Син је од Оца самог не ство­рен, ни саздан, него рођен. Дух Свети је од Оца не ство­рен, ни саздан, ни рођен, не­го исходећ...

И у овој Тројици ништа није прво ни последње, ни­шта веће или мање, него су целе три Ипостаси, савечне себи и равне".

Iz dogmatike oca Justina

Ово наш мозак не може да схвати. Јер како три ствари могу бити једна ствар, просто то је немогуће из наше природе и перспективе. Ми размишљамо по аналогији из света око нас, а тако нешто је карактеристично само за Бога.

Ako ne možemo spoznati,šta predstavlja Trijadologija Kapadokijaca?Svakako,suština je ono što nam ostaje nepoznato.

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...