Како то: Један Бог а Света Тројица?

[дибидусрус]

Први пасус митр. Зизјуласа је класична богословска мисао св. Отаца.

А онда у другом то мало појашњава, тј. говори о последицама.

[дибидусрус]

Za jedan takav odgovor covek mora da ga potrazi u osinovljenju coveka sa Bogocovekom Hristom. Dakle sa samim Bogom. Nikako da ljudi postanu Bogovi ali da budu deca Bozja. neki teolog koji se slaze sa mnom mogao bi to jasnije da napise. Pre vere u Boga nema ni znanja o Njegovim Licima koja cine Jednog Boga.

Циљ стварања човека је да човек буде Бог. Потпуни савршени Бог, али да нема мешања личноссти.

[Volim_Sina_Bozjeg]

meni su bliza ona objashnjenja da cilj stvaranja coveka

jeste da po Blagodati bude Bog.

da nashim osinovljenjem prihvatimo da smo po blagodeti u samom Bogu tj. da smo Njegovi sinovi ne po radjanju

vec po Njegovom stvaranju.

[Milan Nikolic]

Нема занимљивије теме од ове, и не само занимљивије него и егзистенцијалније.

Лепо каже митрополит Јован пергамски: „Догмат о Светој Тројици представља најбогатију егзистенцијалну поруку коју нека религија или нека философија може да има.“

[Zayron]

Нема занимљивије теме од ове, и не само занимљивије него и егзистенцијалније.

Лепо каже митрополит Јован пергамски: „Догмат о Светој Тројици представља најбогатију егзистенцијалну поруку коју нека религија или нека философија може да има.“

0442_feel

[звечанац]

Целокупно учење Светог Откровења о Богу своди се, на крају крајева, на догму о Светој Тројици, као највећу и најсветију тајну.(Догма је Божанска, неоспорна, апсолутна и општеобавезна истина вере). Вера Хришћанска је вера у Свету Тројицу, и она је савршена и непромењљива. Без вере у Свету Тројицу не може се постати члан Цркве, не може се бити Хришћанин. Од вере у Свету Тројицу зависи и њоме се држи сва Црква. У Цркву се улази једино вером и крштењем у име три Лица Свете Тројице. У Цркви све бива од Оца кроз Сина у Духу Светом. Отац кроз Сина у Духу Светом чини све, ствара све, ради све и даје све.

Никад ниједно од сазданих бића не може разумети како у једноме Богу постоје три Лиц, како је Отац - Бог, и Син - Бог, и Дух Свети - Бог, па ипак нису три Бога, него Један Једини Бог и Господ. Нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснати како и на који начин постоји Света Тројица. То не може изразити не само језик људски, неги ни анђелски. 

[Sherlock H.]

Нема занимљивије теме од ове, и не само занимљивије него и егзистенцијалније.

4chsmu1

Zato bi ovakve teme trebalo uvek da budu aktuelne.Kad smo kod toga,meni jos uvek nije u potpunosti jasno kako bi,u slucaju da se Bozije jedinstvo nalazi iskljucivo u jednoj sustini,Bozije postojanje predstavljalo jednu neizbeznu realnost za samoga Boga.Koliko god puta da procitam to kod Zizjulasa ne kapiram. prstgore-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='0442_feel' />

[Sherlock H.]

Takodje,Zizjulas govori o tome da mozemo spoznati nacin na koji Bog postoji.Medjutim,zar to ne znaci da mozemo da objasnimo rodjenje i ishodjenje?

[Milan Nikolic]

Целокупно учење Светог Откровења о Богу своди се, на крају крајева, на догму о Светој Тројици, као највећу и најсветију тајну.(Догма је Божанска, неоспорна, апсолутна и општеобавезна истина вере). Вера Хришћанска је вера у Свету Тројицу, и она је савршена и непромењљива. Без вере у Свету Тројицу не може се постати члан Цркве, не може се бити Хришћанин. Од вере у Свету Тројицу зависи и њоме се држи сва Црква. У Цркву се улази једино вером и крштењем у име три Лица Свете Тројице. У Цркви све бива од Оца кроз Сина у Духу Светом. Отац кроз Сина у Духу Светом чини све, ствара све, ради све и даје све.

Никад ниједно од сазданих бића не може разумети како у једноме Богу постоје три Лица, како је Отац - Бог, и Син - Бог, и Дух Свети - Бог, па ипак нису три Бога, него Један Једини Бог и Господ. Нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснати како и на који начин постоји Света Тројица. То не може изразити не само језик људски, неги ни анђелски.

Све си лепо почео да пишеш и таман сам хтео да похвалим Твој текст, али од половине си скроз нешто претерао. То што говориш је ангностицизам који не постоји у православној вери. Шта више, православна тријадологија управо показује и објашњава на који начин постоји Пресвета Тројица. Сви можемо да познамо ту тајну и да учествујемо у животу Тројице.

Прво што си рекао да ,,како у једноме Богу постоје три Лица'' није баш исправно рећи. Јер не постоји Бог па тек онда у Њему Три Лица, већ постоје Три Лица која су један Бог, односно Бог је у Светој Тројици. То је та разлика у објашњавању која је суштински поделила Западно и Источно хришћанство.

Друго, кажеш да ,,нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснати како и на који начин постоји Света Тројица'', и ,,то не може изразити не само језик људски, него ни анђелски''.

Али шта ћемо рећи за тријадолошка учења кападокијских Отаца и других после њих? Дакле, говор о Богу може нам показати на егзистенцијалан начин како Тројица постоји и уједно како човек и заједница треба да постоје.

[Milan Nikolic]

Нема занимљивије теме од ове, и не само занимљивије него и егзистенцијалније.

4chsmu1

Zato bi ovakve teme trebalo uvek da budu aktuelne.Kad smo kod toga,meni jos uvek nije u potpunosti jasno kako bi,u slucaju da se Bozije jedinstvo nalazi iskljucivo u jednoj sustini,Bozije postojanje predstavljalo jednu neizbeznu realnost za samoga Boga.Koliko god puta da procitam to kod Zizjulasa ne kapiram. prstgore-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='0442_feel' />

То је нешто што треба још пажљивије објаснити. Наиме, када је реч о Богу, онда Његово постојање посматрамо као личносно постојање, а то, и такво постојање, поседује и садржи у себи суштину (Божју). Према томе, ако би ту Његову суштину посматрали на погрешан начин и дали јој превасходство и узвишење дан личношћу, онда Бог не би био слободан већ би суштина (тј. природа) сама по себи играла улогу Божијег постојања.

Међутим, постојање Божије јесте на другачији начин од поменутог. То значи да Личност Божија, на пример Личност Оца, слободно постоји јер као Личност делује и учествује у љубавној заједници са Другим Личностима Тројице. Према томе, није суштина у Богу сама по себи узрок постојања Бога, већ је тај узрок Личност која, како сам већ рекао, чини да Тројица постоји као однос љубави, то јест заједнице.

А у питању су слободна бића, слободне личности, Божанске, Које поседују једну заједничку суштину кроз коју увек остају једно. То је учење Кападокијаца које у данашње време треба да развијамо аргументовано, како би свима показали да је Православље једини пут том Католичанском животу Цркве где су ,,многи'' уствари ,,једно'', и где нема апсурда у таквом божанском домостроју који је за нас сотириолошки (спасењски).

[звечанац]

За ово прво, признајем грешку. prstgore 0442_feel

Међутим, код овог другог, мислио сам како то да је Бог један, а три Лица. Мало више је изфилозофирано. Покушао сам да објасним, како гледам са моје стране. 4chsmu1

Хвала на исправци у сваком случају.... 4chsmu1

[Sherlock H.]

Milane,mozes li kad budes imao vremena da izneses neko svoje misljenje o ovom tekstu gde se kritikuje upravo mogucnost poznanja Boga. http://www.pravoslavlje.net/doc/apofaticki.karakter.nacina.postojanja.lica.svete.trojice.pdf

[Sherlock H.]

Нема занимљивије теме од ове, и не само занимљивије него и егзистенцијалније.

prstgore

Zato bi ovakve teme trebalo uvek da budu aktuelne.Kad smo kod toga,meni jos uvek nije u potpunosti jasno kako bi,u slucaju da se Bozije jedinstvo nalazi iskljucivo u jednoj sustini,Bozije postojanje predstavljalo jednu neizbeznu realnost za samoga Boga.Koliko god puta da procitam to kod Zizjulasa ne kapiram. confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

То је нешто што треба још пажљивије објаснити. Наиме, када је реч о Богу, онда Његово постојање посматрамо као личносно постојање, а то, и такво постојање, поседује и садржи у себи суштину (Божју). Према томе, ако би ту Његову суштину посматрали на погрешан начин и дали јој превасходство и узвишење дан личношћу, онда Бог не би био слободан већ би суштина (тј. природа) сама по себи играла улогу Божијег постојања.

Међутим, постојање Божије јесте на другачији начин од поменутог. То значи да Личност Божија, на пример Личност Оца, слободно постоји јер као Личност делује и учествује у љубавној заједници са Другим Личностима Тројице. Према томе, није суштина у Богу сама по себи узрок постојања Бога, већ је тај узрок Личност која, како сам већ рекао, чини да Тројица постоји као однос љубави, то јест заједнице.

А у питању су слободна бића, слободне личности, Божанске, Које поседују једну заједничку суштину кроз коју увек остају једно. То је учење кападокијаца које у данашње време треба да развијамо аргументовано, како би свима показали да је Православље једини пут том Католичанстком животу Цркве где су ,,многи'' уствари ,,једно'', и где нема апсурда у таквом божанском домостроју који је за нас сотириолошки (спасењски).

Hvala. :cheesy:

[Milan Nikolic]

За ово прво, признајем грешку. prstgore

Међутим, код овог другог, мислио сам како то да је Бог један, а три Лица. Мало више је изфилозофирано. Покушао сам да објасним, како гледам са моје стране. confused

Хвала на исправци у сваком случају.... :cheesy:

У праву си Ти да о Богу не можемо ништа рећи али само када је у питању Његова суштина, и то што не можемо рећи односи се на потврдно казивање, у смислу да то не можемо проверити или познати. Слично као што нико од нас не може проверити или познати, на тај потврдни начин, како је нека девица заиста девствена, условно речено јер медицина пружа и такве провере. Али овде имам у виду пре свега и духовну и телесну девственост.

Међутим, такође и када је реч о суштини Божијој није исправно рећи да је то ствар агностицизма, односно да о њој не можемо рећи апсолутно ништа. Уствари о њој можемо рећи онолико колико нам пружа тумачење кроз апофатичко богословље, а то значи управо оно што се односи на нешто што не можемо потврдити, слично оном што сам већ рекао о појму девствености. Једном речју, та суштина се не испитује и она је вечна тајна за нас.

О таквом приступу апофатичком богословљу, на један директан (и песнички) начин, указао је свети владика Николај у својој књизи Молитве на језеру. Владика је то исказао на следећи начин: ,,Мио си ми, љубави моја, зато што си ми тајна. И свака љубав гори и не сагорева док тајна траје. Откривена тајна сагорена љубав. Кунем Ти се вечном љубављу као што се Ти мени кунеш вечном тајном.'' То је тај приступ о ком можемо да говоримо као о апофатичком богословљу, а то богословље јесте неиспитиво и користи се као тумачење о суштини Божијој.

[Helena:)]

Meni je najlepse objasnjenje dalo jedno dete kada su ga pitali kako to jedan Bog a tri lica. Rekao je: "kao sto drvo ima koren stablo i grane ( jedno bez drugog ne moze) tako je i jedan Bog". izvinite sto ovako upadam.