Тачно казивање Еп.Игнатија

[Braničevac]

Семберац, пре свега хвала на добродошлици и нека Господ теби и осталима да свако добро.

Одмах да кажем да нисам склон форумима, пре свега због недостатка времена, и због тога што нисам посебно јак на речима, што ће те у наставку вероватно и приметити. Тако нисам ни члан ИХТИОС-а. Занимљиво је како је неко могао да "зна" да јесам. Али то није ни битно.

Полазећо од овога горе, ја не могу дати саопштим шта чланови ИХТИОС-а замерају Владици Игњатију. Једино ако Вам је стало, могу рећи шта верни народ замера Владици.

1. Причешће без исповести. Ко како и кад хоће може у Саборној Цркви у Пожаревцу да се причести.

2. У Цркву су ме водили родитељи од малена. Био сам мали али се сећам Литургија које је служио покојни Владика Сава. Својим доласком Владика Игњатио је окренуо службу наглавачке. Тајне Молитве се читају наглас, Двери се држе отворене током целе службе, не певају се блаженства већ произволјни антифони, изговарајући "помињући пресвету, пречисту....и сав живот свој Христу Богу предајмо" свештеник се уместо икони Христовој клања Епископу, при изговарању речи "Горе имајмо срца" подижу руке у правцу запада а на речи "Заблагодаримо Господу" клањају се у правцу запада, нема прозбене јектаније пре Оче Наш, не чита се молотва пред причешће "Верујем Господе и исповедам...", не читају се молитве благодарне после отпуста итд итд. Могао бих ја још много о овоме. И ово су само новине са Литургије, а поуздано знам од пријатеља свештеника да ништа нису боље ни друге службе, па и свете тајне Крштења, Венчања.

3.Епархијски Двор. Истини за вољу, стари је био оронуо, овај нови мањи је од неких епископских дворова које сам виђао. Али од како се Владика преселио у њега затворио је улаз у порту коју народ користи од како је храм саграђен, да га не знам ни ја, ваљда не би узнемиравали. Улаз у порту сда је 100 метара даље, уз брдовиту улицу.

4. Владикин речник. Владика је учен човек и професор на факултету. Никако да схвати да он у Храму не проповеда пред својим студентима, већ пред народом, међу којима има и полуписмених и неписмених, и сељака и радника. Као да жели да остави утисак свезнајућег, користи компликоване речи у дугачким реченицама, а вера је тако проста и једноставна.

5. Толерише бахатост појединих свештеника који су њему лојални. Нећу овде да помињем имена, није поштено да прозиван некога ко није присутан и нема шта да каже у своју одбрану, али Пожаревљани знају о коме је реч.

6. Са друге стране деспотизам према онима који одбијају да служе по новом. И о овоме не знам да ли смем да причам овде, да ти људи не би доживели нове непријатности.

7. Владикин однос према  Тадеју Витовничком. Протерао старца да умре далеко од свог манастира.

8. Његово избацивање догматике Св. Јустина Ћелијског на факултету и увођење догматике Јована Зизјуалиса

9. Учешће у Равени

И вероватно још по нешто чега се нисам сетио. Ја толико браћо драга, вероватно сам био преопширан и напоран, али верујте, ово горе је Владика Игњатије.

Остајте с Богом и опростите.

[Semberac]

4. Владикин речник. Владика је учен човек и професор на факултету. Никако да схвати да он у Храму не проповеда пред својим студентима, већ пред народом, међу којима има и полуписмених и неписмених, и сељака и радника. Као да жели да остави утисак свезнајућег, користи компликоване речи у дугачким реченицама, а вера је тако проста и једноставна.

6. Са друге стране деспотизам према онима који одбијају да служе по новом. И о овоме не знам да ли смем да причам овде, да ти људи не би доживели нове непријатности.

8. Његово избацивање догматике Св. Јустина Ћелијског на факултету и увођење догматике Јована Зизјуалиса

4. Слажем се. Народ га слабо разумије и то онда доводи до неспоразума (колко сам пута ја рецимо погрешно схватио његове ријечи). Стварно није се владика родио на марсу па да не може нормалним ријечима да објасни оно што жели....

6. Ово ми је ново. Отац Симеон Рукумијски је отворено рекао да га владика Игнатије не гони да служи по "новом". Владика Игнатије му је рекао "служи онако како си научио". 

8. Ово и мене интересује...какав је био разлог да се догматика Аве Јустина замјени догматиком митрополита Зизјуласа?

[Braničevac]

6. Нисам ја споменуо оца Симеона. Али ако баш желиш да знаш, ни са Симеоном није било све глатко. Пре неких 6-7 година Владика је поставио свештеника из Костолца да служи у Рукумији. Наступио је општи бојкот, свештеник скоро да није имао никога ниу певници. Владика је тада видео да је "загризао " превелики колач па је попустио, и данас Богу хвала, отац Симеоно служи по старом. Нисам сигуран да би Владика данас смео да понови "авантуру" са мењањем свештенослужитеља у Рукумији, јер се Рукумија сваке недеље пуни верницима из целе Србије.

Али као што рекох, није тачка 6 била посвећена оцу Симеону, тачнијене само њему. Има још свештеника којису шиканирани и приморани да служе по новом.

[Semberac]

6. Нисам ја споменуо оца Симеона. Али ако баш желиш да знаш, ни са Симеоном није било све глатко. Пре неких 6-7 година Владика је поставио свештеника из Костолца да служи у Рукумији. Наступио је општи бојкот, свештеник скоро да није имао никога ниу певници. Владика је тада видео да је "загризао " превелики колач па је попустио, и данас Богу хвала, отац Симеоно служи по старом. Нисам сигуран да би Владика данас смео да понови "авантуру" са мењањем свештенослужитеља у Рукумији, јер се Рукумија сваке недеље пуни верницима из целе Србије.Али као што рекох, није тачка 6 била посвећена оцу Симеону, тачнијене само њему. Има још свештеника којису шиканирани и приморани да служе по новом.

Тачно је, манастир Рукумија се сваке недеље пуна. Ја још нисам био у том манастиру, али планирам ускоро. 0212_rolleyes

Отац Симеон је добар игуман, једино што је мало непослушан своме Епископу. 

[antics]

6. Нисам ја споменуо оца Симеона. Али ако баш желиш да знаш, ни са Симеоном није било све глатко. Пре неких 6-7 година Владика је поставио свештеника из Костолца да служи у Рукумији. Наступио је општи бојкот, свештеник скоро да није имао никога ниу певници. Владика је тада видео да је "загризао " превелики колач па је попустио, и данас Богу хвала, отац Симеоно служи по старом. Нисам сигуран да би Владика данас смео да понови "авантуру" са мењањем свештенослужитеља у Рукумији, јер се Рукумија сваке недеље пуни верницима из целе Србије.

Али као што рекох, није тачка 6 била посвећена оцу Симеону, тачнијене само њему. Има још свештеника којису шиканирани и приморани да служе по новом.

Ви сте, бре, одметници... Понављате све ко папагаји, да се човеку смучи. Ко је приморан? Ко је шиканиран? Име дај, наведи, мустро, ако си фаца!

[дибидусрус]

Семберац, пре свега хвала на добродошлици и нека Господ теби и осталима да свако добро.

Одмах да кажем да нисам склон форумима, пре свега због недостатка времена, и због тога што нисам посебно јак на речима, што ће те у наставку вероватно и приметити. Тако нисам ни члан ИХТИОС-а. Занимљиво је како је неко могао да "зна" да јесам. Али то није ни битно.

Полазећо од овога горе, ја не могу дати саопштим шта чланови ИХТИОС-а замерају Владици Игњатију. Једино ако Вам је стало, могу рећи шта верни народ замера Владици.

1. Причешће без исповести. Ко како и кад хоће може у Саборној Цркви у Пожаревцу да се причести.

Ако човек нема потребу да се исповеди, не осећа, боље да се не исповеди. А не да профанишемо Таинство. Ми нисмо милиција у Цркви. Ми смо заборавили шта је исповест. А све зато што више нисмо жива заједница, барем не животом и понашањем. Да не помињем жалосну праксу РПЦ.

2. У Цркву су ме водили родитељи од малена. Био сам мали али се сећам Литургија које је служио покојни Владика Сава. Својим доласком Владика Игњатио је окренуо службу наглавачке. Тајне Молитве се читају наглас, Двери се држе отворене током целе службе, не певају се блаженства већ произволјни антифони, изговарајући "помињући пресвету, пречисту....и сав живот свој Христу Богу предајмо" свештеник се уместо икони Христовој клања Епископу, при изговарању речи "Горе имајмо срца" подижу руке у правцу запада а на речи "Заблагодаримо Господу" клањају се у правцу запада, нема прозбене јектаније пре Оче Наш, не чита се молотва пред причешће "Верујем Господе и исповедам...", не читају се молитве благодарне после отпуста итд итд. Могао бих ја још много о овоме. И ово су само новине са Литургије, а поуздано знам од пријатеља свештеника да ништа нису боље ни друге службе, па и свете тајне Крштења, Венчања.

Наглавачке променити службу значило би Епиклеза пре тропара, а Литургоја почиње с " Оче Наш" Јел то владика радио? Нисам знао да има неке тајне молитве? Да није гностицизам у питању? По овоме видим да се у Русији сада служи другачије него у Србији по старом или новом. А 33. псалам на Лутургији, где је то?Где се у Србији то чита? И када се читало а када не у историји СПЦ? За Крштење и Венчање иви су произвољне тврдње. Ја сам се венчао усред Москве по Игнатијевој служби венчања пре 9 година. Баћушка није приметио да нешто није у реду, него напротив!

3.Епархијски Двор. Истини за вољу, стари је био оронуо, овај нови мањи је од неких епископских дворова које сам виђао. Али од како се Владика преселио у њега затворио је улаз у порту коју народ користи од како је храм саграђен, да га не знам ни ја, ваљда не би узнемиравали. Улаз у порту сда је 100 метара даље, уз брдовиту улицу.

То је да мало тренирате. Па кад будете на службу и после огладните, владика вас угости, као што обично и ради.Чини ми се да су сви позвани.

4. Владикин речник. Владика је учен човек и професор на факултету. Никако да схвати да он у Храму не проповеда пред својим студентима, већ пред народом, међу којима има и полуписмених и неписмених, и сељака и радника. Као да жели да остави утисак свезнајућег, користи компликоване речи у дугачким реченицама, а вера је тако проста и једноставна.

 За неке проста, за неке јако и јако сложена. Полуписмени и неписмени не би требало да се баве вероучитељним истинама. Некад је наш народ поштовао попове, па чак и кад су ови доносили неправилне одлуке.И друштво је ишло напред. Сада тога нема. Што се тиче полуписмених , неписмених ту су његови свештеници да разјасне. Ако их интересује, после службе питаће, а ако не ићи ће дома и критиковаће.

5. Толерише бахатост појединих свештеника који су њему лојални. Нећу овде да помињем имена, није поштено да прозиван некога ко није присутан и нема шта да каже у своју одбрану, али Пожаревљани знају о коме је реч.

Мора пример. Немора да се иментују, али пример чекамо. А ја ће свој. Владика је лично знао за неке свештенике који не да су му били нелојални, него су побуњивали народ да неће да раде какао је он реко. И то јавно на проповеди. И то не једном. Ето сви служе и дан данас.

6. Са друге стране деспотизам према онима који одбијају да служе по новом. И о овоме не знам да ли смем да причам овде, да ти људи не би доживели нове непријатности.

Има право да казни свештеника који се не повинује епископу поводом питања око богослужења.

7. Владикин однос према  Тадеју Витовничком. Протерао старца да умре далеко од свог манастира.

Молим доказ. Не рекла, казала него доказ. Клевета је велики грех.

8. Његово избацивање догматике Св. Јустина Ћелијског на факултету и увођење догматике Јована Зизјуалиса

То је зато да би била уведена догматика Дибидусруса.

9. Учешће у Равени

Позовите га онда на одговорност, јавно аргументовано.Напишите отворено писмо Патријархи и колегији епископа.

И вероватно још по нешто чега се нисам сетио. Ја толико браћо драга, вероватно сам био преопширан и напоран, али верујте, ово горе је Владика Игњатије.

М... да...само да још нешто измислимо, сетимо се да почепркамо.Кокошка која кљуца стално и кљуца где стигне обавезно кљуцне ....измет ( г....).

Да ли би ти волео, кад већ помињеш исповест, да одеш код свештеника и да се , будући пажљиво припремајући и мислећи о себи испобведиш. После твоје исповести искрене и дубоке,чекајући да те свештеник разреши и да се Причестиш, свештеник каже "И вероватно још по нешто чега се ниси сетио. Све ово што си реко си ти,и зато немој да се Причестиш. "

Остајте с Богом и опростите.

[Braničevac]

Поштовани брате антицс,

не знам на кога си мислио када си рекао "Ви". Ја сам написао шта сам написао по својој савести и нигде нисам употребио реч "Ми".

Написао сам горе да имена нећу да постављам, да бих избегао додатне непријатности прогоњенима. И да поновим - Пожаревљани знају да ли измишљам.

Поштовани брате дибидусрус,

1. Овако како ти пишеш, видим да омаловажаваш Свету Тајну Исповести. Како то мислиш да ако нема потребу да се исповеди, боље је да се не исповеди, а може да се причести?

2. За време Епиклезе се изостављају тропари трећега часа у Браничеву. НЕМА ИХ. Молитве у Епиклези се изговарају тихо, нечујно. Код Игњатија се изговарају наглас. После претварања дарова иду тихе (тајне) молитве које се у Браничеву певају наглас.

А што се венчања тиче, Игњатије је у Великом Градишту 24.7 ове године венчао некрштеног католика и православну српкињу.

3. А овде си поштовани брате испао и циничан. У Храм долазе и стари, и болесни којима 100 метара стрмог брда преставља проблем. А све због сујете Владикине, да га народ јелте не узнемирава. Трпезу после литургије није измислио Епископ Игњатије, и смешно је то стављати му у заслуге. Тога има скоро у сваком Храму. Онолико колико Бог да.

4. Полуписмени и неписмени имају потребу за спасењем. И треба их саветовати. Зашто би такав био лишен разговора са својим Владиком, само зато што овај философира? Владика Николај и Јустин Ћелијски су исто тако школовани људи, али беседили на корис и аладемицима и сељацима. Без философије.

5. Имена нећу рећи, по трећи пут, Пожаревац је мали град и све се зна. Истина је, скоро сви (али не сви) служе и данас, али по новом, онако како их Владика приморава.

6. Тачно је има право. Али ако је народ уз тог свештеника (или монаха) тиме нарушава јединство Цркве. Црква није САМО Епископ, нити САМО свештеници нити САМО верни народ. Црква је Црква тек јединство то троје. Богу хвала, Владика Игњатије је то схватио па је одустао од појединих "кажњавања". Барем за сада.

7. Рекла казала?? Брате, не знам колико знаш о светом старцу, како и где је скончао? Да ли си икада био у Витовници и разговарао са монаштвом?

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/12/02/pisma/srpski/pisma.shtml

Имаш и овде исцрпну тему о Оцу Тадеју, који је задње земне године проживео у Бачкој Паланци. По упокојењу, испуњена му је жеља да буде сахрањен у Витовници, али се Владика није удостојио да му служи на сахрани. Имао је преча посла.

На остатак твоје поруке не бих одговарао поштовани брате, јер је  исти пуко профанисање.

Хвала за твоју бригу око мојих исповести и причешћа. И да било је времена када ми је духовни отац рекао "немој да се причестиш". Тиме је спасао и себе и мене, да свето Причешће не буде на осуду.

Остајте с Богом и опростите.

[Guest свештеник Иван]

Брате Браничевац, ово питање смо апсолвирали и све лепо објаснили, нема потребе да по милинити пут говоримо једно те исто.

Молим админа или уредника да пронађе тему о овоме.

И нема више тропара трећег часа, већ само један и он потпуно одудара од смисла целе Епиклезе. О томе смо такође разговарали и наводили све свете оце који говоре о томе и такође смо навели када је установљен теј тропар у Литургији где му место није.

[Okomi]

Ви сте, бре, одметници... Понављате све ко папагаји, да се човеку смучи.

klapklap

[дибидусрус]

Браничевац све је слобода. Једноставно ти као човек ( не чак и као хришћанин) не волиш вл. Игнатија. Ти тако хоћеш и тако видиш ствари. Уосталом, читај Јеванђеље од светог Јована.

Али! кад си се крстио ти си обећао да ћеш бити у послушности свога епископа. Ако , по твом мишљењу, владика нешто неправилно ради иди и питај па нам напиши одговор.

Али лепо питај.

Што се тиче оца Тадеја и вл. Игнатија лично сам присуствовао свеноћном бдењу у Горњаку и својим очима тада видео однос.

[Mиљан Танић]

Што се тиче оца Тадеја и вл. Игнатија лично сам присуствовао свеноћном бдењу у Горњаку и својим очима тада видео однос.

Hajde opiši nama koji samo slušamo ove razne priče ovih raznih... klapklap

[Александар Милојков]

Из штампе је изашао нови број Православног мисионара (6/2010). Тема броја је Отуђеност у електронском добу. Преносимо разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем), који је објављен у овом броју Мисионара.

Проблем отуђења у свету електронских комуникација је нераскидиво повезан са начелним темама бића и личности. С тим у вези, за овај број Православног мисионара разговарамо са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем), професором догматике на Православном богословском факултету у Београду и једним од савремених православних теолога који хришћанским кључем црквеног предања успева да откључа најсложеније проблеме који муче човека данашњице.

Преосвећени владико, да ли можете да нам кажете шта подразумевамо под појмом „комуникација" из православне перспективе и како научна и технолошка открића утичу на савременог човека и његову комуникацију?

- Појам „комуникација", протумачен из православне перспективе, означава заједништво или причешће, тј. однос једне личности са другом ради јединства, при чему ниједна не губи свој лични идентитет. У комуникацији две личности се крије жеђ сваког бића за превазилажењем смрти и вечним постојањем, јер, уопштено говорећи, смрт је просторно и временско разједињење, раздељење, престанак заједништва и престанак сваке комуникације између два бића. Имајући за циљ нераздељиво јединство два бића, комуникација укључује и физички однос са другим: видети га, додирнути га, разговарати и пребивати са њим, због чега и природа која нас окружује, и коју користимо у комуникацији, има наш лични печат и треба да буде дар другом бићу. Истовремено циљ комуникације је и несливеност, тј. да бића остану што јесу, да остану конкретна једно у односу на друго.

По учењу православних отаца Цркве, овакву комуникацију можемо постићи личним заједништвом бића које подразумева љубав једног бића према другом. Љубав се преноси преко наше природе, односно преко тела и душе. Преноси се и преко природе која нас окружује, при чему, као плод личног стваралаштва, настаје култура која је опредељена као дар другом, јер има за циљ остварење заједнице с другим. Услов љубави је, пак, очување потпуне слободе другог, укључујући и очување границе између наших природа. Управо се овакво постојање збива у литургијском догађају Православне Цркве, где, користећи уметност и природу, остварујемо личну комуникацију с Богом и другим људима.

Савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића. Будући да су виртуелне природе, човекову комуникацију своде на чување сопствене индивидуалности у односу на другог, поричући остварење стварног јединства. Савремени вид технолошке комуникације међу људима одаје утисак тежње човека за јединством са другим, док је, у својој суштини, учвршћивање бедема којим се чувамо од других, односно продубљивање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предавања вољи другог.

Да ли можемо да говоримо о негативним и позитивним аспектима комуникације у оквиру cyber-света, и ако да, који су то аспекти?

- Негативне стране савременог типа комуникације су у томе што она искључује природно, телесно и присно присуство другог с којим комуницирамо, као и слободу другог у односу на нас. Узрок лежи у жељи да будемо сами, тј. да будемо индивидуе. Искључујемо, тако, све што нам смета код другога, а користимо само оно што нам причињава задовољство, које може бити ометено присуством другог поред нас у свој његовој целовитости. Овај вид комуникације одаје утисак постојања другога у односу на нас, док, у суштини, постојимо само ми. На пример: ако волимо музику једног човека, или волимо да чујемо његово певање, довољно нам је да снимимо његов глас, што потом преслушавамо, немајући потребе за његовим живим присуством. Реч је о претварању другога од живе личности у чисту енергију, тј. искоришћавање другог, тачније, његове енергије, за наше задовољство, а искључење самог његовог бића.

Овде је суштина наше савремене цивилизације, самим тим и наше савремене комуникације. У крајњој линији, оваква ситуација негира потребу за васкрсењем мртвих, што је у суштини саме хришћанске комуникације. Задовољни смо, данас, енергијом других, коју акумулирамо и трошимо за наше потребе. Немамо носталгију за присуством поред нас других као живих бића и слободних личности.

Позитивна страна савременог вида комуникације је у томе што показује да је човек биће односа, или комуникације, с другим и да без тога не може постојати. Ништа више од тога...

Како видите улогу Православне Цркве пред изазовима комуникације коју јој са једне стране налаже православно црквено предање, а са друге стране коју јој намеће савремена секуларизована култура и цивилизација?

- Црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства. Говоримо о тежњи за јединством с другим, које подразумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас. На тај начин, изражавамо веру у васкрсење мртвих, као и онтолошку потребу да се то догоди. Признаћете да је ово суштина хришћанске вере. Остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуникације бићā. Комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе личности. На сву срећу, овај вид још увек постоји у православној Цркви. Пројављује се у њеној уметности, у подвижништву, у књижевности, а пре свега у Литургији. Тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очувању његове слободе и непоновљивости његове личности. Ближе објашњено, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива личност, постајући део саме наше личности. Користећи, пак, ради комуникације природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање простора да се изрази и његова непоновљива личност, тј. уз чување слободе другог. На овај начин човек се пројављује као икона Бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (Бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љубави с њим), као онај који се брине за другог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј. да је личност (као што је Бог биће заједнице Оца са Сином и Светим Духом).

Наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид односа, и аутоматски начинити Цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безличног и виртуелног у лични и стварни свет. Довољно је да хришћани буду свесни предања које поседују чувајући га у односу с другим.

Свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуникације, ако жели да живи. Уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо православно Предање и православни вид комуникације међу људима.

Разговор водила Милана Ивковић,

вероучитељица у Првој београдској гимназији

[uros]

Уф закомпликовао га је владика баш. Има ту доста генерализовања које може да буде прилично лоше протумачено, лично много више волим јаснију, одређенију, конкретнију мисао.

[Aquilius Cratus]

Promasio je, kao i u onom drugom tekstu o racunarima.

[obi-wan]

Au bre, al` je izodvaljivao svasta!...

Mislim, sta je to s njim uopste?! Prosto nemoguce da je ovo rek`o doktorirani bogoslov... :cheesy:

На пример: ако волимо музику једног човека, или волимо да чујемо његово певање, довољно нам је да снимимо његов глас, што потом преслушавамо, немајући потребе за његовим живим присуством. Реч је о претварању другога од живе личности у чисту енергију, тј. искоришћавање другог, тачније, његове енергије, за наше задовољство, а искључење самог његовог бића.

Овде је суштина наше савремене цивилизације, самим тим и наше савремене комуникације. У крајњој линији, оваква ситуација негира потребу за васкрсењем мртвих, што је у суштини саме хришћанске комуникације. Задовољни смо, данас, енергијом других, коју акумулирамо и трошимо за наше потребе. Немамо носталгију за присуством поред нас других као живих бића и слободних личности.