Тачно казивање Еп.Игнатија

[obi-wan]

Dakle, to sto ja slusam muziku koju volim, koja je nadahnuta raspolozenjem njenog stvaraoca i izvodjaca, je po njemu - prakticno tako sledi iz ovog texta - egzistencijalni promasaj, odnosno greh...

Није рекао да је то грех. Такве ствари, коликогод оне имале тренутно и своје позитивне аспекте, прете и неретко воде отуђењу човека од (живог) човека. Знам многе којима је фејсбук заменио живе људе. О томе се ради - што смо пред искушењем да кажемо: шта ћу да идем да се срећем са њим/њом, ево причамо на форуму, фејсбуку, имам снимак његовог гласа, видео запис и сл. Ја тако разумевам оно што владика говори и зато мислим да је потпуно у праву.

Ovo sto si ti rekao je savrseno jasno, nema mesta za bilo kakav prigovor...

Ali on je rekao nesto sasvim drukcije...

Ja ne mogu da znam sta on misli, mogu da procitam... a i svi ostali koji citaju ovaj text - sta ce pomisliti?

@aquilio

Fala... evo, brate Alexandre, pogledaj ako vec nisi i ovaj drugi clanak...

Izdvajam...

Не ради се овде о томе да је нешто добро или није добро, лоше у зависности како га употребљавамо, овде се ради о неким научним достигнућима која су сама по себи лоша без обзира како их употребљавали.

[Александар Милојков]

Одох на Бденије... s.o.s.

[uros]

Dakle, to sto ja slusam muziku koju volim, koja je nadahnuta raspolozenjem njenog stvaraoca i izvodjaca, je po njemu - prakticno tako sledi iz ovog texta - egzistencijalni promasaj, odnosno greh...

Није рекао да је то грех. Такве ствари, коликогод оне имале тренутно и своје позитивне аспекте, прете и неретко воде отуђењу човека од (живог) човека. Знам многе којима је фејсбук заменио живе људе. О томе се ради - што смо пред искушењем да кажемо: шта ћу да идем да се срећем са њим/њом, ево причамо на форуму, фејсбуку, имам снимак његовог гласа, видео запис и сл. Ја тако разумевам оно што владика говори и зато мислим да је потпуно у праву.

Океј, све и да предпоставимо да дотични "фејсбукаш" не би то заменио нечим "још горим", шта ако он уопште и не би имао те "пријатеље" које има на Фејсбуку, "IRL" (ево једне жаргонске интернетске скраћенице која би се владики сигурно свидела: in real life тј. уживо)? Није битно из којих разлога, можда је превише стидљив. Елем, зар у његовом случају не би Фејсбук био колко-толко "позитиван" у смислу да је боље имати и те "виртуелне" пријатеље него немати никакве? (Узгред, ја лично уопште не миришем фејсбук него га чисто узимам као пример). Хоћу да кажем: наравно да је "бољи" живи контакт лицем у лице са другим човеком, али далеко од тога да је другачији начин контакта пуко "искоришћавање". Наравно, такав контакт то сигурно може да буде, али он нипошто то није нужно, а владика то представља (односно генерализује) као да се односи на апсолутно све случајеве.

[obi-wan]

Takodje je interesantno kako u ovakve tvrdnje vl. Ignajtija uklopiti pravoslavne pustinozitelje usamljenike i isihaste/zatvornike, na primer...

[Александар Милојков]

Dakle, to sto ja slusam muziku koju volim, koja je nadahnuta raspolozenjem njenog stvaraoca i izvodjaca, je po njemu - prakticno tako sledi iz ovog texta - egzistencijalni promasaj, odnosno greh...

Није рекао да је то грех. Такве ствари, коликогод оне имале тренутно и своје позитивне аспекте, прете и неретко воде отуђењу човека од (живог) човека. Знам многе којима је фејсбук заменио живе људе. О томе се ради - што смо пред искушењем да кажемо: шта ћу да идем да се срећем са њим/њом, ево причамо на форуму, фејсбуку, имам снимак његовог гласа, видео запис и сл. Ја тако разумевам оно што владика говори и зато мислим да је потпуно у праву.

Океј, све и да предпоставимо да дотични "фејсбукаш" не би то заменио нечим "још горим", шта ако он уопште и не би имао те "пријатеље" које има на Фејсбуку, "IRL" (ево једне жаргонске интернетске скраћенице која би се владики сигурно свидела: in real life тј. уживо)? Није битно из којих разлога, можда је превише стидљив. Елем, зар у његовом случају не би Фејсбук био колко-толко "позитиван" у смислу да је боље имати и те "виртуелне" пријатеље него немати никакве? (Узгред, ја лично уопште не миришем фејсбук него га чисто узимам као пример). Хоћу да кажем: наравно да је "бољи" живи контакт лицем у лице са другим човеком, али далеко од тога да је другачији начин контакта пуко "искоришћавање". Наравно, такав контакт то сигурно може да буде, али он нипошто то није нужно, а владика то представља (односно генерализује) као да се односи на апсолутно све случајеве.

Опет понављам: интервју се односи на питање ОТУЂЕЊА у cyber свету. Дакле, није у питању шта би било кад би било, већ се ради о критици отуђења у оваквом виду комуникација.

[Александар Милојков]

Takodje je interesantno kako u ovakve tvrdnje vl. Ignajtija uklopiti pravoslavne pustinozitelje usamljenike i isihaste/zatvornike, na primer...

Ух брате. Па пустиножитељи управо потврђују ову философију (критика вредности и благодати овога света). Друго, то што је неко био пустиножитељ то не значи да је то био без благослова Цркве - а то већ значи литургијски идентитет (пустиножитељ без благослова Цркве је болестан човек).

[uros]

Dakle, to sto ja slusam muziku koju volim, koja je nadahnuta raspolozenjem njenog stvaraoca i izvodjaca, je po njemu - prakticno tako sledi iz ovog texta - egzistencijalni promasaj, odnosno greh...

Није рекао да је то грех. Такве ствари, коликогод оне имале тренутно и своје позитивне аспекте, прете и неретко воде отуђењу човека од (живог) човека. Знам многе којима је фејсбук заменио живе људе. О томе се ради - што смо пред искушењем да кажемо: шта ћу да идем да се срећем са њим/њом, ево причамо на форуму, фејсбуку, имам снимак његовог гласа, видео запис и сл. Ја тако разумевам оно што владика говори и зато мислим да је потпуно у праву.

Океј, све и да предпоставимо да дотични "фејсбукаш" не би то заменио нечим "још горим", шта ако он уопште и не би имао те "пријатеље" које има на Фејсбуку, "IRL" (ево једне жаргонске интернетске скраћенице која би се владики сигурно свидела: in real life тј. уживо)? Није битно из којих разлога, можда је превише стидљив. Елем, зар у његовом случају не би Фејсбук био колко-толко "позитиван" у смислу да је боље имати и те "виртуелне" пријатеље него немати никакве? (Узгред, ја лично уопште не миришем фејсбук него га чисто узимам као пример). Хоћу да кажем: наравно да је "бољи" живи контакт лицем у лице са другим човеком, али далеко од тога да је другачији начин контакта пуко "искоришћавање". Наравно, такав контакт то сигурно може да буде, али он нипошто то није нужно, а владика то представља (односно генерализује) као да се односи на апсолутно све случајеве.

Опет понављам: интервју се односи на питање ОТУЂЕЊА у cyber свету. Дакле, није у питању шта би било кад би било, већ се ради о критици отуђења у оваквом виду комуникација.

Да, али то је онда прилично једнострано. Ако се ствар не сагледа у целини онда све може да се критикује као негативно. Поготово кад је сасвим могуће поставити противтезу, која се притом сама од себе намеће, да отуђења као последице информативних технологија има мање него онога што је отуђењу супротно. Ја рецимо имам баш такво мишљење (што наравно не значи да је тачно). Да је времена па да се људски напише критика критике то би било супер. Наставиће се 0102_laugh

[Александар Милојков]

Онда је брате проблем у твом предразумевању, у твојим предрасудама у којима разумеваш текст, а не у +Игњатију. Лошим властитим предразумевањем људи лоше разумевају и Бога, а камоли једног +Игњатија. Човек, дакако, није табула раса, па да његово разумевање буди униформно (једнако свим могућим разумевањима). Човек уноси у разумевање себе, своје предрасуде и катогорије поимања. Тај херменеутички факат показао је још Гадамер ("Истина и метода"). Е сад - није лако признати да је проблем често у нама а не у ономе ко нам нешто говори.

[timjančica]

Ево рецимо овај текст...ја га незнам тумачити. Питао сам оца Ивана да ми протумачи, али нисам схватио ни његово тумачење

Уводно предавање из Догматике, Епископ браничевски Игњатије,

Одржано 23.10.2007. ...године,

Теолошки факултет у Београду

„Главни проблем човечанства и читаве творевине је смрт. Смрт није последица греха, као што се у Хришћанству погрешно мислило.(???) Смрт је у природи свега створеног и она не зависи од добра и зла. Зато је погрешно истицати грех као главни проблем човечанства, искупљење од греха, крст, страдање, покајање, моралну чистоту, испуњавање заповести Божијих са циљем да нам Бог опрости грехе. Уопште, погрешно је мислити да су људи нешто згрошили Богу и да се Син Божији због тога оваплотио.(???) Напротив, етичке норме се стално мењају и(???) зато посматрање Хришћанства из етичке перспективе, тј. из перспективе испуњавања заповести Божијих је теологија која не пије воду и која не само да је погрешна, него наноси огромну штету Цркви, катастрофално је погубна по Цркву, разара Цркву, и има трагичне последице по живот и постојање.      

Испуњавање заповести Божијих није циљ Хришћанства, оно не може решити проблеме, него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло. То је погрешна вера прошлих векова, која је бацила Хришћанство на маргине цивилизације и историје, и због које је Хришћанство изгубило важну улогу у друштву. Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се помињу грех, страдање, крст, искупљење, опроштај, морална чистота и испуњавање заповести Божијих, него ка будућности (есхатону) у којој ће се помињати само благодарност (евхаристија).

И у Православној Цркви има Епископа чија је вера окренута ка прошлости, и то је негативна димензија. Али срећом, има и ових који су окренути ка будућности и то је позитивна димензија. Студенти Теолошког факултета требало би да буду на страни позитивне, есхатолошке димензије, да стражаре над њом и да је потенцирају као исправну(???). Јер, ако она нестане, и студенти ће за то сносити одговорност.(???) А да би се што боље припремили за тај задатак, не треба понављати оно што је рекла Црква, тј. што су рекли Господ Исус Христос и Свети Оци, него треба тумачити њихове, речи, тачније: читати тумачења у савременој теолошкој литератури, нарочито у књигама Митрополита Зизјуласа.”

Смрт је у природи свега створеног ...

vladika midić, i njegovi učenici tvrde otprilike da je duša po prirodi smrtna, po blagodati besmrtna (oboženjem). pitanje je još samo šta objasniti onima koji vjeruju i u pakao? 

[Александар Милојков]

vladika midić, i njegovi učenici tvrde otprilike da je duša po prirodi smrtna, po blagodati besmrtna (oboženjem). pitanje je još samo šta objasniti onima koji vjeruju i u pakao? 

Шта си ти заправо хтела да кажеш?  89898989898989

[Sherlock H.]

vladika midić, i njegovi učenici tvrde otprilike da je duša po prirodi smrtna, po blagodati besmrtna (oboženjem). pitanje je još samo šta objasniti onima koji vjeruju i u pakao?

A zašto bi smrtnost duše po prirodi negirala pakao?

[timjančica]

vladika midić, i njegovi učenici tvrde otprilike da je duša po prirodi smrtna, po blagodati besmrtna (oboženjem). pitanje je još samo šta objasniti onima koji vjeruju i u pakao?   

Шта си ти заправо хтела да кажеш?  89898989898989

povod za komentar je izdvojeni citat.

Смрт је у природи свега створеног

[дибидусрус]

vladika midić, i njegovi učenici tvrde otprilike da je duša po prirodi smrtna, po blagodati besmrtna (oboženjem). pitanje je još samo šta objasniti onima koji vjeruju i u pakao?  

Ако је веровати митр. Макарију и његовој Догматици из половине 19. века, тако и стоји. Има Отаца који сматрају да је по природи бесмртна , а има оних који кажу да је смртна и по бладодати бесмртна. И каже да Оци нису сагласни по овом питању.

Пакао постоји и почиње на земљи. Али ја би о Рају.

[Александар Милојков]

Ево ово говори +Игњатије о животу и смрти, о рају и паклу;

(Свети Максим Исповедник)

Природа нема логосе натприроднога, као што (нема) ни законе противприроднога. А натприродно, називам: оно Божанско и незамисливо задовољство, које Бог природно чини, сједињаван по благодати, достојнима; док противприродно, називам: неисказиви, састојећи се у лишењу оног (задовољства) бол, којега обично Бог чини природно, сједињаван мимо благодати недостојнима. Јер према подлежећој (субјективној) у свакоме каквоћи расположења, Бог, сједињујући се, како Сам Он зна, свакоме пружа осећај онако како је сваки од себе самог (слободно) обликован за прихватање Онога Који ће се свакако са свима сјединити на крају векова.

[uros]

Онда је брате проблем у твом предразумевању, у твојим предрасудама у којима разумеваш текст, а не у +Игњатију. Лошим властитим предразумевањем људи лоше разумевају и Бога, а камоли једног +Игњатија. Човек, дакако, није табула раса, па да његово разумевање буди униформно (једнако свим могућим разумевањима). Човек уноси у разумевање себе, своје предрасуде и катогорије поимања. Тај херменеутички факат показао је још Гадамер ("Истина и метода"). Е сад - није лако признати да је проблем често у нама а не у ономе ко нам нешто говори.

Океј, али какве то везе има са мојим одговором? То што сам узгред споменуо да је противтеза владикином излагању нешто што се иначе поклапа са мојим уверењем суштински не мења чињеницу да када разматраш проблем ваљда је потребно да узмеш у обзир и одговориш на оно што је супротно од тога што тврдиш, иначе ћемо сви да се сложимо са сваким.

Узгред, у мом претходном посту ја сам уствари одговорио на твоје разјашњење владикиног текста, а не на сам текст, тј. на то како је у тексту реч о отуђењу. Моја оригинална примедба је била то што владика као да није размотрио противтезу својој тези, а то ни у једној варијанти не може да буде "шта би било кад би било" него је то најстандарднији могући вид изношења неке тезе ако не желиш да она буде једнострана: да пођеш од предпоставке да ће неко рећи "то што ти тврдиш није тачно него је тачно управо супротно". А шта је супротно од тезе да информатичка комуникациона технологија производи отуђење? Па наравно: да уопште не производи отуђење него напротив да производи зближавање. Где је предрасуда у констатацији да ако неко каже "ово је лево" супротно од тога је кад неко други каже "ово је десно"?