Пребивање у расколу изазива болести

[Зоран]

Пребивање у расколу изазива болести

Званични сајт Скопске расколничке организације, 9. новембра објавио је вест о пријему код расколничког митрополита Стефана, челника раскола у Скопљу, наводно Анхилајског епископа Бугарске Православне Цркве Харалампија у пратњи грчког архимандрита Тимотеја Капсаниса.

Бугарски портал Двери.бг објавиле су вест да је Харалампије (Начев) бивши архимандрит Бугарске православне цркве, током године 2010, лишен свештеничког чина, те да је током лета „хиротонисан“ за „епископа“ у једној од старокалендарских „цркава“, заједно с другом скандалозном личношћу Дамаскином (Дуковим).

Пријем и фотографисање расколничког митрополита Стефана у његовој резиденцији у Скопљу, говори то да, од последица пребивања у расколу, расколнички митрополит не распознаје више шта је истина а шта лаж, пошто и сам толике године пребива у расколу, стање раскола му је постало сасвим нормално и редовито стање. Четрдесето- годишње пребивање у расколу изазива болест слепоће, глухоћу и помрачење ума, те из позиције расколника више није у стању ни да препознаје добро од зла, истину од лажи, канонско од неканонског. Ја позивам расколничке митрополите док још има времена да се неодложно покају и врате у евхаристијско јединство с васељенским Православљем, а затим у јединству кроз разговоре траже за себе облик управљања у одређеној им области.

Извор: Епархија Горњокарловачка

[rogi]

a mozhda je vaseljensko pravoslavlje vecj decenijama u raskolu, pa zbog tolko prebivanja u istom nemozhe da prepozna shta je raskol a shta ne i shta je kanonsko a shta ne..  89898989898989

[Milan Nikolic]

Што кажу - целивам ти логику.

Зар не постоји барем мало католичанске свести... без које не може бити православља?

Ђаво је толико раситнио свест расколника да ови нису у стању препознати шта је, уопште, смисао живота а шта смрти. По њима је расколничко стање равно природном стању. Али тако не може бити.

Један је Бог, једна је Црква, а та Црква је Католичанска, Света и Апостолска. Ако би (расколници) осуђивали Цркву да стоји у расколу, а њих саме, или неку њихову групицу сматрали за истините хришћане, то значи две ствари: Или је то тачно, при чему треба да се пројави богословско оправдање, или је, пак, у питању таква прелест, која је иста (прелест) оној сатаниној који осуђује Бога, а себе сматра за нешто истинито.

Заиста, не постоје нигде такве духовне болести и таквог слепила и помрачења до у отпалима од Цркве - у расколницима.

[rogi]

Један је Бог, једна је Црква, а та Црква је Католичанска, Света и Апостолска. Ако би (расколници) осуђивали Цркву да стоји у расколу, а њих саме, или неку њихову групицу сматрали за истините хришћане, то значи две ствари: Или је то тачно, при чему треба да се пројави богословско оправдање

pa imaju istorijske pandane, kada je shachica ljudi anatemisala gotovo chitav klir, i oni su crkva, a ovi nisu, a imaju i bogoslovsko opravdanje, ako hocjesh mogu da te uputim na samo dve knjige gde je sve objashnjeno.

[Milan Nikolic]

Постави текст који оправдава такве поступке.

Али не можеш да упоређујеш неке расправе и сукобе које су имали свети Оци са клиром у историји Цркве. Ако ћеш бити доследан, видећеш да ниједан Отац није ишао дотле да ствара некакву своју цркву, већ је изнутра (у Цркви) водио полемике и борио се за истину вере. Јер, само је једна Црква, а она је Католичанстка, што ће рећи, да постоји само као Саборна и идентична са првобитном заједницом евахристијског сабрања.

Пре свега, треба погледати које су теме тада биле у оптицају, то јест, да видимо шта је тада било спорно и у чему су се односиле расправе. Видећемо да су то биле искључиво богословске теме. А када кажемо богословске, мисли се на начин исповедања Тројединог Бога, од ког полази свако учење еклисиолошког (= Црквеног) устројства.

Колико сам видео до сада, наши савремени расколници унутар Православља, немају тенденцију у богословским стварима већ у разним нерасудним аргументима осуђивања.

Тако да можеш поставити текст који желиш, али имам сумњу да ће то бити исто таква ствар.

[rogi]

http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20ekumenista/Apologija/index.htm

Али не можеш да упоређујеш неке расправе и сукобе које су имали свети Оци са клиром у историји Цркве. Ако ћеш бити доследан, видећеш да ниједан Отац није ишао дотле да ствара некакву своју цркву,

greshka. zapravo, po pravoslavnom uchenju, oni su bili crkva, iako je u nekim trenucima ostajalo bukvalno shachica ljudi, a sav klir koji je pao po anatemu nije bio crkva. kreni polako sa chitanjem knjige na linku.

[w.a.mozart]

apsolutno... imamo slučaj svetog Maksima ispovednika i njegovog neprihvatanja da se pričesti sa patrijarhom i ostalom svitom jer iskriviše dogmate Crkve u monotelitsku jeres.... i kako reče sveti Maksim -neću se pričestiti sa njima pa makar se cela vaseljena sa njima pričešćivala jer znajući kakvo im je ispovedanje vere- mogu misliti ko silazi na njihove darove...

ali ne vidim šta je ovde sporno... da li većina može da pogreši...da... poenta je da Bog ne napusta Crkvu nikada a dogmate svetog Maksima tj. autentične dogmate naša crkva i dalje čuva

o svetom Maksimu i monotelitima možete videti ovde

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%98%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA#.D0.9C.D0.BE.D0.BD.D0.BE.D1.82.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.81.D0.BF.D0.BE.D1.80

jedan od mojih omiljenih svetaca

[Милан Меденица :)]

зар је мала болест већ БИТИ у расколу 

[Milan Nikolic]

Свети Максим, опет, није основао некакву своју цркву. Обратио се Епископу Рима који га је подржао, и на такав начин водио тешку (богословску) борбу против заблуделих архијереја.

Црква је Једна и Католичанска, а постоји као многе Цркве по целој Васељени. На може се изићи из општења са Црквом, као Заједницом, и створити некакво самовласно тело. Нека би и било могуће да се и тако нешто деси са Црквом, односно да буде нека једина Црква која је у истини Христовој, али то се не може десити без икаквих претпоставки у односу на теолошке оправданости.

Данас је у оптицају некаква искривљена теологија раскола. Каква би иначе и била теологија раскола до искривљена? Наиме, не води се реч о Тријадолошким темама , што је повезано са свим осталим богословским темама, већ се дешавају некакви поклици против Екуменизма. Српска Црква има, међутим, велику благодат у новопројављеном светом Ави Јустину, који је приближио појам екуменизма правом смислу. Наиме, поред осуђивања искривљеног Екуменизма (римског и женевског), Ава је наговестио и навео на прави Екуменизам - Православни и Католичански.

Поставља се питање, зашто се не жели разговарати о таквом Екуменизму, односно, зашто је сваки вид Екуменизма аутоматски осуђен. То, дакле, није православно деловање - одбацивати Екуменизам без образложења - богословских - није православно. Када кажемо богословских, мисли се на аргументе правих Тријадолошких учења.

Зато се Црква ваљано бави Екуменизмом и потребно је остати веран таквом њеном деловању, јер је то деловање, уствари, дејство Светога Духа. Хришћани би требало, у најмању руку, да препусте Црквеним оцима да поступају како им савест и воља налаже, као послушност вољи Божијој, попут - кажем опет у најмању руку - онога фарисеја Гамалила који је у скупштини фарисејâ тражио да се ослободе Апостоли и који је за њихово учење рекао: ,,Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.''

[Justin Waters]

http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20ekumenista/Apologija/index.htm

Али не можеш да упоређујеш неке расправе и сукобе које су имали свети Оци са клиром у историји Цркве. Ако ћеш бити доследан, видећеш да ниједан Отац није ишао дотле да ствара некакву своју цркву,

greshka. zapravo, po pravoslavnom uchenju, oni su bili crkva, iako je u nekim trenucima ostajalo bukvalno shachica ljudi, a sav klir koji je pao po anatemu nije bio crkva. kreni polako sa chitanjem knjige na linku.

Заправо не постоји тренутак када је неко анатемисао читав клир и он онда да остане Црква.

Најупечатљивији пример, који се иначе и најчешће користи је пример св.Максима Исповедника. Но он није заиста основао никакву Цркву, нити је икога анатемисао. Он се просто удаљио из Константинопољске Цркве, не оснивајући некакву "Истинску Константинопољску Цркву или слично". Исто тако св.Јован Златоусти није никакву Цркву основао, него просто није признао одлуке сабора, престао општити са Сабором Константинопољске Цркве. Но у оба случаја, остале су у то време све остале помесне Цркве.

Шта више, и у неком тренутку када су све Патријаршије прихватиле монотелистку јерес, св.Максим Исповедник, ни тад се није усудио никакву Цркву да оснива, нити икога да анатемише. Анатеме су само сабори изрицали, никако појединачни клирици, нити скупина одељених.

[Дејан]

Za vreme svetog Maksima Crkva na zapadu je bila pravoverna!

[w.a.mozart]

da,ali je na istoku većina otpala... a to je ,svakako,priličan broj....

justinijan je odlično sumirao

[Дејан]

link=topic=9693.msg288558#msg288558 date=1289947732]

da,ali je na istoku većina otpala... a to je ,svakako,priličan broj....

justinijan je odlično sumirao

da ali to ne znači da je sveti Maksim bio jedini pravoveran,kako neki govore

[w.a.mozart]

to da.... mada na istoku čini mi se.... nije bilo nikog više ko je ispovedao dogmate pravilno

[rogi]

Свети Максим, опет, није основао некакву своју цркву. Обратио се Епископу Рима који га је подржао, и на такав начин водио тешку (богословску) борбу против заблуделих архијереја.

Црква је Једна и Католичанска, а постоји као многе Цркве по целој Васељени. На може се изићи из општења са Црквом, као Заједницом, и створити некакво самовласно тело.

oni koji padnu pod anatemu nisu vishe crkva.

anatema se ne izriche, anatema jeste, kako i pishe apostol pavle. po mom mishljenju, chak i da postoje nejasnocje oko kalendara i anatema, da li je vaseljensko pravoslavlje palo pod anatemu 1924. godine ili nije, nema nikakvih nejasnocja oko toga da je vaseljensko pravoslavlje palo pod anatemu 1925.