Европска Унија и Срби или ЕУ-за и против

[Пајко]

Табела је дакако пропаганда.

 

Нек погледа неко како живи у Египиту много људи, који имају само 33 милиона дуга...смјешно.

 

А Исланд се опоравио  феноменално, сада су поново у економском напону. То што су они били дужни, пустили су да пропадне преко банка.

 

     Сестра и зет од мог личног зубара су напустили још прошле године Исланд. 

Рекоше: ''Пропас'!''

[Пајко]

 ДЕЈАН ЛУКИЋ: ТЕШКО ОБОЉЕЊЕ

Ксеноманија у свом изворном значењу обележава манијачко лудовање за све што је туђинско. Ако сте “кул” уместо да сте смирен или хладнокрван; ако сте “ин” уместо да будете, рецимо, актуелан; ако вам корист или повластица постану “бенефит”, а “бренд” знак за специфичан производ, добар лекар ће вам констатовати благи облик ксеноманије.

31. 12. 2012.Вести

Дејан Лукић

Тежи облик ове болести настаје кад вам Европска унија постане циљ и смисао живота, а треминални кад почнете да се, у то име, још национално поништавате и не питате за цену.

Србија овог времена испољава знаке уласка у ксеноманијачку фазу болести.

То је онај стадијум болести кад губите рационално расуђивање о поретку, величини и редоследу чињеница. У том поремећају спремни сте да данас гинете и за “идеале” за које здрава памет већ сада види да су промашени и да не завређују тражену цену.

Британци хоће да изађу из Европске уније. У последњем испитивању јавног расположења пред Нову годину, 57 посто људи кажу да би – кад би политичка елита имала куражи да распише плебисцит – рекли Бриселу “бај, бај”. Само 22 посто Британаца овог момента има чврст став да је бриселска држава нешто без алтернативе.

Посебно значење представља налаз да Острвљани оцењују Унију само са два плус, иако на ЕУ отпада преко 50 посто целокупне трговинске размене са Британијом. А посебну иронију означава околност да Британци овако мисле о Бриселу непосредно пошто је Европска унија добила ону гротескну Нобелову награду за мир.

Британски пример, тешка криза у зони евра, посртање заједничке валуте евра, агонија Грчке, болест Шпаније и Португала, пад евроентузијазма широм Континента, евидентан замор даљег ширења Уније – све то ништа не значи болесницима у поодмаклој фази ксеноманије. Они не марширају стазом чињеница, они марширају стазом промашене идеје. Њима чињенице само ремете лагодан поредак снова.

Због тога, ово што се сад одиграва у Београду и јесте мање политика здравог ума, а више дијагноза. Озбиљна психоанализа би установила да је дијагноза: паничан страх “малих људи” (политичке елите) пред фасцинацијом империјалног.

Од смрти Деспота Стефана, Београд је непрекидно бивао арена утицаја на којој су се надгорњавале мађарска, турска или аустријска империја. То је оставило свој траг до данашњег дана. Психа Београда живи под фактичком влашћу нове империје која се, за ову прилику, зове Европска унија. Та империја није ништа друго него – како је то већ записано – “(не)остварени сан империјалне Немачке”.

Из те поданичке, ксеноманијачке нискости бива могуће да Александар Вучић, мртав-ладан изговори у парламенту како нам нема живота без Европске уније, као да на свету не постоји ни Русија, ни Швајцарска, ни Норвешка…

Из те поданичке, ксеноманијачке нискости, Ивица Дачић се начисто унереди кад чује да су у Бриселу баронеси Ештон закрчала црева.

 

http://facebookreporter.org/%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5/

[Пајко]

[Avocado]

Odakle ti ove (pogrešne) cifre?

[Пајко]

Odakle ti ove (pogrešne) cifre?

Гађам истим оружјем еврофиличаре и римокатолике... ако треба и остале...

[Avocado]

Гађам истим оружјем еврофиличаре и римокатолике... ако треба и остале...

 

Ne kapiram... kao oni izmišljaju, pa izmišljam i ja?

[ZarkoZ]

Mislim da se ove cifre pominju u dokumentarcu ,,Tezina lanaca" Malagurski...!!!

[Срђан Шијакињић]

Не постоји дужничко ропства. Већина тих дугова су приватни дугови правних лица. Што земља има јачи бизнис дугови су јачи јер правна лица више улажу у себе, већи профит прав и више се задужују.

Јавни дугови и приватни дугови физичких лица су само делић тога.

Табела је чиста пропаганда за економски неписмене.

Ево, мене као економски јако слабо писменог, занимају две ствари : какве везе има чији је дуг, кад би у случају да он постане толики да не може да се врати, толики да дужник не може да настави да се бави тиме чиме се бави, тај дужник, правно лице дакле, пропао и иза себе оставио без хлеба све оне које храни? И друга ствар, како то да је аргумент "јесте да дугују али живе лепо" тотално омануо на примеру Грчке? Једино се слажем да дуг није једини показатељ стања у економији. Не питам само тебе Млађо, него сам искористио твоје речи за питање свима...

[Grizzly Adams]

Срђане, када приватна лица или фирме дугују онда се то лако решава и односи су јасни. Ту у принципу нема проблема - последице сноси онај ко је потрошио паре.

 

Проблем настаје када се задуже државе, јер оне могу да раде ствари које приватници не могу. Прво, могу да подигну порез грађанима да би тако вратили дугове, али то није баш популарно из очигледних разлога. Друго, могу да штампају новац што има за последицу инфлацију која је опет индиректни порез јер уништава вредност новца који људи имају и подиже цене, само што људи обично не разумеју шта се дешава. Треће, што је само варијанта другог, држава може да уз помоћ централне банке прави финансијске балоне који на крају доводе до економских криза попут ове тренутне.

 

Грчка је "оманула" зато што таква превара не може вечито да траје, мора једном да пукне. Они су једноставно били најслабији па се код њих прво догодило. Могуће је да ће се тако нешто десити и са осталим слабијим економијама ЕУ - Шпанија, Италија, Португал... Велике и јаке државе попут Немачке, Британије и САД могу да "извозе" инфлацију, јер друге земље желе да купују њихове обвезнице, али - ни то не може вечито да траје. То је као темпирана бомба. Када би се сутра, на пример, власници државних обвезница САД успаничили и почели да их наплаћују, то би истог тренутка изазвало монетарни и економски колапс САД, а онда вероватно и у добром делу света.

[Срђан Шијакињић]

Срђане, када приватна лица или фирме дугују онда се то лако решава и односи су јасни. Ту у принципу нема проблема - последице сноси онај ко је потрошио паре.

 

Проблем настаје када се задуже државе, јер оне могу да раде ствари које приватници не могу. Прво, могу да подигну порез грађанима да би тако вратили дугове, али то није баш популарно из очигледних разлога. Друго, могу да штампају новац што има за последицу инфлацију која је опет индиректни порез јер уништава вредност новца који људи имају и подиже цене, само што људи обично не разумеју шта се дешава. Треће, што је само варијанта другог, држава може да уз помоћ централне банке прави финансијске балоне који на крају доводе до економских криза попут ове тренутне.

 

Грчка је "оманула" зато што таква превара не може вечито да траје, мора једном да пукне. Они су једноставно били најслабији па се код њих прво догодило. Могуће је да ће се тако нешто десити и са осталим слабијим економијама ЕУ - Шпанија, Италија, Португал... Велике и јаке државе попут Немачке, Британије и САД могу да "извозе" инфлацију, јер друге земље желе да купују њихове обвезнице, али - ни то не може вечито да траје. То је као темпирана бомба. Када би се сутра, на пример, власници државних обвезница САД успаничили и почели да их наплаћују, то би истог тренутка изазвало монетарни и економски колапс САД, а онда вероватно и у добром делу света.

Ја сам овде говорио у контексту користи придруживања ЕУ. Ако би резултат придруживања ЕУ био пораст дуга фирми (да ли је то последица уласка у ЕУ? износе се подаци да све земље које су ушле у ЕУ имају веееелики пораст дуга, али не знам да ли је то до ЕУ?) зар то опет не би било лоше за економију, јер би постојала опасност да фирме пропадну и оставе људе без посла?

 

Ако је стање такво да није немогуће да пропадну и јаке државе, зашто би Србија имала неке посебне користи од уласка у ЕУ?

 

И да ли хоћеш да кажеш да су економски системи свих земаља које си навео лоши, као и економски систем ЕУ? Како би га онда назвао, ако није либерални капитализам? Извини ако сам мало неповезан, ем ми се спава, ем економија није баш моја област, надам се да капираш шта ме занима.

[Млађони]

Ево, мене као економски јако слабо писменог, занимају две ствари : какве везе има чији је дуг, кад би у случају да он постане толики да не може да се врати, толики да дужник не може да настави да се бави тиме чиме се бави, тај дужник, правно лице дакле, пропао и иза себе оставио без хлеба све оне које храни? И друга ствар, како то да је аргумент "јесте да дугују али живе лепо" тотално омануо на примеру Грчке? Једино се слажем да дуг није једини показатељ стања у економији. Не питам само тебе Млађо, него сам искористио твоје речи за питање свима...

 

И те како иам везе чији дуг. 

 

ПРиватни дуг је збир свих дуговања свих грађана и правних лица. За сваи део тог дуга свако одговара понаособ. Он може бити екстремно велики, неки ће увек моћи да га врате неки не. http://en.wikipedia.org/wiki/Private_debt

 

Са друге стране, јавни дуг је дуг државе. Државе у смислу те владе, и тај дуг се враћа из буџета државе а не из буџета приватних џепова.

http://en.wikipedia.org/wiki/Government_debt

 

Заправо ово што су написали за Исланд је збир дуова. Исланд је дужан ваљда 10 милијарди као дражва осталих 100 је приватни дуг(вероватно). У економији некад сабирају дуговања приватна и дуговања државна са територије па то сабирају. И те цифре су на оним табелама. Заправо вешт покушај обмане. 

 

То је поента оне табеле.

[Grizzly Adams]

Ја сам овде говорио у контексту користи придруживања ЕУ. Ако би резултат придруживања ЕУ био пораст дуга фирми (да ли је то последица уласка у ЕУ? износе се подаци да све земље које су ушле у ЕУ имају веееелики пораст дуга, али не знам да ли је то до ЕУ?) зар то опет не би било лоше за економију, јер би постојала опасност да фирме пропадну и оставе људе без посла?

 

Ако је стање такво да није немогуће да пропадну и јаке државе, зашто би Србија имала неке посебне користи од уласка у ЕУ?

 

И да ли хоћеш да кажеш да су економски системи свих земаља које си навео лоши, као и економски систем ЕУ? Како би га онда назвао, ако није либерални капитализам? Извини ако сам мало неповезан, ем ми се спава, ем економија није баш моја област, надам се да капираш шта ме занима.

 

Постоје две врсте дуга - јавни и приватни. Јавни дуг је оно што дугује држава, о томе сам изнад писао. Приватни дуг није проблем, ту сваки предузетник сноси ризик за свој дуг. Мада и ту држава може да поремети ствари, али да не ширим превише причу... Ако се држава не петља никако, добро је да компаније имају приступ капиталу. То је добро за економију. Уласком у ЕУ наше фирме би добиле приступ неким њиховим институцијама, па је то у неком смислу "добро", али мени се не свиђа тај пут јер ћемо опет залутати у исте воде као у СФРЈ. Наш циљ требало би да буде да привучемо приватни капитал. Не да нам ЕУ фондови деле паре по политичкој основи, него да привучемо приватне инвеститоре који улажу из личне користи. То је онда здрава економија.

 

Свакако нису "либерални капитализам" у правом смислу те речи, они имају неку мешавину социјализма и капитализма.

[Срђан Шијакињић]

И те како иам везе чији дуг. 

 

ПРиватни дуг је збир свих дуговања свих грађана и правних лица. За сваи део тог дуга свако одговара понаособ. Он може бити екстремно велики, неки ће увек моћи да га врате неки не. http://en.wikipedia.org/wiki/Private_debt

 

Са друге стране, јавни дуг је дуг државе. Државе у смислу те владе, и тај дуг се враћа из буџета државе а не из буџета приватних џепова.

http://en.wikipedia.org/wiki/Government_debt

 

Заправо ово што су написали за Исланд је збир дуова. Исланд је дужан ваљда 10 милијарди као дражва осталих 100 је приватни дуг. У економији некад сабирају дуговања приватна и дуговања државна са територије па то сабирају. И те цифре су на оним табелама. Заправо вешт покушај обмане. 

 

То је поента оне табеле.

Све то стоји, али дуг, какав год, никад не може бити добра ствар, па тако ни његов пораст.

[Млађони]

Све то стоји, али дуг, какав год, никад не може бити добра ствар, па тако ни његов пораст.

 

Не слажем се. У бизнису дуг и те како може бити добра ствар.

Да би завршио посао требају ти ресурси. Рецимо хоћеш да прозводиш лебац. 

Треба ти пећ. просторије, брашно итд.

Ти све то требаш да купиш.

 

Узмимо да си нормална фирма, да ниси неки џисомир већ да имаш неку да кажем стручну економску процену тржишта.

 

На основу те процене, добијеш колико леба можеш да продаш и колико можеш да зарадиш. На основу тога ти позмаљујеш количину новца коју по тој процени можеш да вратиш. 

 

Е сад, узмимо например биланс стања за годину ти је јако добар. Зарадио си, вратио си дуг. Имаш прилики да прошириш бизнис. Тржиште тече, не можеш да чекај да сабереш и уштедиш новац да прошириш бизнис него направиш план колико у следећој години можеш да зарадиш и направиш позитиван биланс стања колико пара можеш да позајмиш да би био у плусу. 

 

И тако како расте бизнис, расту и захтеви за обртним средствима. 

 

Што значи да ако дугујеш све више и више значи да ти бизнис расте. Банке обично када су озбиљне паре у питању не дају паре тек-тако људима који не могу да их врате. Нити озбиљни пословни људи позамљују паре тек тако, на коцку. То раде разноразне "развојне банке"

 

Поента је да се ти дугови враћају, да се не враћају не би расли. 

Редовно се вражају па узимају нови да би се послови проширили. 

[Срђан Шијакињић]

Постоје две врсте дуга - јавни и приватни. Јавни дуг је оно што дугује држава, о томе сам изнад писао. Приватни дуг није проблем, ту сваки предузетник сноси ризик за свој дуг. Мада и ту држава може да поремети ствари, али да не ширим превише причу... Ако се држава не петља никако, добро је да компаније имају приступ капиталу. То је добро за економију. Уласком у ЕУ наше фирме би добиле приступ неким њиховим институцијама, па је то у неком смислу "добро", али мени се не свиђа тај пут јер ћемо опет залутати у исте воде као у СФРЈ. Наш циљ требало би да буде да привучемо приватни капитал. Не да нам ЕУ фондови деле паре по политичкој основи, него да привучемо приватне инвеститоре који улажу из личне користи. То је онда здрава економија.

 

Свакако нису "либерални капитализам" у правом смислу те речи, они имају неку мешавину социјализма и капитализма.

Ја мислим да је кључ свега да Србија прође кроз низ реформи, од сваког појединца, преко друштва до економије и државе, да би се створио ред, и да би се од нас коначно направило место на које људи желе да дођу и да са нама нешто раде. То нам не може донети ни Еу, ни Русија ни било ко, зато ми је смешна прича о Еу без алтернативе... Али сумњам да ћемо ми икад имати ишта здраво, камо ли економију.

 

Чији се теби лично економски систем највише свиђа? Да ли су скандинавске земље добро решење, о њима се често прича у позитивном смислу у вези са спојем социјализма и капитализма у некој идеалној мери? И да ли се уопште може рећи да је економски систем пресудан за благостање у једном друштву, или и благостање и систем зависе од више фактора типа историја, политика, менталитет или просто количина почетног капитала која се нашла у неком друштву на почецима великих историјских револуција, идустријске, ове економске после другог рата и сл...