Европска Унија и Срби или ЕУ-за и против

[Млађони]

 Да ли су скандинавске земље добро решење, о њима се често прича у позитивном смислу у вези са спојем социјализма и капитализма у некој идеалној мери? И да ли се уопште може рећи да је економски систем пресудан за благостање у једном друштву, или и благостање и систем зависе од више фактора типа историја, политика, менталитет или просто количина почетног капитала која се нашла у неком друштву на почецима великих историјских револуција, идустријске, ове економске после другог рата и сл...

 

Успех Скандинавских земљи лежи у њиховим политичарима. Они имају јако економски одговорне политичаре. 

Например, скандинавски политичар ти је супротност нашег Палме. Например. Капитализам постоји да би спасио економји од политичке моћи. Т.ј да би их одвојио. Да имамо одговорне политичаре имали би и одговорни социјализам. Међутим ретко ко је одговоран са туђим парама. И зато социјализам углавном пропада. Ето Норвежани су реткост. 

Иначе Норвешка је једина земља која има "државног филозофа". Неког чији је посао да да савете о етичким питањима политичарима, независно тело.  

[Срђан Шијакињић]

Не слажем се. У бизнису дуг и те како може бити добра ствар.

Да би завршио посао требају ти ресурси. Рецимо хоћеш да прозводиш лебац. 

Треба ти пећ. просторије, брашно итд.

Ти све то требаш да купиш.

 

Узмимо да си нормална фирма, да ниси неки џисомир већ да имаш неку да кажем стручну економску процену тржишта.

 

На основу те процене, добијеш колико леба можеш да продаш и колико можеш да зарадиш. На основу тога ти позмаљујеш количину новца коју по тој процени можеш да вратиш. 

 

Е сад, узмимо например биланс стања за годину ти је јако добар. Зарадио си, вратио си дуг. Имаш прилики да прошириш бизнис. Тржиште тече, не можеш да чекај да сабереш и уштедиш новац да прошириш бизнис него направиш план колико у следећој години можеш да зарадиш и направиш позитиван биланс стања колико пара можеш да позајмиш да би био у плусу. 

 

И тако како расте бизнис, расту и захтеви за обртним средствима. 

 

Што значи да ако дугујеш све више и више значи да ти бизнис расте. Банке обично када су озбиљне паре у питању не дају паре тек-тако људима који не могу да их врате. Нити озбиљни пословни људи позамљују паре тек тако, на коцку. То раде разноразне "развојне банке"

 

Поента је да се ти дугови враћају, да се не враћају не би расли. 

Редовно се вражају па узимају нови да би се послови проширили. 

У праву си, али ја сам причао у контексту дугова држава које се прикључују ЕУ. Ако би дуг био само показатељ да се претходни дугови редовно враћају (= да посао иде на боље) онда би економије тих земаља требало да напредују упоредо са порастом дуговања, а самим тим и стандард, што ми се чини да уопште није тако... Уз ограду да нити сам живео нити сам причао са људима из ЕУ, али све приче које сам чуо нису нимало позитивне. Мислим на Земље које су се прикључивале од 2004. наовамо, и Румунију и Бугарску.

[Срђан Шијакињић]

Успех Скандинавских земљи лежи у њиховим политичарима. Они имају јако економски одговорне политичаре. 

Например, скандинавски политичар ти је супротност нашег Палме. Например.

Иначе Норвешка је једина земља која има "државног филозофа". Неког чији је посао да да савете о етичким питањима политичарима, независно тело.  

И Норвешка је једина земља која има нетакнут пензиони фонд. Читао сам у Политици, од кад су нашли нафту до данас, не дирају у тај фонд, и имају, чини ми се око 430 милијарди у штеку, тако да каже њихов амбасадор чини ми се, да они једини сигурно знају да ће исплатити пензије 2050, од свих европских земаља. 

[Млађони]

У праву си, али ја сам причао у контексту дугова држава које се прикључују ЕУ. Ако би дуг био само показатељ да се претходни дугови редовно враћају (= да посао иде на боље) онда би економије тих земаља требало да напредују упоредо са порастом дуговања, а самим тим и стандард, што ми се чини да уопште није тако... Уз ограду да нити сам живео нити сам причао са људима из ЕУ, али све приче које сам чуо нису нимало позитивне. Мислим на Земље које су се прикључивале од 2004. наовамо, и Румунију и Бугарску.

 

Врати се на два поста пре. То нису дугови држава то су дугови већином приватних лица која послују из тих држава. Мораш да раздвојиш државни дуг и приватни дуг са територија те државе. 

Када расте приватни дуг то је напредак, када расте државни дуг.. то је назадовање. 

Зато што је различита политика давање пара привреднику и давања пара држави. 

Када је економија лоша, дуговања падају, јер расте камата, самим тим људи мање позамљују.

Држава позамљује и кад расте камата. 

Опет да ти поновим, оно на табелама је збир државних и приватних дугова са територија те државе. 

 

 

 

Мислим на Земље које су се прикључивале од 2004. наовамо, и Румунију и Бугарску.

Знаш кад је економија у питању не веруј причама, веруј подацима. Мада не заборави да су св европске земље и све земље света доживеле пад током кризе. Данад неки причају да никад није било горе, а многи су заборавили када деведесетих многи људи у фржидеру нису имали ништа и када су се тукли за лебац. Ипак то не спречава људе да причају која је власт најгора и да је и тад било боље него данас.

Румуни и Бугари се сигурно нису много усрећили нити ће још које време. 

Али поента је правити стабилан раст и тако се економија мало по мало побољшава. 

[Grizzly Adams]

Може дуг да буде добра ствар, само је мало компликованије да се објасни...

Дуг који представља инвестиције засноване на реалној штедњи је добар. Само што ту има пуно да се објасни шта то значи. Размишљам већ неко време да напишем текст који ће те ствари разјаснити од почетка до краја, само треба времена за то.

 

На друго питање - ја сам "тржишни фанатик". Сматрам да држава апсолутно не треба да се меша у привреду. Као што имамо одвајање Цркве и државе, тако треба да буде одвојена привреда и држава. Нешто слично томе имала је САД у XIX веку, донекле Сингапур, Хонг Конг, па и државе Европе су прошле кроз сличне фазе пре него што су успоставили ово што имају данас. Благостање највише зависи од економског система, менталитет и остало ту можда имају утицаја по мало, али ништа од тога није пресудно.

[Срђан Шијакињић]

Врати се на два поста пре. То нису дугови држава то су дугови већином приватних лица која послују из тих држава. Мораш да раздвојиш државни дуг и приватни дуг са територија те државе. 

Када расте приватни дуг то је напредак, када расте државни дуг.. то је назадовање. 

Зато што је различита политика давање пара привреднику и давања пара држави. 

Када је економија лоша, дуговања падају, јер расте камата, самим тим људи мање позамљују.

Држава позамљује и кад расте камата. 

Опет да ти поновим, оно на табелама је збир државних и приватних дугова са територија те државе. 

Ма капирам ја то, али зар не би требало да стандард и економија тих земаља напредују упоредо са тим порастом приватних дугова? А како чујем, стандард се повећао "онако", а дугови мнооого? И опет је л се стандард повећао због реформи које су одрадили или због самог уласка у Еу, питање је велико, тј. да ли би се повећао исто толико и са реформама а без уласка у унију... Мада, све ми се чини да ту има мноооого више фактора, и да се ништа не може рећи веродостојно док се не одвоји дебело време да се упозна стање у свакој држави понаособ...

[Млађони]

Може дуг да буде добра ствар, само је мало компликованије да се објасни...

Дуг који представља инвестиције засноване на реалној штедњи је добар. Само што ту има пуно да се објасни шта то значи. Размишљам већ неко време да напишем текст који ће те ствари разјаснити од почетка до краја, само треба времена за то.

 

На друго питање - ја сам "тржишни фанатик". Сматрам да држава апсолутно не треба да се меша у привреду. Као што имамо одвајање Цркве и државе, тако треба да буде одвојена привреда и држава. Нешто слично томе имала је САД у XIX веку, донекле Сингапур, Хонг Конг, па и државе Европе су прошле кроз сличне фазе пре него што су успоставили ово што имају данас. Благостање највише зависи од економског система, менталитет и остало ту можда имају утицаја по мало, али ништа од тога није пресудно.

 

To данас има Кина. Само што је фокус кине на апсолутно слободно предузетништво по већини питања. 

[Grizzly Adams]

Ма капирам ја то, али зар не би требало да стандард и економија тих земаља напредују упоредо са тим порастом приватних дугова? А како чујем, стандард се повећао "онако", а дугови мнооого? И опет је л се стандард повећао због реформи које су одрадили или због самог уласка у Еу, питање је велико, тј. да ли би се повећао исто толико и са реформама а без уласка у унију... Мада, све ми се чини да ту има мноооого више фактора, и да се ништа не може рећи веродостојно док се не одвоји дебело време да се упозна стање у свакој држави понаособ...

 

Није то тако једноставно. Благостање није директно пропорционално било каквим дуговима/инвестицијама. Ту падају на испиту многи данашњи "велики економисти". Привреда је као један велики компјутер. Значи његов рад и брзина зависе од тога каква је структура, какве компоненте имаш. Пупмање пара у привреду како они данас то раде је као да хоћеш компјутер да унапредиш тако што ћеш пустити у њега јачу струју. И компјутер се за кратко време захукта, убрза, али убрзо након тога прегреје и цркне...

 

Важна је структура привреде (тј. у које активности се улаже) и да инвестиције буду из реалне штедње, а не фиктивни новац.

[Срђан Шијакињић]

Може дуг да буде добра ствар, само је мало компликованије да се објасни...

Дуг који представља инвестиције засноване на реалној штедњи је добар. Само што ту има пуно да се објасни шта то значи. Размишљам већ неко време да напишем текст који ће те ствари разјаснити од почетка до краја, само треба времена за то.

 

На друго питање - ја сам "тржишни фанатик". Сматрам да држава апсолутно не треба да се меша у привреду. Као што имамо одвајање Цркве и државе, тако треба да буде одвојена привреда и држава. Нешто слично томе имала је САД у XIX веку, донекле Сингапур, Хонг Конг, па и државе Европе су прошле кроз сличне фазе пре него што су успоставили ово што имају данас. Благостање највише зависи од економског система, менталитет и остало ту можда имају утицаја по мало, али ништа од тога није пресудно.

Знам да начелно дуг може да буде добра ствар, то сам научио из Основа економије, а уџбеник су писали исто јако либерални професори...  :0104cheesy: А текст би стварно ваљало да напишеш једном. 

 

Значи верујеш у непогрешиву руку тржишта?  :0104cheesy: Звучи начелно одлично, признајем, али тешко је одолети да се држава не погура да мало ту и тамо помогне понекоме, па макар и на штету неког другог, све док тај други има више, онако што би рекао народ "не би то ни осетио"... Е сад то што то задире у људску слободу и што се држава намеће као судија је друга прича... 

 

Мени се чини да сам економски систем зависи од менталитета, јер све се своди на поштовање одређених правила, одређених принципа, правних, пословних и сл., и како онда изградити икакав систем а не добар, са менталитетом нашег народа... У било којој области...

[Срђан Шијакињић]

Није то тако једноставно. Благостање није директно пропорционално било каквим дуговима/инвестицијама. Ту падају на испиту многи данашњи "велики економисти". Привреда је као један велики компјутер. Значи његов рад и брзина зависе од тога каква је структура, какве компоненте имаш. Пупмање пара у привреду како они данас то раде је као да хоћеш компјутер да унапредиш тако што ћеш пустити у њега јачу струју. И компјутер се за кратко време захукта, убрза, али убрзо након тога прегреје и цркне...

 

Важна је структура привреде (тј. у које активности се улаже) и да инвестиције буду из реалне штедње, а не фиктивни новац.

Ако је тако, опет долазимо до тога да нам треба баш та структура, а то нам не доноси ЕУ, јер очигледно да услов за примање нових чланица није био постојање такве структуре... Мислим да је ЕУ добра онолико колико нас натера да се мењамо на боље, да уводимо ред. Наравно, питања КиМ и остала национална питања остављам по страни, али и то ће морати да се узме у рачуницу кад будемо одлучивали да ли нам одговара цена улазнице.

[Grizzly Adams]

Па ево да избацим неке идеје за текст, чисто као "preview"...
 
Како као појединац планираш шта можеш да урадиш? Рецимо да бираш између три различите активности од којих једна траје један дан, друга месец дана, а трећа годину дана. Очигледно, то зависи од тога колику имаш уштеђевину. Ако имаш пара да преживиш само један дан, онда ове дуже активности отпадају. Ако имаш пара бар за месец дана, онда можеш да бираш између прве и друге, ако имаш бар за годину у обзир долази и трећа. Проблем настаје ако одабереш активност за коју немаш довољно пара. Рецимо имаш пара за два месеца, а кренеш да радиш нешто за шта ти треба годину дана. Јасно је да нећеш успети и инвестиција ти је пропала, заједно са уложеним радом. На тај начин ти одређујеш шта треба да радиш. Зависно од својих потреба - да ли ти треба храна, одећа, превозно средство итд. и уштеђевине коју имаш.
 
Е сад, за појединца је лако. Питање је ако имаш друштво са десет милиона становника па треба одлучити шта свако треба да ради... Како ми ту знамо које активности свако од десет милиона људи треба да предузме и шта можемо да направимо, а шта не?

 

Наставак у следећем броју...

 

Ако је тако, опет долазимо до тога да нам треба баш та структура

 

Хехехе - ствар је у томе да ту структуру нико не зна... (музика из Twilight Zone)

[Дика Израиљева]

Може дуг да буде добра ствар, само је мало компликованије да се објасни...

Дуг који представља инвестиције засноване на реалној штедњи је добар. Само што ту има пуно да се објасни шта то значи. Размишљам већ неко време да напишем текст који ће те ствари разјаснити од почетка до краја, само треба времена за то.

 

На друго питање - ја сам "тржишни фанатик". Сматрам да држава апсолутно не треба да се меша у привреду. Као што имамо одвајање Цркве и државе, тако треба да буде одвојена привреда и држава. Нешто слично томе имала је САД у XIX веку, донекле Сингапур, Хонг Конг, па и државе Европе су прошле кроз сличне фазе пре него што су успоставили ово што имају данас. Благостање највише зависи од економског система, менталитет и остало ту можда имају утицаја по мало, али ништа од тога није пресудно.

 

(Немој да помислиш да сам се нешто посебно на тебе "окомио", не, само толико је контрадикторности у твојим изјавама да просто не могу даодолим)

 

Није тачно да Црква се Црква не мијеша у државу, нити да је одвојена од ње. Не мијеша се јер не мож поп да буде предсједник владе. Црква се мијеша у све, а ипак је ван свега. Ако Црква ради на моралу људи, на очовјечењу људи, на крају и на обожењу људи, самим тим она се "мијеша" више него ико - тако би бар требала - у државу, јер ти људи ће, које Црква оцркови воде државу.

 

Дакле формално Црква се не мијеша, али суштински се мијеша.

 

Кажеш да дрѕава не треба да се мијеша у економију. То није глупост, јер глупост је нешто из незнања, потпуне неинформисаности, то је лудост што кажеш. Зашто је је лудост? Као и у већини својих коментара, да се примијетити, ти се држиш, као по правилу, увијек форме, која је у суштој супротности са суштином.

 

Пошто имаш, деклеративно, религиозна животна начела, тако ћу ти и објаснити однос форма-суштина.

 

Аксиоманлно начело економије јесте профит. Дакле зарадити што више пара, уз што мање трошкове. Овдје се немоновно намеће следеће питање: Какве су норме, каква правила игре, каква друштвена ситуација, које владају око економије? Или, да ли је, зарад профита, дошло до "кориговања" тих друштвевених норми, да би, на уштрб некога, био остварен већи профит? Или, да ли, у крајњој и најгорој мјери, профит, и жеља за остварењем профита, уствари постаје машинерија која успоставља норме у друштву (социјалне, моралне норме)?

 

А сва ова питања потеже још питања, много битнијих: Ко и како успоставља тржишне услове? Да ли су успостављени тако да се водило рачуна о РАСПОДЈЕЛИ профита? Да ли друштво треба да обезбиједи добре услове, тржишне, онима који остварују профит, а они дапрофит сматрају својом својином? Многа питања, а основно је: Одакле почетан капитал? Какви су услови тржишни, тј, да ли су приагођени профитерима или радницима? Каква је улога државе у свему?

 

Либерализација! Та фамозна, опасна, подмукла фраза. Либерализација, ма кава, у себи носи једно те исто: ослобађање од неких норми и правила. И тако имамо "либерални" капитализам. Ако се сложимо и прихватимо тзв. капитализам као неко неопходно уређење питамо се: Какав је он био до сада, и од чега се либерализује? Либерализује се од друштвено-социјалних норми. Особађа се ОБАВЕЗА ка друштву, да би могао да профитира више.

 

Та либерализација - у принципу лаж ради пљачке јер пут до профита нема више у себи ништа хумано, а да не говоримо хришћанско - дошла је дотле да, ево, многи као и ти заговарају одвајање државе од економије. Шта то значи? То значи препуштање остваривачим профита - профитерима - куће, укућана. Шта то значи: То значи да ће профитери не само да ти опљачкају имање, него ће ти и дјецу почети да одгајају тако да она буду добровољно робље профитерима, како би, морално  идеолошки испраног мозга, умјесто да се бори за своја права, била послушно робље.

 

Ето УПРАВО то је сада на сцени, сада када још колико-толико држава има уплива у економију. Има га онолико колико патриотске и домаћинске политичке снаге успију да имају уплива у цјелокупни систем државне власти.

 

Наравно, такви "умни" заговарачи ће рећи: Па шта ти оћеш, диктатуру? Не. Као што Црква не бирајућу Предсједника државе бива "одвојена" од државе, а ОДГАЈА путем свог дјеловања у друштву; е тако држава, не пијеша се у економију (профитабилно) али онда када успостави дакво државно УРЕЂЕЊЕ које ће задовољити грађане те државе у ПРВОМ реду, а не профитере.

 

У једном таквом друштву остваривање профита, аутоматски, добива савим друге димензије, а самим тиме и НЕМИНОВНОСТ да се држава, путем разних својих механизама поистовјећује, ћесто, са профитабилним предузећима. Шта то значи? То значи да, по тржишним нормама, имамо фирме, компаније, предузећа која су под директном контролом државе (народа) путем управних одбора. И ТЕК тада, она будући државна јер играју по државним нормама, бивају ОДВОЈЕНА од државе.

 

Комликвано, да, али једноставно. Никада у историји људи ниједна држава није достигла економско-социјални ниви као Шведска. Волво није био приватни него државни. Здравство није било приватно него државно. Тај социјал-капитализам, изнијечу само неке податке позитивно шокантне, је изгледао овако, у грубо:

 

7 милиона људи, поврешина земље као ТРИ бивше Југославије; распон од сјевера до југа преко 2000 км. Око САМО 2 милиона радно-способних људи. Комлетна инфриструктура земље је у самом свјетском врху. Одакле да 2 милиона њуди заради да афалтира хиљаде и хиљаде километара путев?

 

Одакле да 2 милона људи заради базен у свакоме селу? Одакле да заради, рецимо, бредбанд кабл, да се прокопа пред сваку кућу на површини ТРИ бивше Југославије? Одакле да заради 3 врсте јела за ђаке у школама од 1. до 9. разреда? Одакле да заради да комлетно бесплатне универзитетске студије да не плаћаш ни један цент ништа? Одакле да зараде стипендије СВИМА у трајању од 6 година, с_в_и_м_а, и да дјеца са 18 година буду самостални, имају своје станове и воде своје студенстке животе? Одакле да зараде да студенти могу да имају стипендије и у САД и Србији и Азејберџану, ак дају испите и то у висини стандарда те земље. Па, рецимо, у Цириху имају примјер 2500 франака, у Вашингтону 1300 долара, а у Београду 500 евра.

 

Одакле потпунио бесплатно здравствено осигурње за све? Одакле да када се остане без посла имаш 80 % од плате? Од синдиката! Одакле центри за преквалификацију државни? И да не набрајам...од ПРОФИТА!

 

Већина тога је од профита. Шведска има индустрију, шведске компаније, која може да запосли можда и запошљава 10тине милиона људи. Али то је ВАН Шведске. ИКЕА не плаћа Швеђанима порез сем за оно што ради горе. Дакле, да завршим: не одвајање државе од економије и тржишта, него МАКСИМАЛНО уплитање државе у успостављање тржишних услова, и дјеловању фирми, профитера, на том тржишту.

 

Све остало, води, одвело је већ, затирању морала, успостављању робовског система, и одржавању друштва на НАЈНИЖОЈ граници слоцијалног мира, како не би дошло до револуције.

 

 

Она је, на помолу....људи који су или слијепи од гордости јер им је комотан живот, или су неискусни и "тжишну економију либералкапитализма" су осјетили тако што им је ћаћа давао по 800 евра да "студирају" у Крагујевцу или БГ...такви људи везе немају ни шта је тај систем, ни колико погубно је већ дјеловао, и колико ће тек да дјелује. Сада је у фази да је граница социјалног мира дотакнута и он стагнира. Тражи начине да би наставио, а да "не устане кука и мотика".

 

А све је то зато јер је држава, деклеративно, "демократска", али путем политичких лобија уствари постала је СЛУГА профитера, и ради против властитог народа - СВАКА у ЕУ!

 

Дакле имамо озбињно стање и оно није, Звоне, формалног него суштинског, системског карактера. Као што од осмијеха Милоша Црњанског (хришћанине) зависи боја листа на Суматри, тако и од мог и твог морала зависи шта ће наши потомци јести - а ТЕК колико зависи је ли дрѕава одвојена од економије.

 

Напиши текст...ми живимо у вријеме када је "ударила памет на памет", па да ти дају Нобелову награду. И ко оно помену САДА. САД од када је препустила монетрану политику ПРИВАТНИЦИМА, Америчким федералним резервама (које везе немају са федеацијом и резервама) ударила је темељ овоме данас. Све кризе које су се десиле, узрок су им - ГЛАД за профитом, и неправедна расподјела иста.

 

Чекајући и слушајући да ли је лакеше Дејвиду Рокфелеру да оствари већи профит, па да он и онаки ко он, дођу са парама у србију, Срби могу да дочекају само то што су дочекали...знамо шта, да не шупљим. Ја свакога дана,  као и многи људи, бивам шокиран глупостима, самозваних интелектуалаца, који су у ствари обични глупани, који проћитавши пар чланка и књижица, окитивши се са пар дипломица, постају српска интелектуална елита.

 

И баш то, и такви, и јесу пропаст овог народа...по оној "видјела жаба ђе се коњи поткивају па и она дигла ногу".

 

Држава је дааавно одвојена од економије...чак и у Шведској, а у Србији? Па нема економије, и нема држава ништа са тим: гледамо сви како пљачкају, СИСТЕМСКИ И ЛЕГАЛНО јер се данас пљачка путем успостављеног система. Проблем је што че нам унуци бити дужници и плаћати оно што нису ни видјели камоли јели; проблем је што наша "инелигенција" нема домаћински интелект него интелект јавне куће.

[Дика Израиљева]

Тема је: Европска Унија и Срби или ЕУ-за и против.

 

1. Србија као политички и војно-неутрална држава Срба и свих осталих грађана Србије;

 

2. Основна грана српске приведе треба да буде пољопривредна производња и прерађевина, јер је тако и сам Бог, по рељефу, дао Србији;

 

3. Главна стратешка предузећа по директном контолом државе, којима ће управљати АПоллитчни стручњаци, а остварени профит користити на унапређење тих предузеће, те плаћање пореза држави који ће, порез, омогућити просперитетно и хумано друштво, и добар животни страндард становника Србије;

 

4. Мала и средња предузеће, са повољним условима пословања;

 

5. Економска сарадња са свима, првенствено са Православним народима, у првом реду Русијом, затим традиционално неимперијалистичким народима, тако да, када дође до геополитичких криза, те земље ставши у одбрану капитала у Србији бране аутоматски Србију!

[Млађони]

1. Србија као политички и војно-неутрална држава Срба и свих осталих грађана Србије;

 

И какве то везе има са ЕУ?

 

3. Главна стратешка предузећа по директном контолом државе, којима ће управљати АПоллитчни стручњаци, а остварени профит користити на унапређење тих предузеће, те плаћање пореза држави који ће, порез, омогућити просперитетно и хумано друштво, и добар животни страндард становника Србије;

 

Апсолутно немогуће и потпуни дизниленд. То ти је идеја социјализма. Ако је државно предузеће можеш да отпишеш аполитичног стручњака. Другим речима то је твој сан. Ништа под контролом државе не може бити аполитично.

 

5. Економска сарадња са свима, првенствено са Православним народима, у првом реду Русијом, затим традиционално неимперијалистичким народима, тако да, када дође до геополитичких криза, те земље ставши у одбрану капитала у Србији бране аутоматски Србију!

 

Надам се да се шалиш. Главни партнер православне Русије је атеистичка Кина. А нама православној браћи уваљују скуп гас.http://www.dnevnik.rs/ekonomija/ruski-gas-u-srbiji-najskuplji-u-evropi

 

Eто ти "православног" народа који ће да нас брани.  

[Млађони]

Ма капирам ја то, али зар не би требало да стандард и економија тих земаља напредују упоредо са тим порастом приватних дугова? А како чујем, стандард се повећао "онако", а дугови мнооого? И опет је л се стандард повећао због реформи које су одрадили или због самог уласка у Еу, питање је велико, тј. да ли би се повећао исто толико и са реформама а без уласка у унију... Мада, све ми се чини да ту има мноооого више фактора, и да се ништа не може рећи веродостојно док се не одвоји дебело време да се упозна стање у свакој држави понаособ...

 

Све што могу да ти кажем, о повећању дугова и стандарда... погледај неку анализу. ШТа се тачно повећало, који дугови, колико. 

ПРиватни дугови правних лиац се обично повећавају када то правно лице оће да отвори ново радно место, па позајми паре да би уложило а затим приватна  лица која су запослена у том предузећу сада могу да позамљују приватне дугове да би трошили на кућу, телевизор, ауто.

 

Зато скаче приватни дуг сразмерно са стандардом. Ако ме разумеш.