ИНТЕРВЈУ: Вл. Григорије "Раскол у СПЦ није немoгuћ"

[Aragorn]

Раскол у СПЦ није немогућ

Ако дође до поделе Епархије рашко-призренске, сигуран сам да неће пратити административну границу Косова, каже епископ захумско-херцеговачки


Према неким незваничним најавама, Свети архијерејски сабор ће на наредном заседању, које би требало да буде одржано средином новембра, имати пуно посла: разматрање „случаја” умировљеног владике рашко-призренског Артемија, подела епархија, избор нових епископа... У интервјуу за наш лист, епископ захумско-херцеговачки Григорије каже да се о новим границама епархија говори већ дуже време и да су главни разлози за то сабирање народа и квалитетнији рад епископа. Умножавањем епархија стекао би се бољи увид у рад свештенства и живот верника, једном речју – у целокупни црквени живот.

– Разлога за поделу свакако да има још. Један од кључних је миграција становништва. Много православних Срба је у ратном вихору напустило матицу и настанило се у Европи и Америци, а знатан број је из ратом захваћених подручја прешао у Србију. У Републици Српској има пет епархија на милион становника. Немачка, Аустрија, Швајцарска имају исти број православних Срба и једног епископа, а служити и сабирати вернике изван матице је много комплексније, теже и захтевније – каже владика Григорије.

После последњег, пролећног заседања говорило се и о подели Епархије рашко-призренске на две епархије. Где би могла бити граница и да ли би она пратила административну линију са Косметом?

О томе се говорило и пре заседања последњег Сабора. У цркви се одлуке не доносе на пречац и без претходног озбиљног и темељног промишљања. Да ли ће до те поделе доћи на следећем заседању Сабора – то не знам. Ако дође до поделе, сигуран сам да неће пратити административну границу Косова. Сличан пример је и Захумско-херцеговачка епархија која не прати административну границу Републике Српске.

Да ли би и Архиепископија београдско-карловачка могла бити подељена на неколико епархија?

То је питање договора и одлуке Сабора. Преурањено је и исхитрено доносити било какве закључке. Међутим, ако желите моје лично мишљење – да, мислим да је то неопходно. Још је блаженопочивши патријарх Павле изнео предлог за поделу Архиепископије београдско-карловачке. Београд је главни град Србије, али има велику важност и за Српску православну цркву. Огроман је број младих у Београду, коме их препуштамо и зашто? Резултат тог препуштања смо видели ових дана на улицама Београда, али и шире. Време је да се сви запитамо колико смо криви за то. Срби, као и сваки народ, поседују потенцијал за добро и за зло. У историји је углавном било више овог првог. Данас као да нам ствари потпуно измичу контроли.

Незванично сте помињани као један од архијереја који би могао стати на чело неке од нових епархија, „београдске” или „рашке”.

Мислим да епископ треба столује тамо где је духовно рођен и где осећа и сматра да може највише дати. Овакве одлуке, као што сам већ напоменуо, доносе сви архијереји на челу с патријархом Иринејом. Духовни миље и динарски менталитет херцеговачког народа, са којим сам у протеклих осамнаест година у потпуности срастао, разликује се од менталитета и начина живота у другим крајевима. Поставља се питање да ли бих се на одговарајући начин успео „узглобити” у новој средини и околностима, онако како би то било најбоље за тамошње свештенство и вернике. Уосталом, као што сам већ наглашавао – о томе ће одлучивати Сабор.

Синод је саопштио да ће о писму владике Артемија у којем он поручује црквеној влади да се „никаквој, убудуће, вашој неканонској одлуци нећемо повиновати” и другим оптужбама које је изнео у том саопштењу одлучивати Сабор. Какав исход се може очекивати?

Када је у питању владика Артемије, ретко се у историји цркве може наћи сличан пример који показује колико је црква била благонаклона према некоме ко у толикој мери испољава самовољу. Садржај тог писма је невероватан и тешко је поверовати да га је писао епископ Српске православне цркве. Дубоко сам уверен да умировљени епископ рашко-призренски више не зна шта ради и да није свестан последица својих потеза и изјава, као ни одговорности коју има пред Богом и црквом. А поготово то не знају они који га обожавају као безгрешнога Бога. Сматрам да су његови следбеници у овом тренутку идолопоклоничке вере. То је очито из њихових деловања и изјава које су пуне мржње према другоме, па чак и према патријарху који пројављује хришћанску веру пуну љубави.

Да ли је због свега тога могућ раскол у цркви?

То није немогуће. Пре две године сам у писму упућеном свим архијерејима Српске православне цркве упозоравао на то. Дај, Боже, да до тога не дође, јер је то уистину велики грех. Ако о томе буде решавао Артемије, надам се да ће на време прорадити његова црквена свест и савест. Ипак, владика Артемије је цели живот провео у цркви која је његов дом. Ако се буду питали његови идолопоклоници, раскол је известан.

Какви су односи са другим црквама и верским заједницама, са муфтијом Зукорлићем, на пример, после његових оптужби на рачун СПЦ, или са Римокатоличком црквом?

Ти односи су добри, што се могло приметити и на устоличењу патријарха Иринеја у Пећи. Муфтију Зукорлића посматрамо као изузетак, усамљен случај, а чини ми се да тако гледају на њега и у Исламској заједници. Помало изненађује његова самоувереност, али и то је плод његове вере. Он верује у то што ради, а да ли је то у реду – показаће време. И односи са Римокатоличком црквом су коректни, и више од тога – пуни разумевања и обостране бриге. Криза је свуда видљива – и на подручју Источне и на подручју Римокатоличке цркве. Јасно је да људима треба вера у правога Бога. Идоли, као што су успех и моћ који поништавају другога већ су довели до дезинтеграције многих личности. Крајње је време, и ово важи за све, од првих до последњих – преиспитајмо своју веру, а тиме и шта је смисао нашег живота.

Јелена Чалија

---------------------------------------------------

И на „Паради поноса” су наша браћа и сестре

Синод се огласио и поводом „Параде поноса” саопштењем да се противи таквој манифестацији, али и да позива на ненасиље. С друге стране, члан Синода, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, поново је подсетио на симболику Содоме и Гоморе, градова који су заједно са својим становницима изгорели у сумпору и огњу, говорио о „јаловом еросу” који „води у смрт и ништавило”. Како оцењујете ове различите изјаве?

Свима, онима који су у цркви и онима који то нису, тога дана је требало да буде тешко. Полицајци на које су бацане каменице су наша браћа. Они који су протестовали против параде су наша деца и наша браћа. А у тој паради су, веровали или не, такође наша браћа и сестре. Без обзира на грех, јер ми, као што је речено, можемо и морамо одбацивати грех али не и грешника, јер је наш задатак гледати човека онаквим какав он треба да буде и какав он може бити. Као човек се слажем са оним што је рекао градоначелник Београда. Све је то поново позив на озбиљан и предан рад на пољу интегрисања личности, јер, ако тога не буде, узалудне ће бити све друге интеграције. А личност се реинтегрише у заједници праве вере. Што се тиче митрополитових речи – не знам тачно шта је митрополит говорио, али ерос, ма какав био, није довољан сам по себи. Јер то је снага која тежи потчињавању другога. Хришћанско агапе је заменило такав ерос и значи снагу која себе даје другоме и коју изнедрава љубав. Да би љубав могла да обухвати обоје, и ерос и агапе – неопходна је вера као тачка интеграције.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Raskol-u-SPC-nije-nemoguc.sr.html

[Ристо Подвожњак]

:group111:

[Баба]

Тачно се уплашим кад чујем да је владика Григорје опет дао неки интервју ...

[o.Gavrilo]

              Vladika Grigorije zdravorazumno razmišlja i rasuđuje.      :group111:

[Ристо Подвожњак]

Тачно се уплашим кад чујем да је владика Григорје опет дао неки интервју ...

Zbog cega?  89898989898989

[Баба]

Тачно се уплашим кад чујем да је владика Григорје опет дао неки интервју ...

Zbog cega?  89898989898989

Чу , како због чега?

Па једноставно је млого лепо кад не знамо ништа.

Људи се мање боје кад не знају много.

Људи воле да се не боје.

Људи воле да не знају .

Људи зато воле да им медији сервирају истину уместо да је траже сами.

Зато је незгодно да неко говори оно што многи не воле да чују.

[Ристо Подвожњак]

Тачно се уплашим кад чујем да је владика Григорје опет дао неки интервју ...

Zbog cega?  89898989898989

Чу , како због чега?

Па једноставно је млого лепо кад не знамо ништа.

Људи се мање боје кад не знају много.

Људи воле да се не боје.

Људи воле да не знају .

Људи зато воле да им медији сервирају истину уместо да је траже сами.

Зато је незгодно да неко говори оно што многи не воле да чују.

U stilu Domanovicevog To kod nas ne moze da bude  :group111:

[Дејан]

               Vladika Grigorije zdravorazumno razmišlja i rasuđuje.      0409_feel

Vladika Grigorije ima neverovatnu harizmu!

Slava i veliko hvala Bogu što naša Crkva ima takvog vladiku!

[Ристо Подвожњак]

Mislim da bi najbolje bilo da vladika dodje u Beograd. Ja sam Hercegovac i zbog toga bi mi bilo neizmjerno zao, ali studirajuci u Beogradu sam upoznao veliki broj neliturgijskih ljudi koji ga izuzetno cijene i postuju, te bi njegov misionarski poziv u Beogradu bio pun pogodak za crkvu.

[florenntina]

Jako je lepo kad neko zdravorazumno razmišlja i rasuđuje ali je neizmerno lepse kad neko svedoci ono sto sto prica.

[Дејан]

Jako je lepo kad neko zdravorazumno razmišlja i rasuđuje ali je neizmerno lepse kad neko svedoci ono sto sto prica.

Zaista je tako!

Mislim da je to u stavri "tajna formula" zašto je posećenost Liturgije u eparhiji zahumsko-hercegovačkoj rekordna je ta što su u stvari naše vladike +Grigorije i +Atanasije mnogo jači na delima nego na rečima i ako vladika Atanasije stalno nešto priča  girl_jumping girl_jumping

[Дејан]

[Zeebedee]

Ne smem ni da pomislim kakvi ce nas komentari docekati ujutru na sajtu Politike kada se cuvari vecere pojacani sa gasterbajterima koji svaki Bozic i Uskrs dodju u Crkvenu portu jave i objasne nam svima da je Vladika Grigorije izdajnik.

[florenntina]

Iskoristila bih priliku za podsecanje na svetao primer Sv. Varnave, episkopa Hvostanskog koji je jako lepo besedio ali i jos vise svedocio ono sto besedi. Ovako je on govorio…

“ Episkop nema svoje licne radosti, niti ima svoje licne tuge. Radost Crkve njegove je licna radost i zalost Crkve njegove je licna tuga. Gubitak Crkve je njegov licni gubitak, ali je i pobeda Crkve njegovo licno slavlje. Svaka hula na Boga pada na episkopa kao licna uvreda, I svako ruganje Sinu Bozijem kao poruga samome njemu. Svaka nepravda mora se kosnuti njegove duse, i svako nasilje mora izazvati njegov pravedni gnev. Svaka sirotinjska suza mora se stociti niz njegovo lice, i svako ranjeno srce jauknuti kroz njegova usta.Ko ce ciniti dobro, a episkop da se ne raduje, ko ce raditi zlo, a episkop da ne bude tuzan? Episkop prozivljuje Golgotu kada gleda kako ljudi trce za smrtnim ljudima, a od Besmrtnoga Boga okrecu svoje glave. On prozivljuje Golgotu kada gleda kako seme Evandjelja pada na put, i ptice ga nebeske zoblju, i kako pada u trnje i tamo ga trnje davi. Da, episkopstvo je Golgota, jer episkop mora Istinu staviti iznad zivota, a mi znamo da je mnogo puta kroz istoriju govorenje istine znacilo gubljenje zivota.”

Ovo je isecak iz besede koju je Sv. Varnava odrzao 19.08.1947. u Sabornoj crkvi u Beogradu, kada je izabran za episkopa Hvostanskog.  

Citat je preuzet iz knjige “Sv. Ispovednik Varnava, episkop Hvostanski” autor protojerej-stavrofor Savo B. Jovic

[Дејан]

Ok,tekst je izuetan ali kakve veze ima sa temom?