Narcisoidnost i asocijalno ponašanje

[zejak]

Eto opet inspirisan ponašanjem pojedinih članova foruma koji su diskutovali o pornografiji, evo da započnem novu temu ovde o narcisoidnosti i asocijalnom ponašanju.

Evo nekih zanimljivih video klipova:

sympathy for the devil-complete .

Interesantno je razmotriti i vezu između negativne zavisti, narcisoidnosti i asocijalnog ponašanja.

[Trifke]

 

 

Kako i kada se postaje narcis? Zašto ima iskrivljenu sliku o sebi i drugima? 

O ovome za “Život plus” govori psihoterapeut Danijela Živančević Ako u svojoj okolini imate samoživu osobu koja preterano hvali svoja dostignuća, živi od komplimenata i izraza divljenja, smatra da niko i ništa ne može da funkcioniše bez nje, ponaša se nadmeno, prezire osobe koje smatra nižim od sebe a istovremeno je preosetljiva na svaku kritiku, sva je prilika da je reč o osobi u kandžama narcisodinosti. Narcizam je propraćen mnogim “izmima”, među kojima su egoizam, egzibicionizam... Međutim, postoje narcisi i – narcisi. Jedan od najvažnijih teoretičara i praktičara u ovoj oblasti, Oto Kernberg, razlikuje normalan i patološki narcizam. Normalan podrazumeva činjenicu da je svaki čovek do izvesne granice zaljubljen u sebe i da traži odobravanje drugih, dok su osobe sa narcističnim poremećajem ličnosti preterano obuzete svojim likom i delom. Kako i kada se postaje narcis? Na osnovu čega takva osoba smatra da je superiorna? Kakvo društvo traži? Zašto ima iskrivljenu sliku o sebi i drugima? O ovome za “Život plus” govori psihoterapeut Danijela Živančević. Koji su simptomi narcisoidnosti? - Prema DSM-IV (američki „Priručnik za dijagnostiku mentalnih oboljenja“) klasifikaciji poremaćaja, narcisoidni poremećaj ličnosti ogleda se u tome što osoba ima izraženu potrebu za divljenjem i nedostatak saosećanja sa drugima. Simptomi koji su prisutni su, pre svega, grandiozni osećaj sopstvene veličine koji nije u skladu sa njenim realnim dostignućima, zaokupljenost fantazijama o neograničenom uspehu, moći, briljantnosti itd. Veruju da su posebni i da to “obični” ljudi ne mogu da razumeju, pa teže da budu u kontaktu isključivo sa ljudima ili institucijama koje imaju visoki status. Imaju osećaj posebnih prava, zbog čega često iskorišćavaju druge za postizanje vlastitih ciljeva. Često zavide drugima ili veruju da drugi njima zavide, imaju veoma izražen arogantan stav i oholo ponašanje. Po čemu možemo najpre da prepoznamo da se u našem okruženju nalazi narcisoidna osoba? - Pre svega, po tome što njegova slika o sebi nije u skladu sa realnošću, zbog toga to i jeste poremećaj ličnosti. Osoba precenjuje svoje sposobnosti ili smatra da poseduje sposobnosti koje u stvarnosti nema. Ova iskrivljena slika sopstvenog Ja dovodi do toga da osoba ima smanjenu sposobnost da razume poziciju drugoga i često koristi druge za postizanje vlastitih interesa. U čemu ili u kom životnom periodu treba tražiti korene narcisoidnosti neke osobe? - Iako se čovek razvija celog života, period detinjstva je specifičan zbog intenzivnog rasta i razvoja. U tom periodu stičemo prva iskustva i pouke odraslih, na osnovu kojih formiramo uverenja o sopstvenom Ja, o drugim ljudima i životu uopšte. Tada stvaramo prvu bazu podataka na osnovu koje donosimo specifične životne odluke i svi imamo tendenciju da te prve zaključke o važnim životnim pitanjima potvrdimo kao tačne kroz iskustvo, iako oni ne moraju uvek da budu u skladu sa realnošću. Dakle, detinjstvo je životni period u kome možemo da tražimo korene mnogih naših problema, pa i korene u razvoju narcističkog poremaćaja ličnosti. Imamo li tu osobinu u genima ili je vremenom stičemo? Da li su za to zaslužni roditelji koji zapostavljaju dete ili oni koji ga tretiraju kao princa? - Gotovo da nema istraživanja koja potvrđuju tezu da postoji genetska predispozicija za razvoj narcisoidnog poremećaja ličnosti. Uglavnom stručnjaci pronalaze uzrok u socijalnom okruženju i uticaju odraslih. Neki grandioznost i egocentrično ponašanje narcisoida vide kao odbranu od sopstvenog besa koji osećaju prema roditeljima, koje smatraju hladnim i ravnodušnim i od kojih nisu imali minimalnu podršku i ljubav. Nedostatak realistično-pozitivnog definisanja njihove ličnosti od strane roditelja i zastupanje strogo negativnog stava može da dovede do toga da osoba, u funkciji odbrane, donese odluku “Ja sam najbolji, vi ništa ne vredite”. Dakle, u detinjstvu ovakav stav može da bude u funkciji preživljavanja i odbrane od izuzetno negativnog stava roditelja prema detetu, ali kasnije, u odraslom dobu, zadržavanje takvog mišljenja o sebi dovodi do poremećaja. Drugi najčešći razlog koji dovodi do formiranja narcisoidne strukture jeste konstantno preterano hvaljenje deteta. Ukoliko dete poveruje u roditeljsko mišljenje o svojoj izuzetnosti i superiornosti, ono će postati i njegovo mišljenje o sebi samom. Kako je porodica prva društvena sredina u kojoj osoba stiče prve društvene relacije, ona će imati potencijal da to prvo iskustvo preslika i na širu društvenu zajednicu. Osoba će vremenom razviti potrebu da joj se drugi dive baš kao što su to radili i njeni roditelji. Zato je, iz ugla vaspitanja, važno reći da su pohvale u vaspitanju jedne ličnosti izuzetno važne, ali da bi te pohvale bile pedagoški korektne, važno je da budu realne. Postoje li neka gradacija narcisoidnosti, kada je ona benigna a kada se može reći da je narcizam prerastao u patologiju? - Verovanje u sopstvene sposobnosti osnova je svakog zdravog samopouzdanja, psihološkog zdravlja i zadovoljstva uopšte. Tada je osoba samosvesna i zadovoljna svojim realnim Ja, dok kod narcizma imamo ljubav prema nerealnom Ja, koje postoji samo u fantaziji. Dakle, osobe sa ovim poremećajem ne vole sebe, već svoju fantaziju i njoj se dive. Za kakve ljude se „lepe“ narcisi, a kakve izbegavaju? - Zbog verovanja u svoju superiornost, osobe sa ovim poremećajem očekuju od drugih da to prepoznaju, pa se uglavnom „lepe“ za osobe koje će im pružiti “dozu” divljenja i koje će ih uz „zvuke fanfara“ dočekati i podrediti im se. Ljudima koji ne prepoznaju ovo njihovo iskonstruisano lažno Ja, uglavnom lepe etikete prosečnih, običnih ljudi niže klase koji nisu u mogućnosti da shvate njihovu posebnost i tako održavaju svoje lažno samopouzdanje. Naučna istraživanja govore kako postoje sve veći dokazi o nastanku epidemije ega i narcisoidnosti. Kako objašnjavate tvrdnje da je u svetu povećan broj narcisa? - U surovom kapitalizmu, kakvo polako postaje i naše društvo, veoma je važno imati jak ego i samopouzdanje. Vođeni tim ciljem sve je više roditelja koji se dive svojoj deci, pripisuju im sposobnosti i koje nemaju, samo da bi ih ohrabrili i istakli među vršnjacima. Često su deca u centru pažnje svojih roditelja i sve je podređeno njima. Međutim, ovakav vaspitni stil neće dovesti do gore navedenog cilja, naprotiv, samopouzdani ljudi su u kontaktu sa svojim realnim Ja, oni su svesni svojih sposobnosti i slabosti, fokusirani su ka ralnim ciljevima i ne troše snagu u dokazivanju svoje grandioznosti. Dakle, porast broja narcisa vidim u ovoj roditeljskoj zabludi da je samopouzdanje isto što i superiornost. I studije su potvrdile da su slavne ličnosti više nego prosečni ljudi zaljubljene u sebe, ali i to da ne pretvara šoubiznis zvezde u narcise, već da se takvim poslom bave oni koji sebe već prilično vole. Slažete li se sa tim? - Svakako da je scena bilo koje vrste dobro mesto da vam se ljudi dive. Ali, naravno da ne možemo reći da su ljudi sa “scene” narcisi. Prema mom mišljenju, važno je da čovek koji se bavi javnim poslom i često ima javne nastupe, voli sebe i da ima zdravo samopouzdanje. Kada vas posmatra mnoštvo ljudi, onda je i veća mogućnost da se nekome nećete svideti, da neko neće poštovati vaš rad i slično. Ljudi sa zdravim samopouzdanjem i ljubavlju prema sebi dopuštaju sebi da ne moraju da se svide svima, i to ne traže od drugih, tako da se adekvatno suočavaju sa kritikom, a odbacivanje drugih ne dovode u vezu sa sopstvenom vrednošću. Nasuprot takvom odnosu prema samima sebi, narcisi veoma teško podnose neprihvatanje, kritiku i odbacivanje, jer oni ne vole sebe već svoju idalizovanu predstavu o sebi. Zbog toga imaju prisilnu motivaciju da ubede druge da moraju da vole i da se dive upravo toj zamišljenoj slici o sebi, što im otežava opstanak u javnom životu. Šta je to što je najopasnije u vezi sa narcisoidnošću? - Ta nemogućnost da se voli svoje realno Ja za mene je najveća opasnost, jer se iz toga mogu izroditi i druge bolesti. Na prvi pomen pojma narcisoidnosti, na kakve osobe i kakvu situaciju pomislite? - Recimo, na osobe koja smatraju da ne moraju da čekaju u redu, zato što su njihovi prioriteti toliko važni da im se drugi moraju pokoriti, pa se neprimereno razbesne kada shvate da ti drugi ne žele da sarađuju sa njima na “njihovom važnom poslu” i ustupe im mesto u redu. 
Danijela Živančević

http://www.psihoedukacija.rs/clanci_detalji.php?id=11

[JESSY]

Kako nastaju narcisi?

 

Ovo nije tekst o baštovanstvu i uzgajanju ovog prelepog cveća, već o tome na koji način roditelji od svoje dece prave narcisodne oosbe, kakvima oni postaju kada odrastu.

 

Prema najnovijim istraživanjima, roditelji svoju decu pretvaraju u narcise dajući im veću vrednost nego što zaslužuju. Preporučljivije je biti emocionalno topao prema deci, jer to dovodi do većeg samopouzdanja, a ne do narcizma.

Profesor Bred Bušman, jedan od vođa istraživanja kaže:

„Deca veruju u to što su im roditelji rekli da su bolja od drugih. Ovo nije dobro ni za dete ni za društvo.“

Ovo istraživanje je prvo te vrste i ono prati odrastanje dece kako bi ispitalo kako se narcizam razvija. Istraživači su pratili 565 dece iz Holandije, koja su imala između 7 i 11 godina starosti kada je istraživanje počelo. Ovo je kritičan period za pojavu narcizma.

Kod dece je ispitivano postojanje tipičnih osobina ličnosti za narcise, poput verovanja da su bolji od drugih ljudi. Takođe, o deci su ispitivani i njihovi roditelji.

Profesor Bušman kaže da je ovo istraživanje pormenilo i način na koji on vaspitava svoju decu:

„Kada sam započeo sa ovim istraživanjem, 1990., mislio sam da bi trebalo svoju decu tretirati kao da su superposebna. Sada pazim da ne radim to. Važno je prema svojoj deci ispoljavati toplinu, jer na taj način povećavate njihovo samopouzdanje, dok precenjivanje može povećati narcisoidnost.“

Stvaranje malih narcisa

Prethodna studija, koju su sproveli isti istraživači, obuhvatala je roditelje koji su precenjivali svoju decu. Ispitivani su da li su njihova deca čula za „Kraljicu Albertu“ i „Bajku o zecu Bensonu“, koji, zapravo, ne postoje. Iako su ihistraživači izmislili, neki roditelji su tvrdili da njihova deca znaju sve o njima.

Koautor istraživanja, Edi Brumelman kaže:

„Roditelji koji precenjuju svoju decu tvrde da njihova deca znaju mnoge stvari iz mnogo različitih oblasti –  pa čak i ove nepostojeće.“

Naravno, precenjivanje dece nije jedini uzrok narcizma, tu su takođe i genetski i drugi faktori iz okruženja. Neka deca postaće narcisi pre nego druga, kada ih roditelji precenjuju.

Dr Brumelman smatra da ovo istraživanje nudi praktičnu pomoć roditeljima:

„Obukom se, na primer, roditelji mogu naučiti da ispoljavaju ljubav i ponos prema deci, bez naglašavanja toga da su bolja i superiornija od drugih i da imaju veće privilegije nego drugi.“

Izvor: PsyBlog

http://www.psihoverzum.com/kako-nastaju-narcisi/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+%28Psihoverzum%29

[JESSY]

Frojd je prvi pisao o narcizmu 1910. godine. Tu pojavu je imenovao prema, svima poznatom, mitološkom junaku Narcisu koji je bio zaljubljen u samog sebe. Međutim, Frojd je pozajmio ovaj naziv u prenesenom smislu, jer u psihologiji narcizam ima drugačije značenje. Zapravo, narcizam ima mnoga lica i značenja i može znatno varirati po intenzitetu izraženosti od osobe do osobe. Prevashodno bi trebalo objasniti šta je, zapravo, narcizam, kako nastaje i koje su mu propratne manifestacije. Reč narcizam znači samoljublje, ali u psihologiji ovo značenje je dobilo mnoge druge primese. Najvažnije je za početak reći da postoji zdravo i nezdravo samoljublje, kao i da u svakom od nas postoji izvesna doza narcizma.

 

Narcizam se može preobraziti u pravu i intenzivnu patologiju. Narcistički poremećaj ličnosti predstavlja ličnost koja nije uspela da savlada najranije razvojne zadatke i da formira svoj identitet. Te razvojne greške i propusti se dešavaju veoma rano, još u prvoj i drugoj godini života.

 

Dete bez stabilnog identiteta ne može da izraste u nezavisnu i autentičnu ličnost, njemu će uvek nedostajati sposobnost samostalnog mišljenja, planiranja i doživljavanja dubokih osećanja. To je zadatak koji majka treba da obavi i prenese svom detetu, a depresivna i uplašena majka prosto nije u stanju da to učini za svoje dete. Tada dete, umesto da ulazi svoj autentičan i bezbrižan razvoj, postaje uplašeno da će izgubiti majčinu ljubav i opsednuto razmišljanjima kako da je zadrži. Ovakavo dete je uvek gladno ljubavi i teži na sve načine da se dopadne majci kako ga ona ne bi odbacila i ostavila. Umesto autentičnosti dete gradi svoju lažnu ličnost, satkanu od dodvoravanja majci, dok u unutrašnjosti dečje ličnosti ostaju strah, bes i praznina.

 

http://psihoterapijsketeme.rs/2011/razvoj-identiteta-i-narcisticki-poremecaj-licnosti/

[Снежана]

Da bi se klasifikovala osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti, potrebno je da ispunjava barem 5 od sledećih kriterijuma:
Ima grandioznu predstavu sopstvene ličnosti, što se ogleda u preuveličavanju ličnih talenata, kapaciteta i sposobnosti, pri čemu očekuje da kao takav neizostavno bude prepoznat i od drugih.
Preokupiran je fantazijama o neslućenom uspehu, moći, lepoti ili idealnoj ljubavi.
Veruje da je poseban i jedinstven i da bi trebalo da se okruži isto tako specijalnim ljudima visokog statusa.
Zahteva divljenje.
Nerealno očekuje da ga drugi tretiraju isključivo pozitivno, čak i kao superiornog pojedinca i da automatski ispunjavaju njegova očekivanja.
Sklon eksploatisanju ljudi iz svog okruženja.
Pokazuje nedostatak empatije.
Zavidi drugima ili je ubeđen da njemu drugi zavide.
Ne pokušava da prikrije aroganciju u ponašanju i stavovim

 

https://www.facebook.com/ddpsihologije?fref=ts

[Снежана]

Kako da se izborite sa destruktivnim narcisima u svakodnevnom životu

 

Da li ste nekada u svom bliskom okruženju imali problem sa osobom koja vas je kontinuirano kritikovala i omalovažavala, očekivala potpuno razumevanje, pažnju i posvećenost a zauzvrat nije nudila ništa? Da li ste imali utisak da se posle susreta sa ovakvom osobom osećate uznemireno, povređeno, besno? Da ne možete ništa da joj poverujete jer izmišlja, izvrće činjenice i laže? I na kraju, da li je taj odnos počeo tako što ste prvobitno bili očarani njenom ličnošću, sve dok odjednom nije krenulo nizbrdo, uprkos pokušajima da joj udovoljite na bilo koji način?

Ukoliko je vaš odgovor na većinu pitanja potvrdan, moguće je da imate posla sa nekim ko pripada Destruktivnom narcističkom obrascu. Nije u pitanju dijagnoza već samo neke od karakteristika patološkog narcizma, tako da ukoliko bismo narcizam zamislili kao kontinuum, destruktivni obrazac bi se nalazio na prvoj polovini. Ovaj termin koristi Nina W. Brown u svojoj knjizi Coping with Infuriating, Mean, Critical People: The Destructive Narcissistic Pattern, koju toplo preporučujemo, a osnove ideje, objašnjenje i savete ćemo vam izneti u daljem tekstu. Nina je profesor na Old Dominum Univerzitetu, i ekspert je na temu narcizma.  Knjiga se fokusira isključivo na odrasle osobe čiji destruktivni narcizam vuče korene još iz ranih porodičnih odnosa. Ukratko, karakteriše ih egocentričnost, nedostatak empatije, površan emocionalni život, arogancija, potreba za divljenjem i nesposobnost da održe zdrave i zadovoljavajuće odnose.

Detaljniji opis ponašanja podrazumeva sledeće: potreba da uvek budu u centru pažnje– nezavisno od situacije, uvek pronalaze način da skrenu pažnju na sebe, bilo to povišenim glasom, neprikladnim ponašanjem, provokativnim oblačenjem, flertom, upadanjem u reč ili uvlačanjem u raspravu; ljubomorni su kada je pažnja usmerena na nekog drugog; zahtevaju da im laskate i dajete komplikomente– što može biti zamaskirano potrebom za savetovanjem, dok u stvari samo traže vaše odobravanje ili kompliment; tipična situacija je kada se pohvale nekim dostignućem očekujući divljenje,a postignuće je obično preuveličano da bi mu pridali na značaju; uvek su bolji od drugih– šta god da neko uradi, oni to mogu bolje a njihova iskustva su uvek značajnija, bila pozitivna ili negativna; samo oni znaju šta je najbolje za druge–   drugima prosto nije dozvoljeno da imaju drugačija osećanja ili misli, toliko su superiorni da su tuđe ideje i stavovi  beznačajni i odmah podležu kritici; nerealistično sagledavaju sopstvene sposobnosti- tačnije, precenjuju ih; očekuju da uvek budu prioritet prijateljima i partneru i da imaju njihovu punu pažnju; očekuju da im čitate misli; skloni su neprijatnim opaskama– čak i kada deluje da se samo šale, u pitanju su omalovažavajuće, sarkastične opaske koje sagovorniku veoma teško padaju, dok tim istim napadom izdižu sebe iznad drugih ljudi; sarkazam je način uspostavljanja kontrole i moći, a ako se pobunite označeni ste kao „partibrejker“; uvek su u pravu i uvek prebacuju krivicu na drugoga; nepoverljivi su, ogorčeni i zavidni– konstantno preispituju vaše motive i sumnjaju na „teoriju zavere“; moguće je da namerno iznose neke proračunate izjave kako bi izazvali vašu reakciju; ne podnose tuđi uspeh i pokušavaju da ga umanje; skloni su napadima, direktnim ili indirektnim i suptilnim– po principu napad je najbolja odbrana, u samom startu se od vas očekuje da se na neki način branite, a rasprava traje u nedogled; džangrizavi su– nije vam dozvoljeno da sami organizujete svoje vreme već morate da se prilagodite njima i to u svakom momentu jer su oni najvažniji; tvrdoglavi su– ne postoji način da im promenite mišljenje vezano za bilo koju temu, nove informacije koje se kose sa njihovim ubeđenjima uopšte ne uzimaju u obzir; vaše mišljenje je nebitno, a ako čak i nagovestite da možda greše izazvaćete lavinu kritike i besa; jedine vredne ideje su njihove ideje; uvek moraju biti vođe i glavni– jer oni znaju najbolje, a ukoliko nisu glavni potrudiće se da se udruže sa ostalima i učine da izgledate nesposobno i tupavo, glasnom pričom će skrenuti pažnju na sebe i uporno pokušavati da dokažu da znaju više i bolje od onoga ko je na čelu na grupe.

 

Najveći problem sa destruktivnim narcisima je što ne možemo da ih promenimo niti da utičemo na njihovo ponašanje. To jako teško ide i samim terapeutima, i to samo u onim slučajevima kada su i sami visoko motivisani za promenu i spremni da sarađuju. Nema te ljubavi, pažnje, ponašanja, rasprave, suočavanja i slično, koja bi mogla da ih motiviše da promene kako se odnose prema vama. Kada pokušamo da im se suprotstavimo, najčešće se osećamo još gore jer su njihovi mehanizmi odbrane (posebno poricanje) toliko jaki, da ih je teško slomiti. Održavati kontakt na svakodnevnom nivou je izuzetno teško jer u drugim ljudima često provociraju frustraciju i bes, dok su oni potpuno indiferentni i nesvesni svoje destruktivnosti.

Odakle potiče ta indiferentnost? Za destruktivne narcise sve i svi predstavljaju produžetak selfa, što znači da su pod njihovom kontrolom i da postoje samo da bi zadovoljili njihove potrebe. Ukoliko se pokaže drugačije, dolazi do narcističkog besa. Sebi ne postavljaju nikakva ograničenja i smatraju da su svemoćni, sveznajući. Drugi ljudi moraju konstantno da im se dive, a svako ko odbije zaslužuje da ga ignorišu, uvrede ili odbace.  U nedostatku empatije, toliko su fokusirani na sebe da nisu ni svesni kako se drugi osećaju. Grandioznost im dozvoljava da misle da mogu da kontrolišu druge ljude i da krše njihove granice, da imaju odgovore na sva pitanja, da budu arogantni i samouvereni. A onda kada ne dobija ništa od onoga što su zamislili i očekivali, postaju nezadovoljni odnosom i traže sledeću žrtvu. Drugi ljudi su vredni samo onoliko koliko su spremni da zadovolje njihove potrebe.

Postoji nekoliko tipova destruktivnog narcizma. Zahtevni narcisi su zavisni, posesivni, pasivno agresivni i prilično iscrpljuju bliske osobe. Traže pažnju i posvećenost ali nikada nisu zadovoljni.Što se tiče emocionalnih kapaciteta, uopšte nisu sposobni za emocionalnu intimnost. Uzimaju a nisu spremni ništa da pruže, fizičko zadovoljstvo je primarno.  Kritični narcisi su ljubomorni, zavisni, grandioznog selfa, skloni okrivljavanju i učitavanju prikrivenih i zlih motiva. Od drugih očekuju savršenstvo ali da se suzdrže od bilo čega što može izazvati ljubomoru ili zavist, i da bespogovorno prihvataju omalovažavajuće opaske koje im upućuju. Nepoverljivi su. Kada kritikuju ili vređaju, potpuno su nesvesni kako to deluje na druge, a bila koja reakcija je dokaz koliko ti drugi ne prihvataju ličnu odgovornost i odbijaju da priznaju svoje greške. Sa druge strane preosetljivi su na svaki vid kritike usmeren na njih same, postaju veoma uznemireni što je primer narcističke povrede koja vodi do narcističkog besa. Obmanjujući narcisi  isprva deluju zabavno, šarmantno, moćno i uticajno. Izuzetno su društveni, ali iza većine njihovih društvenih odnosa krije se manipulacija, obmana ili ogorčenost. Egzibicionistički narcisi uvek moraju da se pokažu, arogantni su, skloni rizičnom ponašanju. Sve što rade motivisano je ciljem da povećaju svoje samopouzdanje tako što će pokazati da su bolji, jači ili iznad svih drugih bilo po pitanju  materijalnih stvari ili kršenja pravila i socijalnih normi.

 

Iako je delom izvor problema jasan iz gorenavedenog, potrebno je da budete svesni da na određeni način stresu doprinosite i vi sami, i upravo to je jedino što možete da promenite. Obratite pažnju na sledeće: koliko ste emocionalno osetljivi; koje su to poruke iz detinjstva koje i dalje utiču na vaše ponašanje, stavove, osećanja, sliku o sebi, potrebe, želje; da li i vi posedujete neke od karakteristika narcizma; kakve granice postavljate u odnosu sa drugima.

Destruktivni narcisi obično imaju jak mehanizam odbrane po imenu projekcija; odriču se svih neželjnih misli i osećanja o sebi ili neispunjenih potreba i projektuju ih u druge ljude, a onda na iste te misli i osećanja reaguju kao da pripadaju drugima.  Recimo iza rečenice „Niko nije iskren!“ krije se „Ja nisam iskren“, ili, kažu „Divna si“ a misle „Nekad sam stvarno predivna“. Strah ili bes momentalno odbace projekcijom. Drugi ključan mehanizam odbrane je projektivna identifikacija a dešava se onda kada prihvatimo tuđu projekciju, identifikujemo se i ponašamo se u skladu sa njom. Upravo zato se mnogi ljudi nakon interkacije sa destruktivnim narcisima osećaju besno, anksiozno, neadekvatno, nesposobno, napadnuto, zbunjeno, poniženo i pitaju se odakle sve te neprijatne i intenzivne emocije. Da bi druge ljude mogli uspešno da zarazimo svojim emocijama potrebno je pre svega da ih snažno osećamo, da umemo jasno da ih izrazimo rečima, stavom ili izrazom lica i da u isto vreme u potpunosti zanemarujemo emocije koje se razlikuju od naših. Sve te karakteristike narcisi poseduju, ali mora biti nešto i u primaocu. Pored identifikovanja sa projekcijom, problem su neadekvatne granice u odnosu sa drugima, najčešće slabe i nestabilne, i moramo prepoznati u kojim situacijama ih je potrebno dodatno izgraditi ili ojačati. O adekvatnim granicama smo već dosta pisali. Ponekad nam se čini da je naša sposobnost za empatiju u stvari slabost koja omogućava da budemo iskorišćeni i izmanipulisani, ali to nije empatija, problem su opet nedovoljno razvijene granice. Pa čak, u određenim situacijama nije ni korisno empatisati jer se tako štitimo od jakih negativnih osećanja koja destruktivni narcisi nesvesno projektuju na nas.

Pomenuli smo da se narcistički bes javlja onda kada osećaju duboku povredu selfa ili osećaju da postoji mogućnost da budu napušteni ili ocenjeni kao neadekvatni ili defektni, i to najčešće onda kada su odbačeni: nakon raskida veze, kada se osećaju izdano, izgube nekoga za koga su se emotivno vezali ili kada se kritikuje nešto nad čim nemaju kontrolu (fizički izgled, finansijska situacija, inteligencija). Nedostatak kontrole i osećanje bespomoćnosti izaziva narcistički bes u vidu ponižavanja drugih, verbalnih napada, ljubomore, durenja, intelektualizacije, sarkazma, sumnjičavosti. Znajte da ništa što kažete ili uradite ne može umanjiti ovaj bes jer je on snažan štit koji onemogućava druge da vide kako se zaista osećaju. Ali možete da odbijete da budete deo ovakve dečje igre. Ne da ignorišete ono što je izrećeno, već da svesno odlučite da se ne branite i da ne podižete raspravu na još veći nivo- mirnim tonom, pažljivo biranim rečima, izbegavanjem kontakta očima, blagim okretanjem položaja tela i promenom teme. Jako je teško ostati smiren, indiferentan i izgraditi zid kao emocionalnu odbranu, ali tako najbolje možete poštedeti sebe osećanja frustracije, besa i povređenosti. Drugi način je da se jednostavno povučete- napustite prostoriju, prosto, odlučili ste da ne želite da budete deo takve interakcije. Jačanje sopstvenog samopouzdanja i bezuslovno prihvatanje sebe je takođe od pomoći, a i umanjuje mogućnost projektivne identifikacije.

 

Ukoliko često u njihovom prisustvu osećate potrebu da se branite i pravdate, objašnjavate i izvinjavate- moguće je da imate problem sa osećanjem krivice. Destruktivni narcisi ne prihvataju svoje greške i zato ih prenose na vas, a dok se trudite da se opravdate, sve više postaju sigurni da su u stvari dobro procenili da je krivica vaša. Ako baš morate da objašnjavate, budite kratki i jasni uz što manje neverbalnih pokazatelja koji vape za razumevanjem i oproštajem. Još bolje, sačekajte da vas sami pitaju jer na taj način jasno ističete da niste požurili da se branite već prosto odgovarate na njihov zahtev. Uradite to u četiri oka, jer u društvu postoji opasnost da proradi njihova potreba za pažnjom i osećanje grandioznosti i da iskoriste „publiku“ da vas ponize dok sebe uzdižu. Pa i na kraju, niste u sudnici i nema potrebe ikome da dokazujete ispravnost svojih postupaka ili zašto i šta osećate.

Mnogi zameraju da sve ove taktike podrazumevaju potiskivanje sopstvenih potreba i želja u odnosu sa destruktivnim narcisima, ali ukoliko želite da održite adekvatan odnos u vezi, na poslu, sa članovima porodice- ovo je verovatno jedini način.  Stoga budite uvek svesni svojih reakcija, održite zamišljenu emocionalnu  barijeru kao odbranu i ne pokušavajte da im podmetnete ovaj tekst kako bi se prosvetlili i promenili- neće vam uspeti.

Autor: Sanja Dutina

https://psihobrlog.wordpress.com/2015/01/11/kako-da-se-izborite-sa-destruktivnim-narcisima-u-svakodnevnom-zivotu/

 

 

 

 

[Arsenija]

Ne treba udovoljavati narcisima,jer automatski prestaju da nas postuju,a kad prestanu da mare za pristojnost,zaboravice i na osecanja....Ne treba nagradjivati takvo ponasanje,niti se nekome prepustiti na milost i nemilost...treba to uvek imati u vidu,jer ako ne stojis na sopstvenim nogama,ne mozes ni da budes dostojanstven.Narcisi su sebicni, mi nismo zli,ali nismo ni glupi.Zato ne treba svima automatski udovoljavati,treba postovati sebe,jer ako ne postujes sebe,drugi te nece ozbiljno shvatiti,i pre ili kasnije ces biti iskoriscen kao krpa...A mi,posto smo dovoljno bistri,necemo dozvoliti da se to desi.Najpre tako sto necemo uvek popustati.Drugi ce o nama imati onaj stav koji mi budemo imamo o sebi.Znaci...ako ja kazem -Arsenija,carice,to znaci-prekidam kontakt sa svima koji se ne ponasaju u skladu sa pravilnikom 89. :-D

[JESSY]

Narcistički poremećaj ličnosti često se izjednačava sa samoljubljem, plitkošću i hvalisanjem koje ide na živce. Međutim, mnogo više stvari čini ovaj poremećaj. Ponašanje i raspoloženje kod osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti često zavise i podstaknuti su reakcijama okoline: uglavnom od drugih osoba traže potvrdu da su vredni. Utisak koji žele da ostave i snažna odbrana sopstvenog krhkog samopoštovanja veoma utiču na misli i akcije ovih osoba.

Neke osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti mogu se osećati ljuto, anksiozno, depresivno i osramoćeno ukoliko se rekacije okoline ne uklapaju u sliku njihovog idealnog, naduvanog i zaštićenog selfa. Sa neuropsihološkog gledišta, narcistički poremećaj ličnosti karakterišu problemi sa identitetom i emocionalnom regulacijom.

Osobe koje ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj mogu imati veoma nestabilno i promenljivo samopoštovanje. Nemaju izgrađen identitet i ne znaju ko su. Ovaj poremećaj, osim na osobe koje boluju od njega, negativno utiče i na živote njima bliskih osoba, kao i osoba sa kojima su u svakodnevnom kontaktu.

[JESSY]

Simptomi

Narcistički poremećaj ličnosti uključuje sledeće simptome:

• oskudan identitet
• nesposobnost da se drugi cene
• privilegovanje sebe
• nedostatak autentičnosti
• potreba za kontrolisanjem
• netolerantnost za tuđe mišljenje i poglede na svet
• emocionalna otuđenost
• grandioznost – veličanje sebe
• nedostatak svesnosti ili uvida u posledice koji ima sopstveno ponašanje
• minimalna empatija
• očajnička potreba za odobravanjem i pozitivnim mišljenjem drugih osoba

Međutim, nema svako sa patološkim narcizomom ili narcističkim poremećajem ličnosti iste manifestacije ovog stanja. Postoji heterogenost, zbog toga što su ljudi složena bića. Postoje različiti nivoi intenziteta i dimenzija. Na primer, neke osobe sa patološkim narcizmom su stidljive i ranjive (izbegavaju druge), dok su druge primarno druželjubive i hvalisave (grandiozne).

[JESSY]

Klaster (grupa) B poremećaja ličnosti

Narcistički poremećaj ličnosti pripada takozvanoj B kategoriji poremećaja ličnosti u DSM-5 klasifikaciji (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje). Unutar ove grupe nalaze se: granični poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, histrionički poremećaj ličnosti, kao i antisocijalni poremećaj ličnosti. Psihopatija, stanje opisano kao nedostatak savesti, nemogućnost vezivanja, agresivnost i nasilničko ponašanje prema drugima, jedno je od podstanja u sklopu antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Iako, su ovi poremećaji različiti i manifestuju se kroz različite simptome, često se dešava da jedna osoba ispoljava simptome dva različita poremećaja iz grupe B. Kao što će mnogi psiholozi i psihijatri potvrditi, profil ličnosti naših klijenata ne uklapa se uvek u navedene kategorije. Uz glavni poremećaj od kog neka osoba boluje mogu se javiti i simptomi nekog drugog poremećaja ličnosti. Uzmimo na primer kombinaciju narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti koji se često opisuje kao maligni narcizam.

[JESSY]

Preuveličavanje sopstvene vrednosti

Istaknuta karakteristika narcističkog poremećaja ličnosti, bez obzira na dimenziju (grandiozni, ranjivi, kombinovani sa drugim poremećajem) je preuveličavanje sopstvene vrednosti. Ove osobe vide sebe u prekomerno pozitivnom svetlu, veruju da su jedinstvene i supreriornije od drugih.

 

U meta-analizi istraživanja koja se bave narcističkim poremećajem, autori Grijavla i Zang ispitivali su kakav uvid imaju osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti. Njihovi rezultati pokazuju da osobe sa  izraženom crtom narcisoidnosti imaju tendenciju da precenjuju ili preuveličavaju sopstvene sposobnosti, status ili izgled u odnosu na realnost. Najčešće se ova osobina precenjivanja sopstvene vrednosti odnosi na moć i status. Oni veruju da su bolji od drugih, čak i kada su dokazi u suprotnosti sa njihovim uverenjem, poput rezultata na testu inteligencije. Tada uglavnom preispituju realnost umesto da je prihvate. Postaju veoma odbrambeno nastrojene i verbalno napadaju ili ponižavaju ispitivača koji im je rekao te rezultate ili pak sam test („Kakav glup test!“). Neoborivi dokaz netačne i preterano naduvane samoprocene ne menja sliku o sebi osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti.

[JESSY]

Ranjivost

U trećem odeljku petog izdanja Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5), stanja povezana sa ličnošću razlikuju se od trenutniih dijagnostičkih kriterijuma. Funkcionalnost osobe i osobine ličnosti razmatraju se kao dve različite dimenzije jednog kontinuuma. Kao kliničaru, ovaj pristup mi se čini približnijim kompleksnom ljudskom ponašanju.

Što se tiče narcističkog poremećaja ličnosti, ovaj odeljak naglašava da osobe sa narcističkim poremećajem imaju „ranjivo samopoštovanje“, bez obzira na to da li je osoba introvert ili ekstrovert odnosno „ranjiva“ ili „grandiozna“. Ovim osobama potrebna je regulacija koja dolazi iz spoljašnjeg sveta kako bi održale sliku koji imaju o sebi. Zbog toga, često koriste druge ljude da stabilizuju svoje emocije i osećanja vezano za to ko su i ko žele odnosno ne žele da budu.

[JESSY]

Mozak, patološki narcizam i empatija

Istraživanja pokazuju da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju neurobiološka oštećenja slična kao kod psihopatije. Ovo ima smisla, ukoliko uzmemo u obzir da narcistički poremećaj ličnosti pripada spektru koji uključuje i psihopatiju. Istraživanje sprovedeno korišćenjem neuroimidžing metode pokazalo je da osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju probleme u prednjem, desnom, insularnom korteksu – delu mozga koji je zadužen za empatiju.

Istraživači sa Univerziteta u Nemačkoj su 2013. godine uz pomoć tehnike neuroimidžinga istražili moždane obrasce osoba sa narcističkim poremećajem ličnosti. Dobili su slične rezultate kao i u gore pomenutom istraživanju. Osobe sa ovim poremećajem imale su manju količinu sive materije u delovima mozga koji su povezani sa empatijom (prednja insula (anterior insula) i frontalna-paralimbička zona).

Neurološka istraživanja ove vrste pružila su značajne dokaze da osobe sa patološkim narcizmom imaju smanjen kapacitet za prosocijalnu interakciju sa ljudima. „Neispravno“ funkcionisanje mozga predstavlja značajnu prepreku u tome.

[JESSY]

Dimenzije narcističkog poremećaja ličnosti

Narcizam je mnogo više od nivoa svog intenziteta. Istraživanja su identifikovala nekoliko dimenzija. Neki istraživači govore o njima kao o vrstama ili podtipovima, dok dr Kenet Levi u svom pregledu literature iz 2012. predlaže da je najpreciznije posmatrati varijante ovog poremećaja kao zasebne dimenzije sa sopstvenom dinamikom. Ovo odražava realnost narcističkog poremećaja ličnosti, pri čemu osoba može ispoljiti simptome više od jedne varijante. Dve najčešće opisivane dimanzije ili vrste su grandioznost (veličanje sebe) i ranjivost (vulnerabilnost).

• Grandioznost: Karakteristike ove vrste narcizma koje se najčešće navode su: ekstraverzija, otvoreno traženje pažnje i preuveličavanje sopstvene vrednosti.

• Vulnerabilnost: Ova vrsta predstavlja neurotični stil. Osobe kod kojih je identifikovana ova vrsta nacrizma često su mirne/introvertne, anksiozne, imaju problema sa raspoloženjem, izbegavajuće su i skromne.

[JESSY]

Maligni narcizam

Želim da vam pokažem mračnu stranu narcističkog poremećaja ličnosti u kojoj su agresivnost, antisocijalno ponašanje i sumnjičavost istaknuti i udruženi sa siromašnim identitetom, krhkošću i egocentričnošću.

Osoba sa malignim narcizmom ima potencijala da uništi porodice, zajednice, nacije i radno okruženje. Ovo stanje je spoj narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti. Psiholog Erik From imenovao je ovaj poremećaj 1964, a psihoanalitičar Oto Kernebrg je kasnije opisao simptome ovog stanja, izdvojio ga kao poseban poremećaj i predstavio kao posrednika između narcističkog i antisocijalnog poremećaja ličnosti.