Да ли Хришћанин мора бити анационалан ?

[angst]

Naravno da ne.

Samo sam rekao da nisu eksperti u oblasti prava ili ekonomije...

Слободно се сада извлачи, али поређење је веома карактеристично: астрофизичар VS ни мање ни више него нумеролог...

P.S. Hисам ce увредио, ја чак и нисам теолог...

[Juan Valdez]

Samo sam rekao da nisu eksperti u oblasti prava ili ekonomije...

Често нису. Али имаш неке на овом форуму који су економисти и теолози. Него, никако не могу да провалим у чему си ти стручан или још боље, у чему ниси?

[Аурор]

Ако си на мене мислио ја нисам теолог.

Ne, nisam na tebe mislio.

Често нису. Али имаш неке на овом форуму који су економисти и теолози. Него, никако не могу да провалим у чему си ти стручан или још боље, у чему ниси?

Pa naravno da ih ima, to je super.

Ali nismo pricali o njima.

Слободно се сада извлачи, али поређење је веома карактеристично: астрофизичар VS ни мање ни више него нумеролог...

Ma nisam mislio tako.

A sto se tice teme - to vi vidite sami.

[Juan Valdez]

Ако си на мене мислио ја нисам теолог.

Владе, занима ме једна ствар. Сасвим је могуће да бити националиста (у неком смислу) и бити Хришћанин није у супротности. Али ми никако није јасно зашто је за Хришћане толико битно да живе у националним државама. Зашто би хришћанин био мање хришћанин ако би се избрисале националне границе (не и културне особености народа и етничких група), а задржале слободе (дакле, не мислим на СФРЈ, СССР и слично)? Зар то не би некако било и природније за хришћанство?

[Grizzly Adams]

Рецимо Св. Јован Златосути богатство поистовећује са нерадом а сиромаштво са радом

Позивали су на расподелу богатства.

То треба разумети у контексту друштва у коме су живели. Тада се богатство стицало насиљем или рођењем (као наставак насиља). Човек који се роди сиромашан био је осуђен да до краја живота буде сиромашан. Зато су оци Цркве критиковали тај систем.

Међутим, ми данас знамо за сасвим други систем у ком је богатство директно везано за личне способности и рад. Зато не може да се примени иста логика коју су св. оци примењивали у то доба. Они би данас вероватно другачије резоновали.

А као идеал хришћанског уређења истицали су прву јерусламску заједницу.

Та заједница је и данас идеал хришћанске заједнице, па је имамо потпуно сачувану у манастирима. Само треба разумети да они то нису никада наметали као "државно уређење" које би се наметало грађанима применом државне силе, већ само као препоруку за унутрашње и добровољно уређење хришћанске заједнице.

[angst]

Али ми никако није јасно зашто је за Хришћане толико битно да живе у националним државама.

Па није битно за хришћане, битно је за националисте, те због тога и долазимо до онога што си рекао:

Али готово сваки националиста издиже Србина изнад несрбина, што нема никакве везе са хришћанством.

Зар то не би некако било и природније за хришћанство?

Наравно да би било.

[angst]

То треба разумети у контексту друштва у коме су живели. Тада се богатство стицало насиљем или рођењем (као наставак насиља). Човек који се роди сиромашан био је осуђен да до краја живота буде сиромашан. Зато су оци Цркве критиковали тај систем.

И ти причаш којешта Звонко. Знаш ли ти да су у христијанизованом Римском Царству ака Ромеји просјаци могли постати царевима, а проститутке царицама?

[Justin Waters]

Али тад и настаје проблем. Јер сва та начела одувек постоје за било коју идеју или идеологију, али ако им додаш данашњи контекст постају нешто друго.

Ја то не бих наводио под спорно. Начела комунизма, су постојала од памтивјека иато, и није их Макрс измислио. Исто је и са либерализмом, и национализмом и другим погледима на свијет. Она кроз вријеме добијајо своје варијације. Но кад неки националиста национализам 19 вијека ставља у контекст Немањића или још раније онда је оправдано скренути му пажњу да то није исто. Тако исто и са осталим идејама.

[Grizzly Adams]

И ти причаш којешта Звонко. Знаш ли ти да су у христијанизованом Римском Царству ака Ромеји просјаци могли постати царевима, а проститутке царицама?

Ти причаш којешта. Уопште се не ради о томе. У Римском Царству је један просјак постао цар и две проститутке царице. То није било правило, него можда изузетак. Ако није митологија...

У било којој развијеној капиталистичкој држави сваки сиромашан човек може да нађе посао и да за неколико година почне нормално да живи.

[Marjanovic]

Владе, занима ме једна ствар. Сасвим је могуће да бити националиста (у неком смислу) и бити Хришћанин није у супротности. Али ми никако није јасно зашто је за Хришћане толико битно да живе у националним државама. Зашто би хришћанин био мање хришћанин ако би се избрисале националне границе (не и културне особености народа и етничких група), а задржале слободе (дакле, не мислим на СФРЈ, СССР и слично)? Зар то не би некако било и природније за хришћанство?

И било је природно. Прва хришћанска држава, кад се већ некако појавила, имала је универзални карактер а не национални. Идеја царства толико значајна за хришћане била је универзална.

Узми идеју ЕУ, њен корен је управо у томе. Друга је ствар што је данас Европа секуларна.

[Justin Waters]

Владе, занима ме једна ствар. Сасвим је могуће да бити националиста (у неком смислу) и бити Хришћанин није у супротности. Али ми никако није јасно зашто је за Хришћане толико битно да живе у националним државама. Зашто би хришћанин био мање хришћанин ако би се избрисале националне границе (не и културне особености народа и етничких група), а задржале слободе (дакле, не мислим на СФРЈ, СССР и слично)? Зар то не би некако било и природније за хришћанство?

Сасвим би било природније.

[Marjanovic]

То треба разумети у контексту друштва у коме су живели. Тада се богатство стицало насиљем или рођењем (као наставак насиља). Човек који се роди сиромашан био је осуђен да до краја живота буде сиромашан. Зато су оци Цркве критиковали тај систем.

Међутим, ми данас знамо за сасвим други систем у ком је богатство директно везано за личне способности и рад. Зато не може да се примени иста логика коју су св. оци примењивали у то доба. Они би данас вероватно другачије резоновали.

Та заједница је и данас идеал хришћанске заједнице, па је имамо потпуно сачувану у манастирима. Само треба разумети да они то нису никада наметали као "државно уређење" које би се наметало грађанима применом државне силе, већ само као препоруку за унутрашње и добровољно уређење хришћанске заједнице.

Зато сам и рeкaо да Римско царство или Византија нису били либерално уређени.

[Grizzly Adams]

Имали су елементе слободног тржишта, мислим да је то брат хтео да каже.

[Marjanovic]

Слободне трговине робовима. Мислим, то нема везе са либерализмом.

[angst]

Зато сам и рeкaо да Римско царство или Византија нису били либерално уређени.

Они су били аутократија.