Да ли Хришћанин мора бити анационалан ?

[Млађони]

Један момак је овде својим постовима све објаснио.

прво цитат.

"Не иде патриотизам без национализма, не иде национализам без монархизма, не иде монархизам без светосавља, а светосавље не иде без православља."

Другим речима не само што треба да будемо патриоте већ и да будемо срењовековне монархијске патриоте где имамо Круну и Цркву на врху власти.

Али онај ко се одрекне нације, какво поштовање може имати према Богу који је те нације створио?

Па се онда намеће идеја да хришћанин МОРА да буде националан, јер анационални хришћанин је лош хришћанин.

Наравно да је вјера изнад нације, то није спорно.

Тешко да је овом момку вера изнад нације. Пре ће бити да деле исто место на трону. О томе колико је вера једнака нацији по овима:

Али ми тежимо Небеској Србији prstgore

Није битно спасење човечванства, православље је ту да би спасило небеску Србију. А не човечанство изгледа.

Ја као родољуб не могу ни мрзети друге нације.

Аха, већ виђено. Сигурно не мрзи друге нације. Само мрзи људе друге орјентације које би по затворима или да буду као и он хришћани и националисти.

Наравно да има много антисрба који су само изманипулисани од лажних пророка 21. вијека...са њима треба радити, едуковати их, стрпљиво их васпитати...али ове попут Кандићке, само у затвор.

Не сме. Бог му подарио да се роди у својој нацији и он треба да благодари због тога Богу, без обзира које је нације. Свако треба да воли и да се поноси својим народом. Сваки народ је дјело Господа и има своју љепоту.

Даље ако ми положимо живот свој за ближњега свога, то је онда највећа љубав коју смо показали. Није узалудно проливати крв ако си позван да браниш вјеру, род и отачаство.

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ

И то је врхунац љубави. Убити или бити убијен. Зарад религије или отаџбине.

Не знам да ли по Хришћанству иду национализам и религије у комплету - али видим да када су укомбиновани боде ка самоублачко-убилачком тандему где је највећа љубав умрети или убити за неког ко ти је по идеологији близак, а у спасњу најбитнија пропагандна идеја средњег века небеске Србије, без обзира што ову земљу чини пар биолона људи њему је најбитниеј спасење неколико милиона.

Страшне су то ствари.

[Баба]

Не знам како националисти гледају на мијешане бракове, вјероватно као на светогрђе или издају?

Јеси чито шта каже старац Порфирије капсокаливит о мешаним браковима ?

[angst]

Црква је своје рекла: етнофилетизам је јерес. Националисти могу да се ударају у прса и дувају кол'ко хоће, то неће променити ту, веома просту чињеницу...

[Justin Waters]

Јеси чито шта каже старац Порфирије капсокаливит о мешаним браковима ?

Нисам, шта каже? Али старац вјероватно мисли на хришћанство версус друге религије. А шта је са мијешаним браковима унутар православља? Срби - Бугари, Срби - Руси, Срби - Румуни, Срби - Грци, Срби - Грузини, Срби - Арапи православни, Срби - Јапанци православни итд....

[Marjanovic]

Национализам и анационалност су плодови либерализма. Овај први из 19.века, овај други из 2о и 21.века. Интернационализам је својство социјализма и комунизма.

Хришћанство је васељенско. И у хришћанству постоји равнотежа између националног и васељенског.

[Желе Зека]

Свети Владика Николај јасно одговорио на ово питање у "Српски народ као теодул".

Хришћанин не би смео бити ускогруди националиста,а требало би да буде племенити родољуб.

Уосталом Српска Православна Црква није само административни ентитет већ најбољи показатељ на који начин се у Православљу остварује уграђивање националног и национално-традиционалног у Живот Хришћана.

[Justin Waters]

Свети Владика Николај јасно одговорио на ово питање у "Српски народ као теодул".

Хришћанин не би смео бити ускогруди националиста,а требало би да буде племенити родољуб.

Уосталом Српска Православна Црква није само административни ентитет већ најбољи показатељ на који начин се у Православљу остварује уграђивање националног и национално-традиционалног у Живот Хришћана.

Назив "Српска Православна Црква" је назив поприлично савременог доба и супротан свом изворном облику.

Прави и изворни назив за Цркву коме Срби, већински припадају није Српска Православна Црква, него Пећка Патријаршија. Пећка, као мјесто гдје је настала, као и Цариградска, Јерусалимска, Римска, Антиохијска, или Александријска Патријаршија. Ниједна од ових Цркви нема националну одредницу.

[Небојша Јовановић]

хришћанству постоји равнотежа између националног и васељенског

да,уосталом зашто се неки народи боре за аутокевалну цркву чак и римокатолика постоји јасна подела на мађарске и хрватске надбискупије нпр...а наравно да национално не сме да буде изнад хришћанског треба равнотежа да постоји

[Justin Waters]

Национализам и анационалност су плодови либерализма. Овај први из 19.века, овај други из 2о и 21.века. Интернационализам је својство социјализма и комунизма.

Хришћанство је васељенско. И у хришћанству постоји равнотежа између националног и васељенског.

Свиђа ми се ова поставка. Ја бих само анационално и интернационално замјенуо у твом посту.

Одлика комунизма и социјализма је анационализам. Укидање националних држава и стварање нових сурогатних нација. Совјетски Савез, Југославија, Европска Унија итд...

Либерализам је интернационалан.

[Marjanovic]

Свиђа ми се ова поставка. Ја бих само анационално и интернационално замјенуо у твом посту.

Одлика комунизма и социјализма је анационализам. Укидање националних држава и стварање нових сурогатних нација. Совјетски Савез, Југославија, Европска Унија итд...

Либерализам је интернационалан.

Па није. Либерализам је био генератор модерног национализма. Тако је бар било у историји.

Анационалност је реакција на национализам, либерална реакција на национализам који је временом постао нешто сасвим друго од оног што је био у 19. веку.

Комунисти и социјалисти нису анационални, ето и сам си рекао да стварају "сурогатне" нације како могу бити анационални? А и полазили су од права народа на самоопредељење. Интернационализам је једна од основа те идеологије.

А све су то идеологије настале рушењем средњевековног поректа.

[Justin Waters]

Па није. Либерализам је био генератор модерног национализма. Тако је бар било у историји.

Анационалност је реакција на национализам, либерална реакција на национализам који је временом постао нешто сасвим друго од оног што је био у 19. веку.

Комунисти и социјалисти нису анационални, ето и сам си рекао да стварају "сурогатне" нације како могу бити анационални? А и полазили су од права народа на самоопредељење. Интернационализам је једна од основа те идеологије.

А све су то идеологије настале рушењем средњевековног поректа.

Није то баш тако једнозначно. Како би назвали поредак у раној византији, или римском царству? Какав је то поредак ако не либерални? Слободна трговина, и слободно кретање.

[Marjanovic]

Рани феудализам. Па ваљда знаш толико кад настаје либерализам? Не можеш на основу само неких елемената да изведеш читав закључак.

[angst]

Рани феудализам. Па ваљда знаш толико кад настаје либерализам? Не можеш на основу само неких елемената да изведеш читав закључак.

То није феудализам. Феудализам потиче из Франачке државе. Рани феудализам је уређење Франачке краљевине у доба династије Меровинга...

[Marjanovic]

Либерализам није сигурно.

[Justin Waters]

Рани феудализам. Па ваљда знаш толико кад настаје либерализам? Не можеш на основу само неких елемената да изведеш читав закључак.

Не знам баш колико је то рани феуфализам. Говорим о римском царству док је била република, и говорим о римском царству до времена цара Јустинијана.

У раној византији, као и римском царсву док су били република није било подјеле на феуде и кметове. Додуше постојало је робовласништво, при чему се сматра да је феудализам настао на темељима робовласничког друштва.

Оно што је чињеница да у Римском Царству није укинута или запостављена народност. Ни у доба републике, ни у доба ране империје. Према томе римско царство је по свом карактеру било интернационално, није анационално. Истовремено постојало је приватно предузетништво и слободна трговина. Дакле у римском царству иамо си право на своју земљу и поред постојања робовласништва, што никако није случај са феудализмом. Неки економисти римско царство сматрали су "тржишном економијом" сличну оној која је била присутна у јеку експанзије индустријске револуције у 19 вијеку.