Да ли сте се причестили?

[Guest]

eheeeej dada eheeeej

[Natasa.]

DAAAAAAAAAAAAAAAA bliss jeeee bliss jeeee bliss jeeee bliss jeeee bliss jeeee bliss jeeee 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel slavaaa slavaaa slavaaa isus-sinai

[Јаков.]

Može biti da ima neka fora i u nafori ...

Ima više raje u redu što čeka naforu... što bi rekli "kud svi turci tu i mali Franjo"

[Boba]

jesam jesam. :cheesy2: :cheesy2:

[Иван Недић]

Фала Богу на његову дару!

[Желе Зека]

Јутрос нисам.Али у фебруару пуно изврсних прилика!

[Жика]

Јесам,хвала Богу.

[w.a.mozart]

nisam... ljut sam na Boga-dozvolio je da mi procuri hladnjak na kolima

[Mamica Forumska]

Jesam, slavabogu i to mi je mnogo važno, jer me u narednom periodu očekuju velika iskušenja.

[И.стојковић]

Јесам, Богу хвала.

И у суботу и у Недељу, с тим што је у Недељу била Архијерејска Литургија, којом је началствовао преосвећени владика г. Андреј (Ремезијански). Беседa после читања Светог Јеванђеља, која дословце никог није оставила равнодушног јер су речи којима се преосвећени користио у потпуности заинтересовала и многобројну дечицу. Током трпезе љубави, разговором са парохијанима, преосвећени је свакоме унео Христову топлоту у срца свих присутних, која је исијавала из непосредности свима разумљивих речи испуњених љубављу.

На многаја љета преосвећени владико!!!

[Желе Зека]

Јесам 0442_feel

[tamaris05]

Nisam se pricestila duze vreme:(:( i osecam se uzasno tuzno zbog toga.:(Ne znam,kao da sam dozvolila slabosti da bude jaca od mene.A svesna sam da je to krug u koji sam upala i koji se moze preseci samo kada se budem pricestila.Celo moje bice zudi za tim,i ako smo liturgijski ljudi mm i ja i vodimoi pricescujemo bebicu,nismo otisli u crkvu ceo januar i evo ovaj deo februara.Prvo se bebica prehladila,pa je onda dosla neka epidemija boginja kod nas,strah me je da mala ne dobije (i ako znam i to da je glupo da strahujem oko toga jer je u Gospodu sve),sve me nesto "pobedi"...bas sam odvratna sama sebi.Osecam se odgovornom zbog toga.I post,ne znam zasto,uzasno mi slabo ide post u bilo kom smislu reci.I hranom,mada se ne prejedam nikada,ali ne postim kako treba,i cesto sam nervozna i ne mogu nekako da se smirim...evo,danas smo hteli da postimo ali me je mama pozvala i rekla da idemo na rucak kod njih jer narednih dana necemo moci da se vidimo a ona sprema mrsno (kada dodju duzi postovi uvek pravi posno za nas,ne mogu da gresim dusu,ne teramo je,sama to radi moja dobra mama).I?Sta sad?Da joj kazem "ne mogu,znas,postimo" glupo mi je jer mi se cini da se onda gubi i sustina posta.I tako me te stvari kompletno sprecavaju da se pricestim.A ranije sam se pricescivala svake nedelje i praznikom.Uzasno se osecam...ima li neko neki dobar i pametan savet?((((Molim vas...bas sam tuzna a to je tako "kontra-pravoslavno-hriscanski...

[Guest - . . .-]

Нека Те Господ чува и крепи.

Моје је мишљење да је љубав изнад било какве хране и поста. Твоја мајка зна да постиш велике постове и она из љубави према вама спреми вам посну храну. Вероватно она није литургијска хришћанка те је сада тешко њој објаснити да је данс посно.

Мој предлог као свештеника а никако као духовника вашег јесте да треба да одете на ручак иљ љубави према мајци јер она тим руком такође вама љубав показује. Ручајте и захвалите јој се, можда на кратко и суптилно да јој се помене да је данас посно ако је некако прилика, али то тек после ручка и после похвале за ручак. Просто да јој се некако покаже да сте ту њој за љубав. Но, не треба да мрсите у вашој кући. Као литургијски хришћани треба да се трудимо да не мрсимо када није мрс. Као награду за држање свега што је Црква благословила можете сваке недеље прилазити Причешћу.

Желим вам да се већ у недељу сви заједно причестите а мајци пренесите нека пости бар недељу дана у току неког поста па да се и она бар једном причести.

[tamaris05]

  On 15. 2. 2012. at 10:17, Иван Цветковић рече

Нека Те Господ чува и крепи.

Моје је мишљење да је љубав изнад било какве хране и поста. Твоја мајка зна да постиш велике постове и она из љубави према вама спреми вам посну храну. Вероватно она није литургијска хришћанка те је сада тешко њој објаснити да је данс посно.

Мој предлог као свештеника а никако као духовника вашег јесте да треба да одете на ручак иљ љубави према мајци јер она тим руком такође вама љубав показује. Ручајте и захвалите јој се, можда на кратко и суптилно да јој се помене да је данас посно ако је некако прилика, али то тек после ручка и после похвале за ручак. Просто да јој се некако покаже да сте ту њој за љубав. Но, не треба да мрсите у вашој кући. Као литургијски хришћани треба да се трудимо да не мрсимо када није мрс. Као награду за држање свега што је Црква благословила можете сваке недеље прилазити Причешћу.

Желим вам да се већ у недељу сви заједно причестите а мајци пренесите нека пости бар недељу дана у току неког поста па да се и она бар једном причести.

Hvala na savetu.

I jedno moje zapazanje-bar ja imam takav utisak-sto sam duze hrisacnka(ako tako mogu da kazem) i sto vise razmisljam i zelim da napredujem u vrlini,da se smirim,da budem bolji covek,bolja cerka,bolja zena i majka a to podrazumeva da pokazujem vise ljubavi i smirenja prema svojima,sve mi je teze i mislim a sve lakse i lakse padam najvise u greh osude a onda me to vodi u tugu,ljutnju,nezadovoljstvo,nesmirenje i imam kratak fitilj upravo za te bliznje koje volim...Sto vise moje srce gori ljubavlju prema Hristu i zeli da postane boljhe i cistije to lakse padam.Da li je u pitanju gordost?Uopste ne znam kako da se izborim sa tim,mnogo je cudno,tesko...neverovatno.Kao kada ptica konacno uzleti sa zemlje ali posle samo jednog zamaha krilima padne na zemlju i sto vise zeli da leti sve joj je teze i teze...

[Anette]

Slava Bogu! I ja konacno da se podignem iz mrtvih bliss jeeee