Да ли сте се причестили?

[Booba]

ХРИСТОС ВАСКРСЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ !!!  0442_feel

милошћу Божјом причешћивао се сваке недеље Великог Поста, и у све дане Васкрса  dada

није ме било месец дана пошто нисам уплатио нет, ево сад ћу полако да се вратим 

ok za svaku nedelju. ali mi nije sad jasno, kako za svaki dan Vaskrsa a mrsi se?

мислим да би ти било БАШ корисно да прочиташ књигу из мог потписа, има само 50 страна  0442_feel

Литургија кад се служи, шта мислиш зашто се служи и због кога?

јел онај свештеник или монах који служи износи оно свето причешће из олтара, онако да мами присутне?  0442_feel

одмах ћу прочитати књигу, хвала!

[Драган Јашић]

Редовно се причешћујем  

[Аљонка]

Хвала свима на одговорима, разумем ја зашто се износи путир, не само да би ми присутни тек онако били мамљени. Ја постим све постове и сваку среду и петак али на уљу (среда и петак). И никад ми свештеник није рекао да могу сваке недеље кад дођем на Литургију да се причестим. А годинама идем 

Јесам ја почетник, и доста тога не знам, зато свима хвала што ми помажете да научим  hvala hvala hvala

Ej i ja sam tako, godinama postila, niko mi nije rekao da treba cesce da se pricescujem i malo sam bila skepticna po tom pitanju, moram priznati... tj. nije mi bilo bas sasvim jasno.

A onda sam pitala svestenika, a on mi je rekao "sto cesce", pa se trudim da to sprovodim u delo.

Mogu ti reci, iz mog licnog iskustva.... DIIIIIIIIIIIIIIVAN osecaj  0442_feel

Slobodno pitaj svog svestenika.

[feeble]

Хвала свима на одговорима, разумем ја зашто се износи путир, не само да би ми присутни тек онако били мамљени. Ја постим све постове и сваку среду и петак али на уљу (среда и петак). И никад ми свештеник није рекао да могу сваке недеље кад дођем на Литургију да се причестим. А годинама идем 

Јесам ја почетник, и доста тога не знам, зато свима хвала што ми помажете да научим  hvala hvala hvala

Ej i ja sam tako, godinama postila, niko mi nije rekao da treba cesce da se pricescujem i malo sam bila skepticna po tom pitanju, moram priznati... tj. nije mi bilo bas sasvim jasno.

A onda sam pitala svestenika, a on mi je rekao "sto cesce", pa se trudim da to sprovodim u delo.

Mogu ti reci, iz mog licnog iskustva.... DIIIIIIIIIIIIIIVAN osecaj  0442_feel

Slobodno pitaj svog svestenika.

Знам да је глупо питање, јер је то можда индивидуално али ме занима како се манифестује тај диван осећај? Да ли мислиш (осећаш?) да си постала боља особа, или пак нешто друго?

[Guest свештеник Иван]

Хвала свима на одговорима, разумем ја зашто се износи путир, не само да би ми присутни тек онако били мамљени. Ја постим све постове и сваку среду и петак али на уљу (среда и петак). И никад ми свештеник није рекао да могу сваке недеље кад дођем на Литургију да се причестим. А годинама идем 

Јесам ја почетник, и доста тога не знам, зато свима хвала што ми помажете да научим  hvala hvala hvala

Када човек крене да живи литургијским начином живота, што је само по себи подвиг, неможе да замисли да се не причешћује, упркос свим несувислим коментарима да то не треба чинити. Овај сајт се заиста "бори" против клерикализма Литургије јер Литургија и значи јавно дело заједнице, коју чини Епископ, свештеник, ђакони и народ Божији. Није причешће само за нас свештенике већ за све јер оно је извор живота. А највећа глупост је да неко каже "нисам спреман". Зар је могуће да то каже православни хришћанин, а Господ нам непрестано говори да стражимо и да не знамо дана и часа када ћемо отићи са овога света?

Дакле принцип је:

Пости када је пост, причести се када је Литугија.

[trapa]

Мене данас причести у малом храму светог Саве на Врачару намесник Сретењског манастира из Русије. Било је двадесетак монаха из овога манастира мало се служило на нашем мало на руском, лепо искуство.  4chsmu1

[Booba]

Хвала свима на одговорима, разумем ја зашто се износи путир, не само да би ми присутни тек онако били мамљени. Ја постим све постове и сваку среду и петак али на уљу (среда и петак). И никад ми свештеник није рекао да могу сваке недеље кад дођем на Литургију да се причестим. А годинама идем  4chsmu1

Јесам ја почетник, и доста тога не знам, зато свима хвала што ми помажете да научим  hvala hvala hvala

Када човек крене да живи литургијским начином живота, што је само по себи подвиг, неможе да замисли да се не причешћује, упркос свим несувислим коментарима да то не треба чинити. Овај сајт се заиста "бори" против клерикализма Литургије јер Литургија и значи јавно дело заједнице, коју чини Епископ, свештеник, ђакони и народ Божији. Није причешће само за нас свештенике већ за све јер оно је извор живота. А највећа глупост је да неко каже "нисам спреман". Зар је могуће да то каже православни хришћанин, а Господ нам непрестано говори да стражимо и да не знамо дана и часа када ћемо отићи са овога света?

Дакле принцип је:

Пости када је пост, причести се када је Литугија.

хвала о. Иване! Мада ће то у почетку ићи мало бојажљиво код мене (просто сам у чуду да тако нисам радила до сад, већ само 5-6 пута у току године, кад постим недељу дана пре Причешћа, на води, темељна исповест и све по реду), али временом ћу вероватно да се уходам  dada

[Аљонка]

Хвала свима на одговорима, разумем ја зашто се износи путир, не само да би ми присутни тек онако били мамљени. Ја постим све постове и сваку среду и петак али на уљу (среда и петак). И никад ми свештеник није рекао да могу сваке недеље кад дођем на Литургију да се причестим. А годинама идем  4chsmu1

Јесам ја почетник, и доста тога не знам, зато свима хвала што ми помажете да научим  hvala hvala hvala

Када човек крене да живи литургијским начином живота, што је само по себи подвиг, неможе да замисли да се не причешћује, упркос свим несувислим коментарима да то не треба чинити. Овај сајт се заиста "бори" против клерикализма Литургије јер Литургија и значи јавно дело заједнице, коју чини Епископ, свештеник, ђакони и народ Божији. Није причешће само за нас свештенике већ за све јер оно је извор живота. А највећа глупост је да неко каже "нисам спреман". Зар је могуће да то каже православни хришћанин, а Господ нам непрестано говори да стражимо и да не знамо дана и часа када ћемо отићи са овога света?

Дакле принцип је:

Пости када је пост, причести се када је Литугија.

хвала о. Иване! Мада ће то у почетку ићи мало бојажљиво код мене (просто сам у чуду да тако нисам радила до сад, већ само 5-6 пута у току године, кад постим недељу дана пре Причешћа, на води, темељна исповест и све по реду), али временом ћу вероватно да се уходам  dada

Ej sestro, divno je sto si otvorena za promene, to je zaista za pohvalu. Samo hrabro! Svi smo uz tebe!

dada

[Зосима]

Знам да је глупо питање, јер је то можда индивидуално али ме занима како се манифестује тај диван осећај? Да ли мислиш (осећаш?) да си постала боља особа, или пак нешто друго?

Није уопште глупо,одлично питање,мислим да многи који се редовно причешћују,раде то по дифолту,препоруци,савету...мада ни сами нису свесни зашто је тако, а то углавном доживљавају као неку емоцију,диван осећај и слично...Јесам за редовно причешћивање,али не бих то тако ,"на изволте" сваком ко пита и има дилему,или му рецимо савест другачије говори...

[Booba]

Ej sestro, divno je sto si otvorena za promene, to je zaista za pohvalu. Samo hrabro! Svi smo uz tebe!

/quote]

Боље да мењам оно шта не ваља него да се слепо држим неке погрешне ствари. Мислим, нисам ја ништа погрешно радила, само сам пропустила  неких 10-ак пута да се причестим у току године  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0202_238' />

winter за све

[trapa]

Истина добро питање Феебле. Лепо је кад нас стрефи радосна еуфорија, али мислим да то није суштина, н треба да се причешћујемо само да би се на неки начин "дрогирали лепим осећањима" циљ је сједињење са Господом, обожење, потреба заједнице и љубави према Господу, опроштај грехова. И све то добијамо невезано са осећајем радости, и не мора да значи ако нас није задесило умиљење да се нисмо причестили како ваља. То је тајна несхватљива умом и то треба имати на уму. Битно је схватити да се ми тако обожијемо и најприсније сједињујемо са Господом. Та сама чињеница по себи је довољна да нам анђели "завиде". Не треба све сводити на мир и радост која нас прати после причешћа, много више ми добијамо причешћем, старац Емилијан говори да радост не треба сматрати нечим неуобичајеним радост би требало да буде природно стање наше од кога нас грех одваја. Мени се дешава да некад осећам мир некад радост, љубав према ближњима, благодарност и тако. Али суштина је да ми задобијамо спасење и обожење и Самог Господа кроз ту тајну.  0202_238

[antoneta]

Знам да је глупо питање, јер је то можда индивидуално али ме занима како се манифестује тај диван осећај? Да ли мислиш (осећаш?) да си постала боља особа, или пак нешто друго?

Није уопште глупо,одлично питање,мислим да многи који се редовно причешћују,раде то по дифолту,препоруци,савету...мада ни сами нису свесни зашто је тако, а то углавном доживљавају као неку емоцију,диван осећај и слично...Јесам за редовно причешћивање,али не бих то тако ,"на изволте" сваком ко пита и има дилему,или му рецимо савест другачије говори...

        Незахвално је описивати Неописивог... Лепота коју осећамо јединствена је и мислим да се ма колико причали о њој не може исцрпети нашим речима... Вкусите и видите... а св.Јован Кронштатски овако сведочи: " Ја се гасим, ја умирем духовно уколико неколико дана не служим, а разгорим се, оживим срцем и душом чим служим. Ја волим молитву испред путира с обзиром да се тада у себи чудесно мењам кроз Божију милост: умирем за свет и свет истовремено умире за мене. Тада живим у Богу. Њим сам прожет и постајем истог духа са Њим. Моје срце тада испуњава радост, благонаклоност и љубав. Моју душу просвећује надземаљска светлост. Неисказано је блаженство имати Бога у срцу. Господ ме свакодневно обнавља кроз Причешће: ја свесно доживљавам то Божанско чудо, и захваљујем се мом вољеном Творцу који ме чини новим човеком. Да ли ти цениш плод Светих Тајни? Да ли осећаш очишћење, обновљење и исцелење, смирење, доброту и мир који превазилази сваки разум, слободу духа и радост у Духу Светом? Ако све то осећаш буди блажен и захваљуј Богу. О, како Божанствену Тајну ја свакодневно обављам: причешћујем се и обожавам се, постајем један дух и једно тело са Богом! О, милости, доброто и правичности Божија! Свакодневно се чистим, освећујем, смирујем. Слава нека је Теби за све."

[Жика]

Јесам,хвала Богу,такође сам се причестио сва три дана Васкрса.

[Млађо]

          Даа, причестио сам се данас у Цркви светог Марка у Ужицууу!!! А после са друштвом ишао на комплет лепињу...

[Милан Меденица :)]

Хвала свима на одговорима, разумем ја зашто се износи путир, не само да би ми присутни тек онако били мамљени. Ја постим све постове и сваку среду и петак али на уљу (среда и петак). И никад ми свештеник није рекао да могу сваке недеље кад дођем на Литургију да се причестим. А годинама идем  0102_laugh

Јесам ја почетник, и доста тога не знам, зато свима хвала што ми помажете да научим  hvala hvala hvala

Када човек крене да живи литургијским начином живота, што је само по себи подвиг, неможе да замисли да се не причешћује, упркос свим несувислим коментарима да то не треба чинити. Овај сајт се заиста "бори" против клерикализма Литургије јер Литургија и значи јавно дело заједнице, коју чини Епископ, свештеник, ђакони и народ Божији. Није причешће само за нас свештенике већ за све јер оно је извор живота. А највећа глупост је да неко каже "нисам спреман". Зар је могуће да то каже православни хришћанин, а Господ нам непрестано говори да стражимо и да не знамо дана и часа када ћемо отићи са овога света?

Дакле принцип је:

Пости када је пост, причести се када је Литугија.

хвала о. Иване! Мада ће то у почетку ићи мало бојажљиво код мене (просто сам у чуду да тако нисам радила до сад, већ само 5-6 пута у току године, кад постим недељу дана пре Причешћа, на води, темељна исповест и све по реду), али временом ћу вероватно да се уходам  0102_laugh

о Боже девојко па зар једеш сваки 5-6 дан ... :cheesy2: tanning

лакше то све буде кад крене узастопце, ја сам већ неке ствари и заборавио да грешим, једноставно ти се промени живот на квалитет ...

нема тог којем није живот кренуо на боље, средио га, ок мало тежа искушења али се и лакше подносе са таквом благодаћу, ја баталио пљуге ... све почиње да се уклапа логично некако а никад не би реко 

једноставно радост увек  zru