На кога је тачно Св.Николај мислио ,пишући против...?

[Дејан]

...Јевреја у својим делима!

Недавно сам гледао емисију о масонима ,где и они сами кажу ,да су у историји појмови масон и Јевреј били изједначени!

Они то демантују!

Свако може бити масон!

Дакле,да ли је владика Николај у својим делима у ствари говорио против масона а изражавао се, Јевреја?

[sqny]

O Jevrejima

Otac moj, Otac vaš! govorio je Gospod Hristos kad je u čovečjem telu hodio među ljudima. Otac nebesni, Otac je svetlosti i svakoga dobra. Otac Hristov, otac je i svih hristijana, sve dece Hristove. Milion puta Hristos je nazivao Oca svoga Ocem i Svojih Apostola i Svojih sledbenika. Otuda i svi ljudi i svi narodi, koji su se krstili u ime Hristovo, priznali su večnoga Boga Oca za svog Oca, po otkrovenju Sina Božjeg Isusa Hrista i po nadahnuću Duha Svetoga. Još je zapovedio Gospod: ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima (Mat. 23:9)

Eto tako je govorio Gospod o Ocu onih koji su Njega poslušali i Njemu posledovali, o Ocu od Koga je On rođen i od Koga Duh Sveti ishodi. Nasuprot tome Ocu svetih, postoji i otac tame i zlobe, i tome ocu privoleli su se svi protivnici Hristovi, svi protivnici svetlosti, svi protivnici ljubavi. Taj otac mraka i zlobe i mržnje jeste đavo. Njemu su se privoleli bili starešine židovskog naroda u vreme Boga vo ploti. Iako to oni nisu ni znali ni priznavali, svevideći Hristos je video i posvedočio im: Vaš je, veli otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite (Jov. 8:44). Jer veli opet, kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh (Jov. 8:42)

Ali mnogi Jevreji nisu primili te reči, nego su bili ustali protiv Hrista, i pogazili Ga i umrtvili, na svoju večnu smrt. Zaslepljni satannom ko i Juda oni nisu videli Boga u Hristu. Zadahnuti smradnim duhom satane, oni su Hrista sudili i ubili. I povrh svega, oni su se pokazali gori protivnici Božji nego li neznabožac Pilat, jer su u jarosti zlobe svoje izrekli onu strašnu reč: Krv Njegova na nas i na decu našu! Tako je ta nevina krv postala bič koji ih goni kao stoku kroz vekove iz zemlje u zemlju, i kao oganj koji sagoreva sva njihova slagališta spletki protiv Hrista. Jer tako ih uči đavo, otac njihov. Ăavo ih je naučio kako da ustanu protiv Sina Božjeg Isusa Hrista. Ăavo ih je učio kroz sve vekove do sada kako da se bore protiv sinova Hristovih, protiv dece svetlosti, protiv sledbenika Jevanđelja i života večnoga.

U toku vekova oni koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina Božjega, stvorili su od Evrope glavno bojište protiv Boga, a za Ăavola. To je danas glavno bojište Židova i oca židovskog Ăavola protiv Oca nebesnog i porotiv Sina Njegovog Jedinorodnog, od Deve vaploćenog i protiv svetinje Duha Svetoga.

To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona pre svega ne zna čija je. Onda ona ne zna ko joj je prijatelj a ko neprijatelj. Ona ne zna koga da zove Ocem a koga Sinom, zbog čega je popljuvano u njoj očestvo i sinovstvo, roditeljstvo i čedstvo. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najuceniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. Njeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti (ignoranciji) svih verovanja i neverovanja, tj. ono što Židovi hoće i žele, jer im je potrebno prvo da se izjednače zakonski sa hrišćanstvom, da bi posle potisli hrišćanstvo i učinili hrišćane bezvernim, i stali im petom za vrat. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svoga jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičovao ih svojim bičem.

Braćo moja, što Židovi tako čine protiv Boga Oca i Sina Božjeg Gospoda Isusa Hrista, to nije nimalo za čuđenje. Jer je sam Gospod Hristos, vidoviti i nepogrešni, rekao da je otac njihov đavo i da oni čine slasti oca svoga. Ali je za čuđenje da su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe. To je za čuđenje u naše vreme, i nista više u svetu. Sve drugo je manje važno ili nevažno. Ali je najvažnije kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u svima mislima i zeljamai delima svojim. O tome treba da mislite, braćo Srbi, i u vezi s tim da ispravljate put svoj pre svojih misli, želja i dela. Da se ne nađete kao sinovi satanski! Nek vam je Hristos u pomoći. Amin.

Nikolaj Velimirović "O Jevrejima", u: Nikolaj Velimirović Reči srpskom narodu kroz tamnički prozor: (iz logora Dahau), Ihtis-hrišćanska knjiga., Beograd 2000 (str. 193-194)

Jasno je o kome prica.

I za kraj ove poduže priče o vladici Nikolaju ("prema svecu i tropar"), recimo da su opravdane reči gospodina Radovana Bigovića koji kaže: "Nikolaj je uvek mlad i nov. Nikad isti. Uvek aktuelan i savremen." Zaista, obimno delo vladike Nikolaja Velimirovića nalik je velikoj tržnici sa izborom različitih, pa i sasvim suprotnih ideja. Ako ste neonacista i želite svoje mišljenje da potkrepite citirajući neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i, kao što smo već videli, naći ćete ono što vam je potrebno. Ako ste za ideju jugoslovenstva, protiv ideje jugoslovenstva, za ekumenizam, protiv ekumenizma, za Evropu, protiv Evrope, za humanizam, protiv humanizma itd., itd., kod vladike Nikolaja za svakoga će se pronaći ponešto. Nikoga on neće ostaviti nezadovoljnim, osim one koji bi možda da o Jevrejima kažu neku lepu reč.

[sqny]

Drugo je ona nesrećna knjiga "Kroz tamnički prozor" koja se pripisuje vladici Nikolaju, koja je za moj pojam kao i za mnoge druge, lukavo ubačena u Srbe, da bi se pre svega Crkva kompromitovala. A pošto se naša Crkva pokazala veoma mudra i dalekovidna (ili kako to da niko nije pročitao knjigu pre nego što se objavila?), kao Srbi uopšte, plan je i uspeo.

Nisam znao da ima ovakvih tumacenja. Znaci spori se da je to on napisao?

[Дејан]

Ako ste neonacista i želite svoje mišljenje da potkrepite citirajući neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i, kao što smo već videli, naći ćete ono što vam je potrebno. Ako ste za ideju jugoslovenstva, protiv ideje jugoslovenstva, za ekumenizam, protiv ekumenizma, za Evropu, protiv Evrope, za humanizam, protiv humanizma itd., itd., kod vladike Nikolaja za svakoga će se pronaći ponešto. Nikoga on neće ostaviti nezadovoljnim, osim one koji bi možda da o Jevrejima kažu neku lepu reč.

Iz prostog razloga što se ono što jee dobro hvali a loše kudi a u svim ovim stvarima ima i dobrog i lošeg!

A što se tiče vladike i Hitlera ,pa to je davno razjašnjena priča!

[Дејан]

Drugo je ona nesrećna knjiga "Kroz tamnički prozor" koja se pripisuje vladici Nikolaju, koja je za moj pojam kao i za mnoge druge, lukavo ubačena u Srbe, da bi se pre svega Crkva kompromitovala. A pošto se naša Crkva pokazala veoma mudra i dalekovidna (ili kako to da niko nije pročitao knjigu pre nego što se objavila?), kao Srbi uopšte, plan je i uspeo.

Nisam znao da ima ovakvih tumacenja. Znaci spori se da je to on napisao?

Da ,osporava se,a opet neki kažu i da je sam vladika Nikolaj rekao da nije dobro da se ta knjiga objavi!

Pisana je u logoru u specifičnim uslovima!

Mislim da je vladika zaista autor te knjige i vreme je pokazalo da je jedino problem pregrub stil pisanja i pogrešno tumačenje vladikinih reči ,kao posledica toga!

[trapa]

Јеврејски народ је најбољи пример, мени се чини да га је владика Николај у том контексту и спомињао чак и у многима саблазњујућој књизи "Кроз тамнички прозор" који сам више пута читао и никад нисам видео никакав антисемитизам. Јеврејски народ је пример богоизабраног народа који је много пута грешио кајао се, и на крају  разапео Христа. Тако да је владика често поредио Јеврејски народ са нашим и са савременом Европом итд. Заиста нема бољег примера од Јевреја шта значи бити богоизабран па онда одпасти од Бога. Не видим основа ни за какав антисемитизам у речим владике, ништа мање владика није критиковао ни наш народ ни Европу, заправо критиковао је свако богоодступништво а не народ сам по себи.

Заиста кад сам први пут читао ту књигу био сам клиња и нисам ни знао за појам антисемитизам и сл. али увек сам је тумачио тако како сам и сад навео,

али проблем је што заиста има простора за разна тумачења поготово кад се речи ваде из контекста.

[andrej]

Став о Јудејцима који износи свети владика Николај, на жалост треба разумети као вековни став Цркве. Заиста немам намеру да набрајам све тешке речи светих отаца о Јудејцима који нису прихватили Господа Исуса као Христа и Јединородног Сина Божијег, нити сва житија светитеља пострадалих посредно или непосредно због Јудејаца. Такође, бесмислено је наводити врло бласфемичне квалификације Исуса и Пресвете Богородице из Талмуда. Све побројано има историјски контекст и перспективу. Колико год да су се неки од Јудеја кроз историју огрешили о хришћане, многи од "хришћана" су се такође тешко огрешили о Јудејце. Ако покушавамо да стално лебдимо над амбисом историје, на крају ћемо у њега и упасти. У јудејско-хришћанским односима нема ни "исправне" ни "криве" стране - постоје само жртве и џелати на обе стране. Такође, на обе стране постоји подједнак одијум према џелатима и подједнака самилост према жртвама. Тако, остаје нам избор да ли смо "пчеле" или "муве."

Историјске околности у којима свети владика пише убрзо су се и драстично измениле настанком државе Израел. постојањем ове државе оборени су сви битнији антисемитски стереотипи. Не можемо рећи да је данас у држави Израел "јудаизам" или "ислам" крив за било шта лоше. У питању је врло сурова обострана борба за опстанак, која нема толико везе са вером колико са непомиривим културолошким разликама, које су на жалост, посебно видиве у "религијској" сфери.

Коначно, Речи српском народу кроз тамнички прозор светог владике Николаја треба пре свега разимети у одређеном друштвено-историјском контексту и не треба злоупотребљавати владичину неоспорну светост да би се, по основу овог (или било ког другог светоотачког текста), дало било какво "оправдање" антисемитизму - који је, баш као и антисрбизам или антиисламизам - заснован на генерализацијама, те је тиме и потпуно неодржив у домену било каквих категоризација које теже објективности. Више пута сам износио став да је потребно и корисно извући сва спорна доктринарна и историјска места која оптерећују односе хришћанства и јудејства, како бисмо већ једном покушали да поломимо окове историје (али никада лажним "заборавом" у име лажне толеранције) и покушали да афирмишемо једну нову и другачију заједничку реалност, која ће (барем за почетак) одбацивати узајамне предрасуде и ићи ка упознавању и прихватању онога што међу нама заиста јесу разлике.

Другим речима, итекако имамо историјско бреме и у односима са јудаизмом, и са исламом и са римокатолицизмом - али, то бреме не би смело да условљава наше односе ка наставку и афирмацији даљих (а у постсекуларном добу потпуно бесмислених) сукоба. Донедавно доминантни милитантни атеизам пружа нам барем шансу да се боље међусобно разумемо. Тачно је да ј свети владика по свој прилици заиста и аутор овог дела, али такође је и аутор Речи о Свечовеку. И тек помирењем тих супротности добијамо целог Николаја кога с правом поштујемо као светог - а у прелести је свако ко тежи да једног Николаја одвоји од "другог."

[sqny]

али проблем је што заиста има простора за разна тумачења поготово кад се речи ваде из контекста.

Kontekst... jel to onaj pepeo sto je kuljao iz dimnjaka u Dahau dok je on ovo pisao?

Evo jos malo Nikolaja

Govor na odru Dimitrija V. Ljotića

Na putu iz Ilirske Bistrice u Sv. Petar kod Gorice u automobilskoj nesreci poginuo je 23. aprila 1945., oko 22 časa, Dimitrije Ljotić. On je išao u štab vojvode Momčila Ăuića da se pozdravi sa Episkopom Nikolajem uoči njegovog odlaska iz Slovenije. Mrtvo telo Dimitrija Ljotica preneseno je u kapelu Dinarske četničke divizije gde je posle pomena Episkop Nikolaj održao govor u kome je rekao sledeće:

***

"Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena, i nama je nanesen veliki bol. Aj, Bože! To je Tvoja volja i mi joj se moramo pokoravati.

Kada se jedan kamen baci u vodu, on pravi koncentrične krugove koji se šire. Tako i smrt Dimitrija Ljotića ide tugom njegovoj porodici, njegovoj majci Ljubici, tamo daleko u Smederevu, njegovoj supruzi Ivki, njegovom bratu Jasi, njegovim sinovima i njegovoj kćeri. Drugi krug ide krugu dobrovoljaca, njegovim saputnicima i jednomišljenicima u miru i ratu, u dobru i zlu, u radosti i zalosti. Treći krug ide sa dičnim četnicima, k onom kome je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač. I sad dolazi i četvrti krug, koji obavlja ceo svet, jer Ljotić nije bio samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu.

Dimitrije Ljotić bio je državnik, učitelj i hrišćanin. On nije bio samo državnik, on je bio hrišćanski državnik. Za poslednjih sto pedeset godina, mi smo imali velikih političara, velikih ljudi kao što su Garašanin, Jovan Ristić i Nikola Pašić, ali to su ljudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije dok je Dimitrije Ljotić zašao u velike krugove svetske politike. To je bio političar sa krstom. Imao sam prilike da ga čujem u manastiru Žiči kada je rekao: "Srpski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan." On je bio učitelj koji je učio najpre delima, pa teko onda rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikada nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O, da su takvi bili naši učitelji! Hristos je rekao: "Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti." O njemu će se govoriti kao čoveku, državniku i dubokom hrišćaninu, i tu je on bio najveći. On počinje od sebe, a to koristi svetu. Ako pocinješ od periferije, od drugog, a ne od sebe onda ne koristiš nikome. To je bilo njegovo geslo, Dimitrije Ljotić je bio čovek duboke vere. On je kao ministar Pravde dodavao kadionicu svešteniku u crkvi. Mnogi su se tome rugali, ali on se nije stideo. On je govorio: "Ja idem da ispitujem volju Gospodnju, pa kad je saznam ići ću za njom, ne obazirući se ni levo ni desno." Bez Dimitrija Ljotića oseća se velika Praznina, a to je praznina koja se ne može lako popuniti.

Drvo je odsečeno, ali Bog zna šta radi i mi se moramo pokoriti Njegovoj volji. Ako je drvo odsečeno, ali iz odsečenog drveta nikle su mnoge mladice, a to su mnogi i mnogi Ljotići. Ako je pao Dimitrije Ljotić, desetine hiljade srpskih junaka pod oružjem zajednički sjedinjeni, ne pojedinci, nego zajednički su zamenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je čovek koji je nadahnjivao ljude. Nosio je teški krst i u ratu i u miru, jer ni u miru mu ljudi nisu hteli dati mira. A u ratu je izvršio svoju dužnost i kao vojnik i kao građanin. Baš oni koji su bili na površini i koji su bili glava narodana nisu ga razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti.

Bog ga je uzeo baš u svoje vreme. Reći će neko: uzeli su nam ga. Ali ga nisu uzeli, jer je on dao uput svojim životom i svojim trudom do sada. Koliko poniznosti, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve molitve, dečje miline!

Mi blagodarimo njemu, njegovoj Svetosti i ja, zahvaljujem mu što smo došli iz zatočenja do Beča, i od Beča ovamo. Mi ne možemo to nikada zaboraviti najvernijem sinu Srpstva.

Kad sam govorio sa njim u Beču o sjedinjenju naših narodnih nacionalnih snaga, on je, govoreći o onome za koga sam rekao da mu je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač, smerno odgovorio: "On neka zapoveda, ja ću slušati. On neka bude na vrhu, ja ću na dnu. Ja ću mu noge prati." I došlo je jedinstvo.

Ko je poznavao tog čoveka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, široke duše, lav u hrabrosti a jagnje u krotkosti. Govorio je: "Ako učinim sve narode srećnim, bićemo i mi srećni. Čedo Milić veliki mostarski junak, rekao je: "Još sam video junaka, ali junaka kao Ljotića nigde." O njemu će se zato pisati knjige. Pisaće ne samo Srbi, nego i svi Evropljani koji su ga poznavali.

Bilo je ljudi koji su govorili da on voli da prima od nekud, da sakuplja, da gomila. Ali gde su njegove kuće? Gde su mu polja? Ja toga ne vidim. Ali je bio veliki bogataš duhom, poštenjem, verom. Duhovan čovek, karakteran, pošten odlučan i religiozan. On je bio toliko bogat dušom, da je od nje mogao dati i drugom, pozajmiti ostalima uvek spreman da dade saveta i lepu reč. Za njega politika nije bila akrobatika, nego etika. On je bio reprezentator duše i srca srpskog, čari i istine srpske. On je bio ideolog hrišćanskog nacionalizma.

O je voleo svoje vojvode. On je to meni pričao, a isto o njemu pričale su mi i vojvode, i kružile pohvalnice o njemu.

Jedan veliki vojvoda, koji je ovde među nama, rekao mi je jednom prilikom pre kratkog vremena: "Ne mogu se od njega odvojiti. Reči iz njegovih usta teku kao med. On je pravi reprezentator srpske politike." On je dao toliko od sebe, pa da je živeo još pedeset godina, on ne bi imao šta više da da. On je u svojoj ideologiji obuhvatao sve grane narodnog života.

Žalimo ga svi, žale ga svak. Žale ga i Nemci. Mnogi su mu prebacivali da se suviše naslanja na Nemce. I to baš oni koji nisu bili narodni ljudi, koji poseduju vile i bogatstva, i koji kao jazavci pripremaju sebi unapred bogatstvo za sto godina. Ali, on je najviše kritikovao Nemce, i baš zato su ga oni poštovali. Kritikovali su ga samo oni koji ga nisu poznavali.

Koliko je samo voleo svoje vojnike. Pričao mi je jedan oficir iz njegove pratnje: "Kada smo odstupali iz Beograda, na putu smo zastali i delili hranu vojnicima koji su bili gladni. Kada smo podelili hranu, prišao sam Ljotiću i rekao mu da je još ostalo hrane samo za mene i njega. Našta mi je on rekao: "Podeli i to. Mi ćemo lakše. Sada i tako idemo da spavamo, a lakše se spava kad se ne jede." I tako sam učinio." On je poštovao čoveka iznad vega, samo najpre i iznad svega - Boga.

On je bio veliki čovek. Ono što je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve što je uradio, mirisaće. Dobrovoljci, pevajte u slavu Dimitrija Ljotića! Četnici, pletite vence slave! Srbi, spominjite Dimitrija Ljotića!

Pala je najveća žrtva. Bože, ne traži više. Bože, dosta, molimo Te: uzeo si mnogo i kao najveću žrtvu, njega! Bože, neka bude dosta.

Ja verujem da je ova velika žrtva kapija koja će nas dovesti do slobode. Dimitrije Ljotić je kapija naše nove Otadžbine.

Zato svi, braćo, molimo se za dušu velikog čoveka i neka ga primi u carstvo svoje. Neka nam Bog usliši molitve, a njemu neka da mesto koje zaslužuje.

Bog da prosti dušu Dimitrija Ljotića! Vo vjek i vjekova, Amin.

Nije mrtav Dimitrije Ljotić. On sada pripada čitavom Srpstvu. On sada pripada nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jači nego živi. On je sada jači, nego kada je bio živ. On je sada jači, nego kada je bio živ i sputan. On sada još više radi i poseduje više snage. On tek sad radi. Hvala mu."

[Дејан]

Kontekst... jel to onaj pepeo sto je kuljao iz dimnjaka u Dahau dok je on ovo pisao?

Kontekst su svi oni Jevreji koje je vladika spasao rizikujući sopstveni život!

[Дејан]

Kako ja ne mogu da dokažem da vladika Nikolaj nije napisao tu knjigu, tako i vi ne možete da dokažete da je nju napisao, jer original ne postoji, a objavljena je pedeset godina posle njegove smrti..

Zato molim vas ne pišite da je knjigu napisao vladika samo što bi vi tako želeli. Dokle se nema original, autor knjige je nepoznat!

A nadgrobni govor nad Ljotiću isto se osporuje.

ja imam knjigu kroz tamnički prozor,predgovor napisao episkop Lavrentije i postoji slika originalne hartije sa tekstom koji je vladika pisao u logoru1

Deo teksta nikad nije rastumačen zbog nečitkosti itd...

[andrej]

Postoji papirić i to je to...

Vladika Atanasije recimo jedno vreme je radio na tome da dokaže da je knjiga falsifikat, ali trenutno taj projekt miruje.

Размотримо ипак "гору" варијанту, тј. да је текст аутентичан (уз сво дужно поштовање према преосвештеном епископу Атанасију, кога вћина нас безрезервно цени). Најлакше је ако се оспори аутентичност, али је и теже и боље тумачити ствар у контексту. А стил и контекст дела недвосмислено указују на ауторство светог владике. И, као што рече Дејан, јесу сачувани и листови тоалет папира на којима је владичиним рукописом текст написан  ekstra

[Пантелејмон Нови]

Има људи који нису Јевреји а јеврејски мисле;

и који нису масони а масонски мисле;

нису незнабошци а незнабожачко мисле;

има их који су хришћани а нехришћански мисле

и који су Срби а несрпски мисле!

Свети Николај Жички

[Grizzly Adams]

Као што је Драги рекао - постоје озбиљне сумње да су неке ствари које се приписују св. вл. Николају "сумњивог порекла".

Друга ствар јесте да је он писао теолошким језиком, а не политичким. Када каже "Јевреји" он ту нема на уму обичан јеврејски народ. Нема ни говора да се код владике ради о било каквом "антисемитизму" у данашњем смислу речи. Треба имати у виду да се временом употреба речи у контексту пуно мења и неке реченице које су пре 50 година имале једно значење, данас звуче сасвим другачије.

[Guest Evgenik]

Потпис на ово што је Звонко рекао.

Истраживао сам тзв. "антисемитизам" код Светих Отаца и дошао до недвосмисленог закључка

да људима није јасна разлика у терминологији код тог појма, будући да од св.Златоуста наовамо

сви редом појам користе обраћајући се чак и онима који су словенског, германског итд поријекла,

дакл да се тај појам користи за јеванђелске фарисеје који су духовни преци данашњих масона и илуимината, односно оних који теже царству земаљском, земаљским вриједностима и моћи над становништвом земље, а скоро никада у националистичком и фашистичком контексту у којем се то светима приписује.