Новости из света науке

[grigorije22]

Gene find turns soldier beetle defence into biotech opportunity

November 8, 2012 06:17 PM Molecular & Cell Biology

Previous article: A firm molecular handshake needed for hearing and balance

Add Comment Mail to a Friend Link to this article Print Article

The Soldier beetle is the first animal found to produce the exotic fatty acid dihydromatriciaria. New antibiotic and anti-cancer chemicals may one day be synthesised using biotechnology, following CSIRO's discovery of the three genes that combine to provide soldier beetles with their potent predator defence system.

CSIRO researchers, and a colleague at Sweden's Karolinska Institute, published details of the gene identification breakthrough and potential applications recently in the international journal Nature Communications.

"For the first time, our team has been able to isolate and replicate the three genes that combine to make the potent fatty acid that soldier beetles secrete to ward off predators and infection," said CSIRO Ecosystem Sciences research leader Dr Victoria Haritos.

"This discovery is important because it opens a new way for the unusual fatty acid to be synthesised for potential antibiotic, anti-cancer, or other industrial purposes," Dr Haritos said.

This is a close up view of the secreted defensive fluid containing DHMA.

Soldier beetles exude a white viscous fluid from their glands to repel potential attacks from predators, as well as in a wax form to protect against infection.

The team found this fluid contains an exotic fatty acid called dihydromatricaria acid, or DHMA, which is one of a group called polyynes that have known anti-microbial and anti-cancer properties.

While DHMA and similar polyyne fatty acids are found in a wide variety of plants, fungi, liverworts, mosses, marine sponges and algae, these compounds have proved very difficult to manufacture using conventional chemical processes. However, Dr Haritos and her team have developed a way to achieve this.

"We have outlined a method for reproducing these polyyne chemicals in living organisms like yeast, using mild conditions" Dr Haritos said.

Soldier beetles are the only animals reported to contain DHMA. This, together with the observation that the beetles forage on plants (such as daisies) which contain a lot of these types of fatty acids, led to previous incorrect conclusions that the DHMA in soldier beetles was derived from their diet.

"Through our research and the gene differences we have discovered, we now know soldier beetles have evolved this same defensive compound entirely independently of its production in plants and fungi," Dr Haritos said. Source : CSIRO Australia

[grigorije22]

Japanci stvorili gaće u kojima slobodno možete da puštate vetrove?!

Komentara 6

16

Novi japanski izum oduševiće sve one kojima svakodnevna nadutost zadaje velike probleme na radom mestu i u društvu. Radi se o specijalnima gaćama koje apsorbuju i brzo uklanjaju neugodne mirise i u kojima puštanje vetrova neće biti problem, pišu strani mediji, koji navode da je fascinantni komad donjeg veša usavršila i proizvela tekstilna kompanija Sieren.

Čudotvorne gaćice napravljene su od tekstilnih vlakana ''podržanih'' keramičkim česticama koje pomažu da se uklone neželjeni mirisi

– Na razvoju modela radili smo nekoliko godina. Prvenstveno smo ga namenili onima kojima je potrebna medicinska pomoć, poput bolesnika. Iznenadili smo se kad su naš proizvod sve više počeli da kupuju obični ljudi – kazala je PR kompanije Nami Jošida, koja je potom otkrila tajnu njihovog proizvoda koji je preko noći postao hit na tržištu.

Naime, čudotvorne gaćice napravljene su od tekstilnih vlakana ''podržanih'' keramičkim česticama koje pomažu da se uklone neželjeni mirisi.

Nakon uspeha s gaćicama, sada su počeli da koriste ovu tehnologiju i u proizvodnji ostalih artikala. Cilj im je da tržište pokore i čarapama protiv smrada kao i majicama koje apsorbuju miris znoja ispod pazuha.

Zanimljivosti Gaće Donji veš Japan Izum Gasovi

[drvce]

Sta je, bre, ovo? Ko ono bezalkoholno pivo, kome to treba?

[Ignjatije]

Oткривена најудаљенија галаксија

Постављен је нови рекорд колико дубоко може човек да завири у простор и време, допирући чак и до ивице космоса. Астрономи су пронашли најудаљенију галаксију названу "MACS0647-JD", на удаљености од 13,3 милијарде светлосних година.

Астрономи су открили досад најудаљенију галаксију, толико стару да је њена светлост до Земље путовала око 13,3 милијарди година, саопштила је Наса.

"MACS0647-JD"

С обзиром на то да је свемир стар 13,7 милијарди година, то значи да је светлост са ове галаксије путовала према Земљи кроз скоро целу историју времена и простора.

Названа "MACS0647-JD", времешна галаксија, коју су астрономи могли да посматрају онакву каква је била свега 420 милиона година након Великог праска, откривена је помоћу свемирских телескопа "Habl" и "Spicer", као и природног феномена, познатог као гравитационо сочиво.

Гравитационо сочиво је један од ефеката који се јавља када објекат (групе галаксија) снажне гравитације савије светлост која потиче од неког удаљеног извора, према једној жижној тачки, чинећи удаљени објекат ближим.

Галаксија "MACS J0647", где је откривена најновије галаксија

„Овај феномен ради оно што ниједан телескоп који је човек направио не може да учини. Без тог природног 'зумирања' били би нам потребни надљудски напори да видимо ту галаксију", рекао је Марк Постман из Института за свемирске телескопе у Балтимору и вођа тима који је открио ову галаксију.

"MACS0647-JD" делује као мала галаксија, далеко мања од Млечног пута - широка је свега 600 светлосних година, док се наша галаксија простире на 150.000 светлосних година.

Астрономи верују да ће се "MACS0647-JD" спојити са другим галаксијама, како би се створила једна много већа.

„Овај објект би могао бити један од оних фундаменталних блокова, од којих су сачињене све галаксије. Током наредних 13 милијарди година десиће се на десетине, стотине, па чак и хиљаде спајања галаксија или делова галаксија", рекао је Ден Ко који је, такође, учествовао у истраживању нове галаксије.

http://www.rts.rs/pa... галаксија.html

[grigorije22]

Veštački uzgojen mozak pokazuje znake prave moždane aktivnosti

November 8, 2012 - SciZin - Tagged: biologija, mozak - no comments

Holandski naučnici sa Instituta MIRA Univerziteta u Tventeu nedavno su u laboratorijskim uslovima “uzgojili” mini-mozak. Detalji istraživanja objavljeni su u časopisu PLOS ONE (Public library of Science).

Veštački kultivisan mozak mogao bi da se koristi za razvoj robota, zbog sposobnosti za učenje koja prevazilazi mogućnosti postojećih algoritama. Naravno, to ne znači da će neko konstruisati telo za Kranga iz “Nindža kornjača”. Umesto toga, ovo naučno dostignuće bi moglo da izmeni koncept “veštačke inteligencije” i da dosadašnje algoritme zameni kompjuterskom simulacijom pravih moždanih funkcija.

Mini-mozak nije sintetička struktura – sastoji se od pravih nervnih ćelija, gajenih u veštačkim uslovima. Sve počinje od neurona izvađenih iz mozga mladih pacova. Izolovani neuroni se čuvaju u posebnim uslovima, sa neophodnim nutrijentima, u posudama koje su opremljene elektrodama. Veoma brzo, ovi neuroni prestaju da budu izolovani: formiraju se ćelijski produžeci (aksoni i dendriti) i stvaraju se veze. Posle nedelju dana, mreža neurona počinje da pokazuje i druge znake aktivnosti: pojavljuju se “varnice”, koje se rafalno šire po mreži. “Paljenje” ne izazivaju spoljašnji stimulansi, nego određena grupa neurona, baš kao i u pravom mozgu. Spontanost ove pojave ukazuje na mogućnost da su u pitanju procesi koji su u vezi sa formiranjem dugoročne memorije.

Zapažanje da brzina “paljenja” zavisi od veličine mreže neurona, potvrđeno je kada je, prvi put, kompjuterski simulirana znatno veća mreža (10000 do 50000 neurona). Realistična simulacija, koja istovremeno prati rast i aktivnost nervnih ćelija, naučnicima pruža bolji uvid u to kako mozak zaista radi. Varnice, koje se ogromnom brzinom šire poput talasa, predstavljaju izraz koordinirane aktivnosti i mrežama. One predstavljaju osnovu za razne moždane funkcije. Ukoliko nešto poremeti koordinaciju u okviru mreža, varnice mogu dovesti do pražnjenja poput onih koja se zaista dešavaju u mozgu tokom epileptičnih napada i moždanih udara.

Najveća upotrebna vrednost ove simulacije možda leži u tome što će u budućnosti biti sve manje potrebe da se za eksperimente koriste živi nervni sistemi. Da li će ovo istraživanje naći svoju primenu i u robotici, to ćemo tek da vidimo.

[Ignjatije]

И мajмуни пролазе кроз кризу средњих година

Исхитрене одлуке, импулсивно понашање и промене ради промена саставни су део „кризе средњих година“ кроз коју пролазе и шимпанзе и орангутани, показало је истраживање међународног тима научника на чијем је челу био психолог Александер Вајс са Универзитета у Единбургу.

Међународни тим истраживача установио је да и шимпанзе и орангутани попут људи пролазе кроз „кризу средњих година".

Научници, међу којима је било психолога, стручњака за примате и економиста, открили су да, као и код људи, срећа ових мајмуна прати кривуљу "U", па су тако они најбезбрижнији у младости, док их депресија хвата у средњим годинама, да би у старости опет били срећни и задовољни.

Истраживање, чији су резултати објављени у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, обухватило је више од 500 великих човеколиких мајмуна који живе у зоолошким вртовима у Америци, Јапану, Канади, Аустралији и Сингапуру.

„Очекивали смо да ћемо наћи објашњење зашто срећа код људи следи кривуљу у облику слова 'U'. Испоставило се да то нема везе ни са кредитима, ни са разводима, нити са било којим другим сегментом модерног живота. Примати, такође, имају пад расположења у средњим годинама, а немају ништа од свега тога", рекао је коаутор студије Ендру Освалд, професор економије на Универзитету „Ворвик", који већ 20 година проучава срећу код људи.

Вођа истраживања, психолог Александер Вајс са Универзитета у Единбургу, сматра да истраживање отвара многа врата.

Вајс је објаснио да се дуго сматрало да је криза средњих година била нешто специфично за људски род.

„Морамо дубље да се загледамо у нашу еволуцијску прошлост, као и у прошлост заједничких предака које делимо са шимпанзама, орангутанима и другим мајмунима", сматра Вајс.

http://www.rts.rs/pa...њих година.html

[grigorije22]

A  ja mislio da je najblizi marmun  

 

OTKRIĆE: Čovek najbliži rođak svinje

Planeta,

18:55, 28.11.2012.

Autor: Agencija TANJUG

• Pošalji e-mail 
• Odštampaj tekst 

Svinje su anatomski i fiziološki slične ljudima i već su korišćene u lečenju ljudi - u kardiovaskularnoj hirurgiji (aortne valvule), proizvodnji heparina (antikoagulans). Zbog te bliskosti, svinje predstavljaju savršene kandidate za presađivanje organa

Skupo je koša prisnost sa čovekom: Svinja

PARIZ - Više od 10.000 godina čovek i svinja žive u zajedništvu, otkriva analiza genoma svinje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Nature", o sličnosti te životinje i čoveka.

"Studija je rezultat desetogodišnje međunarodne saradnje", istakao je David Milan, direktor odeljenja za životinjsku genetiku Instituta za poljoprivredno istraživanje (INRA) u Parizu.

Naučnici su uporedili genom domaće svinje (Sus scrofa domesticus) sa genomom 10 vrsta divlje svinje koje se mogu naći u Evropi i Aziji, ali i sa genomom čoveka, miša, konja, psa i krave.

Istraživači su ustanovili da domaće i divlje svinje imaju puno zajedničkih osobina sa ljudima - umeju da se prilagode, zaposedaju teritoriju i često uništavaju sopstveno stanište; lako se pripitomljuju, ali se isto tako lako vraćaju divljem načinu života čim to uslovi dozvoljavaju.

Svinje su, takođe, anatomski i fiziološki slične ljudima i već su korišćene u lečenju ljudi - u kardiovaskularnoj hirurgiji (aortne valvule), proizvodnji heparina (antikoagulans). Zbog te bliskosti, svinje predstavljaju savršene kandidate za presađivanje organa.

Naučnici su utvrdili i da je kod svinja prisutan jedan broj genetskih mutacija koje su povezane sa bolestima kod ljudi poput gojaznosti, dijabetesa, Parkinsonove bolesti i Alchajmera.

Svinje bi, s toga, mogle da posluže kao "model" za proučavanje tih bolesti i njihovo lečenje, objasnio je jedan od istraživača, Alan Arčibald sa Univerziteta u Edinburgu.

Proučavanje gena koji određuju osobine svojstvene svinjama omogućava naučnicima da shvate okolnosti pod kojima je čovek primitomio ove životinje.

Jedan od razloga ovog "zbližavanja", ističu naučnici, mogao bi da bude i to što su svinje u stanju da pojedu i ono što je ljudima gadno.

Jer, iako ima veći broj olfaktivnih gena (1.301) od čoveka i drugih sisara, zahvaljujući kojima ima odlično čulo mirisa, svinja nema razvijeno čulo ukusa.

Svinja, tako, može da proždere izuzetno slanu hranu ili hranu koju ljudi smatraju odvratnom.

Preci domaće svinje pojavili su se na jugoistoku Azije između 5,3 i 3,5 miliona godina p.n.e. i postepeno su migrirali ka Evropi.

[sqny]

A  ja mislio da je najblizi marmun  

 

I jesu, ali je u vecini zemalja nelegalno koristiti majmune za takve stvari, a potpuno neprakticno iz hiljadu razloga (skuplje izdrzavanje, sporije sazrevanje, manje stopa prirastaja).

[drvce]

Proučavanje gena koji određuju osobine svojstvene svinjama omogućava naučnicima da shvate okolnosti pod kojima je čovek primitomio ove životinje.

Terens i Filip imaju odgovor...

[Grizzly Adams]

Japanci stvorili gaće u kojima slobodno možete da puštate vetrove?!

 

Е још да уграде пригушивач да се не чује и купујем!

[grigorije22]

I jesu, ali je u vecini zemalja nelegalno koristiti majmune za takve stvari, a potpuno neprakticno iz hiljadu razloga (skuplje izdrzavanje, sporije sazrevanje, manje stopa prirastaja).

 

Bilo nekad 98% ali vise nije, pacovi su na 95% zato se eksperimenti uglavnom sprovode na njima

[grigorije22]

Scientists Develop Microchip Version of the Human Body

July 26, 2012 by InnovationNewsDaily 1

Tweet +1 Share Pin It Share

InnovationNewsDaily

Ads by Google
Simple Email Marketing - Create & Send Successful Email Marketing Campaigns. Try for Free!
www.mailerlite.com/email-marketing

A microchip version of the human body is currently in development. The final device won’t look much like a person, but it will host real human cells and have the same basic functions as 10 major human organs.

The device’s makers hope it will become a high-tech testing ground for new drugs, replacing lab animals in some studies, they say.

Researchers at Harvard University’s Wyss Institute for Biologically Inspired Engineering have already re-created the functions of a few human organs on fingertip-size chip devices, including a lung-on-a-chip and a gut-on-a-chip.

The institute is now announcing it’s starting a project to develop 10 such chips and wire them together so they can interact in one complex system. Institute scientists will also build a controller for the chips that will send fluids in and out of the system and measure the biochemistry inside.

Just as a computer microchip holds an electric circuit, biological microchips hold circuits of hollow channels that can carry liquids. The chip’s channels are lined with human cells and designed to mimic an organ in miniature. The channels in the gut-on-a-chip, for example, are lined with human intestinal cells and seeded with the beneficial bacteria that naturally live inside people’s intestines, according to the Wyss Institute.

The gut-on-a-chip’s channels also stretch and compress, mimicking the muscular movements that human intestines make to move food along. Each chip is made of transparent, flexible plastic so scientists can observe what’s happening inside.

Researchers hope a human body-on-a-chip will be a better testing ground for new drugs. The National Institutes of Health think the device may be a faster, cheaper way of testing drugs, agency officials said in a statement.

The Wyss scientists hope their system will be an alternative to rats and other lab animals, as many new drugs appear to work in animals, but don’t work when tested in humans, they say.

The U.S. Defense Advanced Research Projects has signed a $37 million deal with the Wyss Institute for the body-on-a-chip project. Meanwhile, the NIH has given out about $13 million to several other labs to develop other organs-on-a-chip.

Image courtesy of iStockphoto, filonmar

This article originally published at InnovationNewsDaily here.

[grigorije22]

September 5, 2012

Millions of DNA switches that power human genome’s operating system are discovered

By Stephanie Seiler And Leila Gray

 

Posted under: Health and Medicine, News Releases, Research, Science

The locations of millions of DNA ‘switches’ that dictate how, when, and where in the body different genes turn on and off have been identified by a research team led by the University of Washington in Seattle. Genes make up only 2 percent of the human genome and were easy to spot, but the on/off switches controlling those genes were encrypted within the remaining 98 percent of the genome.

Without these switches, called regulatory DNA, genes are inert. Researchers around the world have been focused on identifying regulatory DNA to understand how the genome works. Using a new technology developed with funding from the National Human Genome Research Institute’s ENCODE (ENCyclopedia Of DNA Elements) project, UW researchers created the first detailed maps of where regulatory DNA is located within hundreds of different kinds of living cells. They also compiled a dictionary of the instructions written within regulatory DNA — the genome’s programming language.

Darryl Leja, NHGRI

This illustration depicts DNA packed tightly into chromosomes, as well as a DNA molecule unwound to reveal its 3-D structure.

The findings are reported in two papers appearing in the Sept. 5 online issue of Nature.

“These breakthrough studies provide the first extensive maps of the DNA switches that control human genes,” said Dr. John A. Stamatoyannopoulos, associate professor of genome sciences and medicine at the University of Washington, and senior author on both papers. “This information is vital to understanding how the body makes different kinds of cells, and how normal gene circuitry gets rewired in disease. We are now able to read the living human genome at an unprecedented level of detail, and to begin to make sense of the complex instruction set that ultimately influences a wide range of human biology.”

Here are the key results:

1) The first detailed maps of regulatory DNA switches that make up the genome’s ‘operating system’.

See related stories:

Encyclopedia of DNA elements compiled; UW a key force in Project ENCODE

Researchers unlock disease information hidden in genome’s control circuitry

The instructions within regulatory DNA are inscribed in small DNA ‘words’ that function as the docking sites for special proteins involved in gene control. In many cases, these switches are located far away from the genes that they control. To map the regulatory DNA regions, the researchers harnessed a special molecular probe — an enzyme called DNaseI — that snips the genome’s DNA backbone. Under the right conditions, these snips occur precisely where proteins are docked at regulatory DNA. By treating cells with DNase I and analyzing the patterns of snipped DNA sequences using massively parallel sequencing technology and powerful computers, the researchers were able to create comprehensive maps of all the regulatory DNA in hundreds of different cell and tissue types. They found that of the 2.89 million regulatory DNA regions they mapped, only a small fraction — around 200,000 — were active in any given cell type. This fraction is almost totally unique to each type of cell and becomes a sort of molecular bar code of the cell’s identity. The researchers also developed a method for linking regulatory DNA to the genes it controls. The results of these analyses show that the regulatory ‘program’ of most genes is made up of more than a dozen switches. Together, these findings greatly expand the understanding of how genes are controlled and how that control may differ between normal and diseased cells.

2) The first extensive map of regulatory protein docking sites on the human genome reveals the dictionary of DNA words comprise the genome’s programming language.

The instructions for turning genes on and off are written in DNA switches called regulatory DNA. These switches are scattered throughout the non-gene regions of the human genome. Having mapped the locations of the regulatory DNA switches, UW researchers wanted to know what made them tick. These regions contain small chains of DNA ‘words’ that make up docking sites for special regulatory proteins involved in gene control. The human genome contains hundreds of genes that make such proteins.

However, current technologies only allow such proteins to be studied one at a time. They also lack the accuracy to resolve the DNA letters to which the proteins dock. As a result, most of the actual DNA words recognized by regulatory proteins in living cells were unknown. To find them, the researchers employed a simple, powerful trick that enabled them to study all the proteins at once.

Instead of trying to see proteins directly, they looked for their shadows or ‘footprints’ on the DNA. To accomplish this, they again turned to the DNaseI enzyme that snips the DNA backbone within regulatory DNA. Prior work had shown that DNaseI likes to snip DNA next to regulatory protein docking sites, but not within the docking site itself. By using next-generation DNA sequencing technology, the researchers analyzed hundreds of millions of DNA backbone breaks made when cells were treated with DNaseI. They then used a powerful computer to resolve millions of protein footprints. In total, they identified 8.4 million such footprints along the genome, some of which were detected in many cell types. Next, they compiled all of the short DNA sequences to which the proteins were docked. They analyzed them using a software algorithm that required hundreds of microprocessors working simultaneously. This revealed that more than 90 percent of the protein docking sites were actually slight variants of 683 different DNA words — essentially a dictionary of the genome’s programming language.

“These findings significantly advance the understanding of how the instructions for controlling genes are written and organized throughout the genome, and how combinations of different instruction sets function together to control genes, often at great distance along the genome,” Stamatoyannopoulos said. “The broad spectrum of cell and tissue types included in these analyses provide an incredibly rich resource that can be mined immediately by researchers around the world to illuminate how the genes they are studying are controlled.”

The scientists determined that genes are connected in a complex web. In this web, regulatory DNA regions typically control one or at most a few genes, but genes receive inputs from large numbers of regulatory regions. The researchers also found evidence for a combinatorial code that helps match regulatory DNA with the right genes. Another key finding was that the regulatory DNA controlling genes involved in cancer and other types of ‘immortal’ cells that can keep on growing indefinitely appears to acquire mutations at a different rate than other kinds of regulatory DNA. This result points to a previously unknown link between genome function and patterns of DNA variation in individual human genomes. The finding may have implications for understanding susceptibility to cancer.

The findings reported in these papers are expanded upon in two related papers to be published simultaneously in the journals Science and Cell. In the Science paper, UW researchers further expanded the regulatory DNA maps, and compared them with genetic maps of human disease. Their studies revealed that most DNA variants associated with specific human diseases or clinical traits are located in regulatory DNA rather than in gene sequences. In the Cell paper, the researchers describe using the detailed information on regulatory protein docking sites to create a comprehensive map of how those proteins are wired

[drvce]

http://www.sciencedaily.com/releases/2012/12/121207174415.htm

Nov tip hemijske veze, u najavi!

[grigorije22]

Откриће самарског рониоца

Тагови: Коментари, Самара, откриће, животиња, Наука, човек, Русија

Александра Захарова, интернет редакција

9.12.2012, 14:51

 

© Фото: «Вести.Ru»

Необично откриће у Самарској области може променити схватање праисторије човечанства. Аматерски ронилац Дмитриј Голубев открио је на дну реке Бољшој Кинељ остатке човека и животиња старе неколико десетина, а можда и стотина хиљада година. Ово може бити доказ да се код Самаре, у централним пределима Русије, налазило велико станиште праисторијских људи.

Река Бољшој Кинељ је омиљено место подводног риболова за самарске рониоце. Река је пуна рибе. Међутим овог пута био је необичан улов. На дну, ронилац Дмитриј Голубев је пронашао лобању бизона, који је према проценама, живео у праисторијска времена.

На истом месту је Дмитриј Голубев нашао вилицу рунастог носорога, бедрену кост мамута и лобању јелена са великим роговима. Све ће то у најскорије време прећи палеонтолозима. Није искључено да су сви ови налази стари на стотине хиљада година, каже Дмитриј Варенов, главни научни сарадник Самарског обласног завичајног историјског музеја.

Цела популација откривених животиња припада такозваној мамутској фауни, односно све ове животиње су живели на овим просторима пре више десетина па и стотина хиљада година. Лобања носорога је изузетно сачувана. У нашој области таквих открића није забележено.

Осим костију животиња, ронилац је са дна реке подигао и лобању човека. Велика реткост да се на истом месту нађу и остаци животиња и остаци праисторијских људи, констатују стручњаци. Самарска открића могу имати сензационални значај, сматра историчар Игор Курукин.

Уколико су на територији наше земље откривени остаци људских костију који датирају милион и по, па и два милиона година, - то ће бити веома озбиљно откриће.

Сада је ова омања река у Централној Русији постала привлачна и за професионалне археологе, геологе и палеонтологе, а не само љубитеље подводног риболова. У најближе време биће предузети велике археолошке активности. Можда околина реке Бољшој Кинељ скрива још доста великих тајни. 

 

 http://serbian.ruvr.ru/2012_12_09/Otkrice-samarskog-ronioca/