Нови ветар односа - пат. Иринеј Српски

[Guest о. Агапије]

Тањуг | 14. 09. 2010. - 14:20х |

Патријарх српски Иринеј задовољан је вишедневном посетом Аустрији, коју је данас завршио посетом Амбасади Србије у Бечу и конференцијом за штампу на којој је говорио и о Косову, остварењу јединства Православне и Римокатоличке цркве, папи и заједничком слављену Ускрса.

Патријарх Иринеј и председник Аустрије Хајнц Фишер

"Наишао сам у Аустрији на врло топле пријеме и разговоре, људе добре воље, како од стране државе тако и од стране цркве, и чини ми се да се овде осећа нови ветар односа", истакао је патријар Иринеј посебно истакавши сусрет са председником Аустрије Хајнцом Фишером, градоначелником Беча Михаелом Хојплом и надбискупом бечким Кристофом Шенборном.

"Из Аустрије носим утисак да је наш народ, који се силом нашао на овим просторима, добро снашао, да је добро примљен и да представљају добар мост односа нашег народа са народом Аустрије", казао је патријарх на конференцији за штампу.

Говорећи о свом сусрету са бечким надбиском, поглавар СПЦ-а је изјавио да је "то човек пун вере и љубави јеванђелске и оно што чини и ради за свој народ и своју цркву, а велики део љубави показује и према нашем народу и његовим духовним потребама".

Када је у питању остварење јединства цркве, као први корак патријарх Иринеј је навео да треба да се темељимо на ономе што је заједничко, а имамо много тога заједничког, али да је "долазак до јединства дуги процес, јер дуго време живимо у раздвојености".

"Када је питање личности папе у време нашег јединства, пре подељености, папа је био на првом месту, али има неких догматских ствари, које су сада, можда нека мала препрека, али нема проблема који не може да се реши", казао је патријарх српски.

"За нас православне је мало спорно питање непогрешивост папе. То је можда једно питање, али у једном разговору или дијалогу, сигурно се може на радост божију нешто позитивно решити", подвукао је он.

Што се тиче заједничког слављења Ускрса, патријарх је рекао да је "то велика потреба" и да је то питање календара.

"Ми одавно размишљамо, и био је и један сабор у Цариграду где је активно расправљано о календару. Један део православне цркве прихватио је нови, а други стари", навео је он.

"За нас је то сада велики проблем, али имајући у виду да и овај нови календар није у свему тачан, ми имамо једног савршеног експерта (Миланка) Миланковића који је предложио савршен календар, који је пред УН. Ако додје до расправе о календару тај предлог ће засигурно бити на столу", поручио је патријарх.

Блиц

[Vesna V. Lalovic]

'' "За нас је то сада велики проблем, али имајући у виду да и овај нови календар није у свему тачан, ми имамо једног савршеног експерта (Миланка) Миланковића који је предложио савршен календар, који је пред УН. Ако додје до расправе о календару тај предлог ће засигурно бити на столу", поручио је патријарх''.  mense0198626478946378946...

[Milan Nikolic]

Osećam da je bratu Ivici sve milo oko srca.

[prizrenac]

Ovo je za mene neprihvatljiva izjava naseg srpskog patrijarha, i kao pravoslavni vernik i clan Spc ne mogu da je prihvatim. Zaista za svako preispitivanje!

[Guest]

Ovo je za mene neprihvatljiva izjava naseg srpskog patrijarha, i kao pravoslavni vernik i clan Spc ne mogu da je prihvatim. Zaista za svako preispitivanje!

Конкретно који део изјаве?

[Ђорђе Р]

Колико ја знам, рачунање датума Васкрса јесте питање и календара, а такође је и ствар договора постигнутог на Васељенском сабору, али римокатолици га погрешно рачунају. Све православне Цркве заједно славе Васкрс. Ми и да пређемо на нови календар и даље не би заједно са римокатолицима славили Васкрс, а то се не види из овог патријарховог одговора.

А постоје много више догматских тема око којих се не слажемо, а не само питање непогрешивости папе. Ако су римокатолици спремни да се одрекну осталих погрешних догми, волео бих то да видим. Или је за нас прихватљиво да они задрже погрешне догме, ако нас не терају да их и ми исповедамо

И не видим потребу за давањем оваквих изјава, које нису тачне.

[prizrenac]

Evo, oznacio sam sporne izjave!

Тањуг | 14. 09. 2010. - 14:20х |

Патријарх српски Иринеј задовољан је вишедневном посетом Аустрији, коју је данас завршио посетом Амбасади Србије у Бечу и конференцијом за штампу на којој је говорио и о Косову,

Тањуг | 14. 09. 2010. - 14:20х |

Патријарх српски Иринеј задовољан је вишедневном посетом Аустрији, коју је данас завршио посетом Амбасади Србије у Бечу и конференцијом за штампу на којој је говорио и о Косову, остварењу јединства Православне и Римокатоличке цркве, папи и заједничком слављену Ускрса.

Патријарх Иринеј и председник Аустрије Хајнц Фишер

"Наишао сам у Аустрији на врло топле пријеме и разговоре, људе добре воље, како од стране државе тако и од стране цркве, и чини ми се да се овде осећа нови ветар односа", истакао је патријар Иринеј посебно истакавши сусрет са председником Аустрије Хајнцом Фишером, градоначелником Беча Михаелом Хојплом и надбискупом бечким Кристофом Шенборном.

"Из Аустрије носим утисак да је наш народ, који се силом нашао на овим просторима, добро снашао, да је добро примљен и да представљају добар мост односа нашег народа са народом Аустрије", казао је патријарх на конференцији за штампу.

Говорећи о свом сусрету са бечким надбиском, поглавар СПЦ-а је изјавио да је "то човек пун вере и љубави јеванђелске и оно што чини и ради за свој народ и своју цркву, а велики део љубави показује и према нашем народу и његовим духовним потребама".

Када је у питању остварење јединства цркве, као први корак патријарх Иринеј је навео да треба да се темељимо на ономе што је заједничко, а имамо много тога заједничког, али да је "долазак до јединства дуги процес, јер дуго време живимо у раздвојености".

"Када је питање личности папе у време нашег јединства, пре подељености, папа је био на првом месту, али има неких догматских ствари, које су сада, можда нека мала препрека, али нема проблема који не може да се реши", казао је патријарх српски.

"За нас православне је мало спорно питање непогрешивост папе. То је можда једно питање, али у једном разговору или дијалогу, сигурно се може на радост божију нешто позитивно решити", подвукао је он.

Што се тиче заједничког слављења Ускрса, патријарх је рекао да је "то велика потреба" и да је то питање календара.

"Ми одавно размишљамо, и био је и један сабор у Цариграду где је активно расправљано о календару. Један део православне цркве прихватио је нови, а други стари", навео је он.

"За нас је то сада велики проблем, али имајући у виду да и овај нови календар није у свему тачан, ми имамо једног савршеног експерта (Миланка) Миланковића који је предложио савршен календар, који је пред УН. Ако додје до расправе о календару тај предлог ће засигурно бити на столу", поручио је патријарх.

Блиц

[Давид]

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80

Миланковићев календар је назив за календар који је предложио познати српски геофизичар Милутин Миланковић. Милутин Миланковић, светски признати геофизичар, климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Иако би било исправније рећи Трпковић-Миланковићев календар, ова реформа је остала упамћена по београдском астроному. Миланковићев календар је до сада најпрецизније урађен календар.

...

Грегоријански календар је садржавао два крупна недостатка: за годину је узимано да има 365 и 1/4 дана као и да 235 лунарних месеци представља тачно 19 соларних година. Миланковић је свој календар базирао на анулирању тадашње разлике Јулијанског и Грегоријанског календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански. Проблем преступних година решио је тако, што преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим Грегоријанским календаром.

Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после 28.800 година. До данас, иако је у суштини прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду, Миланковићев календар није примењен.

...

Закључци цариградског Конгреса

Тринаест дана треба додати на јулијански календар. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године.

Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.

Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.

Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка.

Изузетак од правила су секуларне (вековне) године:

Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).

Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.

Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице.

Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.

Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.

Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити сметња за касније промене које могу бити учињене од других хришћанских цркава.

_________________________________________________________________________________________

Дакле, Миланковићев календар, колико схватих, практично значи прелаз на грегоријански календар.  89898989898989

А само се на православну Велику Суботу спушта Благодатни Огањ у Јерусалиму...

[Протомајстор]

Дакле, Миланковићев календар, колико схватих, практично значи прелаз на грегоријански календар.  89898989898989

А само се на православну Велику Суботу спушта Благодатни Огањ у Јерусалиму...

Тако је, управо то значи. Моје лично мишљење је да треба прихватити корекцију, треба се ускладити да астрономским законима, јер Бог је створио Сунце и Земљу и навио им механизам. Миланковић је израчунао то време, Грегоријански календар је ближи истини што смо сви одавно већ прихватили. Моја Слава је 19. децембра.

Негде сам прочитао да се Благодатни пламен пали и Грцима.

Убеђен сам да ће се нама палити и по Миланковићу.

Што се тиче осталих усаглашавања са Римокатоличком црквом послужио бих се речима мог рођака чију слику носим на аватару: "Папу треба погружити три пута на дно океана, па ако преживи и покаје се, треба га примити натраг у крило Цркве"

[Joko]

Pashalija se oduvek (pa dobro ne bash oduvek svuda, ali od Prvog Vaseljenskog Sabora) slavila prve nedelje posle proleccne ravnodnevnice i upravo to se po Milankovicevom kalendaru NE BI promenilo, to je Patrijarh i hteo da kazhe. Sledstveno, zhelja da sa Katolicima zajedno slavimo Vaskrs jeste zhelja da i oni prihvate nash nachin izrachunavanja Pashe...

AKSIOS nashem Svetjejshem!

[Протомајстор]

Pashalija se oduvek (pa dobro ne bash oduvek svuda, ali od Prvog Vaseljenskog Sabora) slavila prve nedelje posle proleccne ravnodnevnice i upravo to se po Milankovicevom kalendaru NE BI promenilo, to je Patrijarh i hteo da kazhe.

Чекај, зар не прве недеље након првог пуног Месеца након пролећа? Неко пази и да се не поклопи са Јеврејским песахом - дал ми или новокалендарци?

Али у праву си, ништа се не би променило око покретних празника. Променио би се ипак Божић и све остало. И Славе би се промениле...Зезнуо сам се малопре.

Ипак подсећам, празници су и прављени према астрономији, треба то усагласити јер се све померило за 13 дана, а помера се све више.

Може ли неко ово мало да појасни?

[Дража]

Променио би се ипак Божић и све остало. И Славе би се промениле...Зезнуо сам се малопре.

Када би по новом календару ја славио Светог великомученика Георгија (Ђурђевдан)? Како би верни народ прихватио те промене? Бојим се да би то довело до великих смутњи и подела јер би једни прешли на нови календар а други то тврдоглаво не би хтели учинити (и то велики број њих). Са календаром треба бити посебно опрезан ако буду планирали промене. Видели смо шта се у Грчкој десило. И код нас би био сличан сценарио. Да ли је питање календара вредно још једног раскола у помесној Православној Цркви - овог пута СПЦ?

[Протомајстор]

Проблем померања Славе би нас Србе заиста заболео. Ја ћу за сваки случај два пута да славим Славу - и по старом и по новом.  0110_hahaha

Ко зна, можда смо до сад много згрешили због тога? Мој деда је славио исто кад и ја, али мој дедаⁿ je славио неколико дана пре, гледајући по реалном времену.

Мислим да је овде у питању научни, а не теолошки пропуст. Ова времена су рачунали астрономи, а не теолози, и то овим редом:

1. Сосиген из Александрије - I пре Христа

2. Лилио из Калабрије - XVI век

3. Миланковић из Даља - XX век

Сосигена можемо сматрати правом незналицом у односу на другу двојицу.

Исто можемо рећи и за остала научна открића која је Црква прихватила, као на пример да је Земља округла и да се окреће око Сунца. То су били већи теолошки проблеми од јулијанског Календара који се не темељи на Светом Писму.

Е сад, добро питање би било, да ли се темељи на Светом предању? Изгледа да се темељи... 4chsmu1

Ипак мислим да је рано за дијалог са РКЦ, дијалог треба прво да се обави унутар Православне (читај: једине!) Цркве. Шта ми имамо са расколницима да причамо о Календару, кад нисмо то решили међу собом.

Треба одржати Васељенски Сабор - под хитно!

После ћемо да причамо о приближавању са РКЦ, мада Хрвати нам живе сасвим близу па не видим да су ми нешто блиски - нити ће ми бити.