Muslimani u Srbiji historijski osvrt!

[Eniz]

У великој мери су ови подаци тачни и немају никакве везе са православном хришћанском вером већ са типичном борбом за "национално ослобођење" где су и теоријски и практично учињене језиве ствари - али, да се разумемо, никад и никако "у име Христа" него у име личних освета, суревнивости, одмазди, политике и национализма - типичних појава за Европу од XVIII до прве половине XX века. Ту Срби нису били ни бољи ни гори од других, мада ми понекад волимо да верујемо за себе да смо били "бољи."  0409_feel

Zahvaljujem, brate Andrej.Svjestan sam ja da to nije bilo u ime hrista jer Hrist je čist od toga!

Ali zar se ne može postaviti jedno pitanje koje se samo po sebi nameće:Da li je tu možda crkva zakazala, ili da li u mnogim krizama do sada je crkva zakazala?

[andrej]

У великој мери су ови подаци тачни и немају никакве везе са православном хришћанском вером већ са типичном борбом за "национално ослобођење" где су и теоријски и практично учињене језиве ствари - али, да се разумемо, никад и никако "у име Христа" него у име личних освета, суревнивости, одмазди, политике и национализма - типичних појава за Европу од XVIII до прве половине XX века. Ту Срби нису били ни бољи ни гори од других, мада ми понекад волимо да верујемо за себе да смо били "бољи."  4chsmu1

Zahvaljujem, brate Andrej.Svjestan sam ja da to nije bilo u ime hrista jer Hrist je čist od toga!

Ali zar se ne može postaviti jedno pitanje koje se samo po sebi nameće:Da li je tu možda crkva zakazala, ili da li u mnogim krizama do sada je crkva zakazala?

Црква је, поготово у православљу, увек била огледало народа. Не може Црква да буде "боља" од народа који је чини, мада је она позвана да народ чини бољим и да га поправља и коригује. У време националног ослобођења, чак је и међу свештенством било изузетно мало високо учених и образованих људи. Да се не лажемо, ту има и кривице турских окупатора који су у неким периодима чак вршили притиске на Цркву (спаљивање моштију светог Саве, подршка фанариотима, маргинализација и економска дискриминација "раје" која је довела до пада образовног нивоа свештенства...) У време устанка већина свештенства се није много разликовала од "раје" а реакције су и биле на зулум - за наше данашње појмове претеране и сурове, али ништа мање сурове од режима који су рецимо спроводиле дахије. колико су дахије имали везе с исламом толико су и ствари које си ти брате Енизе горе навео имале везе с православљем. У основи, и једно и друго су последице незнања, гордости, саможивости, бахатости и гнева... И увек су то закони акције и реакције. Неоспорна је чињеница да је турско царство било непозвана и окупаторска сила на Балкану, чији је животни век вештачки био продужаван вољом западних империја (то им је одговарало за "баланс сила" у Европи). Када је коначно дошло до слома, покуљао је нагомилани бес и јед који никакве везе није имао са вером и последица је времена у ком су царевали суровост и необразовање. И сам знаш колико је отоманска империја тонула у декаденцију како јој се примицао крај и њој није било спаса. Али, нико не каже да расплет није могао да буде и мање крвав. Историја, међутим, не трпи таква питања ("шта би било кад би било").

[Grizzly Adams]

Ево прочитао сам цео текст и прогони муслимана како су описани су сасвим противни Хришћанству како ми Православни верујемо. Нама је забрањено да се светимо, чак и поред свих недела која су према нама учињена. Не би никада учествовао у прогонима недужних, без обзира о каквом се "ослобођењу" радило.

[Milan Nikolic]

Али свиђа ти се, например, и оправдаваш како Израел решава своје проблеме.

[Eniz]

У великој мери су ови подаци тачни и немају никакве везе са православном хришћанском вером већ са типичном борбом за "национално ослобођење" где су и теоријски и практично учињене језиве ствари - али, да се разумемо, никад и никако "у име Христа" него у име личних освета, суревнивости, одмазди, политике и национализма - типичних појава за Европу од XVIII до прве половине XX века. Ту Срби нису били ни бољи ни гори од других, мада ми понекад волимо да верујемо за себе да смо били "бољи."  pravopop

Zahvaljujem, brate Andrej.Svjestan sam ja da to nije bilo u ime hrista jer Hrist je čist od toga!

Ali zar se ne može postaviti jedno pitanje koje se samo po sebi nameće:Da li je tu možda crkva zakazala, ili da li u mnogim krizama do sada je crkva zakazala?

Црква је, поготово у православљу, увек била огледало народа. Не може Црква да буде "боља" од народа који је чини, мада је она позвана да народ чини бољим и да га поправља и коригује. У време националног ослобођења, чак је и међу свештенством било изузетно мало високо учених и образованих људи. Да се не лажемо, ту има и кривице турских окупатора који су у неким периодима чак вршили притиске на Цркву (спаљивање моштију светог Саве, подршка фанариотима, маргинализација и економска дискриминација "раје" која је довела до пада образовног нивоа свештенства...) У време устанка већина свештенства се није много разликовала од "раје" а реакције су и биле на зулум - за наше данашње појмове претеране и сурове, али ништа мање сурове од режима који су рецимо спроводиле дахије. колико су дахије имали везе с исламом толико су и ствари које си ти брате Енизе горе навео имале везе с православљем. У основи, и једно и друго су последице незнања, гордости, саможивости, бахатости и гнева... И увек су то закони акције и реакције. Неоспорна је чињеница да је турско царство било непозвана и окупаторска сила на Балкану, чији је животни век вештачки био продужаван вољом западних империја (то им је одговарало за "баланс сила" у Европи). Када је коначно дошло до слома, покуљао је нагомилани бес и јед који никакве везе није имао са вером и последица је времена у ком су царевали суровост и необразовање. И сам знаш колико је отоманска империја тонула у декаденцију како јој се примицао крај и њој није било спаса. Али, нико не каже да расплет није могао да буде и мање крвав. Историја, међутим, не трпи таква питања ("шта би било кад би било").

Ovo je odgovor brate, za mene sasvim dovoljan!