Како да читамо књигу Постања?

[Sophrosyne]

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА


1. Приступ

У извесном смислу, нико од нас не зна како да приступи овој књизи. Модерна наука и философија испунила је наш ум многим теоријама и претпоставкама о постању свемира и човека, тако да ћемо овој књизи неизбежно прићи са извесним предрасудама. Неки ће пожелети да она буде сагласна са њиховим посебним научним теоријама, док ће други захтевати да не буде сагласна са њима. И једни и други гледају на њу као на књигу која треба да им саопшти неке научне чињенице. Међутим, неки у њој виде чисту поезију и творевину религиозне маште која нема ничег заједничког са науком.

Средишње питање које узрокује наше тешкоће у разумевању ове књиге је следеће: колико дословно треба да је читамо?

Неки протестантски фундаменталисти кажу нам да је она целовито (или суштински целовито) "дословна". Међутим, такво становиште доводи нас у неке немогуће тешкоће: независно од нашег дословног или недословног тумачења различитих одломака, сама природа стварности која је описана у првим поглављима Књиге Постања (само стварање свих ствари) чини немогућим да cee буде "дословно" схваћено: ми, на пример, немамо чак ни речи које би описале како нешто може да произађе ни из чега. Како то "говори" Бог? Да ли прави буку што одјекује атмосфером која још увек не постоји? Ово објашњење је очигледно исувише једноставно - стварност је много сложенија.

Постоји и супротна крајност. Неки људи су склони да ову књигу (или бар прва поглавља, која задају највише тешкоћа) тумаче као алегорију, као поетски начин описивања нечега што је у ствари много ближе нашем искуству. На пример, римокатолички мислиоци су се последњих година појавили са неким довитљивим начинима "објашњавања" Раја и човековог пада. Међутим, кад читате таква тумачења, стичете утисак да она врло мало узимају у обзир сам текст Књиге Постања, односећи се према њему као према неком примитивном коментару на неке скорашње научне теорије. Ово такође представља крајност. Свети Јован Дамаскин, Свети Отац који је живео у 8. веку и чија гледишта уопштено сумирају светоотачко мишљење током првих векова хришћанства, особито тврди да је алегоријско тумачење Раја део једне ране јереси и да не припада Цркви.[1]

Човек се данас често сусреће с уобичајеним излазом између ова два гледишта. Изјава римокатоличке монахиње (која је истовремено и учитељица) била је недавно широко публикована под насловом: "Бог је помогао стварање еволуције." Она каже: "Библијска прича о Постању има религиозни циљ. У њој се налазе грешке, али њено учење није погрешно. Напротив, еволуциона теорија о стварању има научни циљ и трагање за истином је у надлежности астронома, геолога, биолога итд. Ова два циља су различита, али и један и други нуде истину људском уму и срцу." Она тврди да Књига Постања потиче од усменог предања које је ограничено научним гледиштима тога доба.

Сагласно овом становишту, Књига Постања припада једној категорији, а научна истина или стварност другој. Књига Постања има врло мало, а можда чак и ништа заједничког с било којом врстом истине, било дословне било алегоријске. Према томе, не постоји стварна потреба да размишљате о томе: Књигу Постања читајте због духовног уздизања или због поезије, а научници ће вам рећи оно што вам је потребно да знате везано за чињенице о почецима човека и света!

У овом или оном облику, такав став је данас сасвим уобичајен. Међутим, такав став је у ствари једнак неспособности да се ово питање уопште размотри: он Књигу Постања не схвата озбиљно. Напротив, наш истински циљ у изучавању Књиге Постања јесте да је озбиљно схватимо и да видимо шта нам у ствари каже. То не може да учини ниједан од приступа које смо поменули. "Кључ" за разумевање Књиге Постања морамо потражити на другом месту.

У приступу Књизи Постања морамо покушати да избегнемо горепоменуте замке помоћу извесног степена самосвести, односно свешћу о томе коју бисмо врсту предрасуда и склоности могли имати кад приступамо овом тексту.

Већ смо поменули да би неки од нас могли бити сувише узнемирени због тога да ли ће се значење Књиге Постања сложити (или размимоићи) са неком посебном научном теоријом. Установимо једно општије начело у односу на то како ћемо ми, с нашим менталитетом 20. века, бити склони да то учинимо. У реакцији на крајњу дословност нашег научног гледишта (дословност коју захтева сама природа науке), када се окренемо ненаучним књижевним текстовима или богословљу веома смо склони да нађемо недословна или "универзална" значења. То је сасвим природно, јер не желимо да ти текстови изгледају смешно у очима научно образованог човека. Ми, међутим, морамо схватити да, с таквом склоношћу, често "искачемо" са закључцима о којима нисмо довољно размислили.

Навешћу један очигледан пример: када зачујемо речи "шест дана" Стварања, већина нас аутоматски усклађује тих шест дана са оним што савремена наука учи о постепеном расту и развоју живих бића. "То морају бити неки бесконачно дуги временски периоди, који обухватају милионе и билионе година", говори нам наш ум, који је саобразан 20. веку. "Сви они геолошки слојеви и сви они фосили нису се могли формирати дословно за један дан!" Ако пак чујемо да неки фундаменталиста у Тексасу или у јужној Калифорнији још једном гласно тврди да је сваки од тих шест дана неоспорно трајао по двадесет четири часа и ни минута дуже, може нам се десити да будемо озлојеђени и да се зачудимо како је могуће да људи буду тако ограничени и антинаучни.

Не намеравам да вам током овог курса саопштим колико су дуго трајали ти дани. Међутим, сматрам да би требало да будемо свесни да наша природна и готово подсвесна тежња да их сматрамо за бесконачно дуге периоде, мислећи да смо на тај начин разрешили проблем који они представљају, у суштини није промишљен одговор на овај проблем него, напротив, склоност и предрасуда коју смо преузели од интелектуалне климе у каквој живимо.Кад се брижљивије осврнемо на те дане, видећемо да читаво ово питање није тако једноставно и да у овом, као и у многим другим случајевима, постоји наша природна склоност која у већој мери тежи да замагли него да разјасни истински проблем.

На ово карактеристично питање осврнућемо се касније. За сада бих желео да нас оно подстакне да не будемо исувише сигурни у начине на које обично гледамо Књигу Постања и да се отворимо за мудрост богоносних људи прошлости који су посветили толико интелектуалног напора разумевању текста Књиге Постања, онако како је и замишљено да се он разуме. Ти Свети Оци представљају наш кључ за разумевање Књиге Постања.


НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Јован Дамаскин, О јересима, с. 126
  2. Ову уобичајену грешку начинио је чак и један традиционални православни мислилац којег је о. Серафим изузетно уважавао: био је то И. М. Андрејев (1894-1976), који је то учинио у својој књизи Orthodox Apologetic Theology (1955). У писму од 3 (16) јула 1977. г. о. Серафим пише: "Рекао бих да је његово (Андрејевљево) једноставно поистовећивање "дана" с "периодом" сувише слободно." (Изд.)

...

[Благовесник]

Како да читамо књигу Постања?

Као што се чита и Еванђеље од Марка.

Последња глава, шеснаеста, по Васкрсу, позива нас благавест:

,,Идите у Галилeју и тамо ћете Га видети".

Идемо у Галилеју,

а то је прва глава, читамо (али сада са искуством Васкрсења Христовог) и схватамо Тајну Његове Личности и Ко је Он.

Тако је и са Постањем.

Читамо последњу главу последње књиге у Светом Писму Божијем...

,,Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи,

Почетак и Свршетак!

Блажена - блажени су они који творе заповести Његове,

добијају право на  Дрво Живота!

И да уђу на капију у Град."

,,Ново небо и нова земља!"

Идемо  и читамо наредну књигу тј. Постање,

сада са искуством есхатона и схватамо Постање да је то опис  нове земље и неба,

и зато је - веома добро!

[Justin Waters]

Врло занимљиво мишљење, да се опис из стварања света из књиге Постања тумачи као опис стварања новог неба и нове земље. Где си ово прочитао, или од кога си чуо?

[Aquilius Cratus]

Samo jos jedna potvrda da sve sto je od Serafima Rouza treba ostaviti skorz za kraj sto se tice

redosleda citanja teoloske literature.

Ovako definitivno ne treba citati knjigu postanja.

[Никола Ђоловић]

Samo jos jedna potvrda da sve sto je od Serafima Rouza treba ostaviti skorz za kraj sto se tice

redosleda citanja teoloske literature.

Ovako definitivno ne treba citati knjigu postanja.

0212_rolleyes

[Сефора]

Samo jos jedna potvrda da sve sto je od Serafima Rouza treba ostaviti skorz za kraj sto se tice

redosleda citanja teoloske literature.

0212_rolleyes

1314_womens

Прочитати сваки дан по једну главу из Новог Завета !

Размислити о прочитаном  :291291291:

Прочитати тумачење главе коју смо прочитали !

Након тога ... Можемо слободно читати Серафима Роуза, Шестоднев или Светог Јована Златоуста.

[timjančica]

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА

1. Приступ

У извесном смислу, нико од нас не зна како да приступи овој књизи. Модерна наука и философија испунила је наш ум многим теоријама и претпоставкама о постању свемира и човека, тако да ћемо овој књизи неизбежно прићи са извесним предрасудама. Неки ће пожелети да она буде сагласна са њиховим посебним научним теоријама, док ће други захтевати да не буде сагласна са њима. И једни и други гледају на њу као на књигу која треба да им саопшти неке научне чињенице. Међутим, неки у њој виде чисту поезију и творевину религиозне маште која нема ничег заједничког са науком.

Средишње питање које узрокује наше тешкоће у разумевању ове књиге је следеће: колико дословно треба да је читамо?

Неки протестантски фундаменталисти кажу нам да је она целовито (или суштински целовито) "дословна". Међутим, такво становиште доводи нас у неке немогуће тешкоће: независно од нашег дословног или недословног тумачења различитих одломака, сама природа стварности која је описана у првим поглављима Књиге Постања (само стварање свих ствари) чини немогућим да cee буде "дословно" схваћено: ми, на пример, немамо чак ни речи које би описале како нешто може да произађе ни из чега. Како то "говори" Бог? Да ли прави буку што одјекује атмосфером која још увек не постоји? Ово објашњење је очигледно исувише једноставно - стварност је много сложенија.

Постоји и супротна крајност. Неки људи су склони да ову књигу (или бар прва поглавља, која задају највише тешкоћа) тумаче као алегорију, као поетски начин описивања нечега што је у ствари много ближе нашем искуству. На пример, римокатолички мислиоци су се последњих година појавили са неким довитљивим начинима "објашњавања" Раја и човековог пада. Међутим, кад читате таква тумачења, стичете утисак да она врло мало узимају у обзир сам текст Књиге Постања, односећи се према њему као према неком примитивном коментару на неке скорашње научне теорије. Ово такође представља крајност. Свети Јован Дамаскин, Свети Отац који је живео у 8. веку и чија гледишта уопштено сумирају светоотачко мишљење током првих векова хришћанства, особито тврди да је алегоријско тумачење Раја део једне ране јереси и да не припада Цркви.[1]

Човек се данас често сусреће с уобичајеним излазом између ова два гледишта. Изјава римокатоличке монахиње (која је истовремено и учитељица) била је недавно широко публикована под насловом: "Бог је помогао стварање еволуције." Она каже: "Библијска прича о Постању има религиозни циљ. У њој се налазе грешке, али њено учење није погрешно. Напротив, еволуциона теорија о стварању има научни циљ и трагање за истином је у надлежности астронома, геолога, биолога итд. Ова два циља су различита, али и један и други нуде истину људском уму и срцу." Она тврди да Књига Постања потиче од усменог предања које је ограничено научним гледиштима тога доба.

Сагласно овом становишту, Књига Постања припада једној категорији, а научна истина или стварност другој. Књига Постања има врло мало, а можда чак и ништа заједничког с било којом врстом истине, било дословне било алегоријске. Према томе, не постоји стварна потреба да размишљате о томе: Књигу Постања читајте због духовног уздизања или због поезије, а научници ће вам рећи оно што вам је потребно да знате везано за чињенице о почецима човека и света!

У овом или оном облику, такав став је данас сасвим уобичајен. Међутим, такав став је у ствари једнак неспособности да се ово питање уопште размотри: он Књигу Постања не схвата озбиљно. Напротив, наш истински циљ у изучавању Књиге Постања јесте да је озбиљно схватимо и да видимо шта нам у ствари каже. То не може да учини ниједан од приступа које смо поменули. "Кључ" за разумевање Књиге Постања морамо потражити на другом месту.

У приступу Књизи Постања морамо покушати да избегнемо горепоменуте замке помоћу извесног степена самосвести, односно свешћу о томе коју бисмо врсту предрасуда и склоности могли имати кад приступамо овом тексту.

Већ смо поменули да би неки од нас могли бити сувише узнемирени због тога да ли ће се значење Књиге Постања сложити (или размимоићи) са неком посебном научном теоријом. Установимо једно општије начело у односу на то како ћемо ми, с нашим менталитетом 20. века, бити склони да то учинимо. У реакцији на крајњу дословност нашег научног гледишта (дословност коју захтева сама природа науке), када се окренемо ненаучним књижевним текстовима или богословљу веома смо склони да нађемо недословна или "универзална" значења. То је сасвим природно, јер не желимо да ти текстови изгледају смешно у очима научно образованог човека. Ми, међутим, морамо схватити да, с таквом склоношћу, често "искачемо" са закључцима о којима нисмо довољно размислили.

Навешћу један очигледан пример: када зачујемо речи "шест дана" Стварања, већина нас аутоматски усклађује тих шест дана са оним што савремена наука учи о постепеном расту и развоју живих бића. "То морају бити неки бесконачно дуги временски периоди, који обухватају милионе и билионе година", говори нам наш ум, који је саобразан 20. веку. "Сви они геолошки слојеви и сви они фосили нису се могли формирати дословно за један дан!" Ако пак чујемо да неки фундаменталиста у Тексасу или у јужној Калифорнији још једном гласно тврди да је сваки од тих шест дана неоспорно трајао по двадесет четири часа и ни минута дуже, може нам се десити да будемо озлојеђени и да се зачудимо како је могуће да људи буду тако ограничени и антинаучни.

Не намеравам да вам током овог курса саопштим колико су дуго трајали ти дани. Међутим, сматрам да би требало да будемо свесни да наша природна и готово подсвесна тежња да их сматрамо за бесконачно дуге периоде, мислећи да смо на тај начин разрешили проблем који они представљају, у суштини није промишљен одговор на овај проблем него, напротив, склоност и предрасуда коју смо преузели од интелектуалне климе у каквој живимо.Кад се брижљивије осврнемо на те дане, видећемо да читаво ово питање није тако једноставно и да у овом, као и у многим другим случајевима, постоји наша природна склоност која у већој мери тежи да замагли него да разјасни истински проблем.

На ово карактеристично питање осврнућемо се касније. За сада бих желео да нас оно подстакне да не будемо исувише сигурни у начине на које обично гледамо Књигу Постања и да се отворимо за мудрост богоносних људи прошлости који су посветили толико интелектуалног напора разумевању текста Књиге Постања, онако како је и замишљено да се он разуме. Ти Свети Оци представљају наш кључ за разумевање Књиге Постања.

НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Јован Дамаскин, О јересима, с. 126

  2. Ову уобичајену грешку начинио је чак и један традиционални православни мислилац којег је о. Серафим изузетно уважавао: био је то И. М. Андрејев (1894-1976), који је то учинио у својој књизи Orthodox Apologetic Theology (1955). У писму од 3 (16) јула 1977. г. о. Серафим пише: "Рекао бих да је његово (Андрејевљево) једноставно поистовећивање "дана" с "периодом" сувише слободно." (Изд.)

...

Izvor teksta nije nažalost naveden, tako da ne možemo zaključiti pred kim jeromonah rouz drži ovo predavanje ili kurs kako ga naziva.

Iz njegovog teksta slutimo da je predavanje nekim ljudima koji ne znaju da se ophode sa knjigom postanka, bilo da im je nepoznata ili je ne razumiju, u nekom (ne navodi se kojem ) smislu.

„У извесном смислу, нико од нас не зна како да приступи овој књизи.“

„Неки ће пожелети да она буде сагласна са њиховим посебним научним теоријама, док ће други захтевати да не буде сагласна са њима. И једни и други гледају на њу као на књигу која треба да им саопшти неке научне чињенице. Међутим, неки у њој виде чисту поезију и творевину религиозне маште која нема ничег заједничког са науком.“

Ovdje se već nazire šta dovodi do nerazumijevanja knjige: potraga za naučnim činjenicama i religiozna mašta..

ključno pitanje, na koji oni koji pohađaju kurs treba da odgovore, pitanje je doslovnosti tumačenja knjige postanka. i to ne da li je treba doslovno tumačiti, već koliko je treba doslovno tumačiti.

„Средишње питање које узрокује наше тешкоће у разумевању ове књиге је следеће: колико дословно треба да је читамо?“

ipak, jeromonah serafim rouz, nudi američkom življu na kraju eseja tumačenje knjige postanka po svetim ocima koji su „uložili toliko intelektualnog napora“:

„На ово карактеристично питање осврнућемо се касније. За сада бих желео да нас оно подстакне да не будемо исувише сигурни у начине на које обично гледамо Књигу Постања и да се отворимо за мудрост богоносних људи прошлости који су посветили толико интелектуалног напора разумевању текста Књиге Постања, онако како је и замишљено да се он разуме. Ти Свети Оци представљају наш кључ за разумевање Књиге Постања.“

[Aquilius Cratus]

Samo jos jedna potvrda da sve sto je od Serafima Rouza treba ostaviti skorz za kraj sto se tice

redosleda citanja teoloske literature.

greengrin

Прочитати сваки дан по једну главу из Новог Завета !

Размислити о прочитаном  jahojao234

Прочитати тумачење главе коју смо прочитали !

Након тога ... Можемо слободно читати Серафима Роуза, Шестоднев или Светог Јована Златоуста.

Ovo nema nikakve veze sa time kako pristupiti knjizi postanja.

[Тавита]

А нема везе ни са кувањем...

додати мало..затим мало....  89898989898989

[Сефора]

Samo jos jedna potvrda da sve sto je od Serafima Rouza treba ostaviti skorz za kraj sto se tice

redosleda citanja teoloske literature.

Прочитати сваки дан по једну главу из Новог Завета !

Размислити о прочитаном  greengrin

Прочитати тумачење главе коју смо прочитали !

Након тога ... Можемо слободно читати Серафима Роуза, Шестоднев или Светог Јована Златоуста.

Ovo nema nikakve veze sa time kako pristupiti knjizi postanja.

То је твоје мишљење  !?        

Наиме, зашто не би читали светог Василија, светог Јована Златоустог и светог Серафима Роуза !?                 jahojao234

Ти мене све више и више збуњујеш !?  

znaaaaao

Ево књиге Постања

Прва књига Мојсијева која се зове Постање

1. У почетку створи Бог небо и земљу.

2. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

3. И рече Бог: нека буде свијетлост. И би свијетлост.

4. И видје Бог свијетлост да је добра; и растави Бог свијетлост од таме.

5. И свијетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

6. Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

9. Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.

10. И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

11. Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.

13. И би вече и би јутро, дан трећи.

14. Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

15. И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

16. И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

18. И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свијетлост од таме. И видје Бог да је добро.

19. И би вече и би јутро, дан четврти.

20. Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

22. И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

23. И би вече и би јутро, дан пети.

24. Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

25. И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

26. Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

28. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.

29. И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

30. А свјему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свјему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

[Sophrosyne]

Ovako definitivno ne treba citati knjigu postanja.

На какав приступ мислиш,при читању наравно?

П.С. - Ко има времена нека послуша предвање оца Арсенија Арсенијевића :

Тумачење књиге постања

http://www.svetigora.com/node/6689

такође има добро предавање одржано на коларцу,мислим није конкретна тема - (ЖЕНА У БИБЛИЈИ И У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ),али је др.Драган Милин дотакао питање Адама и Еве у књизи Постања,конкретно сам приступ књигама старог завјета,мало је и др.Јеротић додао понешто (слушати од 32 минута,кратко али занимљиво) - :

http://www.4shared.com/audio/a3BZI-dJ/_online.html