Шта је то страст ? Шта је то грех ?

[Сефора]

  Цитат

seforo

pitala sam decu uzrasta 6 godina

ŠTA JE TO..?.

UM

-kad razmišljaš i tako to

-mozak

-to sam ja razmišljala da je to nešto što mi imamo

-kao npr. razmišljaš šta će mama da ti kupi za rođendan

-...šta ćeš da radiš kada ti je dosadno

Gde se nalazi um?

-u glavi, tu gde je mozak

-mozak je okrugao sa nekim tankim linijicama

SRCE

-ljubav

-izgleda mnogo drugačije nego što se crta

-srce ti je duša

-crveno je

-pa srce je srce

-to je kad nekom kuca srce

-ono što je ovde (pokazuje na grudi)

-da srce ne kuca mi ne bi živeli

-kad se neko uplaši onda počne da kuca

-i kad jako trčiš pa ti onda kuca brzo

-kad kuca prebrzo nije dobro, možeš da se onesvestiš

-srce je veliko (pokazuju raširenim rukama, raspon pola metra xaxa)

SPOSOBNOSTI

-kad neko puno razmišlja pa se trudi da uradi (kao da nešto nacrta)

-kad je neko sposoban nešto da uradi

Šta?

-da pravi neke ogrlice i narukvice...

-da sređujemo sobu

-da sređuje za brata i sestru

-kad padne sneg da se klizamo

-i neke pesmice i da pričamo priče

NAKLONOSTI

-kad se klanjaš ovako (pokazuje)

-Strahinja je rekao kad se neko pokloni

STRAST

-to je kad se neko uplaši

-ajoj!

-kad je neko živahan

-kad je neko bolestan

GREH

-ajoj!

-ja sam čula za film "Greh njene majke"

-kad je neko pogrešio (kao u nekom teškom pitanju)

TRUD

-muzika, instrumenti

-kad se trudiš za nešto

-kad se neko nauči nečeg, kad vredno radi

-kad neko rodi bebu

-kad se neko trudi da rodi bebu

-kad se neko trudi da skupi igračke

-...ili da ide sam u školu, da mu mama veruje da se neće izgubiti

-da se ne bije i da se lepo ponašaš

POSLUŠANJE

- kad neko dete ne sluša a mama ga tuče

-kad neko nekog sluša

-i kad neko nekog ne sluša (kad mama nešto kaže a on ne posluša)

-kad se sluša

-kad se telefonira

-kad si poslušan

-kad se sluša baba, deda...vaspitačica...mama, tata...

-kad ti neko nešto kaže, ti to uradiš

-kad ti mama kaže da joj doneseš čašu vode, ti joj doneseš

- kad slušaš vaspitačice, seku, mamu, tatu

-da se ne štipamo, da se ne grizemo....da se ne bijemo

-i da se ne čupamo za kosu

- da se ne svađamo oko igračaka

Ovaj tekst cu sacuvati ...  hahahahhahahhahahahahah

Deciji Recnik

Prelepo !!!!!!!!!

[Сефора]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

У православној Цркви.

Погледај фотографију мог профила.  Смем ли малчице да се подсмехнем ?

Знам да то није лепо, али ... Шалим се ! Нећу то урадити.

smijes se ti podsmjehnuti ismijati zasmijati kako god ti padne napamet ,ali me zasmija  pa to samo slika hrama ispod pise Bogse javi i pokaza andjelima tako da prosjwe pored mene  pricajuci ne ovako jedna pored druge ja o jednom ti o drugom, pitala sam te na kome dijelu zemlje    sad se moram smijati na profilu samo stoji  da  sta

  Цитат

Уффффф 

Сада сам заборавила о чему треба разговарати у овој теми !?  smej.gif

Сада морам да читам све поново !?  0102_laugh

То ме на овом форуму доводи до  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1314_womens' />

wooooow suzo, uspela si da zbuniš Seforu, pazi kad ne mogu da verujem blessyou

šalu na stranu ......ja sam dobila nemoguću misiju da postavim deci pretškolskog uzrasta ova pitanja

"Замислите, да Вас је сада неко дете упитало ...

Васпитачице, а шта су то лична својства ?

Васпитачице, а шта су то личне наклоности ?

Васпитачиве, а шта су то личне способности ?

Васпитачице, а шта је то безусловно послушање ?

Васпитачице, а шта је то врлински и подвижнички труд ?

Васпитачице, а којим силама мој треба да се труди ?

Васпитачице, а шта је то ум ?

Васпитачице, а шта је то срце ?

Васпитачице, а шта је то страст ?

Васпитачице, а шта је то грех ?"

Seforo.... ja ću da obrnem situaciju pa ću neka od tih pitanja da postavim deci, nadam se da ću dobiti zanimljive odgovore pa ću neke i prezentovati

:bla: 0110_hahaha 0110_hahaha  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1314_womens' /> klapklap :cheesy2: klapklap klapklap  smej.gif sHa_sarcasticlol bleh ekstra :cheesy2: klapklap stadaradim stadaradim 1405_love 0110_hahaha whackado 0409_feel takeoff 4chsmu1 70A.gif bangin 0110_hahaha :huh: nesiguran 89898989898989 smej.gif algabacaju smej.gif bangin 70A.gif https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1314_womens' />

hahahhah  zato sam napisala da treba da budemo kao deca !

[Иван Ивковић]

Истрошио се овај свет

 

http://rebloggy.com/post/gif-hair-cute-suicide-eyes-beautiful-cars-street-water-blue-rain-so-cute-nature/68126081217

 

После исповести браће напокон сам дошао у своју келију. Унаоколо је шума. Све је ушушкано у густу таму; већ одавно је пала ноћ. Обитељ је негде доле, у околини нема живе душе и само киша, киша. Моја мајушна кућица се изгубила међу мокрим жбуњем и високом травом, у овим бесконачним млазевима кише, као чамчић који је са свих страна окружен водом, која удара по крову, по зидовима, бије у стакла. Али, унутра је суво и топло; мутно, невесело светли керозинска лампа са задимљеним стаклом, у углу с иконама гори кандило и овом малом простору придаје значај и смисао...

 

Седим изнемогло, слушам тишину - тачније, добовање кише. Некако ми је тужно на срцу, пусто. Све је мртво унаоколо. Дању, кад човек гледа наш спољашњи манастирски живот, чини се да се нешто ради, да наш «бродић» плива пуним једрима у срећну даљину. Али ето, после овакве вечерње исповести, кад се скине завеса варљивих спољашњих послова, шарене испразности, вештачких речи и гестова, кад се обнажи од свега нагота изранављених душа, дубоко разједених губом страсти, душа тако одједном тужно, тако безнадежно почне да боли.

Киша још увек пада, као да се цео свет поделио на мале чамце који усамљено плове и свако је насамо с овим морем, хладним, страшним, безданим, насамо је с овим душевним мраком, с оном злокобном тамом из које се с времена на време помаљају некакве страшне њушке, злобно и подмукло се смеше, плаше нас и опет нестају у густој тами ноћи.

 

Доћи ће дан и донеће само привид светла, илузију бодре делатности и плодног рада. У ствари, већ је одавно глува, црна невиделица обавила овај свет! Како је мало вере остало у нама, како је мало живота у нашем духу! Нека тешка сила све вуче надоле, као да се земљина гравитација вишеструко појачала: све је постало неиздрживо тешко у духовном смислу; као да све душевне снаге притиска олово, човек не може да се мрдне, да учини одлучан покрет.

 

Сви исповедају хладноћу, досаду, потпуни недостатак осећаја за молитву, чак страх пред сваким духовним делањем, тромост, сањивост, брбљање и шаљивост, преједање, униније, озлојеђеност... Све хришћанско се чини невољно, «под палицом», просто због рачунице неке пристојне логике, без душе, без радости, као да се Богу плаћа тежак данак. Сви осећају некакву окамењеност срца, које никако неће да омекша, ни од молитве, ни од читања, и ако понекад на кратко као да спадне с душе, исто тако се опет враћа на своје обично место! Очигледно је да нас све више гуши управо дух одступања који су свети оци прошлог века већ запажали веома појачао, за који су предсказивали да ће се све више и више ширити у свету; то је као угљен-моноксид, који разједа очи, увлачи се у ноздрве, у грчевима прекида дисање и истовремено успављује, обавија свест неким хаотичним бунилом. Све је теже наћи гутљај свежег ваздуха, одбацити од себе хаотично гомилање мисли, подићи очи према небеском плаветнилу. Како се истрошио освај свет! Већ су и млади и зелени као раслабљени старци.

 

Беспуће

 

Наше време подсећа на период страшног беспућа кад ујесен почну да лију кише: свуда је меко блато, све је натопљено водом, свуда је влажно, зимоморно, непријатно. Свака активност постаје тешка. Све чега се човек лати испада из руку. И дању се чини да је већ вече; у соби је сумрачно као у плесњивој пећини. Расположење је тромо, суморно, полусањиво... Дакле, данас је код нас такво време у погледу свега духовног. Вода је грех, то је плот и плотски живот, то је везаност за материју, многобрижност која се увек слива на доле, власт тешке материје над нашим лаким душама; то је греховна сласт која мами, опија, обећава дуг, сладак сан. Сва ова трулежна влага је испунила собом све, свуда су њена отровна испарења, као нека инфекција, као неки вирус, они заражавају све, прелазе с човека на човека при овлашном додиру, при слабом удаху. Није остало ниједно слободно место које није заражено, које није натопљено овом отровном влагом. Стално се за ноге лепи муљевита прљавштина греха, свуда је његов смрад који слатко опија! Зато је тако тешко живети по вери! Човек стално мора да извлачи ноге које су се дубоко заглибиле - до колена, у ову густу масу, сваки корак је тежак. Некада је на земљи било много сувље: није било оваквог беспућа, овакве засићености грехом, било је тврђе, чвршће на земљи, још се са стране могло наћи суво место, још се могло заобићи блато. Сад се све натопило, раскиселило од влаге саблазни, цео свет је као уздрхтало покварено живо блато у мочвари.

Ето, тако и живимо: тужна, кишна, хладна јесен!

 

http://tolmach.org/Arhimandrit%20Lazar.pdf

[JESSY]

Страшћу се назива свако страдање, како људско, тако и богочовечанско — Страдање Исуса Христа. Када се говори о непорочним страстима Христовим које је Он добровољно узео на Себе, мисли се на врло конкретне ствари. Пре свега, то су природне страсти – страдања која су произашла из Христове људске природе: глад, жеђ, умор, бол, смртне муке и Његове душевне страсти (страдања душе) због пребијања, шамарања, издаје, распећа…
По другом значењу ове речи — то је страдање човека услед дубоког незадовољства, или због веома снажно доживљене незадовољне потребе, због страха, панике, очајања, љубоморе — једном речју “страствености”. Дакле, као што видимо и схватање страсти као страдања, такође је разнолико.

По трећем схватању страсти, које користи древнохришћанска антропологија — то су природне страсти. То су страсти које се у савременој психологији називају човековим потребама, природним хтењима, како духовним, тако и телесним. Такво схватање природних страсти срећемо и у древних аутора, као например код Преподобног Исаака Сирина: „Свака страст која служи на корист дарована је од Бога. И страсти телесне положене су у тело на његову корист и напредак. Такве су и страсти духовне” [1]. Управо тако пише и Преподобни Симеон Нови богослов: „Две су врсте страсти: страсти природне (телесне) и духовне. Природне страсти су безусловно неминовне. Човек је заробљен њима по природној неминовности, не самовољно” [2]. О томе пишу и свети Теофан-Затворник, епископ Игњатије Брјанчанинов, као и Епископ Варнава у његовом „Искуству Светости”. Управо то схватање страсти као природних потреба и хтења човекове душе и човековог тела, чува се и до дан данас.

Међутим, ми се сада нећемо бавити ни првим, ни другим, ни трећим значењем ове речи. Ми прелазимо на четврто значење појма “страсти” као порока, као греховне навике, као склоности ка греху.

 

http://www.imanade.org

[Панарет]

Која је разлика између уништења и преображаја страсти?

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 18. 4. 2015. at 20:31, Панарет рече

Која је разлика између уништења и преображаја страсти?

Pa i strast moraš pravilno, da kanališeš, ako sam dobro razumeo pitanje.

 

Samo još da se dogovorimo oko toga šta jeste pravilno

[Панарет]

Рецимо, агресивни нагон, не би требало да га некако умртвимо у смислу да не постоји, јер онда нисмо живи, већ да се љутимо на ђавола и његове смицалице.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 18. 4. 2015. at 22:05, Панарет рече

Рецимо, агресивни нагон, не би требало да га некако умртвимо у смислу да не постоји, јер онда нисмо живи, већ да се љутимо на ђавола и његове смицалице.

Ma znaš šta... mi djavola možemo kriviti za svašta. Ipak sam ja mišljenja, da čovek može mnogo više nego što je do sada poznato.

 

Što se tiče agresivnog nagona, verovatno je teže, medjutim, ja bi tu umesto odsecanja udova, više voleo, da pronalazimo ljubav i ukoliko ona nije moguća, onda taj nagon gubi smisao i postaje sve slabiji, bezvredniji u odnosu na neki drugi tebi bliži smisao ljubavi odnosno života...

 

Nisam siguran, da li neko dobro razume svetootačko odsecanje strasti, meni je bliže pravilno kanalisanje i svodjenje na intenzivnu meru, koja ne može brzo proći, kao kad recimo da upotrebim termin izgorimo, već konstantan plamen, koji puni srce, kao pokretača.