Мени саблажњива мисао Светог Јована Златоустог која се тиче Промисла

[Немања]

На овом линку можете наћи комплетну бесједу Светог Јована на причу о богаташу и Лазару, која нам је свима добро позната:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=344.0

Мени спорна мисао је сљедећа:

"Да је онај богаташ, уместо улизица које су му давале савете како би му угодили и које су га позивале на весеље, имао некога ко би му дао овакву поуку, он не би био одведен у пакао, не би био подвргнут неиздрживим мучењима и не би се потом неутешно кајао. Они који су му говорили како би му угодили и одвукли су га у огањ."

Ја сам увијек вјеровао да Господ чини СВЕ што Му је могуће, а Њему је СВЕ могуће, да спасе сваког човјека. Ако неко није добио поуку којом би се спасао и на крају пропадне, то је за мене значило да би такав и уз ријеч Истине остао тврдог срца, те би му поука била на још већу осуду.

Из ове мисли Св. Јована, испада да то није тако, него да је богаташево спасење искључиво зависило од тога да ли ће му бити послан човјек са правом поуком. Бог је могао таквога да му нађе и пошаље, али није. Зашто? Како ово објаснити у складу са Божијом жељом да се сви спасу и да дођу у познање истине?

[tara8]

o ovome vredi razmisliti

[Дејан]

Zajedno se spasavamo zajedno i propadamo!

[Милан Меденица :)]

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

[Emilijan]

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

a pustinjaci???

[Благовесник]

"Они који су му говорили како би му угодили и одвукли су га у огањ."

Златоусти проповедник сматра да овај немилосрдни богаташ није имао добро васпитање.

Многе сами  њихови родитељи одвуку на пут који води у пропаст.

А посебно  ако се упадне у лоше друштво. Чујемо често - лоше друштво га је упропастило.

О томе говори Златоусти. Богаташ  сам   себи бира друштво, а ,,некога ко би му дао онакву поуку, и он не би био одведен у пакао" он није желео у свом друштву. Сам је такве одбијао од себе.

Онда је Бог, по промислу Свом  често  недокучивом за човека,

послао псе! То се такође спомиње у тој причи.

Пси прилазе и лижу ране његове! Све пред очима богаташевим.

Има ли веће поуке од ове??!

Бог га саветује  - Запитај се, да ли су то скотови човечнији од тебе?

Али он је по својој слободи изабрао да остане у оквирима своје егоцентричности.

[Милан Меденица :)]

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

a pustinjaci???

не можеш изузетком од правила разбијати правило, само проверавати ...

то ти је као оно кад кажу да је светој Марији Египћанки било потребно једно причешће да се посвети, али она уствари је само потврдила своју заједницу пред Богом и људима тиме ...

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p4

[Milan Nikolic]

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

a pustinjaci???

Преподобни Ава Јустин, Догм. ПЦ, III, Београд 1978, стр. 31

„Еванђелска делатност сваког члана Цркве, иако потпуно посебна и лична, увек је свестрано саборна, заједничка, општа. Јер се утапа у свеопшту делатност целога тела. И док својом еванђелском делатношћу човек преображава себе растући у Христу, дотле Господ Христос ту његову делатност претвара у општу, саборну енергију, и тако „чини да тело расте на сазидање самога себе у љубави“ (Еф.4,16). У ствари, делатност сваког члана Цркве је увек лично-саборна, лично-колективна. И када изгледа да ради само за себе (например, усамљеничко подвизавање пустињака), члан Цркве увек ради за целину. Такво је устројство богочовечанског организма Цркве, који увек води и руководи сам Господ Христос.“

[И.стојковић]

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

a pustinjaci???

Преподобни Ава Јустин, Догм. ПЦ, III, Београд 1978, стр. 31

„Еванђелска делатност сваког члана Цркве, иако потпуно посебна и лична, увек је свестрано саборна, заједничка, општа. Јер се утапа у свеопшту делатност целога тела. И док својом еванђелском делатношћу човек преображава себе растући у Христу, дотле Господ Христос ту његову делатност претвара у општу, саборну енергију, и тако „чини да тело расте на сазидање самога себе у љубави“ (Еф.4,16). У ствари, делатност сваког члана Цркве је увек лично-саборна, лично-колективна. И када изгледа да ради само за себе (например, усамљеничко подвизавање пустињака), члан Цркве увек ради за целину. Такво је устројство богочовечанског организма Цркве, који увек води и руководи сам Господ Христос.“

greengrin

facenew22222222 greengrin greengrin

:cheesy:

4chsmu1

prstgore

[Дејан]

 

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

a pustinjaci???

 

 

То што он живи сам не значи да није у заједници са Црквом кроз Христа !

[Volim_Sina_Bozjeg]

На овом линку можете наћи комплетну бесједу Светог Јована на причу о богаташу и Лазару, која нам је свима добро позната:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=344.0

Мени спорна мисао је сљедећа:

"Да је онај богаташ, уместо улизица које су му давале савете како би му угодили и које су га позивале на весеље, имао некога ко би му дао овакву поуку, он не би био одведен у пакао, не би био подвргнут неиздрживим мучењима и не би се потом неутешно кајао. Они који су му говорили како би му угодили и одвукли су га у огањ."

Ја сам увијек вјеровао да Господ чини СВЕ што Му је могуће, а Њему је СВЕ могуће, да спасе сваког човјека. Ако неко није добио поуку којом би се спасао и на крају пропадне, то је за мене значило да би такав и уз ријеч Истине остао тврдог срца, те би му поука била на још већу осуду.

Из ове мисли Св. Јована, испада да то није тако, него да је богаташево спасење искључиво зависило од тога да ли ће му бити послан човјек са правом поуком. Бог је могао таквога да му нађе и пошаље, али није. Зашто? Како ово објаснити у складу са Божијом жељом да се сви спасу и да дођу у познање истине?

Pa zar Bog brate nije poslao Sina Svoga Jedinorodnog koji je i savrsen Bog i savrsen Covek.

Koju jos covecansku prirodu da posalje bogatasu da bi on bio zadovoljan.?

Kad stojis pred Licem Boga zivoga tvrdim i celivam da ti je um potpuno bistar i da imas vecnost

da biras. Koliko vidimo po ovoj prici Bogatas je svoje izabrao. I koliko vidim po tvom daljem tekstu ti po

svom izboru ne zelis da goris u paklu ognjenome a isto to ne zali ni sv. Jovan Zlatousti pa ne verujem

da je ikog sa ovom pricom hteo da sablazhnjeva. Mene nije.

[И.стојковић]

На овом линку можете наћи комплетну бесједу Светог Јована на причу о богаташу и Лазару, која нам је свима добро позната:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=344.0

Мени спорна мисао је сљедећа:

"Да је онај богаташ, уместо улизица које су му давале савете како би му угодили и које су га позивале на весеље, имао некога ко би му дао овакву поуку, он не би био одведен у пакао, не би био подвргнут неиздрживим мучењима и не би се потом неутешно кајао. Они који су му говорили како би му угодили и одвукли су га у огањ."

Ја сам увијек вјеровао да Господ чини СВЕ што Му је могуће, а Њему је СВЕ могуће, да спасе сваког човјека. Ако неко није добио поуку којом би се спасао и на крају пропадне, то је за мене значило да би такав и уз ријеч Истине остао тврдог срца, те би му поука била на још већу осуду.

Из ове мисли Св. Јована, испада да то није тако, него да је богаташево спасење искључиво зависило од тога да ли ће му бити послан човјек са правом поуком. Бог је могао таквога да му нађе и пошаље, али није. Зашто? Како ово објаснити у складу са Божијом жељом да се сви спасу и да дођу у познање истине?

Брате мој, ни не помишљам да си у сумњи да Свемилостиви Бог Не Чини све, како би сваки човек препознао Пут, Истину и Живот. Богаташу Је Послао Лазара. Али је богаташ по свом избору одабрао друге да га "поучавају", уместо Лазарев Крст који Је од Бога Добио да носи, Лазарев живот да га поучава. Иначе овај одговор можеш наћи и сам, ако пажљиво прочиташ текст који си линковао, од почетка до краја... тада ће ти се дати одговор сам...или можда не баш сам од себе, слова на папиру, већ од  0110_hahaha Преслаткога Који Исијава и обична слова чини другачијим...

0110_hahaha

0110_hahaha

0110_hahaha

[Никола Ђоловић]

да, човек се не може спасити сам са собом, онда нема љуби ближњег испуњења а ако нема тога, нема ни љуби Бога ...

a pustinjaci???

Преподобни Ава Јустин, Догм. ПЦ, III, Београд 1978, стр. 31

„Еванђелска делатност сваког члана Цркве, иако потпуно посебна и лична, увек је свестрано саборна, заједничка, општа. Јер се утапа у свеопшту делатност целога тела. И док својом еванђелском делатношћу човек преображава себе растући у Христу, дотле Господ Христос ту његову делатност претвара у општу, саборну енергију, и тако „чини да тело расте на сазидање самога себе у љубави“ (Еф.4,16). У ствари, делатност сваког члана Цркве је увек лично-саборна, лично-колективна. И када изгледа да ради само за себе (например, усамљеничко подвизавање пустињака), члан Цркве увек ради за целину. Такво је устројство богочовечанског организма Цркве, који увек води и руководи сам Господ Христос.“

[Dijalog Ljubavi]

прича о богаташу је поучног карактера, није Бог немилостив него нам прича указује да је пакао недостатак љубави,и да се богаташ мучио због недостатка љубави према ближњем!Немојте да мислите да су неке приче истакнуте да би нам дале реалну слику него да упозоре,подуче, да се ко год спасе тј да задобије љубав! Исти Св.Јован Златоуст пише да се човек кад умре налази у стању сна (Успеније) тако да то није реални догађај,нити човек обитава у рају и паклу прије Другог Доласка Христовог када ће васрснути човека и свеколику природу.Само поучна прича која не треба да буде саблазан,јер пакао и рај нису места него стање човека у којем ће обитавати у вечности .. Сад бирајте по слободи, благодат и љубав Божија обитава у Царству Божијем и у свему само ће за некога бити та љубав радост(рај) а за некога мучна(пакао)

[Dijalog Ljubavi]

На овом линку можете наћи комплетну бесједу Светог Јована на причу о богаташу и Лазару, која нам је свима добро позната:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=344.0

Мени спорна мисао је сљедећа:

"Да је онај богаташ, уместо улизица које су му давале савете како би му угодили и које су га позивале на весеље, имао некога ко би му дао овакву поуку, он не би био одведен у пакао, не би био подвргнут неиздрживим мучењима и не би се потом неутешно кајао. Они који су му говорили како би му угодили и одвукли су га у огањ."

Ја сам увијек вјеровао да Господ чини СВЕ што Му је могуће, а Њему је СВЕ могуће, да спасе сваког човјека. Ако неко није добио поуку којом би се спасао и на крају пропадне, то је за мене значило да би такав и уз ријеч Истине остао тврдог срца, те би му поука била на још већу осуду.

Из ове мисли Св. Јована, испада да то није тако, него да је богаташево спасење искључиво зависило од тога да ли ће му бити послан човјек са правом поуком. Бог је могао таквога да му нађе и пошаље, али није. Зашто? Како ово објаснити у складу са Божијом жељом да се сви спасу и да дођу у познање истине?

 

Управо смо ми ти ''богаташи'' Лазар је синоним за ближњег а поука (човјек са правом поуком) је целокупна прича .....ето ти тумачења у краткој црти