Манастир Сланци

[Рапсоди]

Дивна тема, нисам ни знала да постоји на форуму.

Док сам живела на Карабурми једно дуже време ишла сам у манастир Сланце...предивно, чаробно и душекорисно место.

Упознала сам  неколицину дивних људи тамо и дан данас смо пријатељи....та пријатељства склопљена у Сланцима иницирала су нека друга заједничка поклоничка путовања...која се урезаше неизбрисиво у моје сећање....

О самом манастиру шта рећ, што већ није речено на теми.....

Посебно су , ми остала у драгом сећању предавања која је манастир организовао после литургије.......

[АлександраВ]

У том предивном манастиру отац Авакум крстио је моје синове, Николу и Срђана. Били смо у оскудици а деца некрштена, нисмо имали пара и све смо чекали да то припремимо "како ваља" а живот нас је ломио. Мој тата је после животних бродолома, боравио неколико месеци у том манастиру, и био је задужен за кухињу па смо често одлазили у манастир. Када сам једном приликом разговарала са оцем Авакумом, рекао је - важно је да деца буду крштена, шта ће ти било шта за то, ево даћемо ти и кума. Питао је Ђорђа који је боравио у манастиру пошто је избегао из Крајине, да ли хоће да буде деци кум. Тако смо добили и кума. Заказао је крштење следећег викенда. Осим кума Ђорђа и мог тате, ту су се задесили неки људи који су дошли у манастир својим послом а пошто су се нашли на крштењу, певали су и заједно се са нама радовали. После крштења отац Авакум је подвикнуо једном млађем човеку (не знам ко је он био) да се деци изнесу крофне и сок, смејали смо се радосни и помало плакали. Отац Авакум нам је беседио. То се у срце усликало. Када смо били на ивици, разговори са њим помогли су ми да се утврдим у вери и вратим се у живот. Са благословом оца Андреја, из Сланаца је мој тата кренуо пешке на Хиландар. Било је то 1998. године. Мало је рећи да волим тај манастир.

[АлександраВ]

На слави манастира у Сланцима више од хиљаду гостију 

Сунце упекло, а ипак мало ко је марио за то. Више од хиљаду људи стајало је у миру и тишини у реду у порти манастира архиђакона Стефана у Сланцима. Успели су да уђу само они који су баш поранили. Остали су брисали грашке зноја, али мало коме је врело августовско пре подне сметало.

Сви су се окупило да би присуствовали литургији и чули макар део беседе патријарха Иринеја. Свештенство овог београдског манастира на општини Палилула је са поглаваром Српске православне цркве и верницима традиционално прославило славу – пренос моштију архиђакона Стефана.

На прослави на којој се сваке године окупе млади, али и средовечни и најстарији житељи Сланаца и разних делова Београда, Панчева и бројних војвођанских места било је верника различитих генерација из различитих крајева.

У две манастирске сале, за то време, игуман Андреј који годинама води овај манастир, неуморно је проверавао да ли је све спремно и да ли свега има довољно. И свештенство и многобројни волонтери који су учествовали у припреми славе, смењивали су се око игумана како би се посаветовали са њим око сваког детаља.

И када је почео славски ручак који је благосиљао патријарх Иринеј, игуман Андреј пажљиво је посматрао да ли је сваки гост сео, да ли су сви услужени, да ли има довољно хране и пића... Тек повремено је накратко седао на столицу.

http://www.politika.rs/scc/clanak/361493/Na-slavi-manastira-u-Slancima-vise-od-hiljadu-gostiju

[АлександраВ]

извор

 

[мирођија]

     Предивне фотографије, Слава Богу.

     Пуно ти хвала драга сестро АлександраВ. И Богу хвала.

     Молим те да чешће сликаш детаље са литургија и сам манастир када си тамо.

     А и твоју дивну породицу.

    

[АлександраВ]

Драга моја сејо, моје фотографије нису овако лепе, ово су фотографије људи из Манастира, мислим да сам навела извор, а ако нисам праштајте.

Свако добро

Послато са HUAWEI SCL-L01 уз помоћ Тапатока

[мирођија]

Да, сада видим извор, (носим наочаре за близину).

Али, свакако да је и твој допринос у одабиру фотографија и постављању на тему, значајан.

Још једном хвала.

[3006]

On 5/1/2016 at 23:00, АлександраВ рече

У том предивном манастиру отац Авакум крстио је моје синове, Николу и Срђана. Били смо у оскудици а деца некрштена, нисмо имали пара и све смо чекали да то припремимо "како ваља" а живот нас је ломио. Мој тата је после животних бродолома, боравио неколико месеци у том манастиру, и био је задужен за кухињу па смо често одлазили у манастир. Када сам једном приликом разговарала са оцем Авакумом, рекао је - важно је да деца буду крштена, шта ће ти било шта за то, ево даћемо ти и кума. Питао је Ђорђа који је боравио у манастиру пошто је избегао из Крајине, да ли хоће да буде деци кум. Тако смо добили и кума. Заказао је крштење следећег викенда. Осим кума Ђорђа и мог тате, ту су се задесили неки људи који су дошли у манастир својим послом а пошто су се нашли на крштењу, певали су и заједно се са нама радовали. После крштења отац Авакум је подвикнуо једном млађем човеку (не знам ко је он био) да се деци изнесу крофне и сок, смејали смо се радосни и помало плакали. Отац Авакум нам је беседио. То се у срце усликало. Када смо били на ивици, разговори са њим помогли су ми да се утврдим у вери и вратим се у живот. Са благословом оца Андреја, из Сланаца је мој тата кренуо пешке на Хиландар. Било је то 1998. године. Мало је рећи да волим тај манастир.

Отац Авакум је прво свештено лице које памтим, био је у манастиру Рајоновац када сам ја био дете. Колико је мука само тамо преживео, боље да не пишем, па касније Сарајево...

Када би требао некоме да објасним речима какав је то човек био, тешко да бих знао. Требало га је упознати.

[АлександраВ]

8 hours ago, 3006 рече

Требало га је упознати.

Да, требало га је упознати.... Колико сам лако разумела и запамтила његове речи....

[АлександраВ]

Недеља 09. октобар 2016. г.

Проблем наркоманије и наше решење

У недељу, 09. октобра протојереј Дејан Јаковљевић који води духовно-рехабилитациони центар Црна Река, одржао је предавање на тему: ,,Проблем наркоманије и наше решење". Основна намена Центра је духовна рехабилитација младих који су оболели од болести зависности – наркоманије. Отац Дејан је у свом излагању нагласио да исцељење подразумева духовни преображај целокупне личности која мора бити излечена, али и спремна да се у свету искушења одупре новим и старим изазовима. Једини начин јесте рађање потпуно нове преображене личности.

На линку испод можете преслушати и преузети звучни запис предавања:http://www.manastirsvetistefan.org/…/.protojerej_dejan_jako…