Како наћи духовног оца?

[emilijazr]

Често сам читала и слушала разна мишљења на ову тему, али волела бих да чујем и од вас.

У току мог живота у Цркви, исповедала сам се код два свештеника.

Док сам се исповедала првом, увек сам имала у глави оно, не исповедаш се човеку него Христу и не гледај га у лице него у крст, јер ми као човек и није баш био...али нећу о томе, многи имају ту муку, ко има,зна.И, на крају,  он ми је много помогао.

Богу хвала, затим сам нашла дивног духовника, мудрог, доброг, благог у наступу, строгог кад треба, одмереног, знао је да процени степеник духовног одрастања и да  одреже по мери...Научила сам током година да са њим често и о свему разговарам и тражим благослов. Шта год да ми се у животу догађало, имала сам у срцу и глави утеху да има ко ће ми помоћи саветом, утехом. Прошло је пет дана од како се упокојио. Одслужио је литургију ујутру, читао Акатист увече и Господ га узео у току ноћи.Не само мени лично, него, чини ми се и осталима у нашем храму, све је стало.

У мене се уселио нови страх од искушења и онога што живот носи, јер се осећам много усамљеном.

Па сад ви мени реците, сигурно има неког са таквим искуством, шта и како сад.

Једино што ја знам је молити се, прво за покој његове душе, а потом да не паднемо у очајање ми који смо остали, на неки начин, духовна сирочад.Кад прочитам ову поруку , делује и она као некаква исповест, немам сад коме, па вама, много сам тужна.

[њуња]

Нек те Господ укрепи и утеши сестрице 

[мирођија]

      Погледаће  Бог  и  на  вас  који  сте  остали  без  дивног  духовника,

      послаће  вам  новог  кога  ћете  волети  истом  љубављу.

      Бог  је  са  вама!

[Jadranka1]

Bog dusu da prosti vasem dobrom duhovniku.Molite se za njega,a on ce Gospodu za vas i da vam Gospod da drugog dobrog duhovnika.Niste vi sirocad,imate molitvenika pred Gospodom.

[Зорица екс Милева]

Драга Емилијазр, нормално је да тугујете, одвојили сте се од свог духовника, не знам никога ко би то без жалости прихватио. С друге стране Господ ће дати да га населе у рајска насеља, и он ће као што неко већ рече бити ваш молитвеник пред Господом. Туговати требате, али очајавати никако. Сигурно је да Бог зна да можете поднијети то искушење. И сигурно је то резултат Божије промисли, која вама само може бити на корист, никако на штету. Како пронаћи правог духовника?  bleh, мислим да би оци много боље одговорили на то питање. Ја сам имала среће, тј. Господ ми је сам по промислу своме даривао дивног монаха, код кога се исповједам. Молим се за тебе, и вјерујем да ће Он наћи рјешење за твоју муку. Нека ти Бог дарује свакога добра.

[andrej]

Поновио бих савет мог првог духовног оца, који је у мом случају учинио изузетак, којим је, како ми је тада рекао, потврдио правило:

"Људи из света (мирјани) треба да у мери могућег избегавају да узимају монахе за духовнике, пошто они који су у свету/браку не деле исте проблеме с безбрачницима." Да појасним, по његовом монашком (и данас мислим помало престрогом схватању), свако би до своје напуњене тридесете године живота већ требао да се определи да ли је за монашки или брачни пут спасења.

Увек је идеално поћи до парохијског свештеника, барем зарад савета и разговора, па тек онда тражити даље.

[мирођија]

      Немам  духовника, али  из  разговора  сасвим  обичног  са  неким  монасима,

      видела  сам  да  могу  и  желе  да  поуче , и  помогну  са  мером  и  пажњом,

      без  уплитања  у  наше  световне  животе, причајући  онима  који  умеју  да

      чују.

      То  је  лично  искуство  моје, јер  чим  идем  у  манастир, не  долазим  зарад

      природе  и  провода, већ  духовности  која  је  и  опипљива.

      Доживела  сам  скоро  да  дошавши  у  један  манастир  у  коме  дуже  време

      нисам  била  са  породицом, будемо  дочекани  са  пажњом  и  топлим  разговором

      о  темама  због  којих  смо  конкретно  и  дошли, а да  нисмо  изговорили  ни  речи,

      о  томе  зашто  дођосмо.

      Наравно  да  има  сигурно  и  супротних  примера.

        bleh

     

     

[andrej]

       Немам  духовника, али  из  разговора  сасвим  обичног  са  неким  монасима,

       видела  сам  да  могу  и  желе   да  поуче , и  помогну  са  мером  и  пажњом,

       без  уплитања  у  наше  световне  животе, причајући  онима  који  умеју  да

       чују.

       То  је  лично  искуство  моје, јер  чим  идем  у  манастир, не  долазим  зарад

       природе  и  провода, већ  духовности   која  је  и  опипљива.

       Доживела  сам  скоро  да  дошавши  у  један  манастир  у  коме  дуже  време

       нисам  била  са  породицом, будемо  дочекани  са  пажњом  и  топлим  разговором

       о  темама  због  којих  смо  конкретно  и  дошли, а да  нисмо  изговорили  ни  речи,

       о  томе  зашто  дођосмо.

       Наравно  да  има  сигурно  и  супротних  примера.

        bleh

       

       

И уз потпуно слагање и уважавање написаног, поновићу да је заправо жалосно да манастири морају да преузимају пастирске дужности парохијског свештенства. То што многи од њих то раде и добро и квалитетно, није разлог да се не запитамо "шта је то труло у држави Данској?"

[мирођија]

    E, ту  смо  заправо!

    Није  ишло да  ја  кажем  нешто тако!

    Хвала  Вам  Андреј! 0110_hahaha

[andrej]

     E, ту  смо  заправо!

     Није  ишло да  ја  кажем  нешто тако!

     Хвала  Вам  Андреј! 0110_hahaha

0110_hahaha 0110_hahaha 70zfof0qsamomolitva

[JESSY]

И уз потпуно слагање и уважавање написаног, поновићу да је заправо жалосно да манастири морају да преузимају пастирске дужности парохијског свештенства. То што многи од њих то раде и добро и квалитетно, није разлог да се не запитамо "шта је то труло у држави Данској?"

Потпуно се слажем и драго ми је да нисам усамљена у својим размишљањима. Ја сам већ на једној теми писала шта мислим о свом `парохијском` свештенику и да , хвала драгом 0110_hahaha имам правог и дивног духовника у другом храму0110_hahaha

Иначе, драга Емилијазр , слушајте само своје срце и наћи ћете другог доброг духовника, даће  0110_hahaha

На срећу, има их...

[shalom777]

Како наћи духовног оца?  Веома лако, само треба отићи до своје парохијске цркве, гдје остварујете евхаристијску заједницу.

[Сефора]

Избор духовника није једноставан, понекад су потребне године  док човек не пронађе духовника који је одговор на његова унутрашња стремљења и степен духовне пробуђености. За почетак је довољно у цркви затражити исповедника, будући да без исповести, покајања и очишћења душе верник не може да се причешћује.

70zfof0qsamomolitva

[Mиљан Танић]

Ja dugo nisam hteo duhovnika jer sam se plašio "sputavaće me". A i kontao sam mora biti monah - svi imaju monaha.

No, kad sam shvatio da mi zaista treba, poverio sam se jednom bratu i on mi je preporučio jednog sveštenika, mladog, par meseci čak mlađeg od mene, koji nema parohiju nego je duhovnik u studentskom gradu u Bg. I upoznam se s tim sveštenikom i gle čuda - kao saliven. Potpuno prava osoba za mene i imamo potpuno divan odnos - ja u njemu vidim i oca, i brata, i prijatelja, i družimo se i mimo tog "duhovničkog" odnosa. Ispovedam mu se kad god me nešto baš muči, ali ne preterujem (kao neki ljudi za koje sam čuo) da ga cimam za svaku sitnicu (kao "jao šta da kuvam danas").

No, nije lako naći tako nekog da ti baš odgovara.

Treba se moliti Bogu i čekati, biti strpljiv.

[коЖељ њацИ]

Ја ( паја ) кад нешто не знам онда читам Његоша, ако нема код Његоша одговор , онда читам Стјепан Митрова Љубишу , ако ли ни он не зна шта је по среди , онда читам премудрости Соломонове и туј углавном има све , али ако је баш деликатесно питање онда се станем молити , па ако опет не разазнам шта ли је онда идем дуовнику па шта он рече нако нека будне...