Разговор о рају и паклу у православљу

[Guest ага пије млеко]

Sad da kažem da znam to, ne bi mi verovao, zato neću ni reći.

А ако ти кажем да ти верујем, да ли ћеш ми Ти веровати?   smej.gif

Ajd recimo. greengrin

Vi ste stvarno sveštenik?

Ma jok on to tako napisao pošto je u modi. greengrin

On je đakon.

Чекај, не знам где сам написао да сам свештеник ?

89898989898989

[Аурор]

Šta ja znam kako vi mislite. On je Đakon? Ja sam Darko.

Vratimo se topicu. Ko je taj Rajo?

[Sherlock H.]

Sad da kažem da znam to, ne bi mi verovao, zato neću ni reći.

А ако ти кажем да ти верујем, да ли ћеш ми Ти веровати?   smej.gif

Ajd recimo. greengrin

Vi ste stvarno sveštenik?

Ma jok on to tako napisao pošto je u modi. greengrin

On je đakon.

Чекај, не знам где сам написао да сам свештеник ?

89898989898989

Mislim na slovo o pored imena.

[Аурор]

Sad da kažem da znam to, ne bi mi verovao, zato neću ni reći.

А ако ти кажем да ти верујем, да ли ћеш ми Ти веровати?   smej.gif

Ajd recimo. greengrin

Vi ste stvarno sveštenik?

Нисам свештеник, ја сам ђакон. greengrin

Slovo o?

[Guest ага пије млеко]

Sad da kažem da znam to, ne bi mi verovao, zato neću ni reći.

А ако ти кажем да ти верујем, да ли ћеш ми Ти веровати?   smej.gif

Ajd recimo.

Vi ste stvarno sveštenik?

Ma jok on to tako napisao pošto je u modi. greengrin

On je đakon.

Чекај, не знам где сам написао да сам свештеник ?

89898989898989

Mislim na slovo o pored imena.

Па, ту не пише да сам свештеник... greengrin

То "о."  значи отац. Ђакони се тако правилно ослављавају....

Ево и теме https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4281.msg113953.html#msg113953

[Sherlock H.]

Sad da kažem da znam to, ne bi mi verovao, zato neću ni reći.

А ако ти кажем да ти верујем, да ли ћеш ми Ти веровати?   smej.gif

Ajd recimo.

Vi ste stvarno sveštenik?

Ma jok on to tako napisao pošto je u modi. greengrin

On je đakon.

Чекај, не знам где сам написао да сам свештеник ?

89898989898989

Mislim na slovo o pored imena.

Па, ту не пише да сам свештеник... greengrin

То "о."  значи отац. Ђакони се тако правилно ослављавају....

Ево и теме https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4281.msg113953.html#msg113953

Znam nego je Darkoi pomislio da ste sveštenik pa se zezam.

[Аурор]

Sad da kažem da znam to, ne bi mi verovao, zato neću ni reći.

А ако ти кажем да ти верујем, да ли ћеш ми Ти веровати?   smej.gif

Ajd recimo.

Vi ste stvarno sveštenik?

Ma jok on to tako napisao pošto je u modi. greengrin

On je đakon.

Чекај, не знам где сам написао да сам свештеник ?

89898989898989

Mislim na slovo o pored imena.

Па, ту не пише да сам свештеник... greengrin

То "о."  значи отац. Ђакони се тако правилно ослављавају....

Ево и теме https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4281.msg113953.html#msg113953

Znam nego je Darkoi pomislio da ste sveštenik pa se zezam.

Prebiću te kao zmiju.

[XIO]

Ову тему сам отворио да бисмо разговарали о рају и паклу и то искључиво о православном концепту истог.

Дакле пре мог мишљења пар питања о томе:

1) Да ли су рај и пакао вечне катерогије?

Raj jeste, pakao nije iu ontoloskom smislu.

Кажем дакле, ти си универзалиста, верујеш да ће сви кад тад у рај.

Дакле, из ког разлога је по теби вечно постојање пожељна ствар. Мислим никога не радује што је живот оволико кратак, али јел можеш да замислиш себе да постојиш БЕСКОНАЧНО?

2) Да ли је реч о бинарном систему или постоје ''ступњеви'' раја и пакла?

Nije binarni sistem. Postoje stupnjevi.

Где је онда граница између раја и пакла? Јел постоји нешто ''између''?

4) Да ли рај стање БЕСКОНАЧНОГ благостања?

5) Да ли је пакао стање БЕСКОНАЧНЕ патње и агоније?

Termin beskonacan je neadekvatan. To je stanje vecnog, znaci zahteva transformaciju licnosti koja moze da sazivi stalnu sadasnjost sto mi sad ne mozemo. Mi zivomo reprojektujuci proslost i projektujuci buducnost zato se

cest o mesa beskonacnost sto je "dugo" postojanje u vremenu i vecnost sto je stalna sadasnjost.

Бесконачност није само ДУГО постојање у времену, него БЕСКОНАЧНО... милијарде и милијарде година нису ништа у поређењу са бесконачношћу.  А ја овде нисам причао о дужини трајања него о ИНТЕНЗИТЕТУ? Који је то интензитет патње у паклу, а благостања у рају... јер се може поредити са било чим што људска јединка може да проживи? Заправо, јер овде чак реч о ''симболичкој'', ''онтолошкој'' патњи или стварној патњи?

6) Да ли представе раја и пакла описане у Библији (на пример вечни огањ што се пакла тиче или град од злата описан у откровењу што се тиче раја) имају икакву валидност у православљу?

Slikovitu.

Дакле кад је пакао у питању имамо вечни пламен... што ме сви овде убеђују да је симболично.

Е сад, ја сам више пута у православним храмовима виђао фреске са управом таквим фрескама (ништа на нивоу на пример Боша, ал свакако упечатљиво)... баш ме интресује, какву је представу неки неписмен средњевековни сељанин онда могао да има у вези тих слика кад их види, и у вези пакла?

А са друге стране шта ћемо са представама раја... описаног у Откровењу као некакав џиновски град од злата где сви имају божије име печатирано на челу и клањају му се довека... извини, мени то изгледа као ДАЛЕКО од било чега пожељног и привлачног.

7) Да ли су ђаво и демони стварна бића по православљу?

Jesu.

И која је њихова сврха? Зар нема свако слободан избор да не потпадне под искушењу зла... онда је ту некакав ђаво потпуно непотребан, а ако је то ђаво помутио некоме ум, до тачке да тај не може да се сматра урачуњивим за своје поступке, зар није онда неправедно да тај сноси кривицу?

Прво да видимо како православље решава тзв. Проблем Пакла тј. (врло морално необориву) идеју да је неправедно да неко оде у пакао и буде подвргнут БЕСКОНАЧНОЈ патњи, и по интензитету и по дужини трајања, због коначних греха и злочина током његовог живота, ма колико страшни ти злочини били.

Opet. Nije rec o beskonacnosti i nije rec o jurudic. Sta je ko pocinio ili ne pocinio nego da li neko moze i koliko drugog da identifikuje kao licnsot to jest da ostvari zajednicu ljubavi sa njime. Nemogucnost toga je zapravo sazivljavanje pakla.

Ја сам хиљаду пута покушао у животу да се упознам и спријатељим и дак да се зближим са неким. Некад је то ишло а некад није. Не сећам се никад да ми је онда кад није било нешто нарочито трауматично. Зашто би неуспевање да се ''оствари заједница са богом'' била ''саживљавање пакла''.

Е сад видим већ твој следећи одговор, шта ако ЖАРКО ЖЕЛИШ да успоставиш заједницу са неким, а тај неће, онда је као нека неузвраћена љубав, што је свакако болно... али под један, то онда противуречи чињеници да бог има љубав према свима, дакле он никог не одбија ко хоће искрено ка њему, а такође се поставља питање шта са неким ко НЕ ЖЕЛИ никакву поседну заједницу са богом... зашто би неостваривање исте за њега била икаква агонија?

Православље овде копира исту фору које хришћанство генерално користи код Проблема Зла (Зашто добри бог дозвоњава зло на овом свету? Одговор: није бог крив, него су ЉУДИ криви за то а конто прародитељског греха).

Дакле, по православљу колико сам схватио, кад дођеш у присуство бога и његове љубави, они којима је душа ''чиста'' (у недостатку боље речи користићу ову) ће то доживљавати као благостање, док ће онима којима душа није чиста да његово присуство доживљавати као агонију. Тако да ето, није бог крив што у његовом присуству неко проживљава агонију него је САМ ТАЈ ЧОВЕК то себи произвео лошим животом.

Pa jest tako ali ti to pogresno vizualizujes, suvise deterministicki. Nije to da se sad pomesaju dve hemikalija pa jedna reaguje ovako a druga onako na okruzenje nego je svako od nas dinamicna licnost koja prema svojoj volji moze da se postavi prema drugoj licnosti na odredjeni nacin. E ta postavka prema drugoj licnsot je zapravo to "cista" dusa ili "necista".

Али то води до моје друге ставке... ми имамо слободу да се поставимо како год, али нико никад не жели СА НАМЕРОМ да се постави према ичему тако да доживљава некакву патњу. КАКО долази до те агоније, на ком основу, је оно што мене интресује, ако већ ја као личност имам слободну вољу да се поставим према богу како хоћу. Кажеш, бог нас је већ изабрао, а над нама је да изаберемо шта ћемо. Е па то је срж питања... ШТА ми то бирамо... КОЈЕ су наше опције... КОЈЕ су последице за сваку од опција које су нам понуђене... и наравно КО је и КАКО уредио тај скуп опција и последица.

2) Свезнајући бог не би могао а да не примети да његова љубав изазива агонију код неких... и то за читаву вечност! И онда свако са имало самилости а бесконачном моћи би свакако нашао начин да неко ко није спреман НЕ БУДЕ у његовом присуству после смрти. Види се из авиона да православље уопште не решава проблем пакла.

Vidi se iz aviona da sam dzabe objasnjavao na 50 stranica sta je cilj pravoslavnih.

Bog ne zeli da se ti "ne osecas lose" nego da postanes Bog. A da bi postao Bog moras ostvariti zajednicu sa njime. Tako da sveznajuci Bog i teka kao zna da svako od nas ima potencijal da ostvari tu zajednicu i da ce na kraju o poslednji ostvariti samo treba zato mnogo da se pretrpi i izdrzi.

Зашто бих желео да постанем бог... зашто би ИКО ИКАД желео да постане бог? Има ли ичег досаднијег и испразнијег од тога?

То би личило на нешто овако... у овом клипу госн. ''бог'' жели себи да пректрати живот, остали ''богови'' то не дају а капетаница Џејнвеј је наравно арбитар...

Continuum

3) Зашто су једине реакције у присуству бога агонија и екстаза? Зашто неко не би могао да буде ИНДИФЕРЕНТАН према целој ујдурми? Ја могу рећи да ја свакако не би осетио ни агонију ни срећу у присуству некаког бога, ОСИМ у случају да тим осећањима нисам некако из СПОЉА снабдевен (на који год начин)... што би нас опет довело до ситуације у којој бог АКТИВНО кажњава неког.

ОК, толико за сад.

Hajde budi iskren prema sebi bar ako neces prema nama. Mozes li biti indiferenat ako te zagrli neka osoba, bilo koja.

Ако ставимо у страну аспект нарушавања личног простора кад за то није била дата дозвола свакако да можеш бити индиферентан. Искрено речено и да тај бог постоји ја стварно не могу ништа да осетим према неком ко не мрда ни најмањим прстом док се неописиве трагедије дешавају на овом свету, и при том не говорим само о трагедијама које су људи проузроковали или које могу да спрече... заправо ЦЕО овај свемир је уређен на концепту патње, трагедије и беспоштедне борбе за живот.

[Aquilius Cratus]

Кажем дакле, ти си универзалиста, верујеш да ће сви кад тад у рај.

Дакле, из ког разлога је по теби вечно постојање пожељна ствар. Мислим никога не радује што је живот оволико кратак, али јел можеш да замислиш себе да постојиш БЕСКОНАЧНО?

Ako ti to zoves univerzalizam ok, ali ja sam tacno definisao kako uce crkveni oci po tom pitanju.

Uporno mesas vecno i beskonacno. Postojanje sa ovakvom percepcijom vremena i ovakvim egzistencijalnim

osnovama licnost, ekstaze, emocionalizmi bi zaista postalo vise nego dosandno. Ali to nije vecnost. Vecnost je

drugacija percepcija vremena od sadasnjeg to je drugaciji nacin postojanja kao licnosti to je stalna sadasnjost. To niko ne sazivljava po deafoltu jer niko nije jos dostigao takav preobrazaj licnosti da moze da opsti sa Bogom.

Где је онда граница између раја и пакла? Јел постоји нешто ''између''?

Cuo si verovatno za ono svakome je njegov krst/muka najtezi. Mozemo o tome govoriti samo

sa stanovista univerzalnog posmatraca to jest u nasem slucaju Boga. Sa licnog aspekta ovo pitanje je apsolutno besmisleno.

Бесконачност није само ДУГО постојање у времену, него БЕСКОНАЧНО... милијарде и милијарде година нису ништа у поређењу са бесконачношћу.  А ја овде нисам причао о дужини трајања него о ИНТЕНЗИТЕТУ? Који је то интензитет патње у паклу, а благостања у рају... јер се може поредити са било чим што људска јединка може да проживи? Заправо, јер овде чак реч о ''симболичкој'', ''онтолошкој'' патњи или стварној патњи?

Poenta je to da mesas vecno i beskonacno pa ulazis u lazen dileme. Koji je intezitet tuge kad nekome umre roditelj ili kad roditelju umre dete. Ili koji je intezitet ljubavi deteta pre supruzniku ili prema roditeljima. Ne razumem kave to veze ima sa celom pricom.

Дакле кад је пакао у питању имамо вечни пламен... што ме сви овде убеђују да је симболично.

Е сад, ја сам више пута у православним храмовима виђао фреске са управом таквим фрескама (ништа на нивоу на пример Боша, ал свакако упечатљиво)... баш ме интресује, какву је представу неки неписмен средњевековни сељанин онда могао да има у вези тих слика кад их види, и у вези пакла?

Freske takodje daju slikovitu pretstavu raja. A sasvim je nebitno sta je seljak zamisljao nego kako se kao licnost

postavio pre, na i nakon liturgije. Egzistencijalizam, u prevodu licnosni odnos je na prvom mestu zamisljanja i ideja macku o rep.

А са друге стране шта ћемо са представама раја... описаног у Откровењу као некакав џиновски град од злата где сви имају божије име печатирано на челу и клањају му се довека... извини, мени то изгледа као ДАЛЕКО од било чега пожељног и привлачног.

Alegorija. Po pitanju raja i pakla u hriscanstvu se moramo osloniti na svete oce. Zato kazem prvo sveti oci a onda biblija. Jer ako krenemo obrnuto onda smo kao protestanti koji kazu pa evo ja to ovako tumacim i cao, gotova prica.

И која је њихова сврха? Зар нема свако слободан избор да не потпадне под искушењу зла... онда је ту некакав ђаво потпуно непотребан, а ако је то ђаво помутио некоме ум, до тачке да тај не може да се сматра урачуњивим за своје поступке, зар није онда неправедно да тај сноси кривицу?

Koja je svrha dilera droge? Zar nema svako slobodan izbor da ne potpadne pod iskusenje droge.. onda je tu

nekaka diler sasvim nepotreban, ako diler nekoga zavara od te tacke da taj ne moze da se smatra uracunjivim

za svoje postupke zar onda nije nepravedno da on prolazi kroz narkomansku krizu i agoniju. Nema juridike sve

je u licnosnom odnosu. Nikoga nemoze djavo ni nasta naterati ko mu ne dozvoli. Zato kaze ona izrek ko ne radi

protiv sebe ni djavo mu ne moze nista.

Ја сам хиљаду пута покушао у животу да се упознам и спријатељим и дак да се зближим са неким. Некад је то ишло а некад није. Не сећам се никад да ми је онда кад није било нешто нарочито трауматично. Зашто би неуспевање да се ''оствари заједница са богом'' била ''саживљавање пакла''.

Zasto sto ih ti i ne vidis kao licnosti nego kao objekte u cijem ti je prisustvu manje ili vise prijatno. Dakle gledas ih preko svojih strasti. Kazes naprimer uuu ovaj pusi mnog necu da se druzim sa njim smrdi, ili ovaj je neki dosadan nezanimljiv, smara izbegavam ga. Zato i hriscani rade toliko na otklanjanju svojih strasti da mi svakoga mogli gledati ne kroz svoje strasti nego kao licnost da je ljubav prema njima iznad i nezavisna od njihovih psihofizickih karakteristika. Onda je to prava ljubav a ne emocionalizmi i psihologizmi.

Е сад видим већ твој следећи одговор, шта ако ЖАРКО ЖЕЛИШ да успоставиш заједницу са неким, а тај неће, онда је као нека неузвраћена љубав, што је свакако болно... али под један, то онда противуречи чињеници да бог има љубав према свима, дакле он никог не одбија ко хоће искрено ка њему,

Upravo suprotno. Bog zeli zajednicu sa svima ali neki od nas ne zele. I kad Bog "zagrli" sve nas neki ce to doziveti ako raj a neki kao pakao. Evo recimo otac voli oba svoja sina. Ali samo jedan sin voli svog oca a drugi ga mrzi. Kad otac zagrli oba sina istovremeno sta ce se desiti?! To ce biti blazenstvo za jednog sina a pakao za drugog. Ili cak da jedan sin indeifetant u odnsu na oca taj zagrljaja ce za njega biti mucenje.

а такође се поставља питање шта са неким ко НЕ ЖЕЛИ никакву поседну заједницу са богом... зашто би неостваривање исте за њега била икаква агонија?

Kad mrzis neku osobu ili si ravnodusan prema njoj a ona te toliko voli da zeli sva da ti se preda svojim bicem. Kad te takva osoba zagrli kakav je to osecaj za tebe? Neprijatan naravno.

Али то води до моје друге ставке... ми имамо слободу да се поставимо како год, али нико никад не жели СА НАМЕРОМ да се постави према ичему тако да доживљава некакву патњу. КАКО долази до те агоније, на ком основу, је оно што мене интресује, ако већ ја као личност имам слободну вољу да се поставим према богу како хоћу. Кажеш, бог нас је већ изабрао, а над нама је да изаберемо шта ћемо. Е па то је срж питања... ШТА ми то бирамо... КОЈЕ су наше опције... КОЈЕ су последице за сваку од опција које су нам понуђене... и наравно КО је и КАКО уредио тај скуп опција и последица.

Koje su nam opcija prema Bogu. Ili ces uspeti da ga vidis kao licnost ili ces ga dozivljavati kao objekat koji ti u manjoj ili vecoj meri smeta i ne samo prema Bogu nego i prema svim ostalim ljudima. To mi biramo, da li cemo dostici tu licnosnu transecendenciju da Boga i sve ljude vidimo koa licnosti ili kao objekte. Sama struktura naseg

bica nase licnosti je takva.

Зашто бих желео да постанем бог... зашто би ИКО ИКАД желео да постане бог? Има ли ичег досаднијег и испразнијег од тога?

Zar je isprazno moci voleti svakoga u svako doba na svakom mestu bez obzira na okolnoti? Zar je isprazno biti slobodan, ali apsolutno slobodan. Bez straha, bez besa, bez tuge, bez ocaja, bez zavisit, bez mrznje.

То би личило на нешто овако... у овом клипу госн. ''бог'' жели себи да пректрати живот, остали ''богови'' то не дају а капетаница Џејнвеј је наравно арбитар...

Continuum

To je percepcija Boga kao nekog paganskog bozanstva. Ali Bogocovek Hristos koji jeste prototip Bogocoveka

kakvi cemo mi biti. Nema takvih slabosti i strasti koji bi ga odvukli u samonihiliciju. Ako se grcka filozofija upravo

distancirajuci se od tako problematicnih bogova dala dva idalisticka modela slobode a to je prometejski i epiktetski. Hristos je savrseni presek ta dva ideala. Nema nista potpunije od Hrista u ontoloskom smislu.

Citaj Dostojevskog.

Ако ставимо у страну аспект нарушавања личног простора кад за то није била дата дозвола свакако да можеш бити индиферентан. Искрено речено и да тај бог постоји ја стварно не могу ништа да осетим према неком ко не мрда ни најмањим прстом док се неописиве трагедије дешавају на овом свету, и при том не говорим само о трагедијама које су људи проузроковали или које могу да спрече... заправо ЦЕО овај свемир је уређен на концепту патње, трагедије и беспоштедне борбе за живот.

Upravo taj aspekat "narusavanja licnog prostora" (koje je danas na pijedastalu nase kulture) znak odsustva ljubavi prema drugome u licnosnom smislu. Upravo je to odraz egoizma koji tezi ka tome da osvari svoju slobodu od svih a ne za svakoga.

Ako Bog otkloni sve te tragedije i koje mi licno mozemo da izazovemo i ona koje su ustrojstvu svemira gde je nasa sloboda? Kako cu ja postati "novi" Bog. Kaze, "Ilovaca je sela na tron Boziji". Ljudska volja treba da se sinhronizuje sa Bozijom da bi covek postao Bog. Ako Bog sam deluje onda je covek samo robot.

[XIO]

Ako ti to zoves univerzalizam ok, ali ja sam tacno definisao kako uce crkveni oci po tom pitanju.

Uporno mesas vecno i beskonacno. Postojanje sa ovakvom percepcijom vremena i ovakvim egzistencijalnim

osnovama licnost, ekstaze, emocionalizmi bi zaista postalo vise nego dosandno. Ali to nije vecnost. Vecnost je

drugacija percepcija vremena od sadasnjeg to je drugaciji nacin postojanja kao licnosti to je stalna sadasnjost. To niko ne sazivljava po deafoltu jer niko nije jos dostigao takav preobrazaj licnosti da moze da opsti sa Bogom.

Стална садашњост је хиљаду пута гора чак и од бесконачног постојања... у овом другом случају барем има шансе да се нешто мења, ал проживљавати исти тренутак вечно је стварно један велики пакао какав год тај тренутак био.

И узгред... ОПШТЕЊЕ СА БОГОМ??? Нека хвала имам своју жену за то. Мислим стварно... јел сте ви сигурни да сте ви исправно схватили шта је Бог вама хтео да каже у вези раја?

Где је онда граница између раја и пакла? Јел постоји нешто ''између''?

Cuo si verovatno za ono svakome je njegov krst/muka najtezi. Mozemo o tome govoriti samo

sa stanovista univerzalnog posmatraca to jest u nasem slucaju Boga. Sa licnog aspekta ovo pitanje je apsolutno besmisleno.

Ма немој. Ти си сам рекао да у рају и паклу постоји градација, дакле постоји ''најнижи'' рај и ''највиши'' пакао. Па где је онда црта између ова два?

Poenta je to da mesas vecno i beskonacno pa ulazis u lazen dileme. Koji je intezitet tuge kad nekome umre roditelj ili kad roditelju umre dete. Ili koji je intezitet ljubavi deteta pre supruzniku ili prema roditeljima. Ne razumem kave to veze ima sa celom pricom.

Ти постулираш да постоје некакве другачије законитости емоција у рају... јел патња у паклу на нивоу кад ти умре дете или гора... јел срећа у рају на нивоу кад ти се роди дете или већа или можда мања? Ти постулираш један догађај у загробном животу (сусрет са Богом) који у мени не би изазвао никакве посебне емоције, али ти кажеш једина два начина да се на то реагује је неизмерном радошћу (рај) или неизмерном патњом (пакао), а ја питам јасно и гласно КАКО?

Freske takodje daju slikovitu pretstavu raja. A sasvim je nebitno sta je seljak zamisljao nego kako se kao licnost

postavio pre, na i nakon liturgije. Egzistencijalizam, u prevodu licnosni odnos je na prvom mestu zamisljanja i ideja macku o rep.

Небитно?... тај сељанин је читавог живота учио да је то што види на фрескама БУКВАЛНА истина и оно што ће му се десити ако беспоговорно не буде слушао цркву а ти мени сада кажеш НИЈЕ БИТНО?

А са друге стране шта ћемо са представама раја... описаног у Откровењу као некакав џиновски град од злата где сви имају божије име печатирано на челу и клањају му се довека... извини, мени то изгледа као ДАЛЕКО од било чега пожељног и привлачног.

Alegorija. Po pitanju raja i pakla u hriscanstvu se moramo osloniti na svete oce. Zato kazem prvo sveti oci a onda biblija. Jer ako krenemo obrnuto onda smo kao protestanti koji kazu pa evo ja to ovako tumacim i cao, gotova prica.

Па у чему се ви разликујете... и ваши свети оци су кренули од тога ево како ја тумачим и ћао. Ниједна једина бранша хришћанства није оставила питање тумачења отвореним него је то увек ЕВО ОВАКО И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ.

Koja je svrha dilera droge? Zar nema svako slobodan izbor da ne potpadne pod iskusenje droge.. onda je tu

nekaka diler sasvim nepotreban, ako diler nekoga zavara od te tacke da taj ne moze da se smatra uracunjivim

za svoje postupke zar onda nije nepravedno da on prolazi kroz narkomansku krizu i agoniju. Nema juridike sve

je u licnosnom odnosu. Nikoga nemoze djavo ni nasta naterati ko mu ne dozvoli. Zato kaze ona izrek ko ne radi

protiv sebe ni djavo mu ne moze nista.

Значи ти си изабрао прву опцију... и поставља се питање... шта је ђаво урадио и шта чини сада у овом свету. Већ смо значи апсолвирали да је за свако зло које човек чини одговоран искључиво тај човек... за шта је ђаво одговоран? Можда за бол који жена доживљава током порођаја?... не, чекај, то је бог удесио...

Ја сам хиљаду пута покушао у животу да се упознам и спријатељим и дак да се зближим са неким. Некад је то ишло а некад није. Не сећам се никад да ми је онда кад није било нешто нарочито трауматично. Зашто би неуспевање да се ''оствари заједница са богом'' била ''саживљавање пакла''.

Zasto sto ih ti i ne vidis kao licnosti nego kao objekte u cijem ti je prisustvu manje ili vise prijatno. Dakle gledas ih preko svojih strasti. Kazes naprimer uuu ovaj pusi mnog necu da se druzim sa njim smrdi, ili ovaj je neki dosadan nezanimljiv, smara izbegavam ga. Zato i hriscani rade toliko na otklanjanju svojih strasti da mi svakoga mogli gledati ne kroz svoje strasti nego kao licnost da je ljubav prema njima iznad i nezavisna od njihovih psihofizickih karakteristika. Onda je to prava ljubav a ne emocionalizmi i psihologizmi.

Не него ја имам толико зрелости да сагледам ИСТИНСКИ целу личност и то да моје жеље нису увек сагласне са жељама других и неко некад и не жели да има ишта са мном и да ту жељу треба поштовати... нешто најосновније што тај твој бог евидентно још увек није савладао.  

А кад смо већ код тога... радите на отклањању страсти? Има ли ичег жалоснијег од тога?

Е сад видим већ твој следећи одговор, шта ако ЖАРКО ЖЕЛИШ да успоставиш заједницу са неким, а тај неће, онда је као нека неузвраћена љубав, што је свакако болно... али под један, то онда противуречи чињеници да бог има љубав према свима, дакле он никог не одбија ко хоће искрено ка њему,

Upravo suprotno. Bog zeli zajednicu sa svima ali neki od nas ne zele. I kad Bog "zagrli" sve nas neki ce to doziveti ako raj a neki kao pakao. Evo recimo otac voli oba svoja sina. Ali samo jedan sin voli svog oca a drugi ga mrzi. Kad otac zagrli oba sina istovremeno sta ce se desiti?! To ce biti blazenstvo za jednog sina a pakao za drugog. Ili cak da jedan sin indeifetant u odnsu na oca taj zagrljaja ce za njega biti mucenje.

Kad mrzis neku osobu ili si ravnodusan prema njoj a ona te toliko voli da zeli sva da ti se preda svojim bicem. Kad te takva osoba zagrli kakav je to osecaj za tebe? Neprijatan naravno.

Значи ваш бог има емотивну интелигенцију неког ко би у сваком друштву у најбољем случају био окарактерисан као чудак, а вероватно би попио ако не прекршајну пријаву онда барем забрану прилажења.

Да поновим питање још једном:

ШТА БОГ ИМА ДА ГРЛИ НЕКОГ КО НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ ГРЉЕН?

Нема ли горег нарушавања нечије личности... да будеш довека загрљен од стране бесконачно моћног и јаког бића кад не желиш да будеш грљен... а ако је ту још и ОПШТЕЊЕ у игри, па то је ко нека врста бесконачно дугог силовања.

 

То је једна лицемерна ствар у вези хришћанства, пуна су вам уста појмова ЛИЧНОСТ и СЛОБОДА, али кад год те појмове треба ''уновчити'' одмах ''нешто зашкрипи''.

Koje su nam opcija prema Bogu. Ili ces uspeti da ga vidis kao licnost ili ces ga dozivljavati kao objekat koji ti u manjoj ili vecoj meri smeta i ne samo prema Bogu nego i prema svim ostalim ljudima. To mi biramo, da li cemo dostici tu licnosnu transecendenciju da Boga i sve ljude vidimo koa licnosti ili kao objekte. Sama struktura naseg

bica nase licnosti je takva.

Добро... видим Бога као личност и... шта онда? Не видим бога као личност него као објекат и... шта онда?

Зашто бих желео да постанем бог... зашто би ИКО ИКАД желео да постане бог? Има ли ичег досаднијег и испразнијег од тога?

Zar je isprazno moci voleti svakoga u svako doba na svakom mestu bez obzira na okolnoti?

Јесте.

Zar je isprazno biti slobodan, ali apsolutno slobodan.

Јесте.

Bez straha, bez besa, bez tuge, bez ocaja, bez zavisit, bez mrznje.

Јесте.

То би личило на нешто овако... у овом клипу госн. ''бог'' жели себи да пректрати живот, остали ''богови'' то не дају а капетаница Џејнвеј је наравно арбитар...

Continuum

To je percepcija Boga kao nekog paganskog bozanstva. Ali Bogocovek Hristos koji jeste prototip Bogocoveka

kakvi cemo mi biti. Nema takvih slabosti i strasti koji bi ga odvukli u samonihiliciju. Ako se grcka filozofija upravo

distancirajuci se od tako problematicnih bogova dala dva idalisticka modela slobode a to je prometejski i epiktetski. Hristos je savrseni presek ta dva ideala. Nema nista potpunije od Hrista u ontoloskom smislu.

Хахаха, Христос није савршен пресек ничега. Нема ништа у учењима истог што није продукт тог времена. А у клипу и није било реч о слабостима и страстима него о ОДСУСТВУ слабости и страсти, о свету потпуно учмалог досађивања.

Citaj Dostojevskog.

Е да знаш да ме заболе за Достојевског. Ви Верници никако да схватите колико је он презавиђен и колико мало релевантности све те флоскуле о невери које се провлаче у његовим књигама имају за данашње атеисте.

Upravo taj aspekat "narusavanja licnog prostora" (koje je danas na pijedastalu nase kulture) znak odsustva ljubavi prema drugome u licnosnom smislu. Upravo je to odraz egoizma koji tezi ka tome da osvari svoju slobodu od svih a ne za svakoga.

Ту причу продај неком другом. Ко да сам ја од јуче... више него довољно пута сам видео у генерацијама мојих прадеда и деда у ужем и ширем кругу породице и познаника како то изгледа кад родитељи ''у знаку неодуства љубави'' крену да ''нарушавају лични простор'' својој деци и... мешају им се у цео живот... где раде, шта раде, са киме се друже, чак и то са ком могу у брак... и резултат су руинирана деца која чекају да им родитељи умру... све сами верници узгред. А кад смо већ код тога знам и како су се људи обраћали и понашали један према другом, колико је ту било превара, покварењаштва, зависти, свађа, злобе, оно да комшији цркне крава, а на површини све кобајаги фино. Искрено речено, ја то не видим у својој и новијим генерацијама, много су бар искреније. Нека хвала... ја ћу радије да живим у овом ''егоистичном'' добу где се неке основне границе поштују и родитељи децу третирају са мало више поштовања него раније, а ви старији се кувајте у сопственим комплексима.

Ako Bog otkloni sve te tragedije i koje mi licno mozemo da izazovemo i ona koje su ustrojstvu svemira gde je nasa sloboda?

Не знам... колико се сећам, ми смо ту слободу имали и у тзв. рајском врту где је све било баш бајно, и при првој одлуци која се богу није свидела смо бачени у овај универзум. А колику ми слободу имамо, до недавно смо били на милост и немилост сиромаштву непојмљивом за данас, глади, болестима, и дан данас ми имамо слободу деловања на само малецном кутку овог свемира, на једној малој планети са више него ограниченим ресурсима.

Kako cu ja postati "novi" Bog. Kaze, "Ilovaca je sela na tron Boziji". Ljudska volja treba da se sinhronizuje sa Bozijom da bi covek postao Bog. Ako Bog sam deluje onda je covek samo robot.

А ЗАШТО људска воља треба да се синхронизује са божијом? Шта фали у разноликости мишљења... то што ти пропагираш је чисто једноумље... то није рај него пакао. Које лицемерје у само 2 узастопне реченице, то је ко велики брат... ти мораш ДОБРОВОЉНО да изабереш да радиш и мислиш шта ја хоћу. Бљак.

[Aquilius Cratus]

Стална садашњост је хиљаду пута гора чак и од бесконачног постојања... у овом другом случају барем има шансе да се нешто мења, ал проживљавати исти тренутак вечно је стварно један велики пакао какав год тај тренутак био.

Stalna sadasnjost je trenutno van naseg iskustvenog domena i o tome mozemo samo nagadjati zamisljati i svakako doci do pogresnog zakljucka. Zato nema koristi o umovanju o tome nego to treba sazivljavati. To je ono

sto sam ti prosli put rekao u savremenoj filozofiji racionalizma je prevazidjen jer je za egzistencijalizam to sasvim beskorisno. Ontoloski model se ili sazivljava ili ne umovanje o tome je beskorisno i nebitno.

И узгред... ОПШТЕЊЕ СА БОГОМ??? Нека хвала имам своју жену за то. Мислим стварно... јел сте ви сигурни да сте ви исправно схватили шта је Бог вама хтео да каже у вези раја?

Ovo je tipican primer uticaja seksisticke kulture na um i opstu misao vecine danasnjih ljudi. Opstenje je termin

koji oznacava licnosni odnos a ne samo seksualni. Za promenu umesto pop kulure moga bi malo i beletristiku da

prelistas. 1314_womens

Ма немој. Ти си сам рекао да у рају и паклу постоји градација, дакле постоји ''најнижи'' рај и ''највиши'' пакао. Па где је онда црта између ова два?

Sa stanovista univerzalnog posmatraca da. Ali sa stanovista jedne konkretne licnosti ne, jer je upravo njegova muka njemu najveca. A sta se nas tice ta perspektiva univerzalnog posmatraca kad od nje nema egzistencijalne koristi.

Ти постулираш да постоје некакве другачије законитости емоција у рају... јел патња у паклу на нивоу кад ти умре дете или гора... јел срећа у рају на нивоу кад ти се роди дете или већа или можда мања? Ти постулираш један догађај у загробном животу (сусрет са Богом) који у мени не би изазвао никакве посебне емоције, али ти кажеш једина два начина да се на то реагује је неизмерном радошћу (рај) или неизмерном патњом (пакао), а ја питам јасно и гласно КАКО?

Nisam rekao da je binarno stanje. Ne znam da li se apatije moze svrstati bas u pozitivne emocije.

Niko od nas nema emipirisjka saznanja o intezitetu patnje u paklu ali koristim ove primere iz svakodnevnog zivota da ti demonstriram kako ljudi reaguju razlicito na odnos prema drugima u zavisnosti od svoje mogucnosti da ih prepoznaju kao licnosti a ne puste objekte koji im u manjoj ili vecoj meri smetaju ili za neku konkretnu potrebu odgovaraju.

Небитно?... тај сељанин је читавог живота учио да је то што види на фрескама БУКВАЛНА истина и оно што ће му се десити ако беспоговорно не буде слушао цркву а ти мени сада кажеш НИЈЕ БИТНО?

Zasto bi bilo bitno kako on to zamislja ili sta misli o tome kada on kroz liturgijski zivot sazivljava isto tako kao

onaj intelektualac koji zna da je to alegorija. Za egzistencijalizam je nebitno kako mi nesto vizualizujemo sta znamo o tome nego kako sazivljavamo, licnosno.

Па у чему се ви разликујете... и ваши свети оци су кренули од тога ево како ја тумачим и ћао. Ниједна једина бранша хришћанства није оставила питање тумачења отвореним него је то увек ЕВО ОВАКО И НИКАКО ДРУГАЧИЈЕ.

Za razliku od ostalih "bransi" nasa daje konkretne rezultate u egzistencijalnom smislu. Mi zivimo liturgijski, nase pomisli postaju Hristolike a ostale branse o tome samo pricaju.

Значи ти си изабрао прву опцију... и поставља се питање... шта је ђаво урадио и шта чини сада у овом свету. Већ смо значи апсолвирали да је за свако зло које човек чини одговоран искључиво тај човек... за шта је ђаво одговоран? Можда за бол који жена доживљава током порођаја?... не, чекај, то је бог удесио...

  Greh i kazna nije juridicka kategorija, ovo sam vec ponovio jedno milion puta i jedino je DarkoV najmladji od vas ukapirao. Djavo je odgovoran za samog sebe i to so je on u mukama je kriv samo on a posto je u mukama on deluje tako da uvlaci i druge u muke. Narkoman koji zivi jedan pakoa gleda da i druge uvuce u taj pakao da li smao zbog novca ili zbog svoje demonske prirode manje je bitno.

Nije Bog udesio bol kod zena nego je to deo nase zivotinjeske prirode, posto Zena nije zelela zajednicu sa Bogom

nasa zivotinjska priroda nije mogla biti prevazidjena i ostala je ovakava kakva je.

Не него ја имам толико зрелости да сагледам ИСТИНСКИ целу личност и то да моје жеље нису увек сагласне са жељама других и неко некад и не жели да има ишта са мном и да ту жељу треба поштовати...

Nekoga sagledati kao licnost mozes tek u zajednici ljubavi sa njime i ne nemislim na nista vezano sa seks. Tek kad neko

нешто најосновније што тај твој бог евидентно још увек није савладао.

Kako kad on zeli da ti budes Bog? A to mozes samo kroz zajednicu sa njim, ne zbog njegove zelje nego

zbog same tvoje prirode. Bez te zajednice ti pre ili kasnije klizis u nistavilo. 

А кад смо већ код тога... радите на отклањању страсти? Има ли ичег жалоснијег од тога?

To na sta ti mislis rade Budisti, oni teza ka opstem bestrascu, ka nirvani. Mi radimo samo na otklanjanju negativnih strasti bes, mrznja, tuga, zavist, apatija etc. A usput tezimo ka tome da pozitivne strasti, smeh, radost, ljubav, stvaralastvo, ucenje dobiju jedna novi stabilniji i suptilniji oblik od ovog sadasnjeg.

Значи ваш бог има емотивну интелигенцију неког ко би у сваком друштву у најбољем случају био окарактерисан као чудак, а вероватно би попио ако не прекршајну пријаву онда барем забрану прилажења.

Opet seksisticka kultura udara u mozak. Nevalja ti to.

Да поновим питање још једном:

ШТА БОГ ИМА ДА ГРЛИ НЕКОГ КО НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ ГРЉЕН?

Bez tog zagrljaja ides u nistavilo, nema te vise. Zato grli svakoga. Jer on ne zeli da iko

nestane. Ako ti biras nistavilo samo zato da ti se ne "narusi licni prostor". Onda se postavlja jako

dobro pitanje koga si ti zaista voleo i da li si ikoga voleo ili si bio pored nekoga jer ti to tada odgovara?

Нема ли горег нарушавања нечије личности... да будеш довека загрљен од стране бесконачно моћног и јаког бића кад не желиш да будеш грљен... а ако је ту још и ОПШТЕЊЕ у игри, па то је ко нека врста бесконачно дугог силовања.

Evo bravo. Upravo si opisao kako bi ti to doziveo. To je pakao. Zato sto nemozes da ga vidis kao licnost, kao nekog ko te voli najvise na svetu nego na objekat koji se nakacio na tebe i ugrozava ti spejs.

 

То је једна лицемерна ствар у вези хришћанства, пуна су вам уста појмова ЛИЧНОСТ и СЛОБОДА, али кад год те појмове треба ''уновчити'' одмах ''нешто зашкрипи''.

Koje crno skirpanje. Licnost i slobodu sticemo samo u zajednici sa Bogom. Jer licnost smo samo u donosu na drugu licnost a slobodni smo onoliko koliko volimo nekoga.

Добро... видим Бога као личност и... шта онда? Не видим бога као личност него као објекат и... шта онда?

Gore si sam opisao. Ne vidis ga kao licnost pa ga dizivljavas kao objekat koji tise nakacio na vrat i gusi te. A to = pakao.

Јесте.

Јесте.

Јесте.

Bilo bi lepo da obrazlozis ovo na malo suptilniji nacin posto si upravo isprozivao jedno 80% filozofije.

I to cime? Ponasanjem uvredjenog deteta predskolskog uzrasta kome objasnjavaju da nije zdravo jesti

samo cokoladu i karamele a on samo kontrira, jeste, jeste , jeste. 70A.gif

Хахаха, Христос није савршен пресек ничега. Нема ништа у учењима истог што није продукт тог времена. А у клипу и није било реч о слабостима и страстима него о ОДСУСТВУ слабости и страсти, о свету потпуно учмалог досађивања.

Ko prica o ucenjima, o novom zavetu? Ja pricamo o Hristu kao ontolskoj maksimi a ona jeste savrseni presek

prometejskog modela i epiktetskog modela slobode?

Е да знаш да ме заболе за Достојевског.

Suptilno nema sta. Tesko nama sa ovakvim profesorima.

Ви Верници никако да схватите колико је он презавиђен и колико мало релевантности све те флоскуле о невери које се провлаче у његовим књигама имају за данашње атеисте.

Od kad je prevazidjen? U odnosu na koje mislioce je prevazidjen? Pricaj nam malo. Da nisu to mozda Denet, Haris i Dokins? Nemoj me zasmejavati.

Kad sam rekao citaj Dostojevskog mislio sam pre svega na "Zpise iz mrtvog doma". Tu obrazlaze ponajsvise taj presek prometejske i epikteske slobode.

Da nije mozda i Niche zajedno sa Sopenhauerom prevazidjen u odnosu na Dokinsa i ekipu?

Ту причу продај неком другом. Ко да сам ја од јуче... више него довољно пута сам видео у генерацијама мојих прадеда и деда у ужем и ширем кругу породице и познаника како то изгледа кад родитељи ''у знаку неодуства љубави'' крену да ''нарушавају лични простор'' својој деци и... мешају им се у цео живот... где раде, шта раде, са киме се друже, чак и то са ком могу у брак... и резултат су руинирана деца која чекају да им родитељи умру... све сами верници узгред. А кад смо већ код тога знам и како су се људи обраћали и понашали један према другом, колико је ту било превара, покварењаштва, зависти, свађа, злобе, оно да комшији цркне крава, а на површини све кобајаги фино. Искрено речено, ја то не видим у својој и новијим генерацијама, много су бар искреније. Нека хвала... ја ћу радије да живим у овом ''егоистичном'' добу где се неке основне границе поштују и родитељи децу третирају са мало више поштовања него раније, а ви старији се кувајте у сопственим комплексима.

Ovo je prica o nedostatku integriteta a ne o nedostatku ljubavi. Voleti nekog  ne znaci ukinuti sebe. Nego teziti

ka tome da sve sto se radi za tu osobu se radi sa srecom i radoscu sto njemu pomazemo, da ne kazem opstimo sa njim posto si tu rec jako ogranicio.

To sada mi jos nikako nemozemo. Vecinu stvari radimo iz interesa ili zato sto imamo i interesa u tome sto radimo za drugu osobu.

Не знам... колико се сећам, ми смо ту слободу имали и у тзв. рајском врту где је све било баш бајно, и при првој одлуци која се богу није свидела смо бачени у овај универзум. А колику ми слободу имамо, до недавно смо били на милост и немилост сиромаштву непојмљивом за данас, глади, болестима, и дан данас ми имамо слободу деловања на само малецном кутку овог свемира, на једној малој планети са више него ограниченим ресурсима.

Pogresno mislis. Ta odluka koja nas je izbacila je bila nasa odluka da oteramo Boga od sebe. Jesti plod sa "drva

znanja dobra i zla" je teznja da se postane Bog samo svojim energijama bez zajednice sa Bogom. A za to je potrebno oterati Boga od sebe.

А ЗАШТО људска воља треба да се синхронизује са божијом? Шта фали у разноликости мишљења... то што ти пропагираш је чисто једноумље... то није рај него пакао. Које лицемерје у само 2 узастопне реченице, то је ко велики брат... ти мораш ДОБРОВОЉНО да изабереш да радиш и мислиш шта ја хоћу. Бљак.

Hahahahaahahha kakvo elementarno nerazumevanje. Sinhronizovati se sa Bozijom voljom znaci da nam priroda pomisli postane Bogolika/Hristolika a ne sto sta cemo misliti i sta cemo raditi. Sta znaci to da su nam pomisli Hristolike? To znaci da sve sto radimo i mislimo ne sadrzi u sebi ni jendu negativnu emociju nego samo pozitivne. Neko ko voli dzez muziku on sam sovjom voljom svira dzez ali sve svoje pomisli i emocije koje unosi u to su pozitivne, bez samozivosti, sujete, samoljublja nego sve sto radi radi na sluvu i radost zajednice sa Bogom i ljudima. Isto tako ako je neko argitekta ideja je njegova ali pomisli i emocije, motiv koji unese u svoje delo je Hristolik to jest nema ni trunke gordosti, samozivosti, pohlepe u njegovom motivi i metodu delovanja kroz to stvaralastvo.

To se u teologiji zove jednomisliije a e jednoumlje. Jednoumlje je u JKP napraimer. Ali jednomisliuje je da svako ima svoje misli i ideje ali je priroda nasih pomisli, emocija, moitiva naseg bica Hristolika.

A takve priroda pomisli naseg bica se stice u pravo kroz zajedcniu sa Bogom zato je to sinhronizacija sa Bozijom voljom.

[Аурор]

Za razliku od ostalih "bransi" nasa daje konkretne rezultate u egzistencijalnom smislu.  Mi zivimo liturgijski, nase pomisli postaju Hristolike a ostale branse o tome samo pricaju.

Moram se nasmejati.  1314_womens

[Аурор]

Bez tog zagrljaja ides u nistavilo, nema te vise. Zato grli svakoga. Jer on ne zeli da iko

nestane. Ako ti biras nistavilo samo zato da ti se ne "narusi licni prostor". Onda se postavlja jako

dobro pitanje koga si ti zaista voleo i da li si ikoga voleo ili si bio pored nekoga jer ti to tada odgovara?

Pa bio si pored nekoga zato što ti odgovara da budeš u njegovom društvu.

A odgovara ti da budeš u njegovom društvu zato što ga voliš. Ne razumem pitanje.

Bez zagrljaja toga idem u ništavilo?

I'm on a hiiiiiiiiighwaaaaay to heeeeeeell! Ta priča, da?

[Aquilius Cratus]

Pa bio si pored nekoga zato što ti odgovara da budeš u njegovom društvu.

A odgovara ti da budeš u njegovom društvu zato što ga voliš. Ne razumem pitanje.

Bez zagrljaja toga idem u ništavilo?

I'm on a hiiiiiiiiighwaaaaay to heeeeeeell! Ta priča, da?

Voleti nekoga znaci stajati pored njega u svako doba a ne samo kad nam odgovara. To je onda

sebicnost prva liga a ne ljubav.

Ne pakao nego gasenje tebe kao licnosti. Pakao je pogresno dozivljavanje tog "zagrljaja" a da toga nema mi

bi skliznuli u nistavilo.

[Аурор]

Pa bio si pored nekoga zato što ti odgovara da budeš u njegovom društvu.

A odgovara ti da budeš u njegovom društvu zato što ga voliš. Ne razumem pitanje.

Bez zagrljaja toga idem u ništavilo?

I'm on a hiiiiiiiiighwaaaaay to heeeeeeell! Ta priča, da?

Voleti nekoga znaci stajati pored njega u svako doba a ne samo kad nam odgovara. To je onda

sebicnost prva liga a ne ljubav.

Ne pakao nego gasenje tebe kao licnosti. Pakao je pogresno dozivljavanje tog "zagrljaja" a da toga nema mi

bi skliznuli u nistavilo.

Pa odgovara ti da stojis pored njega uvek.

To tako ide ako volis nekoga. Onda ti je bitno to sto on radi ili oseca pa si tu uvek.

I onda ti odgovara da si tu, opet nisi jasan.

Mozda zvuci apsurdno ali opet si sa nekim zato sto je tebi lepo. Cak i tada. Cini li nas to sebicnim,egoisticnim ili nesposobnim za ljubav?

Oh those Russians...