Разговор о рају и паклу у православљу

[Дика Израиљева]

Zato sto Dragisa, po toj logici stvari, ispada da svako ko je sad i ovde izvan Boga ima svoj pakao kao i da onaj koji je u Bogu prebiva sad i ovde u raju, a po delima stvari vidimo da ima ljudi koji i izvan Boga u nezlobivosti svoje prirode ne pokazuju znamenje paklenih muka zbog svoje ljubavi, kao sto ima i onih ljudi koji nemajuci ljubav a deklarisu se kao hriscani imaju svoj mini-pakao daleko od svedocanstva raja sad i ovde.

Kod Mikorista mi se samo ne dopada kontext ada nakon Vaskrsenja Hristovog jer ispada da upokojeni i sad prebivaju u tami cekajuci dan Eshatona. Ad je veoma diskutabilno pitanje jer nije u pitanju vreme i prostor vec smrt. Nedostaje argument Secanja Bozijeg.

Треба (иако су то тешке ствари) да не занемарујемо никада следеће: стварајући свијет из небића, приводећи га у биће, Творац у њега усађује и живот, а живот је кретање (НЕстатика, динамика). Да би односи између твари функционисали (блио међу планетама било међу људима) Творац је успоставио (сам чин стварање је така) "и би добро" законе духовне и физичке. Духовни су јачи, физички су у подрђеном положају. Ти закони нису неповезани, напротив.

Но добро да скратим...дакле БИЛО какво кршење тих закона мора да има последичце. Једини ко може да крши те законе јесте ЧОВЈЕК јер он једини има слободу (немојмо сад о Луциферу и његову утицају). Дакле када слобода човјека буде усмјерила човјека да "колидира" да Божјим законима, неминован је ПОРАЗ, пад, пако, назовимо га како хоћемо - јер ко ће ПРОТИВ Бога?

Ја само говорим о узроку пакла. Пако није нека одаја ђе бог шлихта грешнике. Пакао је одређен прилико стварања као ПОСЛЕДИЦА могућности Адамове слободе да каже Богу "нећу те Боже" оћу ја да будем бог сам без Тебе.

[dragisa]

Zato sto Dragisa, po toj logici stvari, ispada da svako ko je sad i ovde izvan Boga ima svoj pakao kao i da onaj koji je u Bogu prebiva sad i ovde u raju,

apsolutno tako. duboko verujem da je sve upravo ¨OVDE¨ i ¨SADA¨. naravno to ne znaci da ne verujem i u ono ¨posle¨, sacuvaj Boze, ali sve o cemu mi ovde pricamo (Licnost, Pricesce, Ontologija, Spasenje, Sud, Carstvo Bozije, Blagodat...) iskreno verujem, i to ne po sopstvenoj sili, jeste i te kako (cak i samo, jedino) ¨OVDE¨ i ¨SADA¨. tragedija naseg pada je sto to ¨ne vidimo¨ i na zalost mali broj ljudi se Spasava uz bezbroj ¨poludobitnih kombinacija¨ svega i svacega.

a po delima stvari vidimo da ima ljudi koji i izvan Boga u nezlobivosti svoje prirode ne pokazuju znamenje paklenih muka zbog svoje ljubavi,

to sto ne pokazuju znamenje paklenih muka zbog svoje ljubavi, ne znaci da mi automatski znamo i njihovu Istinu Bica, a njihova Istina Bica bez Hrista jeste pakao. nema Spasenje mimo Hrista.

kao sto ima i onih ljudi koji nemajuci ljubav a deklarisu se kao hriscani imaju svoj mini-pakao daleko od svedocanstva raja sad i ovde.

mogu da se deklarisu koliko hoce, zato i imaju (a rec je manje vise o svima nama) svoj kako kazes mini-pakao, jer nema Ljubavi (ovde i sada). a deklarativno i ja mogu biti vanzemaljac.

_____________________________________________________________________________________________________

na srecu, perspektivu koja ne racuna sa Hristom ¨ovde¨ i ¨sada¨, pobijaju: Ovaploceni i Vaskrsli Isus Hristos, Pricesce, zitija Svetih, Jevandjelje, Crkva-Telo Hristovo,.... i mnogo sta drugo

Istina koja rusi sve ¨granice¨ vremena i direktno govori o  ¨ovde¨ i ¨sada¨:

¨I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.¨

[Никола Ђоловић]

Zato sto Dragisa, po toj logici stvari, ispada da svako ko je sad i ovde izvan Boga ima svoj pakao kao i da onaj koji je u Bogu prebiva sad i ovde u raju,

apsolutno tako. duboko verujem da je sve upravo ¨OVDE¨ i ¨SADA¨. naravno to ne znaci da ne verujem i u ono ¨posle¨, sacuvaj Boze, ali sve o cemu mi ovde pricamo (Licnost, Pricesce, Ontologija, Spasenje, Sud, Carstvo Bozije, Blagodat...) iskreno verujem, i to ne po sopstvenoj sili, jeste i te kako (cak i samo, jedino) ¨OVDE¨ i ¨SADA¨. tragedija naseg pada je sto to ¨ne vidimo¨ i na zalost mali broj ljudi se Spasava uz bezbroj ¨poludobitnih kombinacija¨ svega i svacega.

a po delima stvari vidimo da ima ljudi koji i izvan Boga u nezlobivosti svoje prirode ne pokazuju znamenje paklenih muka zbog svoje ljubavi,

to sto ne pokazuju znamenje paklenih muka zbog svoje ljubavi, ne znaci da mi automatski znamo i njihovu Istinu Bica, a njihova Istina Bica bez Hrista jeste pakao. nema Spasenje mimo Hrista.

kao sto ima i onih ljudi koji nemajuci ljubav a deklarisu se kao hriscani imaju svoj mini-pakao daleko od svedocanstva raja sad i ovde.

mogu da se deklarisu koliko hoce, zato i imaju (a rec je manje vise o svima nama) svoj kako kazes mini-pakao, jer nema Ljubavi (ovde i sada). a deklarativno i ja mogu biti vanzemaljac.

_____________________________________________________________________________________________________

na srecu, perspektivu koja ne racuna sa Hristom ¨ovde¨ i ¨sada¨, pobijaju: Ovaploceni i Vaskrsli Isus Hristos, Pricesce, zitija Svetih, Jevandjelje, Crkva-Telo Hristovo,.... i mnogo sta drugo

Istina koja rusi sve ¨granice¨ vremena i direktno govori o  ¨ovde¨ i ¨sada¨:

¨I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.¨

divno napisano prstgore

Sad i ovde naravno kao ispit slobode, ali sad i ovde kao sad i jos ne kao punoca obozenja.

Tu se stalno mimoilazimo nas dvojica.

A zbog ovog svetootackog sad i jos ne, nalazim argumente u onom da sad i ovde nema raja i pakla u punoci.

Ali ovo je sjajno receno:

to sto ne pokazuju znamenje paklenih muka zbog svoje ljubavi, ne znaci da mi automatski znamo i njihovu Istinu Bica, a njihova Istina Bica bez Hrista jeste pakao.

Medjutim, Istinu Bica mozda ipak Bog odredi na neki drugi nacin. Vidi kako Hristos u Jevandjelju opisuje buduci Sud. Oni koji su mislili da Ga znaju sta dobijaju...Zato kazem da pakao mogu dobiti i oni koji su se opredelili za Hrista jer dolazimo do pitanja odnosa koji moze biti zasnovan na terazijama ljubavi, paradoxalno sa ili bez Boga.

[Никола Ђоловић]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#02

Лектура:

Родољуб Лазић

Немојмо опет спамовати тему са митарствима (између осталог поред свега осталог).

Христос је био у аду на начин смрти (умро туто комплето) није се одвојио душом од тела, нити је Он Сам пролазио кроз митарства.

Bravo imas pozdrav od Miroljuba Petrovica

Ti to svom odrazu u ogledalu otpozdravljas?

Knjigu u shake pa onda dodji sa zajedljivoscu ako nemas sta pametnije da kazes.

[Divad]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#02

Лектура:

Родољуб Лазић

Немојмо опет спамовати тему са митарствима (између осталог поред свега осталог).

Христос је био у аду на начин смрти (умро туто комплето) није се одвојио душом од тела, нити је Он Сам пролазио кроз митарства.

Bravo imas pozdrav od Miroljuba Petrovica

Ti to svom odrazu u ogledalu otpozdravljas?

Knjigu u shake pa onda dodji sa zajedljivoscu ako nemas sta pametnije da kazes.

Како то да се Христу душа и тело нису одвојиле након смрти?Или си побркао лончиће случајно? prstgore

[Никола Ђоловић]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#02

Лектура:

Родољуб Лазић

Немојмо опет спамовати тему са митарствима (између осталог поред свега осталог).

Христос је био у аду на начин смрти (умро туто комплето) није се одвојио душом од тела, нити је Он Сам пролазио кроз митарства.

Bravo imas pozdrav od Miroljuba Petrovica

Ti to svom odrazu u ogledalu otpozdravljas?

Knjigu u shake pa onda dodji sa zajedljivoscu ako nemas sta pametnije da kazes.

Како то да се Христу душа и тело нису одвојиле након смрти?Или си побркао лончиће случајно? prstgore

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,776.0.html

ајд кад прочиташ све ове странице, да наставимо, мени је постало више досадно да се вртимо у круг око једних истих прича. Тако ћеш боље разумети и твоје питање.

[Divad]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#02

Лектура:

Родољуб Лазић

Немојмо опет спамовати тему са митарствима (између осталог поред свега осталог).

Христос је био у аду на начин смрти (умро туто комплето) није се одвојио душом од тела, нити је Он Сам пролазио кроз митарства.

Bravo imas pozdrav od Miroljuba Petrovica

Ti to svom odrazu u ogledalu otpozdravljas?

Knjigu u shake pa onda dodji sa zajedljivoscu ako nemas sta pametnije da kazes.

Како то да се Христу душа и тело нису одвојиле након смрти?Или си побркао лончиће случајно? greengrin

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,776.0.html

ајд кад прочиташ све ове странице, да наставимо, мени је постало више досадно да се вртимо у круг око једних истих прича. Тако ћеш боље разумети и твоје питање.

prstgore 4chsmu1 Све трчим па запињем. greengrin

[Никола Ђоловић]

п.с.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1048.msg13963.html#msg13963

[grigorije22]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#02

Лектура:

Родољуб Лазић

Немојмо опет спамовати тему са митарствима (између осталог поред свега осталог).

Христос је био у аду на начин смрти (умро туто комплето) није се одвојио душом од тела, нити је Он Сам пролазио кроз митарства.

Bravo imas pozdrav od Miroljuba Petrovica

Ti to svom odrazu u ogledalu otpozdravljas?

Knjigu u shake pa onda dodji sa zajedljivoscu ako nemas sta pametnije da kazes.

Ne nego vidim da imate identicne stavove pa cete mozda na kraju da priznate da je u pravu i po pitanju evolucije.

http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=1643

[Никола Ђоловић]

Kod Mikorista mi se samo ne dopada kontext ada nakon Vaskrsenja Hristovog jer ispada da upokojeni i sad prebivaju u tami cekajuci dan Eshatona. Ad je veoma diskutabilno pitanje jer nije u pitanju vreme i prostor vec smrt. Nedostaje argument Secanja Bozijeg.

2) Шеол / Хад је подручје које има два дела (Матеј 11,23; 16,18; Лука 10,15; 16,23; Дела 2,27-31), боравиште спашених и боравиште изгубљених. Боравиште спашених звало се "Рај" и "Аврамово крило". Боравишта спашених и изгубљених одвојена су "великим безданом" (Лука 16,26). Када се Исус вазнео у небо, са Собом је повео оне (вернике) који су пребивали у Рају (Ефесцима 4,8-10). Онај део Шеола / Хада у којему су пребивали изгубљени остао је непромењен. Сви људи који умру као "неверници", тамо одлазе како би чекали последњи суд у будућности. Да ли је Исус отишао у Шеол / Хад? Према Ефесцима 4,8-10 и 1. Петровој 3,18-20, јесте.

ovo jeste diskutabilno - posto su sve podaci sakupljeni iz sv. Pisma na gomili

bez nekog dubljeg tumacenja.

gde se nalaze  boravista "izgubljenih" posle Vaskrsenja Hristovog ?

da li postoji starozavetni Seol odnosno starogrcki Had ?

ako ne postoje - onda se svi izgubljeni nalaze u podnebesju posto

su pravednici i Hristos na Nebu......

ili nesto drugo  ?

Secanja Bozija prepustio bih tebi da razradis.

0304_smile4

И за тебе важи да погледаш два линка (горе) која сам Давиду поставио.

У првом линку има сасвим довољно објашњења и тумачења Писма на релацији "душа-тело", као и шта је то Сећање Божије. Не бих да се понављам јер сам тамо изнео своје мишљење али има много компететнијих од мене попут О. Угрина и Александра Милојкова. А у другом линку, сам процени да ли ваља губити време на митарства али има лепих расуђивања.

[Divad]

Kod Mikorista mi se samo ne dopada kontext ada nakon Vaskrsenja Hristovog jer ispada da upokojeni i sad prebivaju u tami cekajuci dan Eshatona. Ad je veoma diskutabilno pitanje jer nije u pitanju vreme i prostor vec smrt. Nedostaje argument Secanja Bozijeg.

2) Шеол / Хад је подручје које има два дела (Матеј 11,23; 16,18; Лука 10,15; 16,23; Дела 2,27-31), боравиште спашених и боравиште изгубљених. Боравиште спашених звало се "Рај" и "Аврамово крило". Боравишта спашених и изгубљених одвојена су "великим безданом" (Лука 16,26). Када се Исус вазнео у небо, са Собом је повео оне (вернике) који су пребивали у Рају (Ефесцима 4,8-10). Онај део Шеола / Хада у којему су пребивали изгубљени остао је непромењен. Сви људи који умру као "неверници", тамо одлазе како би чекали последњи суд у будућности. Да ли је Исус отишао у Шеол / Хад? Према Ефесцима 4,8-10 и 1. Петровој 3,18-20, јесте.

ovo jeste diskutabilno - posto su sve podaci sakupljeni iz sv. Pisma na gomili

bez nekog dubljeg tumacenja.

gde se nalaze  boravista "izgubljenih" posle Vaskrsenja Hristovog ?

da li postoji starozavetni Seol odnosno starogrcki Had ?

ako ne postoje - onda se svi izgubljeni nalaze u podnebesju posto

su pravednici i Hristos na Nebu......

ili nesto drugo  ?

Secanja Bozija prepustio bih tebi da razradis.

whackado

И за тебе важи да погледаш два линка (горе) која сам Давиду поставио.

У првом линку има сасвим довољно објашњења и тумачења Писма на релацији "душа-тело", као и шта је то Сећање Божије. Не бих да се понављам јер сам тамо изнео своје мишљење али има много компететнијих од мене попут О. Угрина и Александра Милојкова. А у другом линку, сам процени да ли ваља губити време на митарства али има лепих расуђивања.

Да ли се сећаш шта си ми рекао кад сам ја поставио неки текст тј. житије на некој другој теми? 0304_smile4

[Никола Ђоловић]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#02

Лектура:

Родољуб Лазић

Немојмо опет спамовати тему са митарствима (између осталог поред свега осталог).

Христос је био у аду на начин смрти (умро туто комплето) није се одвојио душом од тела, нити је Он Сам пролазио кроз митарства.

Bravo imas pozdrav od Miroljuba Petrovica

Ti to svom odrazu u ogledalu otpozdravljas?

Knjigu u shake pa onda dodji sa zajedljivoscu ako nemas sta pametnije da kazes.

Ne nego vidim da imate identicne stavove pa cete mozda na kraju da priznate da je u pravu i po pitanju evolucije.

http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=1643

Питај којег год хоћеш епископа СПЦ и чућеш оно што ја заговарам а мене да стављаш у исти кош са дотичним, наивно је. Преиспитај мало у којој еклисиолошкој стварности ти учествујеш и да ли уопшште познајеш оно у чему учествујеш. Кад боље размислим, ајд и ти мало истражуј горе постављене линкове. Постаје Сизифов посао. Лепо рече апостол, уместо да до сада постанете јаки да примите тврду храну ви се и даље показујете да требате слабу.

[grigorije22]

Шта Оци Цркве кажу о бесмртности душе

- Свети Јустин Мученик и философ:  ''Душа је свесна и након смрти'' (Апологија)

- Свети Антоније Велики:  ''Истински човек је онај који разуме да је тело пропадљиво и кратковечно. Такав човек такође разуме и каква је душа: божанствена и бесмртна'' (Добротољубље, 1, с.21)  Што се тела тиче, оно је смртно. Међутим, што се тиче духа и ума, он је бесмртан'' (исто, с.19).

      - Свети Макарије Египатски: ''Ни за архангела Михаила, или Гаврила, Он (Бог) није рекао: Хајде да га начинимо по Свом образу и подобију (1.Мојс.1;26), него је то рекао за човеково духовно сушстаство, под чим подразумевам његову бесмртну душу'' ( Духовне беседе,15.беседа,Волос 1954,с.93)

- Свети Атанасије Велики: ''Будући да душа покреће саму себе, отуда следи да би, и након што одложи тело, требало да настави да покреће саму себе. Јер није душа она која умире, него је то тело, које умире након одласка душе''(ПГ ХХХIII,с.25,65Б)

- Свети Василије Велики: ''...Ја сам загледан у безвремену вечност, чији крај ум не може да докучи, као што ум не може да замисли ни крај бесмртне душе.''

-Свети Григорије Богослов: ''Душа је блажена и бесмртна, и као бесмртно суштатство, она ће бити или кажњена или прослављена због своје злобе или своје врлине''(У одбарану његовог бекства у Понт, PG XXXV, с.437).

- Свети Јован Златоуст: ''Да имамо бесмртну душу, да смо одговорни и да ће мо дати одговор за своја дела, и да ће мо се појавити пред Страшним судом – то су ствари у које верују умови ИСТИНСКИХ ХРИШЋАНА, и они су васцели свој живот устројили сагласно с тим очекивањима, уздигли се изнад сваког овоземаљског маштања, поучени Светим Писмима ''( Беседе о статуама, 19, PG XLIX, с.189)

- Свети Марко Подвижник: ''Исцрпљуј чедо, своје младо тело, и на тај начин крепи своју бесмртну душу''(Добротољубље, 1, атина,1957,с.133)

- Авва Доротеј: ''У тренутку када је створио човека, Бог је у њега засејао и врлине, као што је речено: Хајде да начинимо човека по Свом образу и подобију.  Рекао је: По Свом образу, јер је душу створио као непропадљиву и самовласну''(''Изреке'', Волос, 1960,с.91)

- Свети Јован Лествичник: ''САВ СВЕТ НИЈЕ ВРЕДАН КОЛИКО ДУША, ЈЕР ЋЕ СВЕТ ПРОЋИ, ДОК ЈЕ ДУША НЕПРОПАДЉИВА И ОСТАЈЕ НЕПРОПАДЉИВА'' (Лествица, Београд 1963).

- Свети Јован Дамаскин: ''Каже да је сваки човек образ Божији, због достојанства духа и душе, односно, зато што су обележја духа и целовитости душе неуништивост, невидљивост, бесмртност и самовласност''(Добротољубље, 2, Атина 1958,с.238).

Смрт је раздвајање душе од тела. Тада се ово тело, које је било саздано од праха земаљског, након растанка са душом враћа у земљу од које је узето и ту, услед пропадљивости почиње да се разлаже.

Душа, међутим, будући да је бесмртна, одлази на место на које је Бог заповедио или, боље речено, на место које је сама себи припремила док је још била у телу...''(Варлаам и Јоасаф, Loeb Classiacal Libraru, III,с.63)

- Свети Симеон Нови Богослов: ''Душа је духовна и по својој ПРИРОДИ бесмртна.''(Сабрана дела, Сирос, 1886,с.149).

- Никита Ститат: ''Ја сам образ Божији, како у погледу душе која је духовна, бесмртна и словесна, тако и у погледу ума, који је отац разума и недељив, и исте суштине као и душа''(Добротољубље, 3. Атина, 1960,с.306).

- Свети Григорије Палама: ''Свака словесна и духовна природа, било да је човечија или ангелска, има живот, посредтвом којег остаје бесмртна и неприступачна за пропадљивост''(Добротољубље, 4, Атина, 1961,с.143)

И тако даље има још, мислим да сам сасвим довољно цитирала! Још ћу само ово рећи.

Једном речју, васцело Свето Писмо, како Старог, тако и Новог Завета, обзнањује бесмртност душе, и био би то уистину тежак задатак ако бих желела да набројим где се све то (бесмртност душе) помиње у Писмима.

Човек није само тело, него и душа. Душа не пропада са телом, него остаје бесмртна!

http://www.pravoslavna-srbija.com/forum/index.php?topic=1108.8

[Никола Ђоловић]

Не разликујеш бесмртност по природи од бесмртности по причасности.

Оци говоре о есхатолошком стадијуму душе (тиме и тела) а не о загробном животу.

Ниси прочитао линкове а своју причу потеницираш. Дакле, не желиш ни да се запиташ.

Уосталом, Оци нису били безгрешни по питању неких ставова.

[grigorije22]

Свети Јустин Ћелијски

О БОГУ СУДИЈИ

О ЗАГРОБНОМ ЖИВОТУ

Целокупну еванђелску проповед о човеку и о спасењу човека, Богочовек заснива на истини: човек је бесмртно биће, биће саздано за живот вечни. Господ Христос поступа са човеком као са бесмртним бићем кога је смрт унаказила и учинила смртним, и кога треба лечити и спасавати од смрти бесмртношћу и животом вечним. Све се у Еванђељу своди на то, како да се човеку осигура бесмртност и живот вечни. То је основна благовест Богочовекова.

Може се рећи: Христово Еванђеље је Еванђеље о вечном животу човековом, животу који почиње на земљи а продужава се у другом свету. Спаситељ је и дошао у наш свет да уништи смрт и обасја живот човеков у обадва света, и у земаљском и у загробном.1 По Спаситељевом божанском учењу: овај је живот темељ на коме се зида вечни живот.2 Веровати у Богочовека Христа значи: непрестано се борити и мучити за живот вечни, на који је човек и позван када га је Бог створио боголиким.3 У самој ствари, сви хришћанинови напори, подвизи и врлине имају за циљ: помоћу њих достићи у васкрсење мртвих, осигурати своме људском психофизичком бићу живот вечни.4

            Својим Еванђељем Господ Христос је обухватио живот човеков и у овом и у загробном свету. Еванђеље Христово је не само блага вест за човека у овом свету него и у оном. Човеков живот иза гроба природна је и логична последица његовог живота у овом свету. То је једна од главних еванђелских истина. Спаситељева благовест о загробном животу човековом казује нам шта бива са човеком када телом умре а бесмртном душом крене у онај свет, каква је њена тамошња судбина и каква њена вечност.

СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

Смрћу се назива тајанствено раздвајање душе од тела, привремени растанак душе и тела. При томе тело губи животну и животворну силу и предаје се трулежи и распадању, а душа остаје да живи сама у своме бестелесном бићу. Отуда се у Светом Писму смрт назива: одласком душе из тела,5 спавањем у коме тело заспи,6  повратком тела у земљу и бесмртног духа Богу.

У Откривењу је на врло јасан и очигледан начин показана и посведочена и смртност тела људског и бесмртност душе људске. Душа људска је бесмртна јер је боголика, јер је христолика, јер је саздана по обличју бесмртног Бога.8 Добивши дух од Бога, сваки је човек бесмртан душом.9 Као бесмртан, дух се по смрти тела човековог враћа Богу који га је дао.10

          Својом бесмртношћу душа људска је Једина апсолутна вредност у свету човечанском; на њој се и зида сав домострој божанске истине и спасења. Јер да је човек смртан душом, сав би Спаситељев подвиг био утопија и обмана. Хришћани би тада били најнесрећнији од свих људи, јер је њихов живот на земљи непрекидно страдање ради вечног живота на небу.11 Ако је душа смртна, онда нема васкрсења мртвих; нема ли васкрсења мртвих, бесмислен је и Христос и вера у Њега.12 Спаситељ управо на бесмртности душе људске заснива и могућност и саму стварност васкрсења мртвих, јер се душа не може убити.13  Душа живи у иловачном телу да по смрти изиђе из њега и уђе у небески свег где вечност царује и влада.14  А када Христос поново дође онда ће се бесмртна душа опет сјединити са својим телом, али васкрслим и више непропадљивим. Својом причом о богаташу и Лазару Спаситељ показује да је бесмртна не само праведна душа Лазарева већ исто тако и грешна душа богаташева.15

ПОСЕБНИ СУД БОЖЈИ

Природно је да Бог који је Творац, Спаситељ и Посветитељ буде у исто време и Судија. Јер као Творац, Он нам је дао живот; као Спаситељ, Он нас је спасао од греха, смрти и ђавола; као Посветитељ, Он нам је у Цркви дао сва средства за освећење и спасење; као Судија, Он цени, суди и просуђује како смо се користили животом који нам је дао и средствима спасења која нам је у Цркви оставио.

По учењу Светог Откривења Последњи суд над светом припада Господу Христу, пошто је Он Спаситељ света. У Св. Писму се вели: Бог Отац сав суд даде Сину.16 Овај суд над светом Господ Христос ће обавити при свом Другом доласку, јер ће онда доћи "да суди живима и мртвима". И то ће бити завршни суд. Но и пре тога Господ врши претходни суд над сваким човеком чим умре и душа његова отиде из овог у онај свет. Овај суд се назива Посебни суд. На овом Посебном суду Господ одређује души удео у загробном животу све до општег васкрсења тела које ће бити при Другом доласку Господа Христа.

На Посебном суду Господ додељује праведним душама привремено и непотпуно блаженство, а грешним душама - привремено и непотпуно мучење. При томе Бог узима у обзир целокупно морално стање душе у тренутку смрти: сву садржину душе са којом је она ушла у загробни свет. Но ту је од пресудног значаја однос човека за живота на земљи према Тројичном Божанству, према спаситељском подвигу Господа Христа, и према Богочовечанском телу његовом - Цркви.

Спаситељева прича о богаташу и Лазару јасно показује да по смрти одмах настаје суд нам душом свакога човека, после кога ова одлази или у место блаженства и радости,17 или у место мучења и жалости.18  И једно и друго место додељују се с обзиром на земаљски живот човека.19

СТАЊЕ ДУША У ЗАГРОБНОМ ЖИВОТУ

Душе умрлих људи улазе у загробни живот са целокупном садржином својом: "Дела њихова иду за њима".20 Улазе са свима мислима и осећањима, са свима врлинама и пороцима, са свима вредностима и манама, са целокупним својим моралним светом. И таквима какве јесу, какве су изишле из тела и земаљског живота, њима се и суди на Посебном суду и одређује привремено стање у загробном животу, стање од Посебног до Страшног суда.

          Али као што је религиозно-морално стање душа људских различито за живота њихова на земљи, тако је оно различито и по изласку њиховом из тела и у загробном животу. Нема сумње, стање душа после смрти је слично моралном стању сваке индивидуалне душе за живота на земљи. Оно је природна последица и природно продужење живота на земљи. Јер када би смрт, или Посебни суд, потпуно мењали стање душе, губио би се континуитет личности и у загробном животу Петар се не би осећао као Петар, а Павле као Павле.

Религиозно-морално стање душа не мења се коренито у загробном животу. Када би га Бог коренито изменио, учинио би насиље над неприкосновеношћу слободе људске душе и уништио оно што личност чини личношћу.

Али и сама душа у загробном животу, макар свим бићем својим хтела и желела да потпуно измени себе и почне нови живот који би се сасвим разликовао од њеног живота на земљи, не би могла да то учини. А не би могла зато што јој у загробном животу недостаје тело које је неопходан састојак човечје личности за њено потпуно самостално опредељење и делатност, и што јој недостају земаљски услови и средства спасења. Другим речима: у загробном животу покајање је немогућно, јер тамо дозрева оно што је почето на земљи, и у правцу у коме је почето. На то указује Св. Писмо када живот на земљи назива сетвом, а живот у загробном животу жетвом.21

Живот душа у загробном животу, како нам казује Божанско Откривење, састоји се или у непотпуном блаженству или у непотпуном мучењу, јер ће потпуно блаженство или потпуно мучење настати тек после Страшнога суда, пошто је душа без тела само душа а не потпун човек. На Посебном суду душе се, према својим делима и слободном опредељењу на земљи, деле у две врсте: душе праведне и душе грешне. Отуда су и у загробном животу могућна само два одговарајућа стања: стање блаженства и стање мучења, свако са својим многобројним нијансама; и два места: рај и пакао, опет свако са својим многим обитељима.22 Свето Откривење јасно и одређено учи да је у загробном животу могућна само двојака жетва: од тела - погибао, од духа - живот вечни.23 Но с обзиром на разне и многобројне степене моралног савршенства или порочности душа, разни су и многобројни су и степени блаженства и степени мучења душа у загробном животу.

          Продужујући у загробном свету живот свим својим бићем, душе располажу потпуном личношћу и самосвешћу: оне осећају, сазнају, схватају, расуђују, и уопште обављају све психичке функције. Очигледан пример за то имамо у Спаситељевој причи о богаташу и Лазару: богаташ види и познаје Лазара и Аврама, осећа муку у пламену, моли за помоћ, сећа се своје браће на земљи и брине за њихову судбу на земљи и у загробном животу;24 патријарх Аврам живи у блаженству, објашњава богаташу природу раја и пакла, оправдава постојање блаженства и мука у загробном животу, указује на средства спасења.25

ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДА ХРИСТА И ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ

Васкрсење мртвих збиће се при Другом доласку Господа Христа. О томе сведочи сам Спаситељ: "Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјег, и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда".26

Васкрсење ће се састојати у томе што ће се силом Божјом тела свих умрлих људи поново сјединити са својим душама и постати духовна и бесмртна. О томе Ап. Павле каже: "Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност".27

Васкрсла тела, иако ће бити духовна и бесмртна, неће изгубити своју суштину, оно што тело чини телом, јер васкрсење није стварање новог тела него оживљење и преображење старог. Својом свемоћном силом Бог ће васкрснути иструлела и распадљива тела. Јер Он, који је у почетку створио тело од земље, може то исто тело, иако се распало у земљи и претворило у земљу, опет обновити и оживити. Нешто слично дешава се и у природи; посеЈано зрно, пошто се распадне у земљи, проклија, класа и доноси род.28

Главна разлика између садашњих и будућих васкрснутих тела и њихових својстава састојаће се поглавито у томе, што ће васкрснута тела бити бесмртна и духовна, и што ће дејствовати на духован начни. Бесмртност ће се њихова састојати у томе, што неће моћи да умру; а духовност, што ће живети као анђели.29 Истоветност и разлика садашњих тела и васкрснутих личиће на истоветност и разлику које постоје између посејаног зрна и класа; битна, генетичка истоветност остаје, али и огромна разлика настаје.30 Садашњи живот је као семе будућег, вели св. Григорије Ниски. Али оно што очекујемо, разликује се много од садашњег, разликује се толико колико се клас разликује од зрна из кога је произашао. Садашњи живот је налик на зрно; очекивани живот јавиће се у красоти класа.31

Што се тиче оних људи који се при Другом доласку Господа Христа буду затекли живи на земљи, њихова ће се тела у трен ока изменити у духовна и бесмртна. О томе св. Апостол Павле вели: "Нећемо сви помрети, али ћемо се сви изменити, уједанпут, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се изменити".32

          Ова измена и преображај при Другом доласку Спаситељевом обухватиће не само све људе већ и сав видљив свет. И видљив свет ће од распадљивог постати нераспадљив, од смртног бесмртан. Као што је човек грехом потчинио смрти и распадљивости сав видљиви свет, тако ће се и видљиви свет васкрсењем и преображењем људи ослободити робовања смрти и распадљивости.33 И настаће ново небо и нова земља, где правда живи.34

ПОСЛЕДЊИ ОПШТИ ИЛИ СТРАШНИ СУД БОЖЈИ

При свом Другом доласку Господ Христос ће, пошто васкрсне све мртве, обавити Општи или Страшни суд. Овај ће суд обухватити све људе свих времена: нико га од људи неће моћи да избегне. О томе Ап. Павле пише: "Свима нама се ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки шта је који у телу чинио, добро или зло".35 Као свезнајући, свемилостиви и свеправедни Бог Он ће свима и свакоме судити по божанској правди и милости. Тада ће се обелоданити не само наша дела него и све наше мисли, осећања, жеље и речи, И ми ћемо морати пред свевидећим и свеправедним Судијом дати одговор за све. И Он ће нас осудити не само за рђава дела, него и за рђаве мисли, и за нечиста осећања, и за ружне жеље, и за рђаве речи. Јер је Он рекао: "Кажем вам, да ће за сваку празну реч коју рекну људи, дати одговор на дан Суда".36

Страшни суд биће суд апсолутне правде и апсолутне милости Божје, јер ће Господ свима и свакоме судити по својој бескрајној правди и бесконачној милости, тако да нико неће моћи да криви Бога за неправду или немилост. Свезнајући и свемоћни Господ ће учинити очигледним све што је ко урадио у телу са боголиком душом својом, са божанским талантима својим.37 Сва дела свих људи, како добра тако и зла, и све мисли, жеље, осећања и речи, биће потпуно обелодањени и непогрешно измерени на теразијама вечне правде и вечне милости Божје,38 Свемилостиви Господ Исус изнеће на видело све што је сакривено у тами, објавиће савете срдачне, откриће савест свакога човека и што је у њој, срце и што је у њему, и изрећи ће свој свеправедни суд о свему томе.39

Пошто на Страшном суду ништа неће бити изостављено, заборављено и превиђено, то ће сваки човек посебно и сви људи укупно осетити и увидети сву праведност и сву милост Божју и према праведницима и према грешницима.40 И при непоречној очигледности доказа грешници се неће изговарати ни правдати.41 При томе ништа неће бити ни преувеличано, ни умањено, већ све непристрасно утврђено и непогрешно измерено, јер Бог не гледа ко је ко.42 И свима ће људима, како праведницима тако и грешницима, бити сасвим очигледна савршена праведност суда Божјег; и сви ће јасно увидети, да би свеправедни и свемилостиви Господ престао бити Богом када би другачије судио.43

Страхота и ужас Страшнога суда за грешнике састојаће се нарочито у томе што ће сви они у том тренутку јасно сазнати и очигледно увидети: да је Исус Христос заиста Бог, да се заиста оваплотио ради спасења свих, пострадао за све, дао свима благодатна средства спасења, да је заиста Он једини Спаситељ људи, да је његово свето Еванђеље заиста једини прави смисао и циљ човекова живота на земљи, да је његово Име заиста једино име којим се људи могу спасти грозне бесмислице греха и смрти и избећи вечне муке у вечном царству греха и зла - паклу.44 Тада ће сваки, који за живота на земљи није поверовао у Христа као Бога и Спаситеља, неодољиво осетити свим својим бићем, да је тим самим још на земљи осудио себе на вечне муке.45

На Страшном суду, пошто одвоји праведнике од неправедника, Господ ће праведницима доделити вечно блаженство у Царству Божјем, а неправедницима - вечне муке у царству ђавољем. Он ће праведницима рећи: "Ходите, благословени Оца мога, примите Царство које вам је приправ-љено од постања света".46 А неправедницима ће рећи: "Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и слугама његовим".47 И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни.48

ВЕЧНИ ЖИВОТ

После Страшнога суда настаће вечни живот како за праведнике тако и за грешнике. За праведнике ће се овај живот састојати у вечном блаженству, а за грешнике - у вечним мукама.

Вечно блаженство праведника ми не можемо ни приближно замислити ни осетити. Апостол вели: "Што око не виде, и ухо не чу, и у срце људско не дође, оно уготови Бог онима који га љубе".49  Колико нам је у Светом Откривењу казано, то ће блаженство праведника долазити од њихове близине са Богом, од општења са Њим, и од живљења у Његовој светлости, благодати и слави. Јер је Он - непресушни извор савршеног и вечног блаженства. О томе Спаситељ говори: "Тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца свога".50

У томе блаженству праведници ће учествовати целокупном својом личношћу, тј. и телом и душом. Јер ће и њихово преображено тело бити прослављено и способно да учествује у вечној слави Божјој.

Вечно блаженство праведника неће бити подједнако. Степен блаженства зависиће од степена праведниковог моралног савршенства. Сваки ће учествовати у том блаженству по мери свога моралног савршенства. Степен, јачина, пуноћа суделовања у вечном блаженству зависиће од пуно ће, јачине, степена моралног савршенства сваког праведника. Као што о томе пише Ап. Павле: "Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, а друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави. Тако и васкрсење мртвих".51

Вечна судба грешника биће у свему супротна вечној судби праведника. Сваки ће од њих према своме моралном стању суделовати у вечним мукама. Вечно мучење њихово долазиће од тога што ће они вечито живети у царству зла и у друштву твораца зла: ђавола. О томе сведоче Спаситељеве речи, које ће на дан Суда бити упућене грешницима: "Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и слугама његовим".52  И "ови ће отићи у муку вечну".53 Заљубљени у зло, они ће, по свеправедном суду Божјем, такви ући и у вечни живот, и том љубављу према злу живети кроз сву вечност као што су њоме добровољно живели на земљи. Јер би Бог престао бити Богом љубави и правде, када би их насилно отргао од слободно изабраног им зла и греха.

Вечно мучење грешника неће бити подједнако; оно ће зависити од каквоће и степена грешникове грешности. Степен вечних мука биће за сваког грешника сразмеран степену његове моралне искварености.54

          Према томе, за све нас људе важе овде речи св. Апостола Павла: "Свима нам се ваља јавити на суд Христов, да примимо сваки шта је ко у телу чинио, добро или зло