О ЗНАЊУ И ВЕРИ- Знање Бога у Личности Христовој

[Guest свештеник Иван]

Прва карактеристика личности јесте да је јединствена, непоновљива и доследно томе у њеном познању не постоји могућност поређења и замене са неком другом личношћу, нити стављање у искуства личности, јер би је свело то на ниво објекта. Лични тј. синовски однос са Богом претпоставља избегавање односа Бога на основу досијеа о Њему.

Друга карактеристика личности јесте да она образује онтолошки и незамислив основ човековог постојања. Личност се не може разумети сама за себе, него у односу са другом личношћу. Лични однос Христа и Бога се даје људима будући да само у Христу можемо познати Бога као Оца.

У Новом Завету само Син има право да Бога назива Оцем. Бога може тако назвати само Јединородни Син Његов. Поистовећивањем са Христом постајемо синови Бога Оца чиме се ствара лични однос са Богом и веза у којој познајемо Бога.

Поред слободе, личносно знање претпоставља и откривење. До знања о Богу не стижемо налсућивањем него тако што хоће да се открије и у слободи се даје онима који слободно примају Његово Откривење.

Још један елемент који је значајан у познању Бога јесте љубав. Бог се људима открива из љубави. Знање о једној личности је засновано на љубави, као спознајном средству. Само посредством љубави могуће је познати Бога. Према томе, познати Бога долази само из односа љубави.

[Адмирал]

Поред слободе, личносно знање претпоставља и откривење. До знања о Богу не стижемо налсућивањем него тако што хоће да се открије и у слободи се даје онима који слободно примају Његово Откривење.

Још један елемент који је значајан у познању Бога јесте љубав. Бог се људима открива из љубави. Знање о једној личности је засновано на љубави, као спознајном средству. Само посредством љубави могуће је познати Бога. Према томе, познати Бога долази само из односа љубави.

     Ako se Bog ne otkriva naslućivanjem onda i otkrovenje koje dobojamo je oslobodjeno sumnje.Ali kako da znamo da nije prelest?Jer i onaj koji u prelesti tvrdi da je oslobodjen od sumnji.Kriterijum  istinitog otkrovenja je da upućuje na autoritet Pisma i Crkve koja isto tako mora imati temelja u Božijoj Reči.Nedoumice koje danas imamo imali su i oni u vreme kada su nadahnite svete knjige  napisane.Ako se istinitost vere temelji na odnosu  ličnosti  i iskustvu koje se manifestuje u ljubavi ,onda o tome govotre i druge religije.Misliš da hindusi nemaju ljubavi prema Brami, Krišni , Šivi ili muslimana prema Alahu?Samo pravo razumevanje jevandjelja a ne neki neodredjeni odnos ličnosti u ljubavi daje pravo poznanje Boga.Tvrdim da Liturgijsko iskustvo uvek upućuje na pisanu reč Bibliju.Gospod i danas upućuje na Pismo jer se On ne menja u tome uvodi i Duh Sveti koji je tu da nas uputi na Hrista.

[Justin Waters]

Љубав није једини, али је најважнији фактор испољавана личности. Љубав је стање које се коначно успоставља, али пут до оваквог стања води ревновањем не само из љубави већ и по разуму. Љуби се срцем, али и разуме умом. Зато има и други значајан фактор који нас доводи и задржава у заједници са истинитим Богом, то је и расуђивање по разуму, за разлику од оних који ревнују не по разуму. Иначе што помену АДМИРАЛ, и Хиндуси љубе Вишнуа или Муругана, или будсити Буду, али шта им та љубав вреди када немају разума да познају ко је Истина.

[Милан Меденица :)]

Јустинијане, ја дубоко верујем да је Господ СВАКОГ савршено опремио да спозна Бога, тако да та ''разум'' варијанта је онда потпуно  бесмислена.

ова тема ти је као питање једном човеку: како би ти објаснио некоме да је Православље Истинита вера, шта је то што је чини Истином? да је разликује одокативном методом од свих осталих религија и уверења која колају васељеном ...

и то некоме ко не верује ни у шта, у једној реченици?

[Milan Nikolic]

Љубити некога, или остварити личносни однос, значи живети за тога другога. Како сви око нас умиру због опште смртности, тако и наши односи нису постојани, нису вечни ни непролазни. Зато хришћани остварују (пре свега) однос са Бесмртним, Васкрслим и Вечним.

Када хришћанин прими Христа као средиште, смисао и суштину свога живота, онда он посматра сваког човека као боголико биће. Ту долазимо до љубави и слободе, односно ту треба да се пројави божанска љубав и слобода - када нашим сведочењем Христа у нама призивамо и друге, Духом Светим (и као што каже вл.Николај ,,магнетизмом истине''), да слободно прихвате Христа као Бога и Живот.

У таквим односима, и када умиремо ми живимо, јер нас Христос чини вечно живима. Зато је потребна вера док смо у овом веку живи.

[Сефора]

Лични однос Христа и Бога се даје људима будући да само у Христу можемо познати Бога као Оца.

Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.

Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 14, 8,9.

Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 7, 17.

[Сефора]

А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

Свето Јеванђеље од Луке  Гл.  10, 27.

А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.

Прва саборна посланица светог апостола Јована  Гл. 4, 8.

[Guest]

http://www.eparhija-backa.rs/beseda/dogmatske-teme

[trapa]

Митрополит Антоније Блум помиње случај једног младог атеисте који је био станар код неког свештеника и њих двојица су водили дуге расправе о Богу. Пошто је свештеник био образованији и интелектуално јачи од младица он га је на логичкој основи потпуно потукао. И момак изводи закључак да онда Бог заиста мора постојати пошто није успео да пронађе довољно добре противаргументе свештенику. И онда је уписао теологију био чак свештеник неколико година и једног момента схватио да он Бога не познаје. Одрекао се вере и постао велики атеистички активиста.

То је леп пример да се вера не стиче логичким закључивањем . Вера је последица личног сусрета Бога и човека у срцу човековом.  

[Сефора]

0102_laugh

[Milan Nikolic]

0102_laugh

[Милан Меденица :)]

То је леп пример да се вера не стиче логичким закључивањем . Вера је последица личног сусрета Бога и човека у срцу човековом. 

0110_hahaha jahojao234 greengrin

[Сефора]

Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 7, 17.

[Милан Меденица :)]

Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 7, 17.

шта мислиш под овим?

[Сефора]

Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 7, 17.

шта мислиш под овим?

не знам шта си ти помислио да сам ја желела да кажем или ... !?

наиме, та реченица ми се допада