Зукорлић: "Поларизација на хришћане и муслимане је застарјела; стварна и природна је поларизација на вјернике и невјернике"

[Тражитељ]

Не улазим у политички ангажман Муамера Зукорлића, али у овом гостовању ми је прилично узео пажњу (на 19:40):

https://www.youtube.com/watch?v=DCAYeEfo4jM#t=19m40s

Гостовање је од пре неколико дана (1. фебруар 2020), на ТВ Палма Плус. Ево пар цитата:

"Данас имамо потпуни колапс који доводи до једине реалне поларизације оних који ће остати дослиједни одређеним вјерским вриједностима из којих произилази и одријеђен етички систем вриједности, а који је сродан и код хришћана и код муслимана. Да су паметни и у Цркви и у Исламској заједници, на ширем и ужем плану, ми бисмо као сваки паметан играч по пар потеза партију предвиђали даље, па бисмо видјели одакле нам долазе главне опасности. Опасности хришћанима и муслиманима нису у међусобним релацијама, него су оне много јаче из тих структура које су толико ојачале и надјачале, тако да ће морати - поготово у западној хемисфери - ја очекујем нужну сарадњу, а после у некој фази и чвршћи савез хришћана и муслимана."

"Црна Гора сматра да је Црква, у овој организационој форми, прејака и да она угрожава независност Црне Горе. Да смо имали подршку Српске православне цркве 2007. године, ми бисмо сада морално дали јачу подршку Српској православној цркви. Можда не постоји навика да се са оволико искрености говори, али ја морам искрено да говорим. То је људски. Ако ви мени помогнете кад је мени тешко, ја ћу дотрчати да вама помогнем кад је вама тешко. Ако ми не помогнете, чак и ако ја вама помажем, ја ћу то учинити блаже, нећу имати онај жар којим (би)сте ме задужили. Ја наступам принципијелно и, као што видите, бирам ријечи јер нити желим да повриједим Српску православну цркву, нити желим да повриједим Црну Гору јер морам водити рачуна о тим муслиманима који упркос чињеници да су и они теоријски погођени овим законом, они ћуте. Ја постављам питање себи, зашто Мешихат исламске заједнице у Црној Гори није против овог закона, ако је и имовина Исламске заједнице под истим ударом."

 

Има и других интересантих момената. Као и генерално увек и свуда када говори муфтија Зукорлић, тачније доскорашњи муфтија.

Да ли је ово мудрост или лукавост? Речи Муамера Зукорлића постају све интересантније у српским срединама. Да ли је овај позив за сарадњу и напрасно скретање пажње на сличности хришћанства и ислама плод искрене бриге, или жеља да се ислам укорени у тој поменутој западној хемисфери, макар као сапатник пораженог хришћанства, па да би из те позиције процветао и ојачао јер, реално, ислам у овом делу света никад није био значајан фактор само захваљујући снази хришћанства. Да ли је индикативно да се о оваквим блискостима хришћанства и ислама не говори на исламском истоку где је хришћанство у нестајању, а некад је такође била вера која је муслиманима важила за пријатељску? Да ли је овакав загрљај хришћанства и ислама који се предлаже загрљај обостраног опстанка или загрљај са гујом? И смемо ли по овом питању бити искључиви, јер у 21. веку дефинитивно сведочимо рађању и стварању бројне исламске заједнице у Европи са којом се мора остварити суживот и обострано пажење уколико не желимо да створимо катастрофу?

[sanja84]

Da se ja pitam, ja ne bih išla u taj ekumenizam. Sedi gde si I čutiš... Na outlook si naviknut.