Jump to content

Molim pripadnice zenskog pola da ne otvaraju ovo, da se ne crvenim bezveze.

Оцени ову тему


Препоручена порука

Jaoooo svi citaju.......................................   crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo

pa sad mi je svejedno.. pa ja sam pitao je li greh, jer to nisam znao. zeleo bih da poradim na sebi da budem bolji i tako to. a, iskreno ne znam da li zelim da se oslobodim i mislim da bi to bilo veoma tesko. tek sam saznao da je greh - mozda treba to da proradi u meni savest ili ne znam ni ja. A, ne smijem ni gledat filmice?  :group111:  A, svi moji drugovi rade to. Ja sam citao da covek moze da se razboli ako sedmicno jednom ne odradi to  dada

Molim vas lepo mi objasnite. Zelim da se cistim od greha, ali ne zelim da poludim, ako me shvatate.  0203_cool

A, ne smijem ni gledat filmice?  :229229229:

Далеко од очију далеко до срца.

Рукоблуд може да постане навика , као дуван и ракија, е онда ћете питати старост где ти је била младост.

Став Цркве је углавном тај да је блуд грех, као грех означава промашај.

Блуд је страст, страст је енергија, енергија може да буде и другачије употребљена- рецимо на физикалисање, промашај је у погрешно(грешно) употребљеној овој енергији.

Такође страс ако се не зауставља или лечи временом расте , тако да се пре може рећи да је блуд - блуд , све једно како учињен , али је количина страсти различита, неко има толику страст, неки блудник да само при размишљању о сексу има ејакулацију, то је по казивању св. Јована Лествичника највиши степен блудне острашћености.

Опет има и таквих људи да слабо осећају блудну острашћеност иако имају и жену и љубавницу јер су заокупљени неком другом страшћу или једноставно немају развијену блудну страст.

Опет неки други људи имају страст покрадања других толико развијену да на крају постају клептомани, то је врхунац лоповске страсти.

Дакле свака страст има своју градацију а не сам чин страсти(греха) , наравно да временом ако се страст не лечи ( адекватно) да на расте до бескраја , страст на старословенском значи страдање, и то страдање може да пређе црту тако да се после готово није могуће вратити.

Страст гурманлука код неких људи може бити толико развијена да превазилази по јачини страст педерлука, и тај човек је дефинитивно већи грешник од педера.

Ма како то можда нашем пуританском ставу сада може чудно деловати , али заправо је то истина.

Уздржавањем од грешног дела се делимично побеђују страсти, али се не могу победити.

Побожним и скромним животом се јако добро побеђују страсти( пост и молитва) , али ни у овом случају то не мора бити дефинитивна победа, јер се дешавало да калуђери који проведу у манастиру у строгом подвигу по више од 20 година падну на блудној страсти и чак оду даље...

Сваки човек има неку своју примарну страст која га кињи читав живот, све остале страсти код тог човека се врте око те страсти, на неки начин су везани за њу( да не проширујем причу)...

Та главна човекова страст ако се не лечи на време и правилно временом постаје незајажљива отуда данас читамо и гледамо у медијима феномен да српски старац бива педофил, брука велика , али ништа чудно и ништа ново , јер је народ раслабљен и нико се не бори са страстима, тако да је неминовно да ће деда бити клептоман или педофил, или можда чак и људождер, свашта ћемо ми видети у овом секуларизованом друштву...

Међутим битно је схватити узрок страсти.

Сваки човек има једну своју главну страст.

Та његова страст је његов карактер.

Та његова страст све говори о том човеку.

Та његова страст је његова душевна енергија погрешно усмерена.

Али ако човек сам покуша да схвати зашто баш та страст , видеће да је заправо та страст уствари требало да буде његова покретачка енергија и да је уместо што се препустио њеној неконтролисаној стихији требао конструктивно да користи ту енергију и да буде онакав човек каквим га је Бог замислио и да иде оним животним путем који му је Бог наменио , сви смо ми удаљени од тог пута и таквог живота и мало их је који проналазе свој пут који је заправо Божији пут и пут који води у Царство Небеско.

А то је и пут правилног кориштења свега онога што нам је Бог подарио па и те душевне енергије , коју ми препустимо стихијама нижих порива -страсти те постајемо карикатура од људи , уместо истински људи.

И на крају ако се запита човек зашто баш блудна страст код њега узима толико маха, схватиће да њему лично недостаје истинска љубав и да он сам ретко када коме пружа истинску љубав.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?p=161969#p161969

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel to onaj što si meni poslao?

:group111:
Чекај,ништа ја нисам рекао за себе,само ми је човек послао.Чисто информативно. crvenilo
:229229229: Ма ок је...тако си то написао да ми је "чудно зазвучало" у контексту целе ове приче. 0203_cool

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О страсти рукоблудија


Мудрији сам од стараца јер заповести Твоје чувам.
(Пс. 118,100.)

Пишем  вам,  младићи, јер  сте побиједили нечастивога.
(1.Јн. 2,13)



Да ли је рукоблудије "олакшавање"?


Има оних који рукоблудије правдају тобожњом потребом за олакшањем, за пражњењем "вишкова". Међутим, Господ је та пражњења регулисао несвесним ноћном истечењима, која се дешавају без икаквих блудних слика и снова.  (Снови су, ако се јаве, знак да је блудна страст озбиљније присутна у души, и они су углавном израз несавладаних дневних похота).
Свима који о рукоблудију мисле као о "олакшању напетости", одговара Свети Атанасије Велики, пишући писмо монаху Амуну, објашњавајући му суштину природних, бестрасних ноћних полуција: "Кажи ми, најљубазнији мој, шта има у себи грешно или нечисто природно једно истечење? То би било исто, као кад би неко преступом сматрао мокроте које из ноздрва излазе (дакле, слине - нап. аут.), или пљувачку из уста, а можемо показати још и на више, наиме, на празнење утробе, које је живом бићу потребно живота ради. Свему живом дати су неки неопходни пролази, кроз које сваки уд на нама гобацује из себе сувишак. Такви су вишци онога што се од косе одељује (зној, нап. аут.), и оно што се чисти из утробе; а оно (истечење, без страсти, у сну - наш. аут.) је вишак семена". Дакле, рукоблудничити ради "олакшања" уопште се не мора. Бог је дао начина да се вишак одстрани.

Утицај рукоблудија на душу


Међутим, рукоблудије нема само свој физиолошки елеменат. Напротив! У највећем броју случајева оно је повезано са похотивим маштаријама у којима се острашћени човек сусреће са особама супротног пола према којима осећа "нагон". Што се дуже рукоблудничи, то су све поганије маштарије потребне да би надражиле вештачки подјаривану похоту. На крају се може доћи до чудовишних исхода.
Маркиз де Сад, један од најгрозоморнијих писаца свих времена, своје књиге, пуне изопачености и насиља, писао је више на основу мастурбацијских фантазија него на основу стварног искуства. Онај који се предавао нвприродном самозадовољавању у живот носи многе душевне ране. Кад буде ступио у брак, опсесивне маштарије могу се вратити и навести га да се упушта у разноразне сексуалне перверзије, навлачећи тако на себе гнев Пречистога Бога, пред Којим су такве сгвари гнусне. Тим перверзијама он понижава и свог брачног друга, претварајући га у предмет иживљавања.

Рукоблудије и порнографија


Не треба заборавити да они који се предају овој опакој страсти углавном читају порнографску (блудописну) литературу и гледају порно-филмове.  Загађење душе које тако настаје кобно је.
3ато није нимало случајно што су Свети Оци Пето - Шестог Васељенског Сабора стотим каноном забранили блудописна изображења: "Очи твоје да гледају право, и поврх свега што се чува, чувај срце своје, саветује Премудрост; јер телесна чувства лако преносе своје утицаје у душу. Зато забрањујемо да се немају ни на који начин убудуће цртати слике, било на даскама или на нечему другом, које заносе очи и ум развраћају, и које узбуђују ватру нечисте похоте. А који се усуди тако учинити, да буде одлучен".
Одлучен, дакле од Светог Причешћа; а ако се не покаје одлучен и од живота вечног. Рукоблудије је увод у теже грехе телесног и душевног осквернења, а последице таквих грехова су страшне, како се каже у Књизи пророка Јеремије(5, 8-9): "Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњеге својега. Зато ли нећу походити, говори Господ, и душа Моја неће ли Се осветити таквоме народу?"

Да ли је рукоблудије "безазлено"?


Из свега наведеног да се видети да рукоблудије није "обичан" грех и да га се треба, као и сваког греха, клонити попут погубне ватре. Од "малога" почиње, а великим, пакленим завршава. Чак су и многи искусни монаси-подвижници, због гордости или непажње, падали у таму блуда, а камоли ми, грешни и слабашни.
Сећајући се да је и сам Свети Пророк и Цар Давид, угледавши жену Урије Хетејина, сагрешио у срцу, а затим и на делу (II Сам. 11), Свети Јован Лествичник вапи: "Бежимо, бежимо, да не гледамо, нити да слушамо за плод о коме смо дали обећање да га нећемо окусити! Јер чудим се како би смо ми могли себе сматрати јачим од Пророка Давида! То је немогуће!"

Начини борбе против ове страсти


Па добро, како се борити против рукоблудија? Испунењем Божијих заповести, по ре-чи Псалмопојца: "Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим ријечима" (Пс. 118,9). Пре свега, главни извор чистоте и спасења је Црква Божја, коју је Господ снабдео Светим Тајнама и Светим Врлинама, тим неопходним оружјима у борби за вечни живот, а против греха, смрти и ђавола. Свето Причешће, тај, по Светом Игњатију Богоносцу, "лек бесмртности", источник је снаге и мужанства неопходних за борбу са страстима. Покајање и исповест очишћују душу од магле нечистих по-хота и припремају је за примање свесилне благодати Божје. Пост, помоћу кога се, по речи самог Христа, побеђује и изгони сав род ђавољи, такође је неопходан у борби са овом страшћу.
Треба осетити сву немоћ своје пале природе, и молитвено вапити Богу за помоћ: својим снагама немогуће је одолети искушењима.  Када нас нападну блудне помисли, треба у себи оживљавати страх Божји знајући да се од Господа не може сакрити ни најскривенија помисао срца. Треба се сетити да смо се у Светом Крштењу одрекли Сатане и злих дела његових да смо се у чистоти и чедности Богу обећали, да примамо у Светом Причешћу само Тело и Крв Сина Божијег: па зар ми, прах и пепео кога је Господ удостојио толике благодати, да својим срамним и богомрским страстима ту Крв и Тело ружимо, угледајући се на Јуду издајника? Наша тела су храмови Божји, а ко наружи храм Божји, биће одговоран Богу (I Кор. 3, 17).

Душу своју морамо чувати од нечистих помисли, сећајући се онога срама који ћемо осетити на Страшном суду кад се мисли и дела наша откривају пред Христом, ангелима и свецима, пред свим људима од Адама до краја света.
Молитва је силно оружје у боју за чистоту. Свети Максим Исповедник вели да је, у току насртаја похоте, корисна употреба стихова псаламских у којима душа вапије Богу за помоћ (рецимо: "радости моја, избави ме од оних који ме окружују" (Пс. 32,7)).

Свети Оци су препоручивали и молитвено обраћање оним подвижницима и мученицима који су се истакли у борби иротив блудне страсти (Свети: Мојсеј Мурин, Мојсеј Угрин; Методије Цариградски, Јован Многострадални, Философ, Нон Илиопољски, Андрија Јуродиви; Свете: Марија Египћанка, мученица Томаида, преподобномученица Евдокија, Таиса, Пелагија, итд.) Наша је молитва и труд, а победа је Господња.

Треба од себе уклањати и све поводе блудне страсти; авва Исаија каже да су то: празнословље, сујета, много спавање, склоност ка претерано украшеном одевању, као и преједање. Мора се избегавати гледање и слушање свега што изазива страст: разговора, ТВ и радио емисија које наводе на похоту, а нарочито читање порнографске литературе. По могућству уклањајмо се и од бестидног друштва, посебно супротног пола, јер је, како кажу Оци, нечистота у "страсном додиривању свога и туђег тела, у смеху и слободном понашању према другима".
Чување смерности је неопходно јер је смерносг тврђава чистоте.

Наше доба је тешко: изгубио се стид, тај природни штит против греха, и дошло се до дна развраћености. Па ипак, у борби с демоном блуда увек треба да знамо каква нас награда чека на небесима ако одолимо искушењу телесности, трулежне и осуђене на распадање. Наша љубав према Богу и Царству Божијем увек мора бити на првом месту. "Љубав" према пролазном, пропадивом, свагда је лажна и развратна: она нас гура у вечну смрт.
У борбу се мора ступити одмах, још овога часа, знајући да је рукоблудије грех који, ако није покајан, води у погибао. Свети Павле га пореди са гресима блуда, идолопоклонсгва, прељубе и мужеложништва (хомосексуализма) и многим другим неправдама људским чији је крај – погибао вечни (1 Кор. 5:9).

Будимо храбри!


Људи су се некада женили и удавали млади. Благословеним браком у Христу регулисане су телесне потребе пола и супружници су оснивали породицу да би гајили и васпитавали децу.

Наши дани су дани себичњаштва и хедонизма: зато толико беспутног блуда, самозадовољавања, греха; отуда и побачаји, израз суштинске духовне јаловости...Обновом целомудреног брачног живота, увиђањем да се само чедношћу постаје чедо Божје, правилним васпитањем деце (не по начелима савремене атеистичко - паганске педагогије и психологије, дакако) - бићемо у стању да осетимо све милине и радости Божјег загрљаја. Храброшћу духовном морамо савладати нечастивог и његове замке. Благо храбрима!

Њима пише и њих похваљује Свети Јован Девственик, вољени ученик Сина Божијег и Сина Најчистије Дјеве. Кроз медоточна Јованова уста њима стиже и похвала Господња. Помози нам, предраги Господе Исусе Христе, да одолимо трулежним и свелукавим страстима, и не дај да нас ишта одвоји од љубави Твоје! Амин.

Додатак:


Могући узроци осквернења: Истечење у сну може се десити, поред блудне страсти, и од:

1. Осуђивања ближњега, који нам је брат у Христу, што је веома грешно.
2. Од многог јела и превшпе пића, и томе сличних греховних поступака.
3. Од високоумија и гордости, што је такође грешно.
4. Од природе, без блудних покрета и маштарија, истечења бивају слична чшпћењу неких телесних сувшпака (зној, слине, итд.).
5. Од телесне слабости и неке болести.
6. Од зависти коју према нама гаје демони ако усрдно Богу служимо.

Три последња су без греха, али, и ако се изливи десе због тих узрока, и они се сматрају и називају осквернењима.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------

8. Рукоблудије је насртај на светињу живота, коју је освештао Господ Животодавац. У мушком семену се чува заметак будућег потомства, па онај који то семе просипа ради самозадовољавања, ни не знајући шта ради, служи Сатани, који мрзи људски живот и на сваки жели да га уништи. (Слично је и када се у току телесног односа са брачним другом користе тзв. презервативи и друга контрацептивна средства, средсгва против зачећа живота.) Бог је дао семе мушкарцу и детородну утробу жени: ко се с небригом односи према овим светињама, Божије дарове скрнави и пропасти, што може имати несагледиве последице.

9. Кад се каже да је истечење семена - осквернење, то не значи да је семе само по себи прљаво и скверно. Како би то могло бити, ако је, као што смо рекли, у њему заметак будућег живота? Истечење је скверно управо због тога што се мушко семе не сеје тамо где би требало да се сеје ради рађања, него се излива негде другде. То је суштина овог осквернења.

10. У наша изопачена времена веки "мудраци" праве разлику између "еротике" (која је, тобож уметност) и "порнографије" (која служи у чисто "комерцијалне" сврхе). Нема никакве разлике између ове две врсте навођења на похотне помисли, жеље и дела: и једно и друго је Богу противно и по човека штетно, па макар каква се "уметничка" оправдавања страсти и нечистота могла наћи.

11. Свети Јован Лествичвик је говорио: "Благи Господ показује и у томе своју велику бригу за нас, што бесрамност женског пола обуздава стидом, као неком уздом. Јер кад би жене саме ишле мушкарцима, ниједан се човек не би спасао". А где смо сад? - Где год да смо, опомињимо се заповести Господњих, кајмо се и поправљајмо! То је једини пут спасења.

12. Тежња за чистотом основна је тежња Хришћанина: у чистоти обитава Господ Пречисти. Зато се Свети Цар Давид и молио: "Срце чисто саздај у мени, Боже, и дух прав обнови у мени" (Пс. 51,10). Када наступе искушења, треба се молити усрдније - и она ће одступити. Међутим, чак и ако се деси да човек погреши, он не сме да пада у очај; предајући се Богу и кајући се, он треба да се исповеди пред свештеником и да продужи борбу. У обрачуну са овом страшћу важно је и јачање сопствене воље, којим се одолева ђаволовим понудама. Треба се вежбати у том јачању одрицањем од пушења, алкохола, преједања; језик уздржавати од псовки и срамотних речи. То није вежбање које тренутно даје резултате: морамо бити постојани и трезвени, имало помало крепити своју душу, подизати је из блата сластољубивих навика и раслабљености. Борба са самим собом, знали су још у антици, највеће је херојство - ко је победио себе, победио је најупорнијег "непријатеља" (наравно, огреховљеног себе, себе које се противи Христу): духом Божијим он је савладао плотске похоте, Христом срушио идоле самољубља, Православљем одолео незнабоштву, Истоком, Сивом Божијим, запад таме греховне.

Део из књиге „Младост и страсти“ од Владимира Димитријевића
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Већина свештеника (које сам питао) каже да је нормално имати односе са својом девојком, а неки су рекли да је нормално чинити и рукоблуд.

Добро,неки кажу да је нормално имати односе са девојком,али проблем је што није добро говорити о полним односима међу малолетницима.Ајде за пунолетне још некако,али данас деца све брже сазревају,ако просто "одобримо" полне односе између мушкарца и жене пре брака (што је,по апостолу Павлу,и по учењу православне цркве,блуд),онда шта имамо следеће ?

Све раније и раније ступање у полне односе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel to onaj što si meni poslao?

Да, једино тај текст и имам. :229229229:

Који?  :group111:

Једва сам успео да постујем овај текст, од силних одговора на овој теми. 0203_cool

Сањаћу ово: Упозорење - док сте куцали послат је нов одговор. Можда ћете желети да измените своју поруку.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Masturbacija je uobičajena pojava u pubertetu, dok mladi čovek još proučava sebe i svoje telo i njegove funkcije. No, kako čovek ide prema polnoj zrelosti, njegov se interes okreće prema spoljnom svetu, prema suprotnom polu. Nastajanje navike učestalog samozadovoljavanja može otežati postizanje sledeće razvojne stepenice u zdravom psihoseksualnom razvoju.

Dobro je u celoj stvari što imaš 15 godina....hormoni rade svoje, ali pokušaj nekako da preusmeriš seksualnu energiju! Kanališi je kroz aktivnosti kao što je sport na primer.

"Masturbacija je samozadovoljenje polnog nagona. Sastoji se u vlastitom draženju erogenih zona, što je praćeno polnim uzbuđenjem i orgazmom. Najčešće se vrši u pubertetu. Upražnjavaju je i muškarci i žene.

Termin onanija potiče iz Biblije u kojoj se spominje Onanov greh. U današnjem smislu odnosi se na samozadovoljavanje, odnosno aktivnost erotskog samostimulisanja koja dovodi do genitalnog orgazma bez stvarnog prisustva partnera. Često je praćena osećanjem krivice što je uticalo na formiranje nekih pedagoških i medicinskih mišljenja o njenoj škodljivosti. Psihoanaliza je otkrila da se ovaj fenomen javlja u najranijem detinjstvu kao „infantilna onanija” što se kasnije može nastaviti kao posledica fantazma, ali bez onih posledica koje su ranije eksplicitno isticane od zdravstvenih i pedagoških radnika". (wikipedia).

Da je greh-greh je.....Osnovno je pitanje da li želiš da se rešiš tog problema.....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel to onaj što si meni poslao?

:group111:
Чекај,ништа ја нисам рекао за себе,само ми је човек послао.Чисто информативно. crvenilo
:229229229: Ма ок је...тако си то написао да ми је "чудно зазвучало" у контексту целе ове приче. 0203_cool

На шта Ти брате помишљаш... crvenilo

Одма' то да исповедиш. crvenilo

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel to onaj što si meni poslao?

:group111:
Чекај,ништа ја нисам рекао за себе,само ми је човек послао.Чисто информативно. crvenilo
:229229229: Ма ок је...тако си то написао да ми је "чудно зазвучало" у контексту целе ове приче. 0203_cool

На шта Ти брате помишљаш... crvenilo

Одма' то да исповедиш. crvenilo

Коме кажеш,мени или Соломону?

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Већина свештеника (које сам питао) каже да је нормално имати односе са својом девојком, а неки су рекли да је нормално чинити и рукоблуд.

Што онда исповедисмо грех блуда из прошлих дана, ако је ''нормално'' имати односе пре брака?

Ако нешто исповедиш, да ли је нормално да намерно наставиш то да радиш, јер сматраш то нормалним?

Па што га онда исповедаш??

Које лудило, због овога умало да флипнем и ја.

Шта причаш, ко је учинио блуд? :group111: :229229229: 0203_cool

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel to onaj što si meni poslao?

:group111:
Чекај,ништа ја нисам рекао за себе,само ми је човек послао.Чисто информативно. crvenilo
:229229229: Ма ок је...тако си то написао да ми је "чудно зазвучало" у контексту целе ове приче. crvenilo

На шта Ти брате помишљаш... crvenilo

Одма' то да исповедиш. crvenilo

Коме кажеш,мени или Соломону?
0203_cool ...мени Цвеле дели пацке,Петре. crvenilo

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Људи су се некада женили и удавали млади. Благословеним браком у Христу регулисане су телесне потребе пола и супружници су оснивали породицу да би гајили и васпитавали децу.

Samo iz ovoga se vidi da je pisao Vlada Dimitrijevic.

Po ovom coveku treba nam jedan tacno determinisani drustveno politicki sistem da bi mogli biti hriscani

kako treba. Straaaaasno sta sve necemo cuti od ovog coveka.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...