Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[Tumaralo.]

Ako ne shvatas Boga na ovaj nacin onda je bilo koji Bog suvisan.

[w.a.mozart]

Zašto neko mora da zaslužuje Carstvo nebesko tako što će umirati od bolova (fizičkih.psihičkih) a neko tako što će na roze oblaku ploviti kroz život ?

 

Carstvo Nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju (Mt. 11,12)

[-Владимир-]

Хтео бих да искористим прилику да још једном поставим овај текст. 

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/1346440934/о-разбојницима-на-крсту-–-онда-и-сада…-r2480

 

Можда одговори на нека питања . 

[Никола Поповић]

Zasto je Bog tako okrutan?

 

Zasto nista ne ide kako treba u zivotu, zasto nista nije onako kako bih ja hteo, a ono sto bih hteo je jedan sasvim normalan zivot, zena, deca, prijatelji koji me nece izneveriti kad mi najvise trebaju....

 

Pre nego sto svestena lica pocnu istu pricu, moram da napomenem da savrseno razumem Bozju taktiku koja glasi, svi ce te izneveriti ne bi li se ti uverio da je On tvoj najbolji prijatelj, tvoj najbolji saputnik u zivotu i tako dalje.

 

Bog izgleda se ne pridrzava onoga sto je sam i napisao "Necu staviti na tebe jaram veci nego sto mozes da podneses", a fali mi malcice, milimetar da odem u *******

 

Samo mi nemojte reci, pokaj se!  ne izbija iz mene gordost vec totalna razocaranost u zivot

 

Драги брате, 

 

Форум није најсрећније решење за овакво питање и муку коју износиш из простог разлога што свако има своје мишљење и посматра твој проблем из сопственог угла. 

Нажалост, ти најбоље знаш како си и како се осећаш у вези са свим овим горе што си написао. 

 

Не постоји универзално решење, али ни одговор на ова горе питања и упамти - одговор једино ти можеш да даш, а ми сви остали само мишљења. 

 

Очигледно ниси задовољан собом. Постоји нека дисфункција можда у томе како мислиш, како живиш, шта радиш, како радиш итд. Савест нас често на овај начин упозорава, односно изазива једно огромно незадовољство кога најпре нисмо ни свесни док не крене да влада. Онда, свет постаје црн и окрутан. Наравно, ми смо љути и разочарани када видимо како остали око нас добро функционишу, а ми у свему заостајемо. То је просто људски. Наше друштво нам намеће одређени стандард и онда када ми не достижемо тај стандард или онај који смо сами себи наметнули, доживљавамо да наше биће почиње да се буни и крећу опасни проблеми. Међутим, оно што често заборављамо је да смо ипак јединке и да смо индивидуални. Знам. Друштво за нас није оставило ту опцију, међутим чињеница је да постоји одступање и ако мало боље размислиш, има много више одступања него што сам верујеш.

Иако мислиш да проблем долази споља, те је Бог отуда по теби окрутан, проблем је најчешће у нама самима, у том простору између наших жеља и могућности. Можда се једноставно ниси никада трудио да сам себе ослушнеш. Које су твоје жеље? Да ли их имаш? Да ли имаш циљ? Да ли можда постоји иза тебе неко дело које је остало незавршено па те у дубини мучи, а ти из жеље да побегнеш од сопствене немоћи заборавио си корен твог проблема?

Све су ово врло озбиљне ствари и стварно, захтевају огроман рад. 

 

Твој живот има смисао, а на теби је да га пронађеш и сваким даном који губиш на осећање немоћи над твојом ,,судбином" ти си удаљенији од себе. Знам. Сигурно си ово већ чуо, можда више пута, али једноставног решења нема, него да засучеш рукаве, заријеш се дубоко у себе и кренеш да сређујеш лом. 

На исти начин како судбински доживљавамо несрећу, исто тако доживљавамо и срећу. Мислимо, она се само догоди, то је негде ,,писано". Очигледно таква ,,срећа" није за тебе, већ мораш да се пробудиш и престанеш да бежиш од тога што те мучи. Несрећа је за нас Хришћане врло релативан појам, јер оно што нам се чини као несрећа на почетку, може да испадне као добар потез на крају. 

Још нешто, свако, али свако незадовољство и мрак је одговор нашег бића на неки страх и тако нас заправо штите. Размисли од чега се ти штитиш. И да, моли се. Предстоји ти дуг пут, зато се моли. Можда је кратак, али ти се и даље моли. Бог није неко ко је дистанциран од нас и наше несреће, заправо он је најприсутнији, али чека нашу вољу и наша срца. Зна Он да ти не можеш много, али баш зато Њему је драго када ти и оно мало што имаш принесеш. Е онда да видиш судбину! 

 

Остај здраво!

[миркан]

Можда помогне
http://beseda.rs/?p=8879

[Млађони]

Ako ne shvatas Boga na ovaj nacin onda je bilo koji Bog suvisan.

 

Bog je tu da ga slavimo i da mu budemo zahvalni na prilici koju nam je dao. (:

[Ненад Р.]

Скоро у потпуности се слажем Са Николом  , осим то да форум није добро место за решење проблема .

Полазим од себе како би се ја осећао да поставим неко питање о нечему што ме мучи .Ја би веома лепо осећао када би врћи број форумаша написао своје мишљење о мом проблему. Веома је леп осећај када видиш да већи број људи покушава да ти помогне .Хвала Богу сви имамо различита мишљења и дали би различите доронамерне  савете. Ја би изабрао савет који мени највише одговара и не видим никакав проблем у томе што сви људи дају различите савете и посматра проблем из свог угла. 

 

 

 

Сви ми имамо своје проблеме , али нетреба да смо малодушни јер после сваке ноћи дође дан . Ма шта те снађе не смеш да мислиш негативно и да јадикујеш над својом судбином . Све те тешкоће су пролазне и има људи који су у тежој ситуацији од тебе .Главу горе и што би реко наш народ удри бригу на весеље , смири се , позитивно мисли о свему и тако смирен са више оптимизма много лакше ћеш донети праве одлуке да решиш своје проблеме.

[Драгана Милошевић]

Добродошао брате!

Удахни дубоко и покушај да се насмејеш макар онако кисело.

Твој живот је драгоцен такав какав је, само мало више оптимизма.

 

Ником не цветају руже сви газимо по трњу, на нама  је да бирамо да ли ћемо боси или ћемо себи да направимо обућу.

[Ненад Р.]

Ево приче једног свештеника у вези са темом.

[dragisa]

....Bog izgleda se ne pridrzava onoga sto je sam i napisao "Necu staviti na tebe jaram veci nego sto mozes da podneses", a fali mi malcice, milimetar da odem u *******......

 

znam da ce ovo sto cu reci biti suvoparno ali kad vec pitas bicu slobodan da odgovorim.

Smisao ove recenice pod navodnicima nije u kolicini patnje koju neko moze ili ne moze da izdrzi, vec je njen smisao da Bog dopusta muku nadajuci se nasoj koristi. znam da to zvuci odvratno ali i ljudi to rade: roditelji deci, profesori ucenicima, lekari pacijentima....

 

poenta je da u tim (tada) teskim momentima, prikupis snage za potez "ocajnika": siroko i odlucno verovao ili ne...... dignes ruke u vis i pocnes da saradjujes!

 

sto pre svu svoju volju obecas Njemu cineci njegovu volju, i odreknes se svoje volje (misli, briga, uporedjivanja, strahova, nada, ciljeva, objektivnih pokazetelja, pitanja....) to ces pre ako ne i trenutno obreti Raj Njegovog postojanja.

 

postoje mnoga svedocanstva, od obicnih do svetih ljudi, koji su zahvaljujuci velikim licnim nesrecama pronasli Utesitelja, Duha Istine, ultimativni smisao i poslednju realnost naseg zivota.

 

u cemu je dakle kvaka? veoma je tesko, svest koju imamo, a koja je zaista Dah Boziji, odcepiti od naseg urodjenog pojma "Ja", od nase pale individualnosti odvojenosti ("izgnanosti") od Celog (Jednog). to Ja je izvor velikih realnih i ne realnih strahova "za sebe". to Ja svaku prepreku i opasnost vidi i oseca vrlo intezivno. to ja cak i u lepom se plasi i sumnja. to Ja toliko jako prevladava da nas tera u zbunje cak i kada nas sami Bog (nasa lik) uporno i tiho zove.

 

nesrece su tragicne ali divne prilike za otkrivanje Boga => Zivota. upoznavanje Zivota i Istine je toliko krucijalna stavka da kasnije gledano svaka nesreca zaista izgleda kao milost Bozija. tek tada covek vidi da je obitavajuci do tada "po Sebi" bio ustvari u smrtnoj opasnosti a da je nesreca bila jedino logicno i zaista pravo resenje "operacije spasavanja" nase Volje. paradoksalno ali u sustini veoma prosto, deluje kao lupetanje ali je to realan opit mnogih ljudi.

[Gordana .]

драгиша, факат. Од речи до речи.

[Bistrik]

Грешниче, Оно што је окрутно и нама нелагодно, то никада није Бог, јер је он у нама, а не изван нас и не споља, већ изнутра. Оно што осећаш као скрб и тешкоћу, Ти заправо саосећаш са Богом, јер смо ми Његово обличје које састрадава с Њиме уподобљавајући се Његовом састрадавању нама. Само они који су отерали од себе Бога уживају у овом поднебесном животу брате. Зато, трпи и ћути, да би васкрснули заједно са нашим Господом и Богом, Исусом Христом, као синови Божји и царевићи Небеског му Царства.

[Mironosica]

 

 

Zasto nista ne ide kako treba u zivotu, zasto nista nije onako kako bih ja hteo, a ono sto bih hteo je jedan sasvim normalan zivot, zena, deca, prijatelji koji me nece izneveriti kad mi najvise trebaju....

 

 

 

 

 

izvini

a jel ti veruješ u Boga ?

[Драгана Милошевић]

Има још једна квака

Православље је савршено, а ми хришћани несавршени.

На падовима, невољама се учи занат.

[dragisa]

mogli bi da budete malo blazi prema coveku....ako stvarno hocete da pomognete.