Jump to content

Казна Божија као поштовање слободе човечије...

Оцени ову тему


Препоручена порука

ili članstvo u Masonima.

 

Или чланство у СНС.  

 

Ali ako je neko kategoricki odbio da pridje tom izvoru, zar ne bi onda svaka dalja kazna bila nasilje nad njegovom slobodnom voljom?

 

Па није то баш осуда и казна, нема тог јуридичког суђења, него му то дође као оно: ''Осудио сам себе да будем наркоман''. Значи није те нико терао, нико ти не брани да будеш наркос, нико те не кажњава због тога, али си сам себе осудио на такву судбину и сада патиш у томе. 

 

Постоји интерпретација за то у смислу: ''Не осуђује те Бог, него те твоји греси осуђују''. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislio sam na onu kaznu kad Bog hoce da natera coveka da se pokaje.

Тако нешто не постоји, ни на овом ни на оном свету. :)

  • Волим 1

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја то прије видим као подстицај да неко узнапредује у врлини или добру. Пошто је теби близак спорт као начин усавршавања способности пробај да гледаш са те стране. Добијеш у теретани тренинг који ће унапредити твоје психофизичке способности и ти можеш да ћутиш и радиш, да потрпиш зарад своје користи, а можеш и да отаљаваш и да псујеш тренера што ти је дао тренинг који ти се не свиђа. Тај тренинг је потенцијално користан за тебе али може да буде потпуно бескористан ако имаш погрешан приступ. Од тебе зависи шта ћеш изабрати. Као бивши тренер упознао сам много људи којима је теретана била пуко губљење времена и енергије, а корист никаква. То не значи аутоматски да је тренирање само по себи лоше ако неко о њему има погрешан став и мишљење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Познајем човека који је годинама исповедао један исти грех, који га је јако мучио. У почетку га је исповедник слушао, разумевао, давао опрост. Ништа. Временом је човек досадио и себи и исповеднику, нису имали шта да кажу један другоме. На крају је човек престао да исповеда свој грех јер је схватио да га више  не доживљава тако, и да би то било јако лицемерно од њега.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U poslednje vreme ne stižem da rovarim po prepodobnim tekstovima, jer pored studija imam i posao, ali setio sam se jednog interesantnog citata:

 

"Право на грешку, као ни право на грех, не постоји; постоји могућност грешке. Али, допустимо и ово. У таквом случају he човек којем се друга религија буде свидела више од Хришћанства прећи у њу, не обраћајући пажњу на Крштење, јер одбацујући Хришћанство он одбацује и силу Крштења и одговорност за њега; због тога овде Хришћанство није нека физичка препека или лишавање човека права на духовно самоопредељење."

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin03.htm

 

Hajde, razumem da niko nema pravo drugima da čini zlo, ali greh je mnogo širi pojam od toga? Greh je odbijanje zajednice sa Hristom, i to je valjda legitiman izbor čoveka, isto kao što može da odbije vezu sa devojkom ili članstvo u Masonima.

 

Kakva onda može da bude osuda za taj legitiman izbor? Ako je uskraćivanje svih pogodnosti koje ta zajednica donosi, recimo besplatan parking za članove lože, ili u slučaju Crkve, ono što Hristos nudi, kakva je to kazna i osuda kad ih se neko već sam odrekao? Šta tu još Bog može?

 

Svaki legitiman izbor možeš blagorazumno da ispitaš i da nađeš razloge da njemu posvetiš svoje dragocjeno vrijeme i život.U hrišćasntvu možeš da tražiš razloge da povjeruješ u ono što ona propovjeda, ali time ćeš odbaciti vjeru kao zalog autentičnog hrišćanskog života.Jer svako ko traži razloge brzo odustaje jer u razlozima se najčešžće traže zadovoljenje neke pravde, razne utjehe nedostojne Boga i zakoni čijim bi ispunjavanjem dostigli duhovni život.A da bi stupio na put vjere nophodna je učestvovanje tvoje slobode jer samo "onaj koji vidi Sina i vjeruje u Njega ima život vječni" (jn.6)

Dakle u svakom izboru imaš razloge ali u hrišćanstvu se traži veći napor i korak u bezdanu slobodu vjere.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако нешто не постоји, ни на овом ни на оном свету. :)

A ono koga voli njega i kara?

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

A da bi stupio na put vjere nophodna je učestvovanje tvoje slobode jer samo "onaj koji vidi Sina i vjeruje u Njega ima život vječni" (jn.6)

Dakle u svakom izboru imaš razloge ali u hrišćanstvu se traži veći napor i korak u bezdanu slobodu vjere.

 

Ok, ali gde je onda tu legitiman osnov za osudu?

 

Recimo, ja sam odbio da stanem do samoposluge da kupim šunku i prirodna posledica je da neću imati večeru, što je sasvim ok, moj izbor. A onda počne Vučić da me osuđuje zato što nisam ništa kupio i time pomogao domaću privredu. To je već tiranija.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Gde je onda slobodna volja?

Гдје и код моје дјеце када је у питању њихово зачињање, кажњавање ако се доводе у животну или здравствену опасност, школовање......
Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ono koga voli njega i kara? :)

Кратос, прати фабулу радње :)

Кога то било ко, па чак и Бог може да натера на покајање, и како је то могуће? То о чему ви причате је изнуђивање, а код Бога тога нема.

  • Волим 1

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ok, ali gde je onda tu legitiman osnov za osudu?

 

Recimo, ja sam odbio da stanem do samoposluge da kupim šunku i prirodna posledica je da neću imati večeru, što je sasvim ok, moj izbor. A onda počne Vučić da me osuđuje zato što nisam ništa kupio i time pomogao domaću privredu. To je već tiranija.

 

У пренесеном значењу испаде да је Вучић божанство... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...