Жене више не ћуте

[Solomon Kane]

Шта мислите о овоме?

„Тајна веза“ са свештеником

субота, 03 јул 2010 10:27

Бројне организације жена католкиња захтевају од папе да прихвати пуно учешће жена у деловању католичке цркве. Њима су се прикључиле и оне жене које су у тајној вези са неким од свештеника…

Недавно је девет жена написало писмо папи у којем позивају на укидање целибата. Сада се састају како би поделиле своја искуства. Стефани Саламон (42) говори о срамоти коју жене свештеника осећају: „Веома нам је тешко да о овоме јавно причамо. Људи имају негативно мишљење о тим женама, мисле да су лоше особе.“

Стефани је била пет година у романтичној вези са једним свештеником. Пре неколико месеци чула је папу који о целибату говори као о светињи: „И онда сам рекла: стварно је доста, морамо нешто да предузмемо, јер и ми постојимо!“

Она и још осам жена написале су писмо папи, захтевајући од њега да ослободи свештенике обавезе целибата. Оне су написале и да би „свештеници требало да живе као сва остала људска бића, да би требало да искусе осећање да воле и да буду вољени“.

Жене више не ћуте

Католичка црква прећутала је писмо. Али жене нису ћутале. Стефани Саламон је добила подршку осталих жена које су биле у вези са свештеницима - сакупило их се 40 и формирале су групу која се састајала сваке недеље.

„Кажу: уплашен је, боји се, осећа стид. Можда му је стало до ње, али шта после ових речи можемо да урадимо ? Неће се видети шест месеци, зато што мора да се причести. То заиста вређа женска осећања, јер се осећају ’прљаво’. Није им пријатно сазнање да мушкарци са којима су, морају да се ’чисте’ од те љубави. Жене би требало да су благо у њиховом животу – у другом случају немој ни долазити!“

Стефани каже да су свештеници сексуално незрели и да се овако њихова незрелост само продубљује. „Свештеници морају бити сексуално незрели, иначе не би ни прихватили ово правило. Едуковани су на семинарима да буду такви“, каже Стефани Саламон.

Време за промене?

„Не можемо разговарати о томе да ли свештеник може бити у браку. У цркви је забрањено говорити и о хомосексуалности. Уопште је забрањена дискусија о сексуалности у цркви. Није нам дозвољено да причамо о сексуалности. Подржава се постојећа пракса и учење цркве, и нико не тражи одговоре на питања која се намећу“, каже Роберт Мекенс, који је већ дуже време експерт у Ватикану, новинар и пише за католички недељник „Таблет“.

Целибат је традиција која се поштује хиљадама година . Шансе су скоро никакве да дође до неких промена, сматра ватикански писац, Франсис Рока, који додаје да би, чекајући промене, свештеници требало да буду јединствени. „У областима где има мање свештеника, можете видети многе бискупе који захтевају изузетак и дозволу заређења ожењених мушкараца који су стубови локалних заједница како би могао да се одвија црквени живот“, каже Рока.

Али Стефани Саламон каже да то „гашење пожара“ неће допринети променама које су потребне како би црква рашчистила са хипокризијом у начину функционисања. „Црква, оваква каква је, није у складу са поруком коју би требало да преноси“, каже Стефани. „А порука је“, каже она, „радост и светло, а не хијерархија и порицање“.

Аутори: Меган Вилијамс / Маја Раду

Одговорни уредник: Иван Ђерковић

Извор:Дојче Веле

[Искушеник]

Па нека лепо пређу у Православље и неће имати никаквих сексуалних проблема  4chsmu1.

[Зорица екс Милева]

OOOOoooooooooooooooooooooooooooo yeeeeeeeeeee  4chsmu1

[Veca]

OOOOoooooooooooooooooooooooooooo yeeeeeeeeeee  dada

4chsmu1  :bla:

[Gospodin Jakov]

Samo moram jednu stvar da primetim....

Kako Katolici to pametnije rade. Kod njih se sveštenici ne žene i onda tako oslobođeni od porodičnih obaveza imaju dosta vremena za misionarenje i širenje katoličke vere. Mislim da to nije slučajno tako postavljen. Naravno iz toga se rađaju već gore pomenuti problemi sa ženama, kao i pedofilija i sve ostale stvari koje nagrizaju katoličanstvo.....

[Искушеник]

Целибат за световно свештенство је нешто сасвим неприродно. Некада су се и Епископи женили.

Јер да је природно, Апостоли и Св. Оци би то увели као Црквену Праксу, а не би осуђивали Римску Цркву за целибат свештенства, још за време општења Западне и Источне Цркве.

Једноставно не могу свештеници живети у свету безбрачно. Тај аргумент о мисионарењу никако не пије воду. Не може свештеник мисионарити и ширити веру и имати времена, а притом себе уништавати и доводити у веома критичну духовну ситуцију. Боље је да никог не приведе Вери, него да падне, бар једном, у грех блуда, или у нешто слично.

За целибат и безбрачност постоји манастир.

[Justin Waters]

Целибат за световно свештенство је нешто сасвим неприродно. Некада су се и Епископи женили.

Јер да је природно, Апостоли и Св. Оци би то увели као Црквену Праксу, а не би осуђивали Римску Цркву за целибат свештенства, још за време општења Западне и Источне Цркве.

Једноставно не могу свештеници живети у свету безбрачно. Тај аргумент о мисионарењу никако не пије воду. Не може свештеник мисионарити и ширити веру и имати времена, а притом себе уништавати и доводити у веома критичну духовну ситуцију. Боље је да никог не приведе Вери, него да падне, бар једном, у грех блуда, или у нешто слично.

За целибат и безбрачност постоји манастир.

Добро речено. Целибат уопште од почетка није ни била одлика хришћана, где су се и епископи женили. Девственост као организован начин живота почиње тек са постанком монашких заједница у египту крајем 3 и почетком 4 века. Дакле целибат је у ствари добровољан вид живота, а не прописан како то мисле католици. Не знам како је целибат почео да се примњеује у Римској Цркви првог миелнијума, вероватно и када је почела да се учвршћује и "петрова служба" па је ово био неки папин пропис. Но  због тога је Римска Црква и била критикована у више наврата преко како помесних тако и Васељенских Сабора у вези овог непотребног обичаја.

[Дејан]

Samo moram jednu stvar da primetim....

Kako Katolici to pametnije rade. Kod njih se sveštenici ne žene i onda tako oslobođeni od porodičnih obaveza imaju dosta vremena za misionarenje i širenje katoličke vere. Mislim da to nije slučajno tako postavljen. Naravno iz toga se rađaju već gore pomenuti problemi sa ženama, kao i pedofilija i sve ostale stvari koje nagrizaju katoličanstvo.....

Можда су ослобођени породичнох обавеза али по истраживањима свега 1 или 2 посто католичког свештенства држи до целибата!

Е сад колико они паметно раде ,то је дискутабилно с обзиром да католичка црква пуца по шавовима!

[Mиљан Танић]

Ne bih rekao da se zbog celibata nužno javlja pedofilija i problem sa ženama - kao i svaka druga stvar, sve to zavisi od konkretne ličnosti. Može čovek i da bude oženjen, pa da bude pedofil.

A i apostol Pavle je bio neoženjen.

Tako da... sve zavisi od same ličnosti, a problemi s kojima se suočavaju katolički sveštenici (a i neki monasi kod nas u PC) samo pokazuju da ljudi ponekad olako pristupaju činu.

[Дејан]

Слажем се ,али ме исто тако нико не може убедеити да је 400 000 свештеника КЦ спремно за целибат.

[Mиљан Танић]

Pa oni sami svojim delima pokazuju da nisu.

Nema tu mudrosti.

Ali nije kriva sama ideja celibata za to, nego oni sami i oni koji ih rukopolažu (isto važi i kod nas).

[Zawisza]

Ја сам римокатолик, крштен, не како је неко тамо хтео да ме представи као конвертита, и противник сам целибата.

Али, има то али, како жену да спречиш да се меша у црквене ствари? а што воле да се мешајуууууу.

[Милан Меденица :)]

па што и да не кажу нешто ...

него, слажем се са искушеником и јустинијаном да је целибат неприродан за световно свештенство.

[kajaa]

Prema svim dostupnim podacima  zlostavljanje djece nije nikakav klerikalni problem, a još manje je to neka posebnost katoličkih duhovnika.  Pogled u statističke podatke  - kat.net  dosje  dr. Johannes M. Schwarz.

Linz (kath.net) U javnosti se uvriježilo vrlo ružno mišljenje o seksualnom ponašanju katoličkog klera. Već duže vremena u interaktivnim medijima se sve katoličke teme napadaju  ponižavajućim opaskama: od  „Svi svećenici su pedofilske svinje" do „zatvorite sve majmune u kaveze" (izvor ORF forumi).

Ovi komentari posjetitelja izrastaju iz jedne pozadine pubertetsko religiozne emancipacije ili agresijskih projekcija. Ipak se bitno odražavaju na društveni ugled Katoličke Crkve u društvu.  Kada je izbio klerički skandal u Americi, 2002. godine o zlostavljanju djece, u  središtu pažnje su bili odgovori 64 %  upitanih u jednoj anketi - da bi katolički svećenici mogli redovito zloupotrebljavati djecu. (Wall Street Journal -NBC News, april 2002.).

Ovakvo gledanje bi potreslo svakog katolika. I nije nikakva tajna da se pod takvim dojmom traže brzi odgovori, a to je kritika celibata. Nije nikakva tajna da borci motivirani skandalom traže područja gdje će napasti. Nije to nikakva tajna. Ali je li istina? Da li je celibat uzrok ovakvog skandaloznog ponašanja - zloupotrebljavanja djece od strane svećenika?

Pažnja i obujam  skandaloznih slučajeva u posljednjim desetljećima, donio je na svjetlo dana mnoge stvari  koje bi mogle pomoći u odgovoru na ovo pitanje. Prema Washigton Postu (9.6.2002.) i New York Timesu (12.1. 2003).  evo kako se kreće broj svećenika  koji su počinili seksualni delikt protiv djece i mladih.  Među katoličkim svećenicima u Americi  zaređenima od 1950 - 2001.  pedofilskih slučajeva je bilo  1,5 - 1,8 posto. Profesor na državnom sveučilištu u Pennsylvaniji,  Philip Jenkins,  u djelu  „Pedophiles and Priests" računa da je broj pedofila među svećenicima  između 0,2 i 1,7, a da je među aktivnim (živim svećenicima u službi)  samo 0,75 % suočenih s tim problemom (Star Tribune 27.7.2002.) toliko o brojevima među  katoličkim klerom.

Dok je buktala medijska bura  o zlostavljanjima od strane katoličkog klera i dosegla, u SAD-u,  svoj vrhunac, protestantska publikacija  Christian Science Monitor neopaženo je objavila nacionalnu studiju  o  Christian Ministry Rersources  prema kojoj je protestantska Crkva Amerike zahvaćena još većim brojem pedofilskih slučajeva nego Katolička Crkva, kao  i da je mnogo veći broj slučajeva kod počasnih članova pojedinih crkvenih tijela nego kod službenika i pastora (CSM 5.4.2002.).  Philip Jenkis u citiranom djelu procjenjuje da među protestantskim pastorima  ima između 2 i 3 posto pedofila. Izvještaj sjevernoameričkih osiguravajućih društava  za 2007. godinu govori da se  dvije trećine protestantskih zajednica osiguralo za slučaj obeštećenja. U brojevima koje navodi Associated Press, registrira se oko 330 slučajeva zlostavljanja, s laganim padom zadnjih desetljeća

Iako se treba plašiti još više mogućih slučajeva, ovi sadašnji podaci pokazuju da broj pedofilskih slučajeva kod protestantskih pastora nadmašuje broj kod katoličkih svećenika. No, predbacivanja Katoličkoj Crkvi plijene mnogo veću pažnju medija, a zašto je to tako ima više razloga. Ne treba smetnuti s uma da je ona (Kat Crkva,) kao tijelo, raširena po cijelom svijetu  i konkretno se doživljava kod većine ljudi i zato ima veću medijsku zanimljivost.  I dok se u Evropi na veliko diskutiralo o pedofiliji među katoličkim svećenicima, u Americi nezapaženo je prošla činjenica  koja je skoro uopće nepoznata da je pastor Gerald Patrick Thomas Jr.  iz Teksasa osuđen na isplatu od 69 milijuna dolara brojnim žrtvama.

Ako bacimo pogled na druga područja, izvan onih crkvenih onda ćemo vidjeti i druge uznemiravajuće brojeve: 0,2 posto  svih sportskih trenera ne samo da su optuženi, nego i osuđeni  za  seksualno zlostavljanje (Newsday, 9.6.2002)  Između 3 i 12 posto psihologa u USA su priznali da su već imali seksualne kontakte sa svojim klijentima. Ovdje nije samo u pitanju zloupotreba djece  nego se radi o lancu ovisnosti (Sex Weekly, 15.9.1997.). 1991. je  13,5 posto učenika izjavilo da su imali seksualne kontakte sa jednim od  učitelja (Journal of Ed Research, Vol 3, 1991, s. 164-169). Jedna studija 1994. pokazuje  da je od 225 slučajeva zlostavljanja  samo 1 posto učitelja, sudionika izgubio licencu,  a 35 posto njih su imali nekakve negativne posljedice. Charol Shakeshaft - po nalogu ministarstva prosvjete USA. Među svim učenicima do punoljetnosti  je bilo 15 posto učenika suočeno sa  seksualnim zlostavljanjem, bilo da se radi o neprimjerenim dodirima ili  penetraciji.

Sve ove činjenice čine teški problem, seksualnog nasilja nad djecom i nezaštićenima, još jasnijim.  Iz toga proizlazi, prema svim studijama i određenim organizacijama, da najveći dio počinitelja seksualnih delikata dolazi, što je tragično, iz obiteljskog kruga.

Seksualno zlostavljanje u slučaju katoličkih svećenika je na poseban način tragično i ranjavajuće, zbog zahtjeva koje sobom nosi služba svećenika u nasljedovanju Krista. Posebno izgledaju otežavajući propusti u postupanju nekih Crkvenih autoriteta s obzirom na optužbe, žrtve i premještanje optuženih svećenika. Treba dodati da nije baš uvijek lako ispitati  samu stvar. Ima i slučajeva gdje bezobrazna optuživanja svećenika zbog seksualnog ponašanja  imaju sasvim druge korijene i razloge. Ali ima i pedofila svećenika koji, uz osobnu patnju žrtava, nanose  i javnu štetu. To što pojedini u svećeničkoj odjeći čine svojim sramotnim djelima nikada se ne smije stavljati pod tepih ili jednostavno pred tim činjenicama zatvarati oči. Uza sve te negativne činjenice  i pritiske,  Crkva se treba mnogo više plašiti Boga nego ljudi.

Ostaje pitanje koje je postavljeno na početku: Da li je celibat uzrok ili razlog sramotnog ponašanja svećenika u slučaju seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja djece? Prema svim izloženim činjenicama,  iskorištavanje djece nije nikakav specifični problem klerika, a još manje je to problem kod katoličkih svećenika, posebno! Diskusija  o celibatu i crkvenom seksualnom moralu služi za ideološko kopanje rovova mimo određenog problema  ili odvlačenja odgovornih od pogrešaka njihovih podložnika i ispravnog stajališta. „Zločesti Rim" postaje žrtveni jarac ili  „crni Petar". A to je onda prikrivanje, a ne razrađivanje krivnje.

Dr. Johannes Maria Schwarz teolog iz biskupije Linz sada na službi u biskupiji Lichtenstein

Preuzeto sa www.don-ivica.net

[Баба]

Ја сам римокатолик, крштен, не како је неко тамо хтео да ме представи као конвертита, и противник сам целибата.

Али, има то али, како жену да спречиш да се меша у црквене ствари? а што воле да се мешајуууууу.

crosseo crosseo

Та није ваљда да не можете изаћи на крај са женама, па гле како Турци ...