Полемика у медијима еп.Артемија и Амфилохија

[Жика]

Најлепше би било када не би било полемике преко медија,већ да да се владике лично договоре.Овако се даје повод да се верници расправљају и тумаче ко је у праву,уместо да се посвете молитви.

[andrej]

Најлепше би било када не би било полемике преко медија,већ да да се владике лично договоре.Овако се даје повод да се верници расправљају и тумаче ко је у праву,уместо да се посвете молитви.

Ово је од почетка био и мој став. На жалост, када се овакве теме једном покрену у Цркви, историјски се показало да повратак није могућ. Плашим се да смо сада на једној од тих великих црквено-историјских раскрсница.

[Mиљан Танић]

Dokle ćemo se vrteti više s dezinformacijama?

Odluka Sabora o služenju liturgije je NAMERNO (i za ovo bih glavu na panj stavio) sastavljena tako da je svaka struja tumači na svoj način - "vekovni poredak".

Dalje, ne postoji odluka Sabora o istupanja iz SSC. To ima već na milion strana da se vidi.

I takođe, ja ne mogu da verujem da iko misli da neki episkop radi nešto bez saglasnosti Sabora, u ime Sabora - pa na svakom Saboru se podnose izveštaji o učinjenom, i Sabor valjda može da sankcioniše ako nešto nije u redu?

Ispada da ljudi misle da Sabor ne čini apsolutno ništa, ili da u Saboru niko nema pojma šta neko od episkopa radi.

[Justin Waters]

Брате Андреј и сам сам се збунио пошто си едитовао моју поруку, али ниси оставио карактеристичан администраторски траг, па сам ја то урадио.  

А стиже и одговор на твоје питање ускоро.  

[Gospodin Jakov]

Најлепше би било када не би било полемике преко медија,већ да да се владике лично договоре.Овако се даје повод да се верници расправљају и тумаче ко је у праву,уместо да се посвете молитви.

Isto mislim ovako  ....

[Игор]

Игоре, неће бити никакве поделе ако људи који су свесни ситуације буду имали љубави.

 

Оче Иване, сложио бих се вама условно. Тачно је када има љубави Христове, то је стање потпуне просветљености Духом Светим у коме је тешко правити поделе, а посебно расколе. Али сложићеш се, таква љубав је плод очишћена од страсти, која долази као круна тешке и мукотрпне подвижничке борбе.

Колико од нас данас у овом свету тешких искушења има такву љубав?

По мени јако мало. По речима светитеља из првих времена, у последња времена због страховитог пораста искушења људи неће имати скоро никакву врлину, и спашаваће се само и искуључиво вером. А по речима Христа, у последња времена "охладнеће љубав многих". Дакле, пре би се могло рећи да нама није дата савршена Христова љубав, и да је могуће да утонемо у најгоре заблуде и саблазни (као рецимо, не дао Бог, потписивање Уније са Латинима).

Са друге стране, данас је све више плотске, лажне љубав, који проистиче из покрета крви и има сентименталистички карактер. То је лажна љубав која не разликује црно од белог, и често се своди на пуко ласкање једних другим и узајамно чешања иза учију.

[Игор]

Драги брате Игоре, на нека од твојих, претходно постављених питања смо већ у више наврата барем делимично одговорили. Овде си навео и довели у питање речи високопреосвештеног митрополита Амфилохија - наиме о "канонским последицама." Али, ми и даље не чујемо аргументе где је у овоме прогон? Видиш, да су рецимо монаси остали у Црној Реци, па да им је тамо неко наметао како ће да служе и како да живе, могли су да својим примером покажу монашку врлину и под "прогоном." Али, сада, post festum, они говоре о прогону "за који су мислили да им се спремао" - а, још пре тога, изјавили су да својевољно напуштају епархију наводно због тога што им није дозвољено да се исповедају свом духовнику и епископу. Дакле, има у свему томе много недоследности и, што је још горе, теорија завере и "превентиве."

Драги брате Андреј, прогона нема, по теби?

Навешћу само једну ствар - забрана њиховом духовном оцу да из исповеда је највећи замисли прогон, јер њих одсеца од руковођења у послушности, што је основни монашки начин спашавања сопствене душе од када постоји монаштво. А да не набрајамо даље клевете, оптужбе за псеудо-зилотизам и расколништво, забрану служења литургије и причешћа и тако даље.

То је прво, а друго, што се тиче њихове одлуке да напусте ЕРП, то не бих коментарисао, то је њихов индивидуални чин и не желим да дајем свој суд.

Упорно се провлачи та теза о "обезвлашћености СА Сабора" и узурпацији црквене власти од СА Синода. Али, на чему се заснивају те претпоставке? Зар је моуће да на овакву ситуацију не би онда реаговали такви честити архијереји попут благочестивог епископа Јефрема бањалучког или самог патријарха, његове светости г.г. Иринеја? Коначно, и један и други су дали негативан суд о евхаристијској обнови, али ни један није отишао толико далеко да каже да је СА Сабор "развлашћен" тиме што се његове одлуке не поштују. Заиста, ми имамо мноштво неких људи који мисле да боље знају шта је интерес Цркве од њених архијереја и "бране Цркву од ње саме." Зар је могуће да толико људи не види апсурд целе ове ситуације? Ви овде не говорите само о неколико архијереја тзв. "новотараца" него о СВИМ архијерејима СП Цркве. Зар мислите да је заиста одржива теза о узурпацији власти СА Сабора од СА Синода, тела које има задатак да припрема седнице Сабора?

Ево управо овде код тебе, верујем ненамерно, служиш се методом на коју указујеш као негативну - изношење недоречених, нејасних и недефинисаних оптужби: "провлачи се теза", "зар је могуће", "неки људи који мисле да боље знају" итд. И још постављаш питања у трећем лицу множине. Није ми јасно, да ли ти то мени персираш, или мислиш да ја представљам овде неку групу?

Али ајде да пробам да одговорим на ове недефинисане оптужбе, трудећи се да схватим коме су упућене и на шта се односе.

Прво:

Упорно се провлачи та теза о "обезвлашћености СА Сабора" и узурпацији црквене власти од СА Синода. Али, на чему се заснивају те претпоставке?

Ко провалчи ту тезу? Тачно је да одређени архијереји неке одлуке сабора поштују а неке не поштују. Тако се рецимо поштује одлука о одузимању ЕРП владици Артемију, али се не поштује рецимо одлука о служењу литургије из маја 2007. Сабор је донео одлуку да се литургија служи у складу са вековним поретком, неколико дана после сабора је владика Јован шумадисјки донео акт у коме каже да следујући одлуци сабора литургија треба да се служи по старом, а онда је он сам у следећу недељу одлуку сабора и своју личну одлуку и сам прекршио, те наставио да тера по своме. Овде се савршено уклапа твоја следећа рећеница:

Заиста, ми имамо мноштво неких људи који мисле да боље знају шта је интерес Цркве од њених архијереја и "бране Цркву од ње саме."

Тако, на горњем примеру видимо да има људи који себе стављају изнад Цркве, њених највећих светитеља и ауторитета, те Цркву реформишу на своју руку и мимо саборске одлуке Духа Светог.

Коначно, да поновимо, по ко зна који пут, СУШТАСТВЕНУ ЧИЊЕНИЦУ о евхаристијској обнови - она никоме није СИЛОМ НАМЕТНУТА.

Јеси ли сигуран у то? Самовољно реформисање богослужења (термин Св. Јустин Ћелијски), је покушана бити наметнута најмање једном човеку - оцу Небојши Стевићу. Преко видео снимака смо сведоци бруталног и насилног покушаја наметања самовољно реформисаог богослужења најмање том једном човеку. Да не идемо даље.

Али, с друге стране, имамо небројене покушаје да се насилно и нецрквеним средствима, она спречи. При том, аргументи против евхаристијске обнове су потпуно богословски неутемељени - као главни "аргумент" истиче се нетачна конструкција да је ту заправо реч о "латинизација" обреда и врло скорашња ствар. Али, ово једноставно не стоји. Лично сам присуствовао службама (у Београду где живим), још 1993 и 1994, где су Царске Двери биле отворене током читаве службе, свештеничке молитве су читане наглас... итд. Дакле, обнова обреда је почела практично чим су владике "јустиновци" примили епископски чин.

Ето видиш, ово нисам знао - самовољно реформисање богослужења је почело чак и тада, далеко од очију јавности, полако се развијало, да би средином прве деценије 21. века добило крила. А овај подебљани део је још важнији. Прво, нису све владике Јустиновци почели са самовољним реформисањем богослужења - то није почео Артемије. Али ова реченица нам је веома важна, јер ако је овај податак тачан, видимо да су остала тројица јустиноваца били по овом питању непослужни Светом ави Јустину практично од самог почетка. До сада смо знали да се рецимо вл. Атанасије још за живота аве Јустина кретао по екуменистичким скуповима, али да су самовољно реформисали богослужење, то бар ја нисам знао. А ево да сада видимо шта је свети ава Јустин мислио о самовољној реформи богослужења:

"Када у човеку почне да трне вера, упоредо са њом трне и осећање за разликовање добра од зла. Вера чини човека будним за све што је Божје и опрезним за све што је ђавоље. Човек који безрезервно верује у Господа Христа, зна границу између добра и зла, и никад не меша добро са злом. Маловерје назире границу између добра и зла, а неверје уништава ту границу. Само права, само апостолска, само светоотачка вера зна шта је грех а шта није. "Што год није од вере - грех је" учи христоносни апостол Павле (Рм. 14,23); што год је од вере - добро је. Граница између допуштеног и недопуштеног не постоји за неверног, једва постоји за маловерног, а јасна је за правоверног. Нарочито је опасно и саблажњиво када у Цркви људи не воде рачуна о тој граници. Код нас има свештенослужитеља који самовољно реформишу богослужење; то самовољно реформисање је ваистину деформисање богослужења, нарочито кад се тиче Св. Литургије. Неки изостављају све јектеније између Св. Еванђеља и Херувимске песме; неки изостављају једну од прозбених јектенија; неки пак изостављају и једне и друге. Самовоља маловерних коснула се највеће светиње, усудила се наружити Св. Литургију - ту Светињу над Светињама. Ако игде овде је потребна интервенција оних који власт имају; а то су преосвећена господа епископи. Они су да то спрече, да то осуде, да то виде. Али ко ће то видети, како ће то спречити они између њих, у чијим епархијама има не села, већ вароши, које четрдесет година епископа виделе нису?"

(Из књиге Владимира Димитријевића "Хлеб небески и чаша живота")

А следећу рећеницу нисам баш најбоље разумео:

Тада је било много притужби што се црквенословенски замењује српским језиком и што се уводе наводне новотарије. У тим дисонантним гласовима, препознавали смо исти онај псеудоконсервативизам који се, у самом православљу својевремено супротставио богословљу и пракси исихазма.

Шта је то псеудоконзервативизам и када се он супроставио пракси исихазма?

[Игор]

Најлепше би било када не би било полемике преко медија,већ да да се владике лично договоре.Овако се даје повод да се верници расправљају и тумаче ко је у праву,уместо да се посвете молитви.

Ово је од почетка био и мој став. На жалост, када се овакве теме једном покрену у Цркви, историјски се показало да повратак није могућ. Плашим се да смо сада на једној од тих великих црквено-историјских раскрсница.

Са овим бих се сложио - верујем да смо на раскрсници и да после ово га ништа неће бити исто. Самовољни реформатори богослужења (термин ава Јустин) су кроз одговор митрополита Амфилохија показали да немају намеру да се зауставе у самовољној реформи црквеног живота, претећи свим њеним противницима тешким казнама. Верујем да ће овај процес да се настави даљим уклањањем свих противника самовољних реформи, а све у циљу припреме терена и подлоге за сабор 2013. године у Нишу.

[Mиљан Танић]

Igore, "vekovni poredak" je nejasna kovanica, i kao što rekoh, potpuno sam ubeđen da je Sabor namerno odluku formirao tako, kako bi obe struje mogle da tumače po svom - jer i jedni i drugi baš svoj poredak smatraju za "vekovni". Nadajmo se da će ona komisija za liturgijska pitanja svoj posao napokon završiti i dati defitivan i jasan odgovor.

[Искушеник]

Јеси ли сигуран у то? Самовољно реформисање богослужења (термин Св. Јустин Ћелијски), је покушана бити наметнута најмање једном човеку - оцу Небојши Стевићу. Преко видео снимака смо сведоци бруталног и насилног покушаја наметања самовољно реформисаог богослужења најмање том једном човеку

Не знам да ли знаш брате Игоре (а вероватно не знаш) да је исти тај о.Небојша пре тога био задрти "новотарац". Први је од свих свештеника у Шумадијској Епархији служио по "новом". Онда му се нешто догодило и скроз је променио став, вероватно под нечијим утицајем (у том крају има врло јак утицај о.Николај бивши црноречки). Иначе, тај снимак је једна велика срамота и за оне људе који подржавају "старо" служење и "антиекуменизам". Велика срамота заиста. Врло се јасно види дух тих људи. Сваки истински духовник/старац би врло лоше оценио ту дреку и задрто понашање људи на том снимку. А да не коментаришемо назив тог снимка : "Владике не преводите нас у католике", да није жалосно, било би смешно. Владика Јован има везе са римокатолицима и екуменизмом, ко ми овде са Холивудом.

Узгред, ту нема никаквог насилног наметања. Сваки свештеник мора да буде апсолутно послушан свом Епископу. Ако му Епископ нареди да служи Литургију стојећи на рукама, он то мора да испуни.

[Игор]

Igore, "vekovni poredak" je nejasna kovanica, i kao što rekoh, potpuno sam ubeđen da je Sabor namerno odluku formirao tako, kako bi obe struje mogle da tumače po svom - jer i jedni i drugi baš svoj poredak smatraju za "vekovni". Nadajmo se da će ona komisija za liturgijska pitanja svoj posao napokon završiti i dati defitivan i jasan odgovor.

Не бих се сложио. Део Одлуке гласи:

"У међувремену, док не дође до прихватљивих резултата рада Комисије, у свим епархијама Српске православне цркве у погледу служења Свете Литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве."

Дакле, док се саборски не одлучи другачије, држати се устаљеног поретка.

То значи:

1. Држати се стања који је настао пре самовољног реформисања богослужења, док Комисија не одлучи другачије. Ова реченица се не може схватити како ти предлажеш, јер не може накнадно измењено стање да буде санкционисано као оно стање којег се треба држати, већ стање које било пре њега. О измењеном стању и треба да расправља Комисија, да би утврдила да ли то стање (литургија) треба да се уведе или не.

2. Одлука налаже једнообразно служење у свим епархијама. У случају служења реформисаног богослужења, то не би било могуће. То је једино могуће са служењем по важећем типику, како је то владика Јован шумадисјки и схватио доносећи своју Одлуку, али је накнадно и сам ту одлуку погазио.

3. Самовољни реформатори литургије се позивају на враћање некаквом вековном поретку, али никада нису рекли јасно и прецизно који је то век - први, други, пети? Не постоји јасна дефиниција која је то литугија којој се враћамо, и зато се новотарска литургија разликује од епархије до епархије, скоро од села до села. Негде је промењено ово, негде оно. Да би поштовали одлуку сабора овде је једно решење да се држимо сви у свим епархија тренутно важећег богослужбеног типика.

Миљана, наравно да је свима јасно на који устаљени поредак се мисли, и то се види из горња три аргумента.

[Искушеник]

Самовољни реформатори литургије се позивају на враћање некаквом вековном поретку, али никада нису рекли јасно и прецизно који је то век - први, други, пети? Не постоји јасна дефиниција која је то литугија којој се враћамо, и зато се новотарска литургија разликује од епархије до епархије, скоро од села до села. Негде је промењено ово, негде оно. Да би поштовали одлуку сабора овде је једно решење да се држимо сви у свим епархија тренутно важећег богослужбеног типика.

Ма колико се не слагао са обновом Литургије, не можеш је називати "новотарском" јер у Њој нема ништа НОВОТАРСКО. Да би нешто било новотарија, то мора да буде новина која се до сада није користила у Литургијској пракси, нешто сасвим ново и страно ранијим генерацијама. Новотарије постоје код РКЦ - служење мисе окренути ка народу итд...

Тако да називање Св. Литургије "новотарском" је обично празнословље, ако не и хула на Духа (на неки начин).

Што се тиче разликовања "од села до села", то није ништа страно и ново Српској Цркви. Прочитај "Дечанске рукописне службенике" и видећеш како се Литургија разликовала, чак од попа до попа.

Унификација Литургије је нешто страно Православљу. Никада тако нешто није постојало у Цркви, увек се Литургија у нечему разликовала, како у ранијем периоду, тако и у скорашњем.

[Игор]

Не знам да ли знаш брате Игоре (а вероватно не знаш) да је исти тај о.Небојша пре тога био задрти "новотарац". Први је од свих свештеника у Шумадијској Епархији служио по "новом". Онда му се нешто догодило и скроз је променио став, вероватно под нечијим утицајем (у том крају има врло јак утицај о.Николај бивши црноречки).

Ово нисам знао. Само ћу рећи - слава Богу, јер гле једна изгубљена овчица се повратила у стадо Христово. Ваљда брате искушеник треба да се радимо када се пронађе једна изгубљена овчица и када се један човек са пута пропасти врати на пут спасења, а не да за тим жалимо, као у твојој горњој реченици, зар не?

Иначе, тај снимак је једна велика срамота и за оне људе који подржавају "старо" служење и "антиекуменизам". Велика срамота заиста. Врло се јасно види дух тих људи. Сваки истински духовник/старац би врло лоше оценио ту дреку и задрто понашање људи на том снимку. А да не коментаришемо назив тог снимка : "Владике не преводите нас у католике", да није жалосно, било би смешно. Владика Јован има везе са римокатолицима и екуменизмом, ко ми овде са Холивудом.

Народ је мирно и достојанствено пратио целокупно дешавање. Ако је то срамота, како би онда назвао оно када је вожд Карађорђе у својој канцеларији претукао ко вола у купусу епископа Лаврентија (ако се не варам), који је тајно издавао покрете српских трупа и Турцима предавао те информације. Свети владика Николај овај чин описује као чин врховног патриотизма и заштите црквеног и националног поретка.

Иначе, ту нема никаквог насилног наметања. Сваки свештеник мора да буде апсолутно послушан свом Епископу. Ако му Епископ нареди да служи Литургију стојећи на рукама, он то мора да испуни.

То је тачно, све док екископ скоти у светоотачкој вери и од свештеника не захтева да својим актом не руши црквени поредак. А самовољна реформа богослужења (термин Св. ава Јустин) је, признаћеш, рушење црквеног поретка. А то да је ово рушење црквеног поретка потврдио је и СА Сабор својом одлуком из маја 2007. године, те наложио да се поредак не мења (не руши) и да Комисија по том питању донесе свој суд. Богослужење се не може реформисати на начин  накоји то врше поједине владике - самовољно и несаборно, већ у сагласју са Светим Духом и Саборно. А ако неки од тих владика почне да уводи самовољу у црквени поредак, или још горе и недао нам Бог, у учење Цркве, не само да се не захтева и даље потчињавање таквим владикама, него удаљавање од њих:

''Не сме се НИКАКВИМ НАЧИНОМ бити потчињен епископима који одступише или који одступају од православља.''- 3. Канон 3.Васељенског Сабора.

Поступак оца Небојше је за многе био изненађење, представљао је чин изузетне храбрости и био је прекретница и догађај после кога ништа више није бити исто. То је био први прави ударац самовољној реформи богослужења и показао је колика сила лежи у правди, када је један човек и његов чин непоколебљиве воље заснован на правди задао велики ударац, чинило се тада, незаустављивој машинерији новотарског "реформе" Православља.

[Игор]

Ма колико се не слагао са обновом Литургије, не можеш је називати "новотарском" јер у Њој нема ништа НОВОТАРСКО. Да би нешто било новотарија, то мора да буде новина која се до сада није користила у Литургијској пракси, нешто сасвим ново и страно ранијим генерацијама. Новотарије постоје код РКЦ - служење мисе окренути ка народу итд...

Тако да називање Св. Литургије "новотарском" је обично празнословље, ако не и хула на Духа (на неки начин).

Што се тиче разликовања "од села до села", то није ништа страно и ново Српској Цркви. Прочитај "Дечанске рукописне службенике" и видећеш како се Литургија разликовала, чак од попа до попа.

Унификација Литургије је нешто страно Православљу. Никада тако нешто није постојало у Цркви, увек се Литургија у нечему разликовала, како у ранијем периоду, тако и у скорашњем.

На који начин је то хула? Пази, то је тешка оптужба и требаш је поткрепити.

Не знам брате, како је могуће да тако нешто уопште помислиш, а камо ли напишеш? Ти си наравно упознат са типиком требником и службеником који се користи у нашој Цркви.

Термин "новотарци" користим јер морамо имати неки радни назив за ту појаву. Ако хоћеш, предложи и неки други термин. Ја предлажем термин аве Јустина: "самовољни реформатори богослужења."

[Искушеник]

Ово нисам знао. Само ћу рећи - слава Богу, јер гле једна изгубљена овчица се повратила у стадо Христово. Ваљда брате искушеник треба да се радимо када се пронађе једна изгубљена овчица и када се један човек са пута пропасти врати на пут спасења, а не да за тим жалимо, као у твојој горњој реченици, зар не?

Не разумем шта хоћеш рећи?

Зар су свештеници који служе по "новом" изгубљење овчице и ван стада Христовог?

Зар су свештеници који служе по "новом" ван пута спасења и Истине? Ја баш знам неке свештенике који служе по "новом", а кроз њих и те како делује благодат Божија, која исцељује болесне, а у њиховим манастирима се дешавају разна чуда и изливања обилне благодати Божије.

Народ је мирно и достојанствено пратио целокупно дешавање. Ако је то срамота, како би онда назвао оно када је вожд Карађорђе у својој канцеларији претукао ко вола у купусу епископа Лаврентија (ако се не варам), који је тајно издавао покрете српских трупа и Турцима предавао те информације. Свети владика Николај овај чин описује као чин врховног патриотизма и заштите црквеног и националног поретка.

Не можеш рећи да је миран и достојанствен никако! Свако непристрасани, са стране посматрач, може јасно уведети са каквом надменошћу је наступао тај народ. У том клипу се могу видети разни људи, од неких који машу са све цигарама пред свештеницима у црквеној порти, до неких ЖЕНА (које имају мање година од +Јовановог манастирског стажа) које имају слободу да се препиру са Епископом, па све до разних навалнтних и неваспитаних људи (то можеш видети по њиховом дрању). Да не коментаришеммо њихово огромно незнање о самој Литургији. Наравно, нико не тражи од простог народа да буду теолози, али ни не тражи да се народ меша у начин служења Св. Литургије, о чему заиста појма нема. Тако нешто се није дешавало у Црквеној историји.

Што се тиче тог дела што је починио Карађорђе... па шта да кажем, свака му част  0409_feel.

Тако нешто се никако не може поредити са овим! Овде нико не издаје покрете српских трупа, нити издаје народ, Цркву и државу.

То је тачно, све док екископ скоти у светоотачкој вери и од свештеника не захтева да својим актом не руши црквени поредак. А самовољна реформа богослужења (термин Св. ава Јустин) је, признаћеш, рушење црквеног поретка. А то да је ово рушење црквеног поретка потврдио је и СА Сабор својом одлуком из маја 2007. године, те наложио да се поредак не мења (не руши) и да Комисија по том питању донесе свој суд. Богослужење се не може реформисати на начин  накоји то врше поједине владике - самовољно и несаборно, већ у сагласју са Светим Духом и Саборно. А ако неки од тих владика почне да уводи самовољу у црквени поредак, или још горе и недао нам Бог, у учење Цркве, не само да се не захтева и даље потчињавање таквим владикама, него удаљавање од њих:

Не знам који је Епископ наше Цркве иступио из светоотачке вере? Заиста не знам ни једнога, нити таковог има. Богу хвала сви исповедају исти Символ Вере, Догматику, учења Св. Отаца и Васељенских Сабора. Нико није зашао у неку јерес, Богу хвала. Да јесте, јасно би био позван од Св. Арх. Сабора!

Мораш да схватиш да свештеник никако не може да буде послушан САСабору сам по себи.

Не може свештеник да поштује Саборске одлуке, а да његов Епископ то не чини. Заједница свештеника са Сабором је једино остварива преко Епископа. А свештеник је обавезан да буде у апсолутној послушности свом Епископу (који за њега представља "Сабор") све док САСабор не рашчини или прогласи јеретиком његовог Епископа. Да је неки од наших Епископа непослушан Сабору, био би позван на одговорност на Архијерејском Сабору. Тако да ту нема никаквог нарушавања црквеног поретка. Поготово нема нарушавања црквеног поретка у тзв. "новотарској" Литургији, јер у њој нема, као што реког, ништа измењено и унесено мимо светог поретка Цркве Христове.

Та прича о свештеницима који поштују одлуке Сабора је нешто крајње смешно и непознато Православној Еклисиологији. Свештеник је нико и ништа без Епископа и дужан је да извршава све што му он каже, све док тај његов Епископ не буде позван на одговорност од стране Цркве. Једини изузетак је када Епископ проповеда отворено јерес.

Један старији свештеник ми је причао како је блаженопочивши Патријарх Герман испитивао послушност својих свештеника.

Долазио би на Вечерње Богослужење, улазио у Олтар, и када би свештеник на почетку возгласио "Благословен Бог наш", +Герман би му одмах после тога рекао да да отпуст.

Иначе, сваки Епископ има потпуно право да сам одређује богослужбену праксу у својој Епархији. То сведочи читаво 2000 годишње предање Свете Цркве.

''Не сме се НИКАКВИМ НАЧИНОМ бити потчињен епископима који одступише или који одступају од православља.''- 3. Канон 3.Васељенског Сабора.

У нашој Цркви не постоје Епископи који исповедају јерес и одступају од Православља, тако да овај аргумент никако не важи.

Поступак оца Небојше је за многе био изненађење, представљао је чин изузетне храбрости и био је прекретница и догађај после кога ништа више није бити исто. То је био први прави ударац самовољној реформи богослужења и показао је колика сила лежи у правди, када је један човек и његов чин непоколебљиве воље заснован на правди задао велики ударац, чинило се тада, незаустављивој машинерији новотарског "реформе" Православља.

Веома се вараш. Причаш на освнову гледања интернет клипова и форумских преписака.

Ништа није црно-бело, а има и много ствари које не знамо ни Ти, ни ја.