Полемика у медијима еп.Артемија и Амфилохија

[Milan Nikolic]

Артемије Амфилохију: Размислите пре него што учините погрешан корак - Политика интернет издање

01. јула 2010. године

Не могу мирно и незаинтересовано да посматрам шта се догађа са мојом духовном децом, пише умировљени владика митрополиту поводом одласка монаха из манастира  

Преносимо писмо у целини.

   Иако прогнани са Косова и Метохије, Ми не престајемо мислити на Косово и Метохију, молити се за Косово и Метохију, пратити збивања на Косову и Метохији. То не значи да се мешамо или да се желимо мешати у власт и управљање ЕРП Вас, сада као надлежног Епископа. Ипак, не можемо мирно и незаинтересовано гледати и слушати шта се догађа са Нашом духовном децом коју смо деценијама „с муком рађали“ и одгајали – монаштвом из манастира донедавно Наше ЕРП.

  Казне (забране чинодејства, ускраћивање причешћа), претње црквеним судом и још тежим казнама, вређања и клеветања од стране Вас и многих других (па и њихове духовне браће), због наводне њихове кривице – самовољног напуштања манастира, рушења канонског црквеног поретка и тд. је, најблаже речено, неосновано.

  Ви, и не само Ви, врло добро знате, зашто су то они учинили. Сигурно не из неког хира или што су непослушни МАЈЦИ Цркви, већ зато што сте Ви, и још неки са Вама, начином решавања Нашег (монтираног) случаја већ нарушили и разрушили сваки канонски и црквени поредак, унели пометњу и раздор у монаштво, свештенство и верни народ, не само на Косову и Метохији, него у целој СПЦ како у отаџбини, тако и у дијаспори, па сада тражите да монаси поштују тај канонски беспоредак као црквени поредак.

  С којим правом? Они су, као верна чеда СПЦ, редовним путем, са разумним образложењем, писмено од Вас, као надлежног Епископа (доказ да Вас признају и да поштују црквени поредак) затражили канонски отпуст за неку од Епархија наше СПЦ (опет доказ да поштују црквено-канонски поредак). Ви им то право ускраћујете, и претите судом и казном.

  Да ли заиста мислите да ћете таквим начином повратити мир и црквени поредак у ЕРП-ој и у нашем народу на Косову и Метохији? Да ћете принудом и присилом укрепити свој ауторитет? Не чинили Вам се да ћете тиме још веђу духовну штету нанети управо СПЦ? Размислите о томе пре него што учините још који погрешан корак. Још није касно да се ситуација реши мирним путем. О томе смо својевремено и усмено разговарали.

Забринут

Умировљени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски

+АРТЕМИЈЕ

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Otvoreno-pismo-Mitropolitu-Amfilohiju-administratoru-eparhije-rasko-prizrenske.sr.html

[Milan Nikolic]

Oдговор Mитрополита Aмфилохија на јавно писмо умировљеног Eпископа Aртемија

Грачаница 1. јули 2010. год. Достављамо писмо које је Митрополит Амфилохије, Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске 29. јуна 2010. год. упутио као своје лично и братско обраћање умировљеном Епископу Рашко-призренском Г. Артемију, одговарајући истога дана на његово писмо, упућено на адресу Епархије. С обзиром да је Преосвећени Епископ Артемије одлучио да данас своје писмо објави у дневном листу Политика, Епархија Рашко-призренска осећа обавезу истине ради (а нипошто ради отварања јавне медијске полемике) објави одговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија на Епархијском интернет-сајту.

------------------------

Његовом Преосвештенству Г. Артемију

Умировљеном Епископу Рашко-призренском

и Косовско-метохијском

Ваше Преосвештенство,

Одговарамо Вам поводом Вашег „Отвореног писма“ упућеног 29. јуна 2010. године на наше име, као администратора Епархије Рашко-призренске.

На почетку Вашег писма, Преосвећени брате, тврдите да овакво Ваше поступање „на значи да се мешате или да желите да се мешате у нашу власт и управљање ЕРП“. При том придодајете да „ипак не можете мирно и незаинтересовано гледати и слушати шта се догађа са Вашом духовном децом коју сте деценијама „с муком рађали“ и „одгајали...“ Даље у Вашем писму говорите о претешким казнама због „наводне кривице“ Ваше „духовне деце“ – самовољног напуштања манастира, оптужујући нас и неке са нама (у ствари Св. Арх. Синод и Св. Арх. Сабор), да смо узрочници тих поступака неканонским решавањем Вашег („монтираног“) случаја, којим смо „нарушили и разрушили сваки Канонски и Црквени поредак“ и унели „пометњу и раздор“ у целу СПЦ.

На све ово одговарамо Вам следеће:

Иако тврдите супротно, ово представља директно и најгрубље мијешање у управљање Епархијом Рашкопризренском. Ово ваше писмо само потврђује да иза напуштања манастира Рашкопризренске Епархије стојите Ви непосредно иако привидно то остављате „на савјест Ваше духовне дјеце“. То смо сазнали из круга досадашњег братства Црне Реке, да сте дали подстицај на тражење каноноског отпуста. То потврђује и Ваше резање славског колача, у туђој Епархији, негдје око Аранђеловца, у кући коју сте у свом слову прогласили за „катакомбу“ у којој се скривате Ви и Ваши избјегли монаси од нових прогонитеља (канонског Мјестобљуститеља ЕРП, Св. Синода и Св. Арх. Сабора!). То потврђује и ваше окупљање свих одбјеглих монаха и монахиња у Манастиру Шишатовцу на дан Вашег усељења, као и у манастиру Врдник за Видовдан 2010. г. На нашу братску молбу, приликом Вашег одласка из Грачанице, да посавјетујете монахе да не напуштају своје обитељи, рекли сте да Вас они тобож не слушају, а у ствари они су и из Ваших ријечи и Вашег понашања схватили да Ви то свим срцем желите и да их на то подстичете.

Оно што, Преосвећени брате, у најмању руку зачуђује, јесте Ваше схватање односа духовног оца, који је истовремено и Епископ, и његове духовне дјеце, у духу којега сте васпитавали своје монаштво. Прије свега ко су духовна дјеца једног Епископа? По вјековном предању Православне Цркве, Епископ је духовни отац и пастир свег народа Божијег и пастве која му је повјерена. Шта је за Вас било свештенство и народ Ваше досадашње Епархије? Ванбрачна дјеца, копилад? Ако и њих сматрате за „дјецу“ зар не би онда требало сво свештенство и народ да крену за својим „духовним оцем“ попут монаштва? С обзиром пак да Епископи мијењају своју Епархију, било по потреби службе, било по разрешењу са других разлога, одлуком Св. Архијерејског Сабора (као у Вашем случају) или смрћу, значи ли да сав народ треба да иде за њима, па ако Епископ умре – и у гроб за својим „духовним оцем“?

Очевидно је да сте Ви своје „духовно очинство“ издигли изнад епископског служења и себе у свијести једног броја Ваших монаха поистовјетили са Св. Јованом Лествичником, Аввом Јустином, чак са самим Христом. Како иначе објаснити одговор једног монаха у Црној Реци на наше питање:“Јеси ли се ти вјенчао постригом за Христа или за мене или за Артемија?“ – „Он је за мене Христос“. Други ће на то придодати: „Видјећете ви, кад наш Отац умре, на његовом гробу ће се болесни исцјељивати“. Наравно, кад неко схвати и прихвати да је Артемије „истина и једини носилац истине“ (као бивши Црноречки игуман Николај), да такав жели „да остане са истином“ и да за ту истину све жртвује па и свој свештени чин и монашко звање. Кад се овом придода да сте Ви један број Ваше „духовне дјеце“ убиједили да су скоро сви остали Епископи Српске Цркве одступили од праве вјере, постали „паписти, екуменисти, глобалисти, новотарци“, онда није чудо што та дјеца бјеже за Вама, као јединим пастирем чији непогрјешиви „глас разумију и чују“, не имајући повјерења у друге. Трчећи за Вама они бјеже од јереси и јеретика! Колико је то неповјерење код њих дубоко укоријењено види се и по томе што су наша увјеравања да ћемо благословити да убудуће долазите у Епархију, служите, исповиједате их и др. остала без одјека.

Послије свега што смо у ово посљедње вријеме доживјели и видјели кроз разговор са једним бројем Ваше „духовне дјеце“, са тугом али и са Епископском одговорношћу констатујемо: Ви сте, Преосвећени Владико, својим самомненијем и духовним неискуством увели директно у прелест један број Ваше „духовне дјеце“, на њихову духовну незрелост и непросвијећеност (већина њих су јуче дошли са улице, понеки и из затвора) накалемили сте своје „непогрјешиво очинство“, у коме виде једино спасење и избављење од своје неутврђености у вјери и у животу по вјери. Духовно незрелим људима сте допустили да повјерују да су постали носиоци најдубљих тајни духовног живота, лишивши их притом смиреноумља, као јединог истинског темеља хришћанске философије живота.

Ви добро знате, Преосвећени, да наш духовни отац Авва Јустин ни у примисли нас није везивао, по свом дубоком смирењу и духу покајања, за себе и „своју истину“, још мање за своју непогрјешивост. Својим пламеним примјером и вјером, једино нас је, као и сви Свети Божји Људи, везивао и приводио Христу Господу и Цркви Његовој. На то нас је благосиљао и кад смо (доста ријетко физички) били близу њега или далеко од њега, не везујући нас ни исповијешћу, ни „духовним руковођењем“, још мање својим непогрјешивим ауторитетом. Очевидно, да се у овом Вашем случају ради код неких Ваших „духовних чада“ о нездравој духовној везаности, заснованој на идеологији непогрешивог духовног оца, за коју су Епископ и Саборна Црква Христова другостепеног, а боље речено – подређеног значења (могуће је чак да се с њиме и поистовјећују у глави те дјеце).

Горе укратко наведено сазнање и непосредни увид у духовно стање овог дијела Ваше „духовне дјеце“ нас је увјерило да им одлазак из Светиња у које сте их постригли и које сте им повјерили, неће бити на спасење него на пропаст, као гажење њихових монашких Завјета, на првом мјесту Завјета послушања Христу Господу, Цркви и Светињи Косовскометохијској на коју их је Господ призвао. Од њих ништа ново и другачије не тражимо сем да испуњавају оно нашто су се Богу пред Вама заклели и Цркви Божјој, не спречавајући их да и даље гаје поштовање према Вама, чак и исповијест, кад затреба. Одлука Св. Синода која то привремено спречава, последица је бојазни да се тај дух већ пројављеног култа личности и нездравог зилотизма код њих не умножи и да се не шири по другим Епархијама у Цркви. Дакле, право на недавање канонског отпуста засновано је управо на чињеници да молба једног броја монашких лица ове Епархије није имала никакво „разумно образложење“, иако Ви тврдите да јесте. Са тог разлога, уколико именовани не испоштују очински позив да се врате својим послушањима, и Вама и свима је познато какве ће бити последице тога.

Из овог пак Вашег отвореног писма, као из свега што му претходи са Ваше стране, јасно се види да сте Ви главни повод и подстрекач ове њихове самовоље и гажења канонског поретка Цркве. Отуда ћете Ви бити најодговорнији за све оно што се са њима буде догађало у догледној будућности. Још сте на вријеме да спасете ову дјецу од канонских последица које им следују, ако остану упорни у овом беспоретку, као што сте одговорни и за случај Дејана Виловског, бившег Симеона и бившег монаха Антонија.

Да сте, Преосвећени, у свему овоме што се догађа ипак, нажалост, Ви главни кривац и узрочник, кристално јасно се види из Ваше оптужбе у писму (као и у свим Вашим јавним иступима – интервјуима у посљедње вријеме, како у земљи тако и у иностранству), да смо „ми и неки са нама“ (значи: Патријарх, Арх. Синод и Сабор) „начином решавања Вашег (монтираног) случаја“, разрушили Црквени поредак, унели пометњу у монаштво, ЕРП и цијелу Цркву... Ваше упорне јавне тврдње да сте разријешени дужности Епархијског Архијереја без суда и доказа, нове оптужбе да сте жртва монтираног процеса, само потврђују да Ви себе упорно представљате као „јагње вођено на заклање“, праведника Божјег, непогрјешивог, јединог преосталог бранитеља вјере и Косова.

Сви су остали пали и отпали и Косово издали. У то сте увјерили и један број својих „духовних чада“ и повели их за собом као спаситељем. Од свега је најстрашнија и најчуднија чињеница да је за тај број Ваших „духовних чада“ везаност за Вас важнија од њихових свештеничких чинова и монашког звања, као и од вјерности Косовском завјету и Косовометохијским светињама у које их је Господ призвао. Немојте се онда чудити, драги у Христу Брате, што се још од времена Блаженог Спомена Патријарха Павла, појавила озбиљна бојазан у нашој Цркви „да ће Артемије (ријечи су самог Патријарха изговорене на повратку са једног од Видовдана на путу за Београд) направити раскол у Цркви“. Ви упорно тврдите, хвала Богу свјесни отровног зла који представља раскол, да не желите раскол. Но, нажалост, све што радите и што говорите у посљедње вријеме, припрема и уводи у раскол, који се, као што знате, „не може опрати ни мученичком крвљу“. Од свега највише забрињава Ваша апсолутна самоувјереност, невиност и непогрјешивост у свему (има се утисак већа и од папске против које се с правом борите), како сами себе приказујете, проглашавајући себе за прогнаника и мученика златоустовског типа и малтене новог цара Лазара.

Да нисте можда сувише самоувјерени, Владико, како је у Епархији Рашкопризренској и у Косовскометохијском народу Вашим одласком настао хаос, велики немир и бура? Обрадоваће Вас, надам се, да се одавно не памти толико народа и дјеце за Видовдан као ове године у Грачаници. То исто важи и за Газиместан. То бива и на свим Службама по Епархији, како у вријеме Владике Атанасија, тако и данас.

Народ и свештенство Вас спомиње углавном са поштовањем, али, по својој трезвености, не поистовјећује Цркву ни своје спасење, чак ни са уистину светим Епископом и Патријархом Павлом, а још мање са Вама или са нама. Немир који постоји, последица је дијелом Ваших јавних жалопојки, представљања себе за прогнаника и новог косовског мученика, првенствено то је плод дјеловања на одређени ужи круг људи антицрквених сајтова које хране ваша „духовна чада“, и њихових проглашавања свих који нису кренули њиховим беспућем – „издајницима“.

Помогните, брате и Владико, тој дјеци да се отријезне и врате свом свештеномонашком и монашком звању и послушању. Што се тиче укрепљавања нашег ауторитета „принудом и присилом“ о којима говорите, ми само обављамо своју Епископску одговорност и канонску дужност, знајући своју немоћ, као и то да је „Господ једино утвержденије моје и сила“. И знајте, Брате, оно што Господ Срцезналац знаде и види, да се братска љубав према Вама у срцу нашем и у срцу нашег брата Атанасија није нимало охладила, ма колико то чудно Вама изгледало. Шта више, пробудила се насталим искушењем, али притом и одговорношћу и бригом како за Вас тако и за јединство Цркве Божје Светосавске и за распето Косово и Метохију. Прије свега и изнад свега,

Вашег Преосвештенства у Христу брат,

АЕМ Црногорско-приморски

Мјестобљуститељ Рашко-призренски

и Косовско-метохијски

У Грачаници, 29. јуна 2010. год.

[објављено: 02/07/2010.]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odgovor-Mitropolita-Amfilohija-na-javno-pismo-umirovljenog-Episkopa-Artemija.sr.html

[Guest ага пије млеко]

......Раскол се не може опрати ни мученичком крвљу !....

[Guest свештеник Иван]

......Раскол се не може опрати ни мученичком крвљу !....

Не дао Бог да дође до тога.

[Justin Waters]

Одмах на почетку ми је запала реченица +Амфилохија у коме каже да је овакво обраћање владике Амфилохија грубо уплитање у послове ЕРП. Хм ако је ово грубо мешање у послове, вратимо ли се уназад могли би пронаћи доста случаја када се Синод уплитао у надлежности владике Артемија док је био епископ у ЕРП. Упечатљив пример је поништење одлуке владике Артемија да смени владику Теодосија са места игумана манастира Дечани, итд могло би се набрајти.

Но кажем да је и овај одговор +Амфилохија добар.

Владика Артемија нема вајде сад ништа више говорити о начину на који је уклоњен, јер шта је било било је неће се вратити, и остаје само нада у будућности да ће Бог допустити да се ове одлуке Сабора преиспитају, тј што рече владика Артемије покољења која следе дознаће праву истину.

[Искушеник]

Ако се не варам, Св. Синод има надлежност да се меша у Епархије Епископа, док Епископи то међусобно не смеју, укључујући и Патријарха.

[andrej]

Одмах на почетку ми је запала реченица +Амфилохија у коме каже да је овакво обраћање владике Амфилохија грубо уплитање у послове ЕРП. Хм ако је ово грубо мешање у послове, вратимо ли се уназад могли би пронаћи доста случаја када се Синод уплитао у надлежности владике Артемија док је био епископ у ЕРП. Упечатљив пример је поништење одлуке владике Артемија да смени владику Теодосија са места игумана манастира Дечани, итд могло би се набрајти.

Но кажем да је и овај одговор +Амфилохија добар.

Владика Артемија нема вајде сад ништа више говорити о начину на који је уклоњен, јер шта је било било је неће се вратити, и остаје само нада у будућности да ће Бог допустити да се ове одлуке Сабора преиспитају, тј што рече владика Артемије покољења која следе дознаће праву истину.

Мени је драги брате Јустинијане драго да смо, коначно, као Црква добили одговор који си и сам с правом захтевао, од високопреосвештеног митрополита Амфилохија. Заиста, околности постају све очигледније и само је сентименталност коју многи од нас, како лаика тако и клирика, у Цркви, допустила да ствари с преосвештеним владиком Артемијем оду оволико далеко.

Што се тиче твоје опаске о "уплитању Синода," она стоји само у најригорознијем правно-канонском смислу, који нема везе са икономијом спасења и љубави којој и Црква и догмати а нарочито канони служе, вођени Духом Светим. Ствар би у формално-канонском смислу била исправна да је рецимо СА Сабор послао архијерејску комисију у истрагу (а то би, опет, вероватно био Синод зато што су његови чланови већ на потребан начин испланирали своје епархијске обавезе да би могли да преузму и терет таквих, додатних послушања). Зато је у првом тренутку (а морало се реаговати брзо баш због очувања доказа) и био послат преосвештени Атанасије, који је као умировљен имао највише времена.

А било каква "смена" владике Теодосија, коју си споменуо, била је канонски немогућа владици Артемију - наиме, иако "викарни" преосвештени Теодосије је примио епископски чин благодаћу Духа Светог, А ИЗБОРОМ И ОДЛУКОМ САМОГ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА - као његов монах. На основу чега је онда +Артемије био властан да смени преосвештеног Теодосија - да ли је овај прекршио своју епископску заклетву да ће чувати праву веру? Ово што кажеш је канонски много неодрживије од начина на који је Синод спровео истрагу у епархији - опет понављам, резултате те истраге је потврдио СА Сабор одлуком коју је чак и преосвештени Артемије потписао.

На жалост, ово расколничко движеније преосвештеног Артемија, већ бере своје горке плодове - отац Џомић кога они који се на +Артемија позивају нападају лично, изгубио је стрплење и почео да објављује податке који су му доступни - а веруј, има шта да се објави, али није на корист ни владици Артемију ни нашој Цркви. Заиста, уместо лажног смирења "мученика" требао би мало да се примири у Шишатовцу и размисли о правцу у ком иде - и вуче за собом и своју духовну децу. Ево, сад видимо да из саопштења ++Амфилохија, да је одлука о "укидању статуса духовника" била привремена и из реалне бојазни да у РП епархији и ван ње постоје расколничке тенденције. Поступак монаштва ове, најцрње слутње само додатно потврђује.

На жалост, све је теже имати било какво разумевање за овакав псеудо-зилотски став. Чак сам и ја, као најбезначајнији лаик наше Цркве, игром случаја видео само делић тог материјала који врло озбиљно инкриминира преосвештеног Артемија, чији је потпис и печат на сваком спорном документу, без обзира под каквим га је околностима (а највероватније услед слепог поверења у сараднике и манихејске немарности према "земаљским пословима") дао. Његова сабраћа архијереји знају за ово и не желе да њихов брат буде осуђен због грубе немарности у вођењу епархијских послова - али, владика се поставља у овој ситуацији као праведник који страда што је лицемерно пошто је на Сабору и сам био суочен с доказима и последицама које би њихово даље процесуирање могло да има и по њега и по Цркву.

Тако и сам преосвештени Артемије је потписао одлуку Сабора о сопственом умировљењу - да доказа није било, он то СИГУРНО не би урадио и морало би да дође до формалног, како Црквеног тако и кривичног поступка. Сам владика је донео мудру одлуку да ипак прихвати мировину и задржавање епископског и личног достојанства. Да ли је могуће да ће наставити са оваквим понашањем (попут похвале расколника Дионисија), иако зна да итекако има шта да се изнесе. Ово што је отац Џомић урадио је само мали део онога што постоји - али, коме то забога треба више? На жалост, није овде у питању  , већ само епископ који је, својевремено, преводио његова дела.

[Баба]

Ово му нешто дође ко фарма ...само у Цркви...

[Огњен]

Ово му нешто дође ко фарма ...само у Цркви...

Мислиш емисија "Фарма"... чисто да те неко не цитира злонамерно.

[Ахил]

Браво високопреосвећени Владико Амфилохије! Вала свака ти је ка' Његошева! Коначно да се ријеч Цркве огласи оваквом силином против ове антицрквености која прети расколом и великом несрећом за нашу Цркву и народ! Боже хвала ти!

[Јосиф II]

Браво високопреосвећени Владико Амфилохије! Вала свака ти је ка' Његошева! Коначно да се ријеч Цркве огласи оваквом силином против ове антицрквености која прети расколом и великом несрећом за нашу Цркву и народ! Боже хвала ти!

Помози ми да те добро разумем. 'Оћеш речи да владика +Артемије одише антицрквеношћу и прети расколом? 

[Јосиф II]

Браво високопреосвећени Владико Амфилохије! Вала свака ти је ка' Његошева! Коначно да се ријеч Цркве огласи оваквом силином против ове антицрквености која прети расколом и великом несрећом за нашу Цркву и народ! Боже хвала ти!

Помозими да те добро разумем. 'Оћеш речи да владика +Артемије одише антицрквеношћу и прети расколом?  4chsmu1

Апсолутно!

Да ли схваташ да тако говориш о човеку који је још увек владика СПЦ?

[Solomon Kane]

Ајде,де...шта се љутиш на њега,брате? Ево,у горепоменутом писму преосвећеног Амфилохија се помињу речи патријарха Павла који је експлицитно рекао,како тврди митрополит,да ће еп.Артемије својим понашањем довести до раскола.Можда не буде ништа,а можда и буде.Надамо се да неће.Поздрав и не замери ми на овој опасци!

[Ахил]

Браво високопреосвећени Владико Амфилохије! Вала свака ти је ка' Његошева! Коначно да се ријеч Цркве огласи оваквом силином против ове антицрквености која прети расколом и великом несрећом за нашу Цркву и народ! Боже хвала ти!

Помозими да те добро разумем. 'Оћеш речи да владика +Артемије одише антицрквеношћу и прети расколом?  4chsmu1

Апсолутно!

Да ли схваташ да тако говориш о човеку који је још увек владика СПЦ?

Стојим иза свега што је рекао ++Амфилохије! Пост сам повукао зато што нисам желео да се расправљам али пошто си већ одговорио, ево и ја ти нудим свој одговор. Све што  је рекао ++Амфилохије јесте оно што се у мом срцу таложило месецима везано за +Артемија и делатност људи око њега! То што је он Епископ не лишава га критике. Мене његов чин спречава да, попут артемозурлота, износим увреде и личне квалификације на његов рачун, али не и сопственог мишљења о његовом деловању и последицама његовог ''духовништва'', као што каже Високопреосвећени Митрополит Амфилохије!

[Ахил]

Ајде,де...шта се љутиш на њега,брате? Ево,у горепоменутом писму преосвећеног Амфилохија се помињу речи патријарха Павла који је експлицитно рекао,како тврди митрополит,да ће еп.Артемије својим понашањем довести до раскола.Можда не буде ништа,а можда и буде.Надамо се да неће.Поздрав и не замери ми на овој опасци!

Тачно тако брате Соломоне!