Разлика између сујете и осетљивости?

[emilija]

"Miran covek je kao more. Kamen koji bacish u njega za trenutak zatalasa povrsinu, a onda zauvek potone"

Starac Siluan???

[emilija]

Da je lako - nije....s vremena na vreme mi se cini i nemoguce, ali treba biti strpljiv i nastaviti na obuzdavanju loshih emocija...osetljivosti, sujete, moguce je da se preplicu....

[antoneta]

  Deluje mi da sam prilicno osetljiva osoba, kad sagledam pojedina reagovanja svoja… s obzirom da me mnoge stvari lako "pogode"... zbog nekih koje su pretezno usmerene ka meni - uvredim se i nadurim tokom odredjenog perioda (trudim se da smanjujem trajanje tog intervala, sve dok nekad ne dodjem do tacke da momenat uvredjenosti u potpunosti odbacim..), a zbog nekih se samo vrlo lako rasplacem iako ne moraju da se ticu licno mene… naravno, ne desava se uvek po navedenom obrascu ali u mnogim slucajevima da. Za prvi navedeni model sam i sama svesna da se radi o prefinjeno negovanoj sujeti, a za drugi mi kazu da preterujem i da se ponasam nedoraslo zivotnoj struji.

  U svakom slucaju trebalo bi da se menjam. Po pitanju prvog – da se malo spustim, po pitanju drugog – da malo ogrubim... Dok ne ogrubim, izlive osecanja delicu samo sa tus kabinom, to mi je plan, heh... Mislim da je za dostizanje viseg praga osetljivosti potrebno i iskustvo, ponekad i pravo istjazavanje... a ne samo tudje svedocenje koje za slusaoca ostaje u domenu teorije...

  A sto se tice razlike... deluje mi da osetljivost posledicno ne nosi cak ni trenutni prekid komunikacije sa bliznjim...  

0212_rolleyes

[Млађо]

 facenew22222222 0102_laugh

[JESSY]

... što se više sjedinjujemo sa Hristom i upodobljavamo se ljubaznom Gospodu našem,ove dve-pojave- se drastično smanjuju i na kraju i nestaju...

prva- jer nema prostora za nju- KAKO VOLETI SEBE KAD VOLIŠ HRISTA...

i druga- KAKO BITI POVREDJEN KAD ZNAŠ DA JE HRISTOS BOG...

i što kaže jedan afrički propovednik hrišćanstva iz Lesota...

sve će biti dobro na kraju... ako nije dobro, još nije kraj  мајкл

prstgore

[Млађо]

... što se više sjedinjujemo sa Hristom i upodobljavamo se ljubaznom Gospodu našem,ove dve-pojave- se drastično smanjuju i na kraju i nestaju...

prva- jer nema prostora za nju- KAKO VOLETI SEBE KAD VOLIŠ HRISTA...

i druga- KAKO BITI POVREDJEN KAD ZNAŠ DA JE HRISTOS BOG...

i što kaže jedan afrički propovednik hrišćanstva iz Lesota...

sve će biti dobro na kraju... ako nije dobro, još nije kraj  мајкл

prstgore

          Браво за професора! Додао бих једино да само причешћивање без љубавног односа са ближњима не може да помогне да се променимо и пребродимо и своје страхове и сујете и осетљивости. Одбијајући другога од себе одбијамо Христа. То чинећи затварамо могућност да се и сујета и осетљивост преобразе у љубав. "Другог одбацујемо јер мислимо да ћемо без њега бити срећнији" - речи су предивног оца Милића.

          Али радујемо се јер није крај...

[brana]

A što ako taj, drugi , nas odbacuje???

Jer smo drugačiji, jer očekuje od nas što idemo u Crkvu, i trudimo se u veri,

da budemo servilni do svakoga.

A onda kad vidi da se samo klanjamo Bogu, a ne kumirima i kumiricama,

onda je problem.

Ja jednostavno prihvatim kad me neko ignorira i zatvorim vrata,

zar ne piše i u sv.pismu, da se otrese, prašina sa nogu.

Ili sam to pogrešno uglazbila u ovu misao?

[Никола Ђоловић]

A što ako taj, drugi , nas odbacuje???

Jer smo drugačiji, jer očekuje od nas što idemo u Crkvu, i trudimo se u veri,

da budemo servilni do svakoga.

A onda kad vidi da se samo klanjamo Bogu, a ne kumirima i kumiricama,

onda je problem.

Ja jednostavno prihvatim kad me neko ignorira i zatvorim vrata,

zar ne piše i u sv.pismu, da se otrese, prašina sa nogu.

Ili sam to pogrešno uglazbila u ovu misao?

Није наш проблем оно што треба да буде проблем другог. Ту се замењују тезе. Својевремено, давно, и сам сам имао слично искуство, те се од мене очекивало да будем због своје вере "сервилан" до сваког зла, али тако се губи критеријум шта добро а шта зло јесте. Ако је потребно и конфликт може бити позитивна могућност за дијалог; ако је то пак некоме "саблазан" - његов проблем. Бог је рекао да будемо добри али не и наивни. Зато сваки хришћанин - хтео то или не - проћиће итекако кроз пророчку осетљивост која каже: "Омрзнуше ме ни за што!"...

[brana]

Svaka čast, brate Nikola,

Da, i naš Blaženopočivši Patrijarh srbski Gospodin Pavle je znao reći:

"Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi!"

Mudrost će vas sačuvati od vukova, a bezazlenost da ne postanete vuci.

[Аљонка]

A što ako taj, drugi , nas odbacuje???

Jer smo drugačiji, jer očekuje od nas što idemo u Crkvu, i trudimo se u veri,

da budemo servilni do svakoga.

A onda kad vidi da se samo klanjamo Bogu, a ne kumirima i kumiricama,

onda je problem.

Ja jednostavno prihvatim kad me neko ignorira i zatvorim vrata,

zar ne piše i u sv.pismu, da se otrese, prašina sa nogu.

Ili sam to pogrešno uglazbila u ovu misao?

Није наш проблем оно што треба да буде проблем другог. Ту се замењују тезе. Својевремено, давно, и сам сам имао слично искуство, те се од мене очекивало да будем због своје вере "сервилан" до сваког зла, али тако се губи критеријум шта добро а шта зло јесте. Ако је потребно и конфликт може бити позитивна могућност за дијалог; ако је то пак некоме "саблазан" - његов проблем. Бог је рекао да будемо добри али не и наивни. Зато сваки хришћанин - хтео то или не - проћиће итекако кроз пророчку осетљивост која каже: "Омрзнуше ме ни за што!"...

  slazem se

Ne mozemo, niti se od nas ocekuje, da svima snishodimo, da se svima upodobljavamo i svima da se posvetimo. Mislim da je to velika zabluda. Ne vidim da je to poenta ljubavi.

[Млађо]

A što ako taj, drugi , nas odbacuje???

Jer smo drugačiji, jer očekuje od nas što idemo u Crkvu, i trudimo se u veri,

da budemo servilni do svakoga.

A onda kad vidi da se samo klanjamo Bogu, a ne kumirima i kumiricama,

onda je problem.

Ja jednostavno prihvatim kad me neko ignorira i zatvorim vrata,

zar ne piše i u sv.pismu, da se otrese, prašina sa nogu.

Ili sam to pogrešno uglazbila u ovu misao?

Није наш проблем оно што треба да буде проблем другог. Ту се замењују тезе. Својевремено, давно, и сам сам имао слично искуство, те се од мене очекивало да будем због своје вере "сервилан" до сваког зла, али тако се губи критеријум шта добро а шта зло јесте. Ако је потребно и конфликт може бити позитивна могућност за дијалог; ако је то пак некоме "саблазан" - његов проблем. Бог је рекао да будемо добри али не и наивни. Зато сваки хришћанин - хтео то или не - проћиће итекако кроз пророчку осетљивост која каже: "Омрзнуше ме ни за што!"...

          Па нешто слично покушавам све време да објасним... У истом правцу бих и ја одговорио само не овако концизно и прецизно. Хвала Никола. Врло лепо.

          PS: У приватном животу имам један конкретан пример, а ово је потпуно исти модел.

[emilija]

A što ako taj, drugi , nas odbacuje???

Jer smo drugačiji, jer očekuje od nas što idemo u Crkvu, i trudimo se u veri,

da budemo servilni do svakoga.

A onda kad vidi da se samo klanjamo Bogu, a ne kumirima i kumiricama,

onda je problem.

Ja jednostavno prihvatim kad me neko ignorira i zatvorim vrata,

zar ne piše i u sv.pismu, da se otrese, prašina sa nogu.

Ili sam to pogrešno uglazbila u ovu misao?

-----------------------------------------------------------------------------------------------

u svakom slucaju, tada osecamo bol.

Dugo sam mislila da je to samo moja sujeta  i prolazila teske muke

Није наш проблем оно што треба да буде проблем другог. Ту се замењују тезе. Својевремено, давно, и сам сам имао слично искуство, те се од мене очекивало да будем због своје вере "сервилан" до сваког зла, али тако се губи критеријум шта добро а шта зло јесте. Ако је потребно и конфликт може бити позитивна могућност за дијалог; ако је то пак некоме "саблазан" - његов проблем. Бог је рекао да будемо добри али не и наивни. Зато сваки хришћанин - хтео то или не - проћиће итекако кроз пророчку осетљивост која каже: "Омрзнуше ме ни за што!"...

  slazem se

Ne mozemo, niti se od nas ocekuje, da svima snishodimo, da se svima upodobljavamo i svima da se posvetimo. Mislim da je to velika zabluda. Ne vidim da je to poenta ljubavi.

[emilija]

Nesto mi ne ide kopiranje

Htedoh reci, kad te neko uporno vredja, odbacuje, neminovno je da osetish bol.

Dugo sam sebe mucila time sto sam sve podvodila pod svoju sujetu i pokusavala da svima okrenem drugi obraz.

Ocigledno nesto nije tu ferceralo jer sam se osecala loshe.

Treba znati napraviti razliku, tek sad shvatam da je mnogo bolje neke ljude i voleti i moliti se za njih ali s velike distance.

[И.стојковић]

Nije svaka osetljivost sujetne frekvencije... u tom slucaju onda je i Hristos bio sujetan kada se bunio za samar pred prvosvestenikom Kajafom...

    Али огромна већина осетљивости које проживљавамо јесте.

    Мислио сам да говоримо о осетљивостима које у свакодневници доживљавамо.

    Издвојити догађај који си навео,из контекста читавог Јеванђеља, могао би људе навести да размишљају о Христу, као недоследном, кад знамо да нас Учи, да волимо непријатеље, окрећемо други образ. Зато не мислим да је наведено поређење одговарајуће.

    Осетљивост је само део некакве целине, разговора, догађаја, односа, па кад одреагујемо само у односу на тај један елемент читавог мозаика, сасвим је очекујуће што касније сами закључимо да су такве реакције непотребне и неплодоносне.

    Једну осетљивост бих потпуно издвојио, а то је осећање када преиспитујемо свој однос према Христу. Лично,као по неком шаблону, најчешће осетим прво тугу, јер препознам да сам својим понашањем, размишљањем, повредио Оног Који ме неизмерно Воли, али врло брзо тугу замени топлина, због поимања неописиве великодушности, милости, једном речју Љубави коју ми Христос несебично Даје, иако сам свестан да због своје пале природе то не заслужујем.Сад већ потпуно препознатљив осећај односа Христа и мене, подстиче ме да све јаче осећам непотребност туге, револта, разочарења,али и усхићења, овација, беспоговорних потврда, не само зато што ће наведено најчешће испровоцирати сопствену сујету, већ најпре повредити тог другог, који исто као и ја има сопствени однос са Господом. Дакле увек имамо Неког ко нам Је заједнички Циљ, самим тим континуитет Љубави, кога осетљивост у односу на другог само може реметити. А то нико од нас не жели, зар не?

0304_smile4

0304_smile4

[Никола Ђоловић]

smej.gif

Nije svaka osetljivost sujetne frekvencije... u tom slucaju onda je i Hristos bio sujetan kada se bunio za samar pred prvosvestenikom Kajafom...

    Али огромна већина осетљивости које проживљавамо јесте.

    Мислио сам да говоримо о осетљивостима које у свакодневници доживљавамо.

    Издвојити догађај који си навео,из контекста читавог Јеванђеља, могао би људе навести да размишљају о Христу, као недоследном, кад знамо да нас Учи, да волимо непријатеље, окрећемо други образ. Зато не мислим да је наведено поређење одговарајуће.

    Осетљивост је само део некакве целине, разговора, догађаја, односа, па кад одреагујемо само у односу на тај један елемент читавог мозаика, сасвим је очекујуће што касније сами закључимо да су такве реакције непотребне и неплодоносне.

    Једну осетљивост бих потпуно издвојио, а то је осећање када преиспитујемо свој однос према Христу. Лично,као по неком шаблону, најчешће осетим прво тугу, јер препознам да сам својим понашањем, размишљањем, повредио Оног Који ме неизмерно Воли, али врло брзо тугу замени топлина, због поимања неописиве великодушности, милости, једном речју Љубави коју ми Христос несебично Даје, иако сам свестан да због своје пале природе то не заслужујем.Сад већ потпуно препознатљив осећај односа Христа и мене, подстиче ме да све јаче осећам непотребност туге, револта, разочарења,али и усхићења, овација, беспоговорних потврда, не само зато што ће наведено најчешће испровоцирати сопствену сујету, већ најпре повредити тог другог, који исто као и ја има сопствени однос са Господом. Дакле увек имамо Неког ко нам Је заједнички Циљ, самим тим континуитет Љубави, кога осетљивост у односу на другог само може реметити. А то нико од нас не жели, зар не?

0205_whistling

0205_whistling

0205_whistling

Hristos nas uci da ne gajimo ideale osim ideala Carstva Nebeskog.

Njegovo Jevandljelje moze da posluzi za svaku senzibilnu situaciju, nije apstrahovano ili izdvojeno iz istorijskog toka jer bi to znacilo negiranje stradanja, a samim tim, dovelo bi upravo do neosetljivosti za drugog u pseudo - osecanju da je sve lepo, pravedno, ruzicasto, dobro, itd.

Zao mi je sto Hristos prvi govori da nije tako - ali nije sve tako divno...

Za ostalo - razumemo se...