Украјинска Православна Црква

[Михајло]

шта се десило?

украјински расколници из Цариграда преузели УПЦМП?

[Оља]

Петар Мамонов у акцији против наркоманије

05недељафеб 2012

Posted by radiosvetigora

Петар Мамонов

У Украјинској православној цркви оформиће се друштвени покрет „Живјети здраво“, чији циљ је превенција наркоманије међу омладином, саопштава Интерфакс-религија.

У оквиру акције одржаће се аукциja слика, које ће сликати познати глумци, пјевачи и спортисти под руководством професионалних умјетника. У акцији ће учествовати руски гумац Петар Мамонов, познат по филмовима „Острво“ и „Цар“, и украјинска гумица Олга Сумскаја.

„Ако су овакви пројетки до сада организовани у оквиру Православне цркве, сада желимо да изађемо и ван ње. Одлучили смо да се обратимо за помоћ свјетовним људима“, прокоментарисао је догађај шеф Синодалног одсјека за послове омладине Украјинске православне цркве, Епископ обуховски Јона.

Познати скулптор Ољег Пинчук назвао је акцију благовременом. „Црква на себе преузима важну, примарну мисију да буде проводник добра међу омладином“, казао је он.

Симбол покрета ће бити часовник као знак неповратног времена.

[Anette]

Митрополит Вишгородски и Чернобиљски Павле је већ 18 година намесник Кијево-Печерске Лавре. Данас помаже предстојатељу Украјинске Православне Цркве, митрополиту Кијевском и целе Украјине Владимиру, у управљању Кијевском митрополијом и један је од кандидата на дужност поглавара Украјинске Православне Цркве.

– Владико, ви сте именовани за помоћника митрополита Владимира у управљању Кијевском митрополијом, у чему се састоје ваше обавезе?

– Осамнаест година обављајући послушање намесника свете Лавре, чији је свештеноархимандрит Његово Блаженство митрополит Владимир, по милости Божијој имам част да сам најближи помоћник Његовог Блаженства. Сад ми је поверено послушање да му помогнем у управљању Кијевском митрополијом – да руководим пастирима, освећујем храмове, проповедам учење Господа нашег Исуса Христа. По благослову Блажењејшег митрополита Владимира сви викарни епископи Кијевске митрополије су данас потчињени мени. Ми се окупљамо и заједно доносимо одлуке које се тичу животне делатности наше Цркве.

– Прича се да сте један од могућих кандидата за дужност поглавара Цркве. Кога бисте ви сами навели међу кандидатима?

– Само Бог зна ко ће у будућности бити поглавар Цркве. По благодати Светог Духа сви архијереји су помазаници Божји и сваки може бити изабран за поглавара након што наврши четрдесет пет година. Згрешићу пред Богом ако кажем да желим да будем поглавар. Али ако за то буде постојала воља Божија примићу је са смирењем, трепетом и захвалношћу.

– Клир има дијаметрално супротне тачке гледишта на будућност Цркве, на пример, митрополит Черкаски Софроније јавно позива на аутокефалност Украјинске Православне Цркве, а Одески митрополит Агатангел напротив – на нераскидиво јединство с Руском Црквом? Каква је ваша позиција?

– Ми и јесмо јединствена Руска Црква. Нераздељиви смо. Наш Патријарх носи титулу Патријарха Московског и целе Русије. Заједно с Црквом у Русији и Белорусији ми чинимо Руску Православну Цркву.

Данас реч «аутокефалност» треба заборавити. Народ на истоку земље је не прихвата. И они који су на западу остали верни Руској Православној Цркви – који нису прешли у унијате – такође неће прихватити аутокефалност. Знамо колико је народ уплашен заузимањем и погромима храмова, који су се дешавали почетком деведесетих година. Крим, Луганска, Дњепропетровска, Харковска и Сумска област су против аутокефалности. Уколико има појединаца који је желе, треба да ослушну мишљење већине. Не може човек своје наде да приказује као жеље других, треба да слуша глас народа и своје савести.

Данас треба сачувати статус широке аутономије који наша Црква и има. Ми смо независни од Москве, сами управљамо, имамо свој Синод, сазивамо саборе, имамо свог поглавара, којег поштујемо и волимо. Митрополит Владимир је сачувао јединство Цркве и ми треба да идемо у том правцу. Црква је позвана да спасава људе уједињујући их, а не делећи: «Једно стадо и један Пастир.»

– Великог одјека имало је искључивање из Синода секретара митрополита Владимира, архиепископа Александра (Драбинко). Да ли су разлози били његови аутокефалистички погледи?

– Ништа посебно се није десило, а то што је у неким медијима ова тема изазвала велики одјек ме чуди, пошто су ове чланке написали људи који су очигледно неверујући, који не схватају ништа у црквеном животу, али самоуверено размишљају о њој и доносе своје закључке. Владика Александар је разрешен дужности коју је обављао, али је остао архиепископ. Он ће и даље служити Цркви. Владика Александар се залаже за јединство Руске Православне Цркве. Он је здраворазумски човек и није аутокефалиста.

Овде, мили моји, треба имати на уму да све зависи од воље Божије. Ако буде Богу угодно – биће аутокефалност. А ако за то нема воље Божије, ма колико да се трудимо, ништа се неће десити. Црква се не држи ни на владики Александру, ни на мени, ни на неком другом, већ на саборном црквеном разуму и благодати Светог Духа. А представници медија нека узимају информације из првих извора и нека пишу о ономе у шта се разумеју, а такође, нека чешће долазе у цркву, која освећује и просвећује сваког човека.

– Да ли бисте као стални члан Светог Синода могли да кажете нешто о изменама црквеног устава које су у припреми?

– Не мислим да ће се у Уставу Украјинске Православне Цркве нешто радикално мењати. Устав се усклађује с правним нормама којима треба да одговара. Живимо у украјинској држави, парохије не региструјемо у Молдавији или у Русији, већ у Украјини. А то што се данас пише о евентуалном потчињавању Русији, тога сигурно неће бити, то су политичке шпекулације и нагађања новинара. Неће бити никаквих спајања или раздора. Јединство постоји и постојаће.

– Да ли поглавар може бити изабран мимо украјинских епископа и делегиран из Москве?

– Не може. А сва нагађања и гласине на ову тему су неосновани.

– У последње време се не чује ништа о делатности синодалне комисије за дијалог с Аутокефалном црквом и о радној групи за припрему дијалога с црквом Кијевске патријаршије. Да ли су престале припреме за дијалог? Зашто?

– Одмах ћу рећи да не могу да се сложим – не постоји црква Кијевске патријаршије. Постоји политичка странка која носи такав назив. Преговори су се одржавали, али су се неуспешно завршавали чим је долазило до питања каноничности. Не видим смисао преговора с овим људима. Не може доћи до било каквог уједињења. Само до присаједињења отпале деце Цркви.

– Да ли често долазите у Москву? Какви су ваши односи с Патријархом Кирилом?

– Његова Светост Патријарх Кирил је велики богослов, он проналази потребну реч за сваког човека, саосећа и саучествује са свима. Веома воли омладину и труди се да испуни све о чему говори. Такав треба да буде поглавар – кротак, стрпљив и смирен.

– Како се односите према његовој идеји «Руског света»?

– То је још једна тема коју су надували политичари и медији. Политичке шпекулације ме занимају најмање од свега. Због тога чак ни интернет не користим. Сматрам да је то депонија на којој човек може да нађе само 10 грама злата у тонама катрана и смоле. Мој извор информација је Библија – најсветија и најпоучнија књига.

– Да ли гледате вести на телевизији?

– Да, то могу да погледам.

– Политические, шоу-бизнеса?

– Те теме ме уопште не занимају. Нисам више у годинама да слушам бесмислене песме које сад певају савремене «звезде» шоу-бизниса и да гледам како се понашају и како су се обукли...

– Уопште не слушате музику?

– Слушам класику. Волим песме из младости које изводе Валентина Толкунова, Ана Герман, Људмила Зикина, Софија Ротару и Ала Пугачова. Од савремених извођача ми се свиђа Николај Басков.

– Да ли вам у посету долазе естрадне звезде?

– Николај Басков је био код мене неколико пута, Филип Киркоров, Ани Лорак.

– Прича се да Ала Пугачова намерава да се венча с Максимом Галкином у Кијево-Печерској лаври за време Великог поста.

– Немојте веровати гласинама. Кад дођу сами – видеће се. Ала Пугачова је била у Лаври неколико пута. Видео сам њен однос пун свештеног страха према моштима. Знам њену душу, због чега пати, за чим жали и чему се радује. Ала Пугачова је врло паметна жена, зато о венчању у току поста не желим чак ни да слушам! Она поштује пост.

– А да ли се политичари исповедају код вас?

– Код мене су се исповедали Николај Јанович Азаров, Владимир Михајлович Литвин, исповедао се покојни Георгије Николајевич Кирпа. Врло често на молитву долази Андреј Петрович Кљујев са својом породицом.

– Да ли уочи избора политичари моле за подршку?

– Људи долазе да се моле. Сами, својим ногама, зашто би их неко по(при)државао?

– Да ли као митрополит Вишгородски и Чернобиљски обилазите парохије?

– Два пута сам био у храму у Чернобиљу. Био сам и самој нуклеарци док није затворена. У зони која је претрпела штету живи много људи. Они који тамо живе су прави Чернобиљци. У суштини, Чернобиљ је данас постала цела Украјина. Сви треба да добију олакшице.

– На богословију сте се уписали после војске. У ком роду војске сте служили?

– Служио сам у Бакуу у војсци унутрашњих послова, али ни на обезбеђењу фудбалских утакмица, ни на обезбеђењу суђења практично нисам био. По струци сам кувар-технолог, зато сам и морао да будем у кухињи – да храним и војничку братију и руководство. У то време које је за вернике било тешко увек сам носио крстић и хвала Богу, нико ми га није скинуо. Кад сам се вратио из војске уписао сам се у Московску богословску школу. Кандидата је било 800, а слободних места само 100. Нисам ни слутио да ћу се уписати кад сам видео какве препоруке архијереји дају кандидатима: он је, веле, и анђео... и пева, и чита, и по води иде, и чуда чини. А код мене је било написано: «Препоручујем да се упише. Архиепископ Луцки и Ровенски Дамјан.» По молитвама сад већ покојног владике Дамјана сам се и уписао.

– После богословије нисте одмах постали монах?

– Не. Прво сам био свештеник. У то време се није баш примало у манастир, а и манастира је било мало зато што је совјетска власт још била јака. Морао сам да се вратим кући. Имамо велику породицу – осморо деце. Мама и отац су тад већ били у годинама за пензију. Због тога што сам се школовао у богословији истерали су их из колхоза, искључили су им струју, долазили да врше претресе.

Тада је вера прогањана. Још док сам био студент позвали су ме у војни комитет. Дочекао ме је капетан КГБ и почео да ме врбује: «Саветујемо вам да четири пута месечно долазите код нас и да нам причате шта се ради у богословији. За то ћете добијати 200 рубаља.» «Добро, - одговорио сам. – Само да затражим благослов од оца Кирила.» А архимандрита Кирила Павлова су у КГБ добро познавали, јер он је херој Совјетског Савеза. Сећате се «Дома Павлова» у Стаљинграду? Тако да ми више нису постављали питања. После школе шест година сам служио као парохијски свештеник у граду Нововолинску. А онда ми је Блажењејши митрополит благословио послушање у Лаври.

– Да ли се Лавра много променила од тада?

– Тада је братије било 25 људи, а данас има 160. Прво нисмо имали чак у шта да оденемо мошти преподобних који почивају у пештерама. Богослужења су се обављала само у трпезаријском храму. А данас служимо у свим храмовима у Лаври које смо сами рестаурирали. Имамо добро оделење за издавање књига, штампарију, радионице за шивење. За време празника у Лаври се служи по осам Светих литургија. И људи код нас долазе из свих крајева земље.

– Владимир Путин је помагао Лаври. У чему се састојала ова помоћ?

– Да, то је истина. Он је издвојио велики износ за рад на обнављању Успенске цркве. Без тог новца не бисмо могли да обновимо светињу. И сад ћемо молити Путина за помоћ, пошто у наше дане нема много оних који журе да помогну Лаври. Молимо се и молићемо се за Владимира Владимировича, као и за све друге мецене који су помагали Лаври у различита времена.

ДОСИЈЕ:

Митрополит Павле (у свету Петар Димитријевич Лебед) рођен је 1961. године у Ровенској области. 1980. године је завршио Луцку средњу трговачку школу. Након повратка из војске где је служио у војсци унутрашњих послова уписао се на Московску богословију коју је завршио 1988.г. Монаштво је примио 1989. године. 1994. године постављен је за намесника Свето-Успенске Кијево-Печерске Лавре. 1996. године завршио је Кијевски богословски факултет. Данас је митрополит Вишгородски и Чернобиљски, викарни владика Кијевске митрополије, привремено управља Кијевском епархијом, председник је Синодалне комисије за манастире УПЦ, стални члан Светог Синода УПЦ, члан Међусаборног присуства Руске Православне Цркве.

Разговор водио: Андреј Кислов

Православие.ру

[Justin Waters]

Баш ме интересује, да ли уопште постоји могућност да моспат призна аутокефалност Украјинцима и Белорусима. Чиме они то могу заслужити? Изгледа ничим.

[Guest]

Православни свештеник кренуо у мисију у Либан

13 петак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ 1 коментар

По благослову блажењејшег Митрополита кијевског и све Украјине Владимира сарадник Одсјека спољних црквених веза Украјинске православне цркве, протојереј Захарија Керстјук, кренуо је за васкршње празнике у Либију, гдје упркос ратним дејствима, и даље ради око три хиљаде украјинских љекара, а такође живе православци других националности.

Залагањима Одсјека спољних црквених веза Украјинске православне цркве уз подршку Уједињених нација добијена је дозвола од либијских власти о посјети земље која је тренутно затворена. Такође се разматра могућност служења васкршњег богослужења. Очекује се да ће украјински свештеник посјетити неке градове у Либији у којима живе и раде православни.

[Guest]

Предстоятель Української Православної Церкви привітав співвітчизників із святом Пасхи

[Иван Недић]

Предстоятель Української Православної Церкви привітав співвітчизників із святом Пасхи

Диван декица

[Guest]

Митрополит кијевски Владимир началствовао Светом Литургијом приликом канонизације Архиепископа Антонија (Абасхидзеа)

26. Април 2012 - 9:07

На Томину недељу, 22. априла 2012. године, Његово Блаженство Митрополит кијевски и целе Украјине Г. Владимир началствовао је Светом Литургијом у цркви Светих Антонија и Теодосија у Успењској Лаври у Кијеву. Његовом Блаженству саслуживали су Митрополит вишгородски Г. Павле, игуман Лавре; Архиепископ бориспољски Г. Антоније, настојатељ Одељења за међуцрквене односе Украјинске Православне Цркве и ректор Кијевске богословије; Архиепископ перејаславско-кмелнитски и вишневојски Г. Александар, секретар Митрополита Владимира; епископи: Житомирски и новоград-волинскији Г. Никодим, Макаровски Г. Иларион и Василковски Г. Пантелејмон, као и свештеномонаси Лавре.

На самом почетку, Његово Блаженство Митрополит Владимир уздигао је Епископа житомирског и новоградско-волинскијског Никодима у чин архиепископа.

Канонизација Архиепископа и схимника Антонија (Абасхидзеа;+1942), светитеља посебно поштованог у овом делу Украјине, обављена је током Свете Литургије. Архиепископ Александар је прочитао одлуку Светог Синода Украјинске Православне Цркве од 14. јуна 2011. године којим је се име Архиепископа и схимника Антонија уписује у диптих украјинских светитеља. Архиепископ бориспољски Антоније беседио је присутнима о животу новопрослављеног светитеља чија је икона донесена у средиште храма. Његово Блаженство, архипастири, свештенство и верни народ прво су целивали мошти великог угодника Божјег, а затим и сав сабрани народ у храму.

Архиепископ и Схимник Антоније (световно име Давид Илич Абасхидзе) рођен је у Грузији 1847. године. Дипломирао је са изврсним оценама на Правном факултету Новоруског Царског Универзитета у Одеси 1891. године и исте године уписао је Богословски факултет. Замонашио под именом Димитрије у двадесет и четвртој години живота. Године 1897. постао је ректор у богословији у Кутаиси, а 1898. године ректор Богословије у Тбилисију. Он је протерао Јозефа Џугашвилија, познатијег као Стаљин из Богословије. Епископ Димитрије постао је Епископ тауриски и симферопољски 1912. године. Ухапшен је 1923. године и протеран је са Крима. Настанио се у испосничкој Китајевској келији која је припадала Лаври Пећинског манастира у Кијеву. Заветовавши се на ћутање, постаје великосхимник добивши име Антоније. Многи православни хришћани из Русије, Украјине, Белорусије и Грузије долазили су код њега по савет. Умро је 1942. године и сахрањен је иза зида олтарског дела цркве Воздвижења Часног Крста.

Извор: mospat.ru

[Guest]

Украјински свештеник се сусрео са православним таоцима у Либији

Члан Одјељења за спољне црквене везе Украјинске Православне Цркве, протојереј Захарија Керстјук, који се налази на духовној мисији у Либији, 17. априла је успио да се сусретне са таоцима из Русије, Белорусије и Украјине које већ осам мјесеци држе либијски побуњеници.

Отац Захарије је заточеницима честитао Васкрс и поклонио им по икону, молитвеник и васкршње јаје и подијелио им духовну литературу. Свештеник је са сваким поразговарао понаособ, подржао их и ободрио, увјеравајући их да не падају духом, да се моле и надају бољем. Умјесто договореног једног, сусрет је трајао више од два сата. Неки од таоца су имали прилику да се чују са својим ближњима преко мобилног телефона оца Захарија.

Сусрету су присуствовали и амбасадори Украјине и Белорусије у Либији М. Нагорни и А. Степус. По ријечима таоца, услови њиховог живота и исхрана побољшани су непосредно пред долазак свештеника.

Руски, белоруски и украјински таоци ухапшени су крајем августа 2011. током борби у Триполију. Они су оптужени за поправку војне опреме бившег лидера Либије Моамера Гадафија, што поричу.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[bosanac]

Jesu li to oni nevini snajperisti?

Ako se radi o plačenicima, fino ih treba poslati na mjesto gdje su oni poslali mnoge svojim kukavičkim hicima.A ako se radi o civilima treba suditi onima koji su ih nepravedno zatvorili.